Najniža minimalna bruto zarada u EU u Bugarskoj

 Bugarska ima najnižu bruto minimalnu bruto zaradu u EU od 312 evra, ali je ova zemlja među članicama koje su u protekloj deceniji zabeležile najveći rast „minimalca“, navodi se u saopštenju Evropskog statističkog ureda Eurostat.

Od 27 država članica Evropske unije (EU), u januaru 2010. godine 21 ima minimalnu zaradu, kao i zemlje kandidati među kojima je i Srbija. Samo Danska, Italija, Kipar, Austrija, Finska i Švedska je nemaju.

Prema metodologiji Eurostata, reč je o bruto zaradi koja uključuje poreze i doprinose za socijalno osigiuranje na teret zaposlenog.

Minimalne mesečne zarade u januaru 2020. uglavnom su ispod 600 evra na istoku i iznad 1. 500 evra na severozapadu EU.

Prema istoj statistici, Srbija u januaru 2020. ima miminalnu zaradu od 343 evra. Pre 10 godina minimalna zarada je bila 222 evra, što znači da je godišnje rasla 4,4 odsto da bi došla na sadašnjih 343 evra. 

U Crnoj Gori je prošlog meseca iznosila 331 evro, u Makedoniji 282, a u Albaniji 213 evra.

Devet država članica, pretežno smeštenih na istoku EU, ima minimalnu zaradu između 400 i oko 600 evra mesečno: Letonija (430), Rumunija (466), Mađarska (487), Hrvatska (546), Češka (575 evra), Slovačka (580 evra), Estonija (584 evra), Litvanija (607 evra) i Poljska (611 evra).

U pet drugih država članica, koje se nalaze uglavnom na jugu EU, minimalne zarade su se kretale između 700 i nešto više od 1 000 evra mesečno: Portugal (741 evra), Grčka (758 evra), Malta (777 evra), Slovenija ( 941 €) i Španije (1 050 €).

U ostalih sedam država članica, sve koje se nalaze na zapadu i severu EU, minimalne zarade bile su više od 1 500 evra mesečno: Francuska (1 539 evra), Nemačka (1 584 evra), Belgija (1 594 evra), Holandija (1 636 evra), Irska (1 656 evra) i Luksemburg (2 142 evra).

U poređenju sa januarom 2010, minimalne zarade porasle su u svim zemljama osim u Grčkoj gde su kumulativno manje 12 odsto. Između januara 2010. i januara 2020. minimalne zarade najviše porasle u Rumuniji gde je godišnja stopa rasta bila 12.5 % i Litvaniji. U Bugarskoj su godišnje rasle 9,8%, Estoniji (7.7 %) i Češkoj (6.7 %), Poljskoj (6.6 %) i Slovačkoj (6.5 %) 

Kad se pogleda paritet kupovne moći, odnosno kad se ove zarade uporede sa cenama, onda se razlile među zemljama smanjuju.

PROČITAJTE JOŠ: PLATA OD 500 EVRA – VAŽNO JE I KAKO, A NE SAMO KADA