Naftne bušotine u moru zagađuju i atmosferu

Istraživači su otkrili da je tokom pandemije korona virusa, iako je zabeležena smanjena ekonomska aktivnost, metana je u atmosferi bilo više nego ikad, prenosi portal Klima 101. Krivac su emisije tog gasa koje dolaze sa naštnih bušotina koje su postavljene u moru.

Metan je inače sastavni deo prirodnog gasa koji se koristi kao energent i koji je ekološki prihvatljiviji od uglja.

Ipak, metan može da ima ogroman efekat na Zemljinu atmosferu.

Prema nekim savremenim procenama, on je čistiji energent od uglja samo ukoliko je procenat emitovanog gasa u odnosu na iskorišćen oko tri do četiri odsto.

Drugim rečima, ako tri do četiri odsto gasa iscuri u atmosferu u toku eksploatacije.

Ako je taj procenat veći, industrija gasa zapravo je manje efikasna od uglja, makar kada se meri dobijena energija u odnosu na uticaj na klimatske promene.

U časopisu IOP Science 11. avgusta ove godine objavljeno da su istraživači ispitujući ofšor platforme za eksploataciju nafte i gasa u Meksičkom zalivu, otkrili do sada nezabeležene, ogromne, a gotovo nevidljive oblake metana koji se uzdižu sa velikog broja naftnih platformi.

Velike koncentracije tog gasa otkrila je američka Nacionalna administracija za okeane i atmosferu tokom 2020. i 2021. godine, kada su, kako se dodaje, zabeleženi rekordi.

Mapiranje metanskih emisija iz svemira otežava činjenica, jer se on relativno teško detektuje iz orbite zbog načina na koji se vodena površina ponaša kao „pozadina“ u spektroskopiji.

Kako navodi u istraživanje objavljenom u časopisu IOP Science, rešenje u uočavanju oblaka metana, koji su ranije bili manje vidljivi, bilo je u odsjaju Sunca.

ISTRAŽIVAČI KORISTILI AVION LABORATORIJU

Ključan je bio istraživački avion Global Airborne Observatory, koji je u vlasništvu Državnog univerziteta u Arizoni.

Prethodnih godina, istraživači su koristili njegovu visokotehnološku opremu, u koju spadaju i infracrveni spektrometri, da širom sveta mapiraju procese kao što su seča šuma, suše i životinjske migracije.

Međutim, 2021. ovaj avion bio je poslat na drugačiju misiju, u Meksički zaliv, u čijim se relativno plitkim vodama nalazi preko 1.800 platformi za esploataciju nafte i gasa.

Tamo, Global Airborne Observatory je metodično leteo od jedne bušotine do druge, i svojim kratkometrim spektrometrom u odsjaju Sunca uspeo ne samo da snimi oblake emitovanog metana, već i da odredi njihove izvore na samim platformama.

Global Airborne Observatory otkrio je daleko veća curenja, nego što prijavljuju naftne kompanije.

Kako navodi istraživanje u IOP Science, avion je od 40 platformi koje je obišao makar tri puta tokom 2021, na 34 makar jednom primetio pravi oblak emitovanog gasa.

Poredeći emitovane koncentracije sa prosečnom proizvodnjom naftnih platformi u Meksičkom zalivu, istraživači su procenili da se u proseku u atmosferu emituje između 23 i 66 odsto eksploatisanog gasa, u zavisnosti od trenutka merenja i lokaliteta.

Brojke su između sedam i 22 puta veće od najveće ranije prijavljene stope curenja (3 odsto).

Poznato je da su ofšor platforme potencijalno veliki emiteri metana, moćnog gasa staklene bašte. Industrija fosilnih goriva proizvodi trećinu ukupnih emisija metana, koje dolaze od ljudskih delatnosti.

Emisija može da se dogodi u svakom koraku eksploatacije, pošto je metan glavni sastojak prirodnog gasa, on može da „curi“ iz pukotina na samom izvoru, iz cevi, ventila, rezervoara.

Ipak, kako se napominje, emisije metana su nestalne, sa čestim oscilacijama, a platforme su nepristupačne za neposredne obilaske.

Podseća se i da su prirodni izvor metana močvare.