U Francuskoj ili Italiji na svakoj pumpi možete kupiti kafu od cikorije jer ne samo da je njen ukus fantastičan nego je i izuzetno zdrava za naš organizam.
To kaže Mario Puškarić iz Kaniške Ive kod Garešnice čiji su kombajni ovih dana s njiva povadili tone neuglednog korena lekovite, ali zaboravljene biljke bez koje je unazad više decenija život naših starih bio nezamisliv jer su u rano jutro kuvali divku od cikorije.
Divku su kasnije zamenili neki drugi instant napici pa tako u Hrvatskoj sve do OPG-a Agro Puškarić ni nije bilo nikog ko bi sadio cikoriju. I Mariju Puškariću ona se dogodila sasvim slučajno, jer je u trenutku njegovog odustajanja od šećerne repe Frank tražio kooperante za cikoriju. Puškarić se javio i nije požalio. Danas je jedini u zemlji koji je sadi, ali samo u pet odsto svoje proizvodnje, dok ostalo otpada na krompir i beli luk.
Da je doneo dobru odluku potvrđuje i činjenica da je cikorija u svetu sve popularnija. Inače, Hrvatska, Slovenija, deo Mađarske, Srbija i Austrija, područja su njene prirodne rasprostranjenosti pa nije čudno što je mnogo kvalitetnija od indijske – i predmet interesenata iz Rusije, Belgije, Francuske, Nemačke, koji kucaju na Puškarićeva vrata.
„Svi, međutim, traže prerađenu, a u nas je prerađuje samo Frank“, kaže za Večernji list Puškarić.
U Franku, pak, kažu kako je ovogodišnja kampanja s Puškarićevih 25 hektara zapažena po iznadprosečnom kvalitetu, a realizovano je približno 740 tona sirovine.
„Nakon prerade, rezanja, sušenja i mlevenja dobijeno je 174 tone suve cikorije, što je količina koja bi trebalo da bude dovoljna za sledeće dve godine za potrebe regionalnog tržišta, primarno Hrvatske i Slovenije za Frankovim proizvodima“, opisuje Zoran Škevin, direktor proizvodnje Franka, ističući kako se obrada i skladištenje cikorije i danas obavljaju u pogonu u Bjelovaru, koji je otvoren davne 1900. godine.