Ministri finansija EU menja pravila razduživanja

Ministri finansija Evropske unije dogovorili su se o najnovijoj reformi dve decenije starih fiskalnih pravila, koja daju više vremena za smanjenje javnog duga. Gornja granica ukupnog zaduživanja ostaje na 60 posto BDP-a. Granica za godišnji novi dug ostaje na tri posto. Međutim, brzina smanjenja duga prilagođena je željama visoko zaduženih zemalja, među kojima su Grčka, Italija i Francuska.

Novi dogovor predviđa da zemlje sa nivoom javnog duga iznad 90 odsto BDP-a moraju da smanje dug za 1 odsto godišnje, dok je zemlje sa dugom između 60 i 90 odsto BDP-a predviđeno smanjenje duga za 0,5 odsto godišnje.

Reforma dolazi nakon što su programi oporavka od pandemije koronavirusa  gurnuli nivo državnog duga na rekordno visok nivo, a u isto vreme zemlje se upustile u novu potrošnju kako bi održale svoje klimatske, industrijske i bezbednosne ciljeve na pravom putu.

Nova pravila postavila su minimalne iznose deficita i smanjenja javnog duga koje države moraju da poštuju (čime su ispunjenje želje štedljivog tabora zemlja EU koji predvodi Nemačka). Ali generalno gledano, pravila su blaža od prethodnog okvira, što sa druge strane predstavlja pobedu južnih zemlja ovog bloka predvođenih Francuskom.

Kako piše Dojče vele, ubuduće će iz obračuna ukupnog duga biti isključeni određeni državni rashodi za odbranu i zaštitu klime koji se finansiraju zaduživanjem. „Investicije moraju biti bolje zaštićene. Ne smemo sami sebe gušiti“, više puta je ponovio francuski ministar finansija Bruno Le Mer. Italija je prvobitno zahtevala „zlatno pravilo“ koje bi sve investicije isključilo iz obračuna duga, ali tog pravila neće biti.

Pre nego ovaj dogovor postane zakon, o njemu će se pregovarati sa Evropskim parlamentom. Iako bi neki detalji mogli biti izmenjeni, malo je verovatno da će suština novih pravila biti promenjena.

Sporazum neće imati uticaja na fiskalnu politiku EU u 2024. godini jer su nacionalni budžeti za sledeću godinu već spremni na osnovu ranijih smernica.

Nova pravila će postaviti spor, ali stabilan tempo smanjenja deficita i duga od 2025. godine, tokom četiri do sedam godina, sa dužom opcijom na raspolaganju ako neka zemlja preduzme reforme i ulaganja u oblastima kojima je EU prioritet.

Dok su stara pravila zahtevala da zemlja sa visokim dugovima kao što je na primer Italija svake godine smanje svoj dug za 1/20 viška od 60 odsto BDP-a, ili 4 odsto BDP-a u slučaju Rima, nova pravila zahtevaju minimalno smanjenje duga od 1 odsto BDP-a godišnje u proseku.