Nemačka želi da ubrza proces zamene gasnih kotlova, a kako bi to postigla mora da smanji izdavanja za energetski efikasno renoviranje zgrada, piše Euractiv.
Domaćinstva su jedan od glavnih potrošača gasa u Nemačkoj sa oko 10 miliona instaliranih gasnih kotlova.
Dakle, da bi smanjila potrošnju gasa, nemačka vlada je prebacivanje potrošača na električne toplotne pumpe postavila kao prioritet.
Međutim, zbog budžetskih ograničenja, jedan drugi „prioritet“ će da trpi – obnova zgrada kako bi bile energetski efikasnije.
Može li Evropa da preživi sledeću zimu bez ruskog gasa?
Za nemačke proizvođače toplotnih pumpi ovo je odlična vest. Kompanije kao što su „Viessmann“, „Bosch“ i „Stiebel Eltron“ u suštini bi mogle da dobiju domaće tržište sa državnim subvencijama.
Loša vest je za promotere enregetske efikasnosti. Najava o manjim izdavanjima za obnovu zgrada uplašila je ekološke ektiviste.
„Zaprepašćeni smo promenama u saveznom finansiranju za energetski efikasne zgrade“, rekla je Barbara Mec, direktorka nevladine organizacije „Environmental Action Germany“ (DUH).
Za aktiviste je krivac za preokret u finansiranju je nemački ministar za ekonomiju Robert Habek.
„Dok ministar Habek govori o uštedi energije i energetskoj efikasnosti, on „de fakto“ ukida renoviranje građevinskog fonda“, rekla je Mek.
RUSI SREZALI ISPORUKE GASA: KAKVA ZIMA ČEKA EVROPU?
Pre ove promene, za takozvane projekte „dubinskog renoviranja“ moglo je da se dobije 55 odsto sredstava od države, dok je sada udeo državog finansiranja spao na od 5-25 odsto.
Nemačka Vlada će od 2024. godine zabraniti ugradnju bilo kakvih grejača na čisto fosilno gorivo.
Novi sistemi grejanja od tada moraju da rade na najmanje 65 odsto obnovljive energije. Cilj je instaliranje oko 500.000 toplotnih pumpi godišnje.
Već je sada mali broj novoizgrađenih kuća koje imaju sisteme za grejanje na gas.
Takođe, samo 16 odsto građevinskih dozvola u prvoj polovini 2022. godine je navelo gas kao primaran izvor grejanja.
Ipak, istraživanje iz 2022. pokazuje da se na gas greje oko 50 odsto domaćinstava u Nemačkoj.
Problem je i to što je većina sistema za grejanje na fosilna goriva stara više od 20 godina, a neki i više od 30 godina.
Berlin je zato odlučio da ogroman deo sredstava za obnovu zgrada usmeri ka novim sistemima grejanja kao što su toplotne pumpe.
Nemačka vlada se obavezala da će potrošiti 177,5 milijardi evra od 2023. do 2026. godine na klimatske akcije i transformaciju ekonomije.
Od toga je 56,3 milijardi, u teoriji, namenjeno za renoviranje zgrada u skladu sa energetski efikasnim rešenjima.
Iako bi to značilo da će država da uloži oko 14 milijardi evra godišnje u renoviranje zgrada, izvor upoznat sa temom procenjuje da će oko 12 milijardi evra otići na subvencionisanje prelaska sa gasa na druge sisteme grejanja.
RUSIJA OPET ZAVRĆE GAS KA EVROPI