Nemački sud: Otkup obveznica ECB delimično neustavan

Savezni ustavni sud Nemačke zapretio je da će blokirati nov otkup nemačkih državnih obveznica putem programa za podsticaj Evropske centralne banke (ECB), što bi moglo oslabiti odgovor Evropske unije na krizu izazvanu koronavirusom, piše Financial Times.

Sud je naložio nemačkoj vladi i parlamentu da se osiguraju da je ECB izvršila „procenu proporcionalnost“ o otkupu državnog duga, kako „efekti njihove ekonomske i fiskalne politike“ ne bi nadjačali ciljeve politike ECB, i zapretio je da će blokirati novi otkup obveznica ako ECB ne donese procenu u roku od tri meseca.

Poslednjih nedelja, ECB je drastično proširila program kvantitativnog olakšanja putem kupovine obveznica, kako bi ublažila ekonomske posledice pandemije koronavirusa.

ECB je od početka programa 2014. godine kupila više od 2,2 hiljade milijardi evra duga u javnom sektoru da bi zaustavila pad u inflaciju.

Program otkupa obveznica je već duže vreme kontroverzan u Nemačkoj, gde kritičari smatraju da je ECB izašla iz okvira mandata, da je ilegalno finansirala vlade i izložila poreske obveznike potencijalnim gubicima.

Odlučujući u dugotrajnom slučaju o legalnosti kupovine obveznica, sud u Кarlsruheu rekao je da nemačka vlada i parlament imaju „obavezu da preduzmu aktivne korake protiv“ kvantitativnog olakšanja u njegovom sadašnjem obliku.

Tužitelji, koji čine grupu od oko 1.750 ljudi predvođenih nemačkim ekonomistima i profesorima prava, slučaj su prvi put izneli 2015. godine. Tvrdili su da je ECB zastranila u monetarno finansiranje vlada, što je prema prema sporazumu zemalja EU ilegalno.

Slučaj je otišao pred Evropski sud pravde (ESP), koji je 2018. presudio u korist ECB, ali je potom vraćen Ustavnom sudu, koji je odbio deo presude ESP, nazvavši je „neodrživom sa metodološke tačke gledišta“.

Ostaviviši po strani presudu ESP, Ustavni sud je pokrenuo ozbiljna pitana u vezi sa primenom zakona EU unutar tog bloka zemalja.

„Ono što je kod Nemačke drugačije je da je ona uvek jasno stavljala do znanja da je Ustavni sud spreman da se umeša i nešto preduzme. Ovo je prvi slučaj u kojem je nemački sud rekao da odluka ESP nema jurisdikciju“, rekao je profesor evropskog prava na Univerzitetu Siti u Londonu Panos Kotrakos.

Nemački Ustavni sud je u odluci izneo dugi niz razloga zbog kojih je ECB možda izašla iz okvira svog mandata, ali bez dodatnih informacija o načinu na koji je ECB dovela u ravnotežu ekonomski i politički uticaj svojih postupaka sa ciljevima monetarne politike nije mogao da odluči da li je ECB prekršila evropski zakon.

Šef Instituta za ekonomska istraživanja u Minhenu Klemes Fuest rekao je da odbačaj ranije presude ESP „izgleda kao objava rata“.

Odluka nemačkog Ustavnog suda je potencijalno otvorila mogućnost pravnog osporavanja novog programa ECB za hitan otkup zbog pandemije, vrednog 750 milijardi evra. 

„To je veliki rizik. U Nemačkoj će odmah doći sudski procesi protiv programa“, objavio je na Tviteru bivši potpredsednik ECB Vitor Konstancio. On je ocenio da je nemački Ustavni sud napravio „besmislenu razliku između monetarne i fiskalne politike“.

Evropska komisija insistira na tome da zakon EU ima primat u odnosu na nacionalne zakone država članica, piše portal Breaking the News. Komisija je time indirektno prokomentarisala presudu Ustavnog suda, prema kojoj otkup duga u javnom sektoru nije u skladu sa regulativom EU.

Nemačka je bila protiv izdavanja takozvanih koronaobveznica, odnosno zajedničkih evropskih obveznica, jer takva mera „ne bi bila prikladan odgovor na krizu izazvanu koronavirusom“.