Kineski naučnici proizveli pirinač koji raste u slanoj vodi

Kineski naučnici uspeli su da proizvedu jedinstven plod pirinča koji raste u slanoj vodi, a koji bi mogao da prehrani oko 200 miliona ljudi u svetu, piše list South China Morning Post.

Studija je sprovedena u Centru za razvoj i istraživanje u Ćingdaou gde se naučnici bave uzgojem pirinča otpornog na slano i alkalno (kiselo) okruženje, u pokrajini Šandong. Tao se u slanoj vodi uzgaja 6,5 do 9,3 tone hrane.

Rezultati su bili bolji nego što su naučnici očekivali, nadajući se da će uzgojiti oko 4,5 tona pirinča po hektaru.

Pirinač, nazvan Juan Mi, uzgojen je uz upotrebu morske vode iz Žutog mora. Morska voda je razređena i usmerena prema pirinčanim poljima blizu mora, a ne prema onima u unutrašnjosti zemlje.

Treba podsetiti da Kinu pokriva milion kvadratnih kilometara nenaseljene zemlje na kojoj su nivo saliniteta i kiselosti tla vrlo visoki.

„Znači da bi se upravo to područje moglo iskoristiti za proizvodnju oko 50 miliona tona pirinča, čime bi se prehranilo oko 200 miliona ljudi“, kaže Juan Longping, naučnik kojeg Kinezi nazivaju i ocem hibridnog pirinča. Prvi kineski hibridni pirinač proizveo je još 1974, a zajedno s kolegama već je nekoliko puta srušio svetski rekord u njenom prinosu.

On veruje da bi, kad bi se desetina područja sa sličnom vrstom tla zasadila ovom jedinstvenom vrstom pirinča, Kina mogla da poveća proizvodnju te žitarice za 20 odsto.

Naime, više od 50 odsto svetske populacije i oko 60 odsto Kineza jede pirinač. Po podacima UN-a prošle godine je u svetu gladovalo 815 miliona ljudi – 38 miliona više nego 2015, pa bi povećanje prinosa ove važne namirnice moglo da poveća isplativost uzgoja i poveća globalnu ponudu i na taj način ublažiti glad u zemljama pogođenima siromaštvom i oskudicom hrane.

Ukusan, potrebno manje pesticida

Kinezi koji su probali novu vrstu pirinča kažu da je vrlo ukusan, a njegova prednost je povećana količina kalcijuma i ostalih mikronutrijenata s obzirom na rast u slanoj vodi.

So u njegovom sastavu mogla bi da uništi i da „otera“ patogene bakterije, što znači da bi pirinač zasađen u slanoj vodi bio manje izložen štetočinama, pa bi uzgajivači morali da koriste manje pesticida.

Ali postoji i „kvaka 22“. Naime, Juan Mi po kilogramu košta osam puta više od uobičajene cene pirinča koji se prodaje u pakovanjima od kilogram, dva, pet ili 10 kilograma.

Čini se ipak da ni cena nije oterala deo kupaca. Oko 1.000 ih je prošlog meseca naručilo pirinač iz slanog „porekla“, a u avgustu je prodato šest tona.

Šef prodaje startap kompanije Juan Ce, koja sarađuje s Longpingom i njegovim timom je kazao: 

„Cilj nam je do kraja godine od prodaje pirinča iz slanog uzgoja, ostvarimo prihod od oko 10 miliona juana“.