Ko je u Evropi pobednik, a ko gubitnik u korona-krizi?

Nijedna svetska ekonomija neće izaći iz trenutne krize bez znatnih promena, međutim sve je uočljiviji ekonomski jaz izmeđi država Evrope, koje su u različitoj meri pogođene pandemijom koronavirusa, piše Telegraf (The Telegraph).

Rekordna smanjenja bruto domaćeg proizvoda tokom drugog kvartala ove godine vidljiva su u skoro svakoj evropskoj ekonomiji. Dok su najveća smanjenja privredne aktivnosti uočljiva u državama koje su imale duge i stroge mere protiv širenja koronavirusa, strukture ekonomija i državnih budžeta odrediće brzinu i intenzitet oporavka.

Među državama u Evropi koje su relativno bolje prošle tokom krize nalaze se Grčka, Švedska, Norveška i Nemačka.

Premijer Grčke Kirijakos Micotakis nadao se da će sa novim poslovnim i investicionim programima započeti planirani oporavak ekonomije, pre nego što je kontrola pandemije postala najveći prioritet.

Ipak, stanovništvo Grčke vratilo se na radna mesta ranije od većine evropskih zemalja. Relativni uspeh kod ograničenja širenja virusa učinilo je zemlju popularnim izborom za letovanje uoči krize, a Centralna banka Grčke očekuje pad BDP-a od 6 odsto u 2020. godini.

U slučaju Švedske i Norveške očekuje se da će dve zemlje iz krize izaći u boljem stanju od većine Evrope, iako su imale drastično drugačije pristupe po pitanju mera zaštite. Dok je Švedska vlada prioritizovala ekonomiju i nije uvodila stroge mere, Norveška vlada je prioritizovala kontrolu pandemije.

Međutim, iskustvo Švedske ukazalo je na ograničenja ovakvog pristupa, gde je sa blagim merama i dalje došlo do rekordnog pada ekonomije od 8,6 odsto u odnosu na prethodni kvartal, usled kombinacije drastičnog smanjenja globalne potražnje i potrošnje unutar zemlje. Kako prenosi Telegraf, za obe države očekuje se pad od 4 odsto u 2020. godini.

Ekonomija Nemačke doživela je rekordno smanjenje BDP-a u drugom kvartalu, ali se naziru znaci oporavka. Za ovu godinu ekonomisti u Dojče banci predviđaju relativno skroman pad BDP-a od 6,4 odsto.

Među teže pogođenim zemljama nalaze se Ujedinjeno Kraljevstvo, Španija i Italija.

Očekuje se da će britanska ekonomija doživeti najveći udar pandemije u Evropi nakon što je duga zabrana kretanja loše uticala na veliko oslanjanje stanovništva na uslužnu industriju i društvenu potrošnju.

Semjuel Tombs, britanski ekonomista iz istraživačke agencije Pantheon Makro, rekao je da će ekonomija „izgledati strašno u poređenju sa drugim zemljama“, nakon rekordnog smanjenja BDP-a u drugom kvartalu godine od 21 odsto.

Španija je zbog strogih mera i strahova od drugog talasa doživela težak ekonomski udar, budući da turizam obično čini oko 12 odsto privredne aktivnosti zemlje. Ekonomisti očekuju da će ekonomija ove godine pasti za 10 odsto pre delimičnog oporavka 2021. godine.

Španija zbog prethodnih dugova takođe ima ograničena sredstva tokom krize, ali će zajedno sa Italijom dobiti veliki deo pomoći od novog fonda za ekonomski oporavak Evropske unije.

Za Italiju je trenutna kriza samo najnoviji udar na ekonomiju, nakon politčkih nemira i usled jednog od najvećih javnih dugova na svetu.

Očekuje se pad BDP-a od 11 odsto ove godine, kao i oporavak od samo 3,4 odsto u 2021. godini. Javni dug zemlje očekivan je da će biti skoro 160 odsto BDP-a, stavljajući pod znak pitanja koliko su zapravo održive javne finansije.