Kristofer Dembik: Politički rizik je goruća tema

Rizici rastu, međutim, investitori izgledaju prilično opušteno. Siti Indeks Makro rizika, koji meri averziju prema riziku, je na 2,24%, što znači da investitori nisu uopšte zabrinuti u pogledu budućnosti, navodi u svojoj analizi Kristofer Dembik, direktor makro analize Sakso banke. 

On kaže da se isti optimizam može detektovati na tržištima u razvoju: Barklejs  FX Indeks rizika na tržištima u razvoju nedavno je dostigao najnižu tačku od početka godine. Investitori su očito pogrešno procenili rizik. Značajna razlika u percepciji investitora i ekonomske realnosti verovatno neće dugo trajati. Povratak u realnost će biti težak.

„Jedan od mogućih okidača mogao bi da bude kritični rast političkog rizika narednih nedelja. Šest ključnih izbora i referenduma će se održati od 26. septembra do 8. novembra u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama“, kaže Dembik.

Referendum u Italiji bi mogao dovesti do ostavke premijera Matea Rencija i otvoriti novu stranicu političke nestabilnosti za zemlju u najgorem trenutku, jer problem italijanskog bankarskog sektora još traje. Sem toga, referendum o kvotama migranata u Mađarskoj mogao bi da potvrdi neumoljivi rast populizma u Evropi i da predstavlja novi udarac Evropskoj uniji, nekoliko meseci posle Bregzita. 

U stvari, svaki od ovih događaja ima veoma mali uticaj sam po sebi, ali akumulacija rizika u veoma kratkom vremenskom periodu, bi mogla da ima negativan uticaj na finansijska tržišta i poveća krizu poverenja u Evropi. 

Od septembra, investitori neće imati vremena da predahnu. Politički rizik je goruća tema.

„Ako pogledamo sa vedrije strane, centralne banke i dalje imaju načine da smire tržišta na kraći i srednji rok. Njihovo dejstvo je svakako odlučujuće u izbegavanju finansijske panike posle referenduma u Velikoj Britaniji“, kaže direktor markoanalize u Sakso banci.

Ipak, moć centralne banke je na izmaku i rizik centralnih planera može da bude veći narednih meseci nego što je to bilo ikada ranije, sa preostalih samo nekoliko alata i ključnih vlada, kao što je u SAD, koja je zamrznuta do izbora.

Najnoviji godišnji izveštaj Banke za međunarodna poravnanja (BIS) bio je veoma jasan: mi smo na granicama politike centralnih banaka zbog umanjenja prinosa i većeg rizika od špekulativnih balona. Uprkos više od 660 smanjenja kamatnih stopa na globalnom nivou još od krize kompanije Liman, rast je još uvek ublažen. Bankari centralnih banaka nemaju preciznu ideju šta dalje, ali čini se da tržište u ovom trenutku ne brine o tome.

„S tim u vezi, investitori će se fokusirati na govor predsednice FED Dženet Jelen na simpozijumu o ekonomskoj politici u Vajomingu. Ipak, ne treba očekivati mnogo. Direktne informacije o vremenu sledećeg povećanja kamatne stope će sigurno biti oskudne. Kratkoročni rizici, pre svega u vezi sa Bregzitom, se smanjuju, ali prognoza za američku ekonomiju je još uvek nejasna“, priča Dembik.

Tržište rada i potrošnja prate pozitivan trend, ali BDP pokazuje znake slabosti. BDP u drugom kvartalu je bio veliki promašaj 1,2% naspram očekivanih 2,5% i BDP u prvom kvartalu je revidiran nadole 0,8% naspram 1,1% po prvim procenama. Najbolja prilika za podizanje kamatnih stopa ove godine ostaje septembar, ali je konačna odluka Komiteta za hartije od vrednosti (FOMC) bliža 50/50, i zavisiće od ekonomskih podataka prikupljenih u julu i avgustu. Još je rano da imamo snažna ubeđenja o sastanku FED u septembru.