Nemačka eksperimentiše sa univerzalnim osnovnim dohotkom

Počev od ove nedelje, 120 Nemaca će mesečno dobijati oblik univerzalnog osnovnog dohotka tokom naredne tri godine, kao deo studije o tome kako ova vrsta davanja utiče na ekonomiju i dobrobit primalaca, piše Biznis insajder.

U okviru istraživanja, 120 ljudi će tokom tri godine dobijati 1.200 evra mesečno, što je nešto iznad granice siromaštva u Nemačkoj, a istraživači će uporediti njihova iskustva sa drugom grupom od 1.380 ljudi koji neće dobijati isplate.

Studija koju sprovodi Nemački institut za ekonomska istraživanja finansirana je od 140.000 privatnih donacija.

Od svih učesnika će se tražiti da popune upitnike o svom životu, radu i emocionalnom stanju kako bi videli da li je osnovni dohodak imao značajan uticaj.

Univerzalni osnovni dohodak je ideja da vlada treba isplatiti paušalni iznos novca svakom svom građaninu, obično jednom mesečno, bez obzira na njihov prihod ili status zaposlenja.

Zagovornici univerzalnog osnovnog dohotka tvrde da bi to smanjilo nejednakost i poboljšalo blagostanje pružajući ljudima veću finansijsku sigurnost, dok protivnici govore da bi bilo preskupo i obeshrabrilo ljude da idu na posao. 

Ideja se susretala sa poteškoćama tokom poslednjih godina usred finansijskih kriza i sve veće nejednakosti u nekim zapadnim zemljama.

Jurgen Šup, koji vodi studiju, rekao je nemačkom listu Der Špigel da će ova studija poboljšati raspravu o univerzalnom osnovnom dohotku stvaranjem novih naučnih dokaza.

Finska je eksperimentirala sa oblikom osnovnog dohotka skoro dve godine, od januara 2017. do decembra 2018. godine, pa je tako 2.000 nezaposlenih Finaca primalo 560 evra mesečno.

No, istraživači koji stoje iza tog suđenja zaključili su da, iako je dovelo do toga da se ljudi bez posla osećaju srećnije, to nije dovelo do povećane zaposlenosti.