Kina želi bolju saradnju sa EU, ali ne pominje trgovinske ustupke

Kineski predsednik Si Đinping najavio je, tokom virtuelnog sastanka sa vođama Evropske unije, proširenje poljoprivredno-prehrambenih uvoza iz najvećeg trgovinskog bloka na svetu i saradnju po pitanju globalnog zagrevanja, ali nije spominjao ustupke po pitanju većeg pristupa tržištu, piše South China Morning Post.

Fokus sa investicionog sporazuma skrajnut je, između ostalog, i zbog toga što su Evropljani insistirali na temi ljudskih prava, posebno prilikom postupanja zvaničnog Pekinga u Hong Kongu i Sinkjangu.

U svrhu popravljanja odnosa nakon pandemije koronavirusa, Si je tokom video poziva sa tri vodeće članice EU naveo da se takođe nada dogovoru kojim bi se zaštitilo postojeće interesovanje investitora za Kinu.

Na konferenciji za štampu nakon sastanka, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen navela je da „i dalje ima dosta toga što treba da se uradi“, ciljajući na pristup tržištu Kine i održivost saradnje.

„Što se tiče pristupu tržištu, to nije pitanje (kompromisa dve strane), već je to pitanje uravnoteživanja (trenutne) asimetrije i otvorenosti naših tržišta. Kina mora da nas ubedi da vredi (sa njom) sklopiti dogovor o investiranju“, navela je ona.

Međutim, dok EU insistira da je prioritet i dalje kineska reforma ograničavajućeg pristupa tržištu, postoji i pitanje potencijalnog kršenja ljudskih prava, putem novog zakona od državnoj sigurnosti nedavno usvojenog u Hong Kongu.

„Ne postoje dva identična politička sistema na svetu“ rekao je Si na sastanku, kako prenosi kineska državna agencija Sinhua.

Osim poziva na pošten dijalog, kineski lider je takođe zatražio od EU da očuva otvorenost poslovanja sa Kinom, imajući u vidu nedavne javne politike koje se tiču restrikcija kineskih tehnologija i politika očuvanja konkurencije.

KO SU NAJVEĆI EVROPSKI PARTNERI KINE?

Najveće evropske investicije u Kini trenutno imaju Nemačka, sa 16,75 milijardi dolara u direktnim stranim investicijama, zatim Francuska i Švedska sa 12,06 i 8,42 milijardi dolara, preneo je Politico EU.

Luksemburg je uložio 7,11 milijardu, što je najveća evropska investicija u odnosu na bruto domaći proizvod države, čak 10,22 odsto ukupnog BDP-a, dok su za Nemačku i Francusku investicije samo 0,42 i 0,43 odsto BDP-a.

Ukupne strane direktne investicije Kine u evropske zemlje od 2000. do 2019. godine iznose …

Ujedinjeno Kraljevstvo je bilo daleko najvažnije odredište za kineski novac, ali ulaganja u zemlje poput Finske, Portugalije, Luksemburga i Malte ističu se u odnosu na veličinu njihovih privreda.