Može li Evropa ikada ponovo biti konkurent SAD?

Oni koji tvrde da evropska ekonomija tehnološki zaostaje za globalnimkonkurentima nisu u „dodiru sa realnošću“, tvrdi direktor u kompaniji Siemens Klaus Romanovski. Chat-bot koji je razvio njegov tim u nemačkoj inženjerskoj kompaniji uskoro će dozvoliti fabričkim radnicima (gde god da se oni nalaze) da razgovaraju sa robotima i mašinama, bez potrebe učenjem programskih jezika – što bi potencijalno moglo da ostvari ogroman dobitak u produktivnosti, piše Financial Times.

„Ako ste radnik koji dolazi da započne svoju smenu, a mašina ne radi, obično morate da čekate satima, možda danima, na programera. Ali sada, sa ovim chatbotom, možete samo da ga pitate šta nije u redu i da to sami popravite mnogo brže… Lako je uočiti ogroman potencijal ove tehnologije“, kaže izvršni direktor Simensa.

Ako bi više evropskih kompanija iskoristilo veštačku inteligenciju na ovaj način, to bi moglo pomoći u rešavanju nekih duboko ukorenjenih problema u privredi kontinenta, koja zaostaje za brzim rastom SAD.

Evropa i dalje zaostaje u inovacijama i usvajanju veštačke inteligencije. Siemens je, na primer, morao da se udruži sa američkim tehnološkim gigantom Microsoftom da bi razvio svoj chatbot.

Ekonomski loši rezultati Evrope dugo su zabrinjavali političare. Ali to je došlo na prvo mesto njihovog dnevnog reda sada kada je jaz u rastu u odnosu na SAD postao još veći nakon dvostrukih šokova pandemije koronavirusa i ruskog rata u Ukrajini.

Francuski predsednik Emanuel Makron upozorio je prošlog meseca da se Evropa suočava sa „smrtonosnom” pretnjom ekonomskog pada, rastućeg neliberalizma i rata na njenoj istočnoj granici.

Američki bruto domaći proizvod pokazao se otpornijim na ove šokove i brže se oporavio, za 8,7 odsto je porastao iznad nivoa pre pandemije do prvog kvartala ove godine. To je i više nego dvostruko od rasta BDP-a evrozone od 3,4 odsto i još više ispred 1,7 odsto ekvivalentnog povećanja u ekonomiji Velike Britanije u istom periodu.

Ova transatlantska vododelinica postala je toliko akutna da stvara razdor između SAD i Evrope po pitanju monetarne politike. S obzirom da se očekuje da će rast i inflacija ostati jači u SAD nego u Evropi, investitori očekuju da će Federalne rezerve ove godine spustiti kamatne stope manje puta nego Evropska centralna banka (ECB) ili Banka Engleske.

Kombinacija visokih evropskih troškova energije (sada su znatno iznad onih u SAD) i atraktivnih subvencija koje Vašington nudi za projekte zelene energije i proizvodnju poluprovodnika dovodi u iskušenje veliki broj evropskih kompanija da svoje aktivnosti presele preko Atlantika.

EU je zatražila od Marija Dragija, bivšeg premijera Italije i bivšeg šefa ECB, da smisli načine za jačanje konkurentnosti bloka. Očekuje se da će iz Brisela preporučiti dublju integraciju tržišta kapitala EU i centralizovano finansiranje odbrane i drugih oblasti, sa upozorenjem da „bez strateški osmišljenih i koordinisanih političkih akcija logično da će neke od (evropskih) industrija ugasiti kapacitete ili se preseliti van EU”.

Suočeni sa starenjem stanovništva i nedostatkom vodećih kompanija u najbrže rastućim oblastima tehnologije, evropski političari traže načine da unesu dinamiku u svoje ekonomije.

Paolo Đentiloni, evropski komesar za ekonomiju, kaže da je sada pitanje kako odgovoriti na potrebu za kritičnim investicijama u oblastima kao što su zelena tranzicija i odbrana.

„Skandal za Evropu nije nizak rast, jer smo, nažalost, na to navikli. Problem je kako zadržati dovoljan nivo investicija, privući privatni kapital i podržati javnim ulaganjima potrebe ovih novih izazova“, kaže on.

Evropska ekonomija je napredovala početkom 1990-ih, uživajući u podsticaju produbljivanja jedinstvenog tržišta EU pre nego što ga je proširila na istok nakon završetka hladnog rata.

Ali od tada, kombinovane ekonomije 27 zemalja koje danas čine EU stalno su gubile tlo pod nogama u odnosu na SAD, pogođene nizom neuspeha, posebno dužničkom krizom u evrozoni pre jedne decenije. Nedavno su i pandemija COVID-19 i rat u Ukrajini naneli više ekonomske štete Evropi nego SAD.

Prosečni nivoi dohotka po glavi stanovnika u smislu pariteta kupovne moći u Evropi su pali na oko jednu trećinu ispod onih u SAD, prema podacima MMF-a.

Štaviše, dohodak po glavi stanovnika u SAD je pretekao sve glavne napredne ekonomije EU, pa MMF predviđa da će se ovaj jaz samo još više proširiti tokom ostatka decenije.

Deo problema za Evropu je bio mali rast potražnje, slabe investicije i gomilanje radne snage – jer su kompanije zadržavale više radnika nego što je potrebno usled zabrinutosti da će se boriti da ih ponovo zaposle kada se potražnja oporavi.

Nešto od toga proizilazi iz nedostatka poverenja potrošača u Evropu. Cene kuća su pale u mnogim zemljama, a vlade obuzdavaju potrošnju. Brži rast plata u SAD pomogao je njihovim radnicima da povrate kupovnu moć koju su izgubili zbog visoke inflacije ranije nego njihove kolege u Evropi. Američka domaćinstva su takođe imala koristi od većeg ulaganja u tržišta akcija, koja su naglo porasla poslednjih godina.

„Postoje negativni efekti na bogatstvo u Evropi“, kaže Ana Boata, ekonomista nemačke osiguravajuće kompanije Allianz Trade. „Ako ne očekujete da ćete dobiti više od javnih socijalnih ili penzionih sistema, verovatno ćete uštedeti više i potrošiti manje. Onda dodate neizvesnost iz ratova i imate propast i sumornost.”

Bogatija i starija domaćinstva u SAD izolovana su od viših troškova zaduživanja zbog sklonosti zemlje za 30-godišnje hipoteke, ostavljajući kamatne stope na ultra niskim nivoima pre pandemije.

Evropska domaćinstva imaju kratkoročne hipoteke ili hipoteke sa varijabilnom kamatnom stopom, koje su pojele više njihovog mesečnog prihoda otkako su stope porasle pre dve godine.

U evrozoni ljudi i dalje štede više od 14 odsto onoga što zarađuju — znatno iznad istorijskog proseka. Ali, američki potrošači potrošili su skoro sav dodatni novac koji su sklonili tokom pandemije, smanjivši svoju ušteđevinu na manje od pet odsto svog prihoda.

Ljudi u Evropi takođe biraju da rade manje – trend koji se intenzivirao od pandemije – što su naglasili nemački železničari koji uspešno pokušavaju da smanje svoju radnu nedelju sa 38 na 35 radnih sati do 2029. godine i radnici u čeličani koji zahtevaju da budu plaćeni više za rad samo 32 sati nedeljno.

ECB je procenila da je na kraju prošle godine prosečni zaposleni u evrozoni radio pet sati manje nego što su radili neposredno pre nego što je pandemija udarila 2020. godine — što je izjednačilo sa gubitkom 2 miliona radnika sa punim radnim vremenom godišnje — dok je prosečni broj sati američkih radnika ostao nepromenjen.

Dodatno opterećenje za evropsku ekonomiju proizilazi iz starenja stanovništva i pada nataliteta, koji već stvaraju rasprostranjeni nedostatak radne snage kako se generacija „bejbi bumera“ penzioniše.

Trenutno u EU postoje tri radno sposobna pojedinca na svaku osobu od 65 godina ili više.

Ali do 2050. godine predviđa se da će taj odnos biti manji, od dva radno sposobna pojedinca na svaku stariju osobu. Stanovništvo Sjedinjenih Američkih Država će stariti ravnomernije, sa nešto manje od četiri radno sposobne osobe na svaku osobu stariju od 64 godine na nešto manje od tri do 2050. godine, prema tamošnjem birou za statistiku.

Mnoge zemlje EU nastoje da duže zadrže starije radnike u radnoj snazi ili da povećaju učešće žena u radnoj snazi. Ali društva koja stare znače da će demografski trendovi verovatno malo doprineti srednjoročnom rastu, ostavljajući Evropu još više oslonjenom na poboljšanje produktivnosti.

I ovde je priča zabrinjavajuća. Sjedinjene Države se smatraju povoljnijim za poslovanje i dinamičnijim preduzetničkim okruženjem, koje se dosledno pokazalo veštijim u usmeravanju investicija u sektore sa visokim rastom, uključujući IT.

Izabel Šnabel, izvršna direktorka ECB, kaže da je evrozona izgubila oko 20 odsto produktivnosti u odnosu na SAD od sredine 1990-ih, pripisujući to „neuspehu kontinenta da iskoristi prednosti razvoja digitalne tehnologije“ kao što su računarstvo u oblaku (cloud) i softver aplikacije. „Ne radi se o tome da se ovo tehnološko znanje ne distribuira po zemljama, već je to samo veoma mali udeo firmi unutar zemalja koje je efikasno koriste“, kaže ona.

Šnabel dodaje da su mnoge evropske kompanije premale i ograničene propisima da bi u potpunosti iskoristile novu tehnologiju.

Kompanije sa više od 250 zaposlenih čine skoro 60 odsto poslova u privatnom sektoru u SAD, ali u EU taj procenat pada između 12 odsto u Grčkoj i 37 odsto u Nemačkoj. „Veće kompanije više ulažu i produktivnije su“, kaže ona.

Zaostajanje u produktivnosti u Evropi je dugotrajno i enormno skupo u smislu životnog standarda. Da je pet najvećih evropskih ekonomija — Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Italija i Španija — imale istu stopu rasta produktivnosti kao Amerika između 1997. i 2022. godine, njihov BDP po glavi stanovnika bi u proseku bio skoro 13.000 dolara veći u smislu pariteta kupovne moći, procene su McKinsey Global Institute.

„U smislu jaza u produktivnosti između SAD i Evrope, ono što ste videli da se dešava ako merite u protekle četiri godine je da su [SAD] bile blago razočaravajuće, a [Evropa] strašno razočaravajuća“, kaže Džejson Furman, ekonomista na Harvardu.

Deo problema je zaostao rast evropskih investicija. Erik Nielsen, ekonomski savetnik u italijanskoj banci UniCredit, kaže da su investicije u SAD porasle za više od osam odsto od kraja 2019. i da su još uvek snažno rasle početkom ove godine, dok su u evrozoni ostale „užasno slabe“ na četiri procenta ispod nivoa pre koronavirusa.

Razlike su velike kada se ispitaju najveće kompanije. Najveće evropske kompanije čijim se akcijama javno trguje sa više od milijardu dolara godišnjeg prihoda, uključujući one u Velikoj Britaniji, Norveškoj i Švajcarskoj, uložile su 400 milijardi dolara manje od američkih 2022. godine, otkrio je McKinsey.

Folksvagen je bila jedina kompanija iz EU koja se pojavila među prvih deset u nedavnom izveštaju Evropske komisije koji ispituje 2.500 najvećih svetskih investitora u istraživanje i razvoj u 2023. godini. Šest od deset najboljih imalo je sedište u SAD.

Jaz u investicijama je evidentan u IT sektoru.

Potrošnja na istraživanje i razvoj takozvanih kompanija Magnificent Seven (Veličanstvena Sedmorka) — Alphabet, Amazon, Apple, Meta, Microsoft, Nvidia i Tesla — iznosila je više od 200 milijardi dolara prošle godine, oko polovine ukupne ekvivalentne potrošnje Evrope u svim privatnim i javnim sektorima.

„Uz svu propast i tugu širom Evrope, ovo je veliko dugotrajno pitanje: da li će usvajanje nove AI tehnologije verovatno biti sporije i manje korisno nego u SAD i Kini? „Evropa ima razumljivo oprezan pristup regulisanju nove tehnologije, ali to će ovde biti nedostatak“, kaže Adam Pozen, predsednik Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju.

Većina ekonomija EU počela je da smanjuje svoje budžetske deficite uoči ponovnog uvođenja obavezujućih fiskalnih pravila ove godine. Ali potrošnja SAD je nastavila da raste. Očekuje se da će se taj trend nastaviti, ko god da pobedi na predsedničkim izborima u SAD u novembru. Budžetska kancelarija Kongresa predviđa da će deficiti ostati oko 6 procenata za svaku fiskalnu godinu tokom naredne decenije.

Produktivnost u SAD je podstaknuta privremenim porastom nezaposlenosti nakon što je pandemija krenula 2020. godine, što je ljude prebacilo u nove i produktivnije uloge kada se aktivnost ponovo povećala. Evropa je umesto toga odlučila da zaštiti radna mesta masovnim planovima za odsustvo. „Zamrznuli smo naše tržište rada“, kaže Boata iz Allianz, dodajući da je to rezultiralo „zombifikovanim poslovima“.

Ipak, ovaj obrazac bi se mogao preokrenuti kako se jačanje SAD smanji i ako evropske kompanije prestanu da gomilaju radnu snagu.

Ekonomisti ECB-a napisali su na blogu prošle nedelje da već postoje znaci „slabijeg vetra” na tržištu rada u evrozoni, „koji će zauzvrat podržati povećanje produktivnosti” kako nivoi slobodnih radnih mesta opadaju, plate nastavljaju da rastu i radni sati rastu.

Potencijalni dobici od veštačke inteligencije (kao što je ono što Siemens radi sa svojim chatbotom) predstavljaju „značajan ključni pokretač i priliku za Evropu… da dobije ekonomsku moć da se uhvati u koštac sa nekim od svojih najtežih problema“, kaže Ralf Haupter, Microsoftov šef za Evropu, Bliski istok i Afriku.

On procenjuje da bi veštačka inteligencija mogla da poveća produktivnost programera za 40-45 odsto i kancelarijskih radnika za 20-25 odsto.

Ekonomija evrozone je pokazala znake oporavka od nedavne stagnacije sa kvartalnim rastom od 0,3 odsto na početku ove godine. Ekonomija Velike Britanije je rasla po još bržoj kvartalnoj stopi od 0,6 odsto, pretekavši rast SAD od 0,4 odsto u tom periodu. Neki političari veruju da bi se mnogi problemi u regionu mogli rešiti ako bi bilo manje negativnosti o budućnosti.