Klimatske promene ugrožavaju proizvodnju senfa

Proizvodnju senfa i ljutog sosa sirache ugozile su i klimatske promene, piše portal Klima 101. Primeri te dve namirnice pokazuju da se promene naših jelovnika dešavaju ovde i sada, iako se možda na prvu loptu čine banalnim. 

Prema podacima kompanije za tržišna istraživanja IRI France, pronađeni senf treba platiti za oko 13 odsto više.

To su kako se ocenjuje, loše vesti su da će kući otići samo sa jednom teglicom. Zbog trenutnog stanja neki marketi u Francuskoj su uveli i ograničenje: jedan kupac-jedan senf.

Najpoznatiji senf na svetu, dižonski senf, nastao je pre nekoliko stotina godina u francuskom gradu Dižon, region Burgundija. Međutim, čak 80 odsto proizvodnje nacionalnog delikatesa zavisi od uvoza jedne konkretne robe, kanadske slačice.

U samo dve provincije u Kanadi slačica, od koje se ravi senf, seje se na preko 150 hiljada hektara i ta zemlja je njen najveći izvoznik.

Ipak, žetva slačice 2021. bila je izuzetno loša, pa su se posledično gotovo prepolovili prihodi ratara i izvoz.

Visoke temperature su tokom juna i jula prošle godine harale Severnom Amerikom, a živa u termometru je sezala do skoro 50 Celzijusa.

Ovakav vremenski ekstrem nekada je važio za pojavu koja se dešava jednom u hiljadu godina, ali se zbog klimatskih promena verovatnoća za njegovo javljanje povećala najmanje 150 puta, kaže jedno opsežno prošlogodišnje istraživanje.

Sušni uslovi, kao i požari prouzrokovani opasnim vrućinama, ozbiljno su narušili kanadsku poljoprivredu, a slačica je tek jedna od žrtava.

U samoj kolevci dižonskog senfa, Francuskoj, uzgaja se tek 4.500 hektara slačice, od toga 4.000 u Burgundiji. Umesto 8.000 tona koliko su od ovog regiona očekivali proizvođači senfa, burgunski poljoprivrednici su prošle godine isporučili tek 4.000 tona.

Inače, cena tone slačice ove godine iznosi 1.350 evra, ali se prognozira da će već 2023. skočiti na 2.000 evra. Zato će Francuzi napore usmeriti na proširenje domaće proizvodnje.

Pored svih tih muka, kako se dodaje, Rusija i Ukrajina, koje su trenutno u ratu, nalaze se među pet najvećih izvoznika slačice.

LJUTE PAPRIČICE, SUŠE SE U MEKSIKU

Ljudi kojima je omiljena senzacija pri jelu „pečenje jezika“ verovatno znaju za srirachu, ljuti, crveni sos koji je napravljen od čili papričica, belog luka, sirćeta, šećera i soli.

Najpoznatija verzija srirache pakuje se u providne flaše sa ilustracijom belog petla i zelenim poklopcem. Ona dolazi iz američke kompanije Huy Fong.

Čili papričice u fabriku Huy Fong-a u Kaliforniji stižu sa lokalnih farmi, ali i iz Meksika i američke savezne države Novi Meksiko.

Ova podneblja poslednje 22 godine suočavaju se sa najgorom megasušom u poslednjih 1200 godina, a upravo je prošla godina bila jedna od kritičnijih. Zbog surovih klimatskih uslova na tom prostoru, kvalitet čili papričica je opao.

Posledica je da Huy Fong dobija tek 10 odsto uobičajene količine čili papričica zbog čega je proizvodnja srirache u toj kompaniji znatno smanjena – umesto devet pokretnih traka, radi samo jedna, umesto 18.000 flaša srirache na sat, proizvodi se samo 2.000.

Logično, kada nekog dobra manjka, njegova cena se povećava. Prema podacima sajta Keepa koji prati cene proizvoda na Amazonu, u nekim trenucima dva pakovanja srirache Huy Fong-a koštala su i do 30 dolara što je povećanje od preko 50 odsto.

Porast temperature, suše i nestašice vode, kao i poplave i veće koncentracije ugljen-dioksida u vazduhu, negativno utiču na poljoprivredne kulture širom sveta – i to na svojoj koži osete i proizvođači i potrošači.