Vesti iz zemlje

07.07.2022. 15:20

Nova ekonomija, Čedomir Savković

Autor: Nova Ekonomija

Fiskalni savet: Struja mora da poskupi do 20, a gas do 70 odsto

Foto: Pixabay

Struja će za potrošače u Srbiji morati da poskupi između 15 i 20 odsto, gas od 65 do 70 odsto, a centralno grejanje za do 40 odsto, navodi se u danas objavljenoj analizi Fiskalnog saveta. U suprotnom, javna preduzeća Elektroprivreda Srbije (EPS) i Srbijagas neće biti u stanju da finansijski ozdrave, ili barem zaustave „finansijsko krvarenje“, ocenjuje Fiskalni savet.

Prema navodima ovog nezavisnog tela, tokom aktuelne svetske energetske krize na naplatu dolaze „sve krupne greške u upravljanju državnim preduzećima“, a i povećanje cena bi značilo da domaćinstva u Srbiji plaćaju energente koji su među najjeftinijim u Evropi (uz Gruziju i Ukrajinu).

„Sadašnja cena [struje] za domaćinstva nije na ekonomski odgovarajućem nivou, a podstiče i neracionalnu potrošnju“, objašnjava se u analizi Fiskalnog saveta.

Procenjuje se da je EPS samo tokom prethodne grejne sezone imao gubitak od oko milijardu evra, pa je potrebno da se takva situacija ne ponovi naredne zime, dodaje se u analizi.

EPS nije dovoljno ulagao u nove kopove uglja, zbog čega smo morali da uvozimo struju po rekordno visokim cenama.

DA LI SE EPS-OVIM DUŽNICIMA NEZAKONITO RAČUNA KAMATA?

Sa druge strane, kako se dodaje, povećani troškovi nabavke gasa moraju da se odraze na finalnu cenu gasa i grejanja.

Kako se ocenjuje, eventualna unapređenja u upravljanju Srbijagasom su daleko manja od troška nabavke gasa, pa bi cena gasa za privredu morala bi da poraste za oko 75 odsto, koliko je skočila u drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope još u drugoj polovini 2021. godine.

ŠTA SVE PLAĆAMO NA RAČUNIMA ZA STRUJU, A NEMA VEZE SA NJENOM POTROŠNJOM?

Cena gasa za domaćinstva trebalo bi da poskupi za do 70 odsto „što na prvi pogled izgleda kao veliko povećanje“, ali ne bi bio presedan pošto su slične cene važile u periodu između 2013. i 2015. godine.

Kako se dodaje, cene centralnog grejanja trebalo bi da porastu u rasponu od 10 do 40 odsto u zavisnosti od učešća troškova gasa u ukupnim troškovima toplana.

OD PROŠLE JESENI GLAVNI PROBLEM SRBIJE JE KAKO DA SE FINANSIRA I OBEZBEDI UREDNO SNABDEVANJE ZEMLJE STRUJOM I GASOM, TVRDI FISKALNI SAVET.

Za razliku od EPS, koji bi trebalo da bude kičma domaće ekonomije i da sopstvenom proizvodnjom ne samo pokriva domaću potrošnju već i izvozi, Srbijagas je zavisan od uvoza, ali i pored toga nije izgradio dugo najavljivano skladište gasa.

„Pošto su problemi EPS-a i Srbijagasa strukturne (trajnije) prirode, nastaviće se i tokom naredne grejne sezone zbog čega su pred domaćim energetskim sektorom ostali ogromni izazovi“, dodaje se u izveštaju. 

ANALIZA RAČUNA ZA STRUJU: VELIKA RAZLIKA IZMEĐU OBRAČUNSKE I ANGAŽOVANE SNAGE

Od napravljenih gubitaka, polovinu od oko 500 miliona evra, već je finansirao državni budžet dotacijama Srbijagasu, podseća Fiskalni savet.

Preostalih 500 miliona evra platio je zasad EPS, uzimajući kredite za likvidnost:

Pitanje je, međutim, da li će i ovaj dug EPS-a u jednom trenutku pasti na teret poreskih obveznika, jer je trenutno poslovanje EPS-a „neodrživo“.

BUDŽET ZA 2022. PREĆUTAO ENERGETSKU KRIZU

Fiskalni savet napominje da je Srbiji potrebna reforma i višestruko povećanje obuhvata programa energetski zaštićenog kupca, kao i zaokret u politici formiranja cena energenata za domaćinstva (gas, struja i centralno grejanje):

„Umesto da kao dosad svi potrošači imaju netržišne cene energenata, država bi trebalo da finansijski zaštiti samo socijalno ugrožene“, dodaje se u analizi.

U VEZI SA REFORMAMA U ENERGETSKIM DRŽAVNIM PREDUZEĆIMA, FISKALNI SAVET NAGLAŠAVA potrebu za PRIVREMENim ZAMRZAVANJEm ZARADA , POVEĆANU KONTROLU JAVNIH NABAVKI I POKRETANJE BROJNIH DRUGIH REFORMI U SREDNJEM ROKU.

Glavna slabost postojećeg programa energetski zaštićenog kupca je njegov nizak obuhvat: u Srbiji preko 250.000 energetski ugroženih domaćinstava, a pomoć države prima svega 68.000 domaćinstava.

Fiskalni savet smatra da bi obuhvata programa energetski zaštićenog kupca mogao da se poveća sa sadašnjih deset miliona evra, na 50 do 80 miliona evra.

Fiskalni savet: Energetska kriza ogolela probleme javnih preduzeća

Kako se upozorava, gubici EPS-a u jednom trenutku postali neodrživ teret za čitave javne finansije, a stabilno snabdevanje strujom i gasom iz inostranstva, pa kao takvo nije zagarantovano.

Sve ovo se moglo i moralo izbeći boljim upravljanjem javnim preduzećima u prethodnim godinama, a dosadašnji način vođenje EPS-a „ne sme se više tolerisati“, upozoravaju ekonomisti Fiskalnog saveta. 

Podseća se i da su gubici i krađe na elektro-distributivnoj mreži su ogromni, preko 12 odsto odsto što je dvostruko više od zemalja uporedivih sa Srbijom.

Sredinom decembra EPS se suočio sa problemima i gubicima od 460 miliona evra, zbog nekoliko incidenata u području Rudarskog basena Kolubara.

Pored toga, u Termoelektranama „Nikola Tesla“ u Obrenovcu, kada je sredinom decembra pao prvi sneg, u pećima se našlo blato i jalovina umesto uglja.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.