Na šta je Grčka potrošila 240 milijardi evra pomoći?

Od ukupno 240 milijardi evra pomoći koje je dobila, Atina je jedva 10 odsto upotrebila za reformisanje ekonomije i zaštitu najugroženijih slojeva društva.

Većina novca od pomoći, koju je Grčka dobila 2010. i 2012. godine, kao pomoć za prevazilaženje finansijskih problema otišla je u posustale banke, navodi britanski list „Gardijan“.

Zbog toga je, ističe se u analizi, Grčka bila primorana da dramatično smanji svoj deficit snažnim pritiskom na penzije i snižavanjem minimalne zarade, za razliku od većine evropskih zemalja, koje su produbile svoj budžetski deficit zato što su štitile penzionere i socijalne osiguranike. 

Kreditorska „trojka“ je, podseća londonski dnevnik, prvi put priskočila u pomoć prezaduženoj Grčkoj u proleće 2010. godine pošto Atina više nije mogla sebi da priušti vraćanje duga od 310 milijardi evra koje je pozajmila od niza velikih evropskih banaka. 

Dve godine kasnije, Međunarodni monetarni fond (MMF), Evropska komisija i Evropska centralna banka donose Grčkoj drugi spasonosni finansijski paket, uz otpis duga od 100 milijardi evra na koji su pristali kreditori iz privatnog sektora. 

Od ukupne sume dodeljene Atini, kako navodi britanski list, 48,2 milijarde evra upotrebljeno je za izvlačenje iz poteškoća grčkih banaka koje su beležile gubitak posle finansijskog kraha 2008. godine, dok je 140 milijardi evra potrošeno na otplatu prvobitnih dugova i kamata. 

Kada se podvuče crta, grčkoj vladi je za reformisanje ekonomije i zaštitu najslabijih članova društva ostalo tek manje od 10 odsto spasonosnih sredstava, zaključuje „Gardijan“.