Ko je Voren Bafet, legendarni investitor i nekada najbogatiji čovek na svetu, koji se penzionisao u 94. godini?

U svojoj 94. godini, Voren Bafet, legendarni investitor, osnivač i generalni direktor Berkšir Hataveja, odlučio je da je vreme da posle 60 godina rada preda baklju Gregu Abelu. Na tržištu gde dominiraju brze transakcije, spekulacije oko veštačke inteligencije, filozofija Vorena Bafeta – strpljiva i vođena principima – dovela ga je do uspeha. 

Bafet, koji je izgradio jednu od najvećih investicionih kompanija na svetu, postao je tokom decenija glas razuma u kapitalizmu, dugoročni ulagač koji je davno zasadio drvo i u senci posmatrao plodove svog strpljivog, smernog investiranja.

Njegov uticaj se ogleda ne samo u konglomeratu vrednom 1.600 milijardi dolara koje je ostavio iza sebe, već i u generacijama koje su usvojile njegovu mantru: Kupuj ono što razumeš, plati manje nego što vredi i drži ga se čvrsto – bez obzira na sve.

Iako je Voren Bafet poznat po svom pametnom ulaganju u kompanije, ipak nije bio bezgrešan i propustio je i neke velike prilike u svojoj karijeri.

Investicije milenijuma

Ispostavilo se da je u osiguravajućoj industriji ležalo gorivo Bafetovog uspeha. Nacionalnu osiguravajuću kompaniju kupio je u 1967. godini i to je bila njegova prva investicija, preko koje je obezbedio sredstva pomoću kojih je finansirao veliki broj svojih kasnijih ulaganja.

U vreme kad je Voren Bafet kupovao deonice Amerikan ekspresa, Koka Kole i Banke Amerike (Bank of America), ove kompanije su prolazile kroz niz skandala da bi kasnije, ukupno njegove deonice vredele preko 100 milijardi više od onoga koliko je platio za njih. Iako se nije razumeo u tehnologiju, to ga nije sprečilo da kupi deonice Epla 2016. godine. Kasnije je njegova investicija porasla na više od 174 milijarde dolara.

Izgubljene prilike

Bafet je sam istakao da su njegove najveće greške investicije za koje je smatrao da su previše rizične. On se nije osećao sigurno da investira u Gugl, Amazon i Majkrosoft, a isto tako ni Volmart mu nije predstavljao sigurnu investiciju. 

Pored toga, napravio je grešku povlačenjem deonica iz banaka poput Vels Fargo koje je prodao 30 dolara po deonici i JP Morgan-a koje su prodate za manje od 100 dolara, a danas vrede 73, odnosno 252 dolara.

Kako je izgledao Bafetov put?

Rođen 1930. godine u Omahi, Bafet je od ranih dana učio od svog oca, tadašnjeg republikanskog kongresmena, Hauarda. Već od sedme godine, razmišljao o tome kako da zaradi 1.000 dolara.

,,Bio je opsednut, dok su se druga deca igrala napolju, on je razmišljao o profitima”, rekla je njegova sestra Doris još 2003. godine. 

Bafetova formalna edukacija započeta je u Varton školi, zatim Univerzitetu u Nebraski, da bi kasnije završio na Kolumbiji. Isprva je Bafet ulagao u kompanije koje su ,,bile na izdisaju”, da bi kasnije uvideo da je kvalitet važniji od kvantiteta. 

Bez obzira na svoje bogatstvo, živi u maloj kući koju je kupio još 1958. godine za 31.500 dolara.  Preferira čeri kolu naspram šampanjca i burger iz Meka naspram restorana sa Mišelin zvezdicom. Čak je i njegov prijatelj Bil Gejts primetio da bi radije vozio svoj kadilak nego da se nađe u limuzini.