Laureati Nobelove nagrade za hemiju pronašli makaze za gene

Emanuel Šarponter i Dženifer Dodna otkrile su jedan od najoštrijih alata u genetskoj tehnologiji, makaze pod nazivom CRISPR/Cas9, saopštio je Nobelov komitet obrazlažući odluku o dodeli ovogodišnje nagrade za hemiju.

„U tom genetskom alatu postoji ogromna snaga koja utiče na sve nas. To nije donelo revolucionarne promene u nauci, već i u inovacijama medicinskih tretmana “, kaže Klos Gustason, predsednik Nobelovog komiteta za hemiju.

Koristeći ih, istraživači mogu da promene DNK životinja, biljaka i mikroorganizama sa izuzetno velikom preciznošću.

Ova tehnologija je imala revolucionarni uticaj na nauke o životu, doprinosi novim terapijama u borbi protiv kancera i može da ostvari san o izlečenju naslednih bolesti.

Istraživači treba da modifikuju gene u ćelijama ako žele da dođu do saznaju o unutrašnje šifre života.

To je dugo trajalo, bilo je teško, a ponekad i nemoguće, međutim koristeći genetske makaze CRISPR / Cas9, sada je izvodljivo da se promeni šifra života tokom nekoliko nedelja.

Kao što se često i događa u nauci, otkriće genetskih makaza bilo je neočekivano.

Emanuel Šarponter je tokom istraživanja o Streptococcus piogenes, jednoj od bakterija koje nanose najviše štete čovečanstvu, otkrila ranije nepoznati molekul, nazvan tracrRNA.

Njen rad pokazao je da je tracrRNA deo drevnog imunološkog sistema bakterija, CRISPR / Cas, koji razoružava viruse cepajući njihovu DNK.

Ona je svoje otkriće objavila 2011, a iste godine pokrenula je i saradnju sa Dženifer Dodna, iskusnom biohemičarkom sa ogromnim znanjem o ribonukleinskim kiselinama (RNK).

Zajedno su uspeli da kreiraju bakterijske genetske makaze u epruveti i pojednostave njihove molekularne komponente u cilju lakšeg korišćenja.

U svom prirodnom obliku, makaze razlikuju DNK od virusa i pokazale su da se njima može upravljati tako da mogu da preseku bilo koji molekul DNK na unapred određenom mestu, a tamo gde je DNK presečena, lako prepisati šifru života.