Neće biti sledeće Silicijumske doline, već 30 startap habova koji će dostići kritičnu masu i značajno uticati na globalnu ekonomiju u budućnosti, piše Svetski ekonomski forum pozivajući se na 2019 Global Start up Ecosystem Report američke organizacije Start up Genom.
Nijedan od njih neće biti veliki kao Silicijumske dolina u doglednoj budućnosti, ali će svaki napredovati zbog regionalne dominacije ili razvijanja start-up podsektora.
U istraživanju koje svake godine rangira 150 vodećih startap ekosistema, Silikonska dolina i ove godine vodi, ali za njom slede Njujork, London, Peking, Boston, Tel Aviv, Los Anđeles, Šangaj, Pariz i Berlin .
Ovih 10 globalnih habova su izgradili globalnu reputaciju na osnovu velikog broja startapova i malih biznisa. U Njujorku ih ima više od 9000, dok Peking sa 1000 kompanija iz oblasti veštačke inteligencije konstantno napreduje.
Osim ovih globalnih ekosistema, treba ukazati i na najbrže rastuće ekosisiteme koji se u izveštaju nazivaju „Challenger Ecosystems” i njih je 12:
Helsinki, Finska
Hangzhou, Kina
Džakarta, Indonezija
Lagos, Nigerija
Melbourn, Australija
Montreal, Kanada
Moskva, Rusija
Mumbai, Indija
São Paulo, Brazil
Seul, Južna Koreja
Shenzhen, Kina
Tokio, Japan
Na ovoj listi izdvaja se Lagos koji je najbrže rastući grad u svetu sa velikim tek habom u Africi. To je grad gde su uložili Google I Facebook.
PROČITAJTE JOŠ: EVROPA DOBIJA SVOJU SILICIJUMSKU DOLINU U DANSKOJ
HILJADE LJUDI U SILICIJUMSKOJ DOLINI SPAVA U KAMP KUĆICAMA
Kad je reč o započinjanju posla u specifičnim sektorima, Montreal se izdvojio kao globalna tačka za razvijanje veštačke inteligencije.
Gde je Beograd?
Podsećamo, u ovom izveštaju se po prvi put ove godine našla i Srbija. Beograd-Novi Sad je jedini ekosistem koji je posmatran u ovom delu sveta. Inicijativa Digitalna Srbija koja je i pokrenula ovo istraživanje, a realizovala upravo američka organizacija Start up Genom, navela je povodom istraživanja da je ključna prednost ekosistema u Srbiji pristupačan inženjerski kadar visokog kvaliteta.
Kako se navodi u izveštaju, najrazvijenije oblasti su gaming i blockchain, u kojima smo u top 10 ekosistema na svetu, a kompanije koje se pojedinačno pominju u ovim oblastima su Nordeus i 3Lateral, kao i GameCredits, OriginTrail, Blinking i MVP Workshop.
U izveštaju se posebno ističe i Asocijacija industrije video igara Srbije koja organizuje inkubatore i programe u partnerstvu sa vodećim igračima kao što su Facebook i Unity.
Od državnih programa, najveći fokus stavljen je niske poreske stope za kompanije — tehnološki startapi imaju poreske olakšice u dvostrukom iznosu troškova istraživanja i razvoja, uz postojanje posebnog IP Box poreskog režima sa veoma povoljnom poreskom stopom od samo 3%.
Vrednost ekosistema i investicija je dosta niža od svetskog proseka, ali verovatno i od realnog stanja. Razlog za ovaj niži broj je dvostruk — značajan broj „domaćih“ startapa registrovan je u drugim zemljama, dok s druge strane u kalkulaciju ne ulaze startapi koji nisu dobili investicije, jer im je teško proceniti vrednost (a, ovakvih timova u našem ekosistemu ima mnogo), navodi se na sajtu Digitalne Srbije.