Lideri EU ne mogu da se dogovore ko će da plati trošak korona-obveznica

Dvodnevni online sastanak 19 ministara finasija evrozone oko izdavanja nove vrste evro-obveznica (tzv. korona obveznice) prekinut je preksinoć bez dogovora.

Obveznice bi koristile članicama evrozone za servisiranje javnog duga čiji se rast očekuje zbog trenutne pandemije korona virusa.

Deo članica evrozona (Španija, Italija, Grčka) već imaju visok javni dug, ali se očekuje da će se on dodatno narasti u svetlu očekivane privredne kontrakcije i gubitka nekoliko desetina miliona radnih mesta. Sve vlade evrozone su već usvojile ekonomske pakete teške stotine milijardi evra kojima su se obavezale da pomognu privredi da sačuva radna mesta. Veliki deo tih paketa moraće da se finasira dodatnim zaduživanjem.

Ministri su se, međutim, ponovo podelili na dva bloka oko pitanja garantovanja sredstva koja će se prikupiti obveznicama. Dok su Španija, Italija i Francuska insistirale na tome da da sve članice evrozone garantuju njihovo izdavanje i dele troškove, Holandija, Nemačka, i Autrija su bile protiv toga.

Njihov stav je isti kao i 2012. godine, kada je uspostavljen Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), koji je takođe bio usmeren na servisiranje javnog duga pod povoljnijim uslovima. ESM je faktički bio mehanizam finansijskog spašavanja prezaduženih država, koji je davaocima omogućavao da određuju uslove finansijske reforme primaoca (uvođenje oštrih mera štednje).

Za razliku od toga, “korona-obveznice” bi bile beuzuslovne, a garantovale bi ih sve članice evrozone solidarno.

Najugroženije članice pravdaju svoj stav pozivajući se na argument evropske soldarnosti, dok severne članice pravdaju svoj stav time da bi kolektivna garancija ovakvih obveznica značila da sve članice snose identičnu kolektivnu odgovornost za ekonomske probleme, koji nisu isti u svim članicama.

EU je još tokom marta suspendovala neka fiskalna pravila koje se odnose na maksimalni dozvoljen budžetski deficit od 3 odsto i visinu javnog duga od 60 odsto.