Napad na Iran „pogurao“ dolar sa trogodišnjeg minimuma, zlato i nafta u fokusu

Američki dolar je danas konačno ojačao, što je reakcija na bekstvo investitora ka sigurnim valutama, a nakon vazdušnog napada Izraela na Iran, prenosi CNBC. Ovo se dešava dan nakon što je vrednost dolara bila najniža u poslednje tri godine.

Napad na Iran, koji predstavlja značajnu eskalaciju sukoba u regionu, iznenadio je tržišta i podstakao rast vrednosti dolara, koji važi za „bezbednu“ valutu u vremenu kriza.

Indeks dolara, koji upoređuje vrednost američke valute sa prosečnim vrednostima šest drugih vodećih svetskih valuta (među kojima su evro, funta i jen), ovog jutra je porastao za 0,54 odsto oko 1510 časova po centralnoevropskom vremenu.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da je njegova zemlja pokrenula „ciljanu vojnu operaciju” protiv iranskog nuklearnog i balističkog programa. Iran je kao odgovor lansirao oko 100 dronova na Izrael.

„Ova operacija će trajati onoliko dana koliko je potrebno da se pretnja ukloni“, rekao je Netanjahu sinoć.

Američki državni sekretar Marko Rubio istakao je Sjedinjene Američke Države nisu bile uključene u napad na Iran.

„Nismo učestvovali u udarima na Iran i naš glavni prioritet je zaštita američkih snaga u regionu“, naveo je u saopštenju.

Valutni stratezi „ING grupe“ ocenili su da su vesti o napadima „katalizatori za oporavk potcenjenog dolara“.

Ipak, istakli su da bi u normalnim okolnostima očekivali još veći skok dolara kao posledicu „negativnog šoka“ na tržištima akcija i obveznica.

„Ali tradicionalne korelacije dolara su nestale u poslednje vreme i verovatno je da pad od 1,5 odsto u S&P 500 indeksu fjučersa (terminskih ugovora) ograničava njegov rast“, naveli su.

Stratezi ističu da će sukobi na Bliskom istoku, kao i njihov uticaj na cene nafte, biti ključni faktor koje će investitori pratiti u budućnosti.

Očekivanja da će američka centralna banka uskoro smanjiti kamatne stope takođe su uticala na slabljenje dolara.

Nafta i zlato u fokusu

Nafta i zlato takođe su u fokusu investotora. Zlato, koje se takođe posmatra kao „sigurna luka“ za investitore, dostiglo je najviši nivo u gotovo dva meseca nakon vesti o napadima. U 15.23 po centralnoevropskom vremenu, cena zlata porasla je za 1,62 odsto, na oko 3.441 dolar.

„Vesti su izazvale ozbiljan strah od eskalacije i širenja sukoba“, naveli su stratezi Dojče banke u izveštaju ranije danas.

„Posledice napada osećaju se međunarodnom tržištu, uz snažan prelazak investitora sa rizične na sigurnu imovinu“, ističu.

Cene američkih obveznica porasle su rano ujutro, ali su se u međuvremenu prinosi na 30-godišnje, 10-godišnje i 2-godišnje obveznice uglavnom stabilizovale.

Evropske akcije bile su u padu, kao i terminske vrednosti američkih akcija.

Najdramatičnija reakcija videla se na tržištu nafte, kao posledica zabrinutosti zbog mogućih problema u snabdevanju. Fjučersi (ugovori za isporuku narednog meseca) naglo su skočili od otvaranja svetskih berzi ovog jutra, za čak 13 odsto nakon napada, ali su se do 15.26 časova po centralnoevropskom vremenu takođe stabilizovali.

U to doba, američki West Texas Intermediate trgovao je za 6,35 odsto više nego juče (cena od 73,3 dolara po barelu), dok je „evropski“ Brent kao globalni reper za cenu ovog energenta, skočio 5,75 odsto (na 74,39 dolara po barelu).