Neizvesna budućnost termoelektrane Ugljevik III

Budućnost termoelektrane Ugljevik III u Bosini i Hercegovini neizvesna je nakon što je jedna od kompanija koje učestvuju u projektu, Sunningwell International Limited, potvrdila da kineske banke neće finansirati taj poduhvat, saopštila je nevladina organizacija Just Finance International, piše Klima101.

Za postrojenje u gradiću na severoistoku Bosne i Hercegovine još nisu pribavljene sve neophodne dozvole, a sada je upitno da li će uopšte biti obezbeđen novac za njegovu izgradnju.

Kineski predsednika Si Đinpinga je prošle godine poručio da će njegova zemlja prestati sa finansiranjem energetskih projekata na ugalj u svetu. 

Kina je do nedavno bila jedan od vodećih finansijera termoelektrana u svetu, pa njena obustava finansiranja predstavlja veliki udarac za planirane projekte, među kojima je i Ugljevik III. 

Predstavnici kompanije Sunningwell naveli su da su prethodno sa Kineskom nacionalnom elektrotehničkom kompanijiom  (CNEEC) potpisali za Ugljevik ugovor o inženjeringu, nabavci i izgradnji, i da je prvobitno smatrano da projekat mogu da finansiraju kineske finansijske institucije.

„Ipak, nakon odluke kineskih lidera o prestanku finansiranja termoelektrana na ugalj u inostranstvu, CNEEC nas je informisao o tome. Od tada smo u potrazi za alternativnim izvorima finansiranja projekta“, naveli su predstavnici kompanije Sunningwell International Limited povodom teksta o nastavku projekta objavljenog u magazinu The Diplomat.

Sunningwell je naglasio da se priprema i projektovanje termoelektrane Ugljevik III vrši u skladu sa najnovijim direktivama Evropske unije, kao i da izabrana tehnička i tehnološka rešenja, pogotovo na polju emisija i efikasnosti, ispunjavaju evropske standarde. 

U strateškom partnerstvu učestvuje i kompanija Comsar u vlasništvu ruskog milijardera Rašida Sardarova koji posluje u oblasti nafte i gasa. 

Aktivisti za zaštitu životne sredine pozdravili su saznanje o odstupanju kineskih banaka iz izgradnje termoelektrane Ugljevik III, pre svega zbog mogućih negativnih posledica investicije na Republiku Srpsku i čitavu zemlju, ali i kršenja zakona.

Bosna i Hercegovina nalazi se među zemljama koje imaju najveću proizvodnju električne energije iz uglja po glavi stanovnika u Evropi, i to u doba kada mnoge vlasti širom odustaju od ovog energenta kako bi poboljšale kvalitet vazduha, smanjile oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte i doprinele boljem zdravlju građana.

Energetska zajednica je u januaru 2021. godine uvela ponovne sankcije BiH zbog ocene da vodi politiku suprotnu težnjama Evrope ka dekarbonizaciji.