KPMG: Oporavak evrozone nastaviće da teče otežano i sporo

Pooštrene mere protiv širenja koronavirusa zaustavile su oporavak u evrozoni. Uprkos izdašnoj fiskalnoj i monetarnoj podršci, ekonomski oporavak će i dalje teći usporeno i otežano, pokazuje nova analiza globalnih ekonomskih izgleda kompanije KPMG.

Kako je sve više zemalja pooštravalo mere zbog rastućeg broja slučajeva zaraze, ekonomija evrozone završila je 2020. godinu sa ponovnim padom. 

Tekuće mere i ograničenja u prvom kvartalu 2021. godine mogla bi značiti dalji pad proizvodnje, što bi vratilo privredu u recesiju, premda mnogo blažu od one zabeležene na početku pandemije u prvoj polovini 2020. godine.

KPMG očekuje da će kamatne stope Evropske centralne banke (ECB) ostati nepromenjene tokom naredne dve godine, s tim što će ECB i dalje pružati podršku privredi kroz svoj program kupovine hartija od vrednosti.

Očekuje se da će paket pomoći procenjen na 750 milijardi evra, pružiti podršku tokom narednih godina snažnijim investicijama.

Izgledi za ovu godinu u velikoj meri zavise od brzine vakcinacije, kao i od pojave novih varijanti virusa koje mogu zahtevati nametanje dužeg niza ograničenja. 

Pored toga, očekuje se da će različita brzina oporavka dovesti do stvaranja većeg jaza u ekonomijama zemalja evrozone.

Prema prognozi KPMG-a, povećanje BDP-a u evrozoni ove godine iznosiće 4,2 odsto, dok se naredne očekuje nešto niži rast od 4,1 odsto. 

Inflacija će ove i naredne godine iznositi 1,2 odsto, a očekuje se da će stopa nezaposlenosti ove godine iznositi 8,9 odsto, dok će 2022. biti 8,4 odsto, procenjuje KPMG.

Kako se dalje navodi u analizi, Nemačka je jedna od ekonomija u evrozoni koja će najmanje trpeti tokom pandemije, jer se njena industrijska proizvodnja povećala u drugoj polovini 2020. godine, a izvoz je imao koristi od ranog oporavka u Kini.

Uprkos velikom zaduživanju potrebnom za finansiranje odgovora na pandemiju, niske kamatne stope uvećale su obim održivog zaduživanja vlada širom sveta.

Period nakon kovid-kriza mogao bi zabeležiti generacijski pomak gde će država preuzeti veću ulogu u ekonomiji, posebno u zdravstvu, navodi se u analizi.

Jedno od nasleđa pandemije mogao bi biti pomak ka većoj državnoj potrošnji, jer se kreatori fiskalne politike prilagođavaju novoj realnosti rastućih zahteva za državnom podrškom, dok su kamatne stope i dalje niske.