Najveći šok u svetskoj energetici u poslednjih 70 godina

Pandemija koronavirusa izazvala je najveći šok u globalnom energetskom sistemu u više od 70 godina. Pad potražnje energenata ove godine biće veći od udara tokom finansijske krize 2008, uz rekordan godišnji pad emisija ugljenika od skoro osam odsto, saopštila je međuvladina Međunarodna agencija za energetiku (IEA).

„Ovo je istorijski šok za ceo svet. Pad potražnje skoro svih glavnih goriva tokom aktuelne krize je zapanjujući, posebno kada su u pitanju ugalj, nafta i gas. Tokom ovog do sada neviđenog pada, samo obnovljivi izvori energije se drže. Još je rano za predviđanje dugoročnih posledica, ali će energetska industrija posle krize biti značajno drugačija nego pre“, rekao je izvršni direktor IEA Fatih Birol.

U poslednjem izveštaju IEA predviđa da će potražnja za energentima ove godine pasti za šest odsto, što je sedam puta više od pada nakon globalne finansijske krize 2008. U apsolutnom smislu, ovaj pad je bez presedana – jednak je gubitku celokupne potražnje za energentima u Indiji, koja je na svetu treća po potrošnji.

Najveći pad očekuje se u naprednim ekonomijama, u SAD od devet odsto, a u EU od 11 odsto. Uticaj krize na energetsku potražnju u velikoj meri zavisi od trajanja i rigoroznosti mera za suzbijanje koronavirusa.

IEA je uočila da svaki mesec mera izolacije širom sveta na nivou onih iz aprila smanjuje globalnu energetrsku potražnju za oko 1,5 odsto na godišnjem nivou.

Promene u korišćenju struje tokom trajanja mera izolacije izazvale su značajan pad u ukupnoj potražnji. Potpuno „zatvaranje“ oborilo je potražnju struje za 20 ili više odsto, dok je delimično „zatvaranje“ imalo manji uticaj.

IEA očekuje pad potražnje električne energije od 5 odsto ove godine, što je najveći pad od Velike depresije tridesetih godina 20. veka.

Mera izolacije su istovremeno pokrenule veliki pomak ka niskougljeničnim izvorima električne energije, uključujući vetar, solarnu, hidro i nuklearnu energiju.

Nakon što su pretekli ugalj po prvi put 2019. godine, očekuje se da niskougljenični izvori energije ove godine dostignu 40 odsto globalne proizvodnje električne energije, što je šest odsto više od udela uglja.

Proizvodnja energije pomoću vetra i sunca nastaviće se i ove godine, podstaknuta projektima dovršenim prošle i početkom ove godine.

Proizvodnja energije pomoću uglja i prirodnog gasa potisnuta je niskom ukupnom energetskom potražnjom i povećanom proizvodnjom iz obnovljivih izvora.

Zbog toga se ove godine očekuje pad zajedničkog udela prirodnog gasa i uglja u energetskoj proizvodnji na svetskom nivou za tri odsto, na nivo nezabeležen od 2001. godine. Posebno će biti pogođena globalna potražnja uglja.

IAE očekuje da će ona ove godine pasti za osam odsto, što je najveći pad od Drugog svetskog rata. Proizvodnja energije uz pomoć uglja ove godine će pasti za više od deset odsto.

Posle decenije neprekidnog rasta, očekuje se da će potražnja za prirodnim gasom pasti pet odsto ove godine, što je najveći zabeleženi pad od razvoja potrošnje prirodnog gasa tokom druge polovine 20. veka.

IEA očekuje da će ove godine rast doživeti samo obnovljivi izvori energije, čiji će udeo u globalnoj proizvodnji struje porasti zahvaljujući prioritetnom pristupu mrežama i niskim operativnim troškovima. Uprkos njihovoj otpornosti na krizu izazvanu koroanvirusom, ove godine će njihov rast biti manji nego proteklih.

Kao rezultat ovih trendova, pretežno pada upotrebe uglja i nafte, emisije ugljen-dioksida ove godine će prema očekivanjima IEA pasti za skoro osam odsto, na najniže nivoe od 2010. godine.

Istovremeno, to će biti najveće smanjenje emisija ikada zabeleženo, skoro šest puta veće od prethodnog rekorda 2009. godine, kada su emisije zbog globalne finansijske krize pale za 400 miliona tona.