U poljoprivredi, industriji, građevinarstvu i uslugama širom Evropske unije registrovano je 2,17 miliona nesreće na radu zbog kojih su radnici sa posla odsustvovali četiri ili više dana.
Broj povreda na radu u ovim sektorima tokom 2021. godine bio je 11 odsto viši u odnosu na 2020. godinu (kada je registrovano 1,96 miliona nesreća na radu), a devet odsto manji u odnosu na 2019. godinu (te godine je zabeleženo 2,4 milliona nesreća na radu u ovim sektorima).
Na statistiku je uticala i pandemije koronavirusa, zbog koje je dolazilo do neaktivnosti ili smanjene aktivnosti u određenim sektorima, navodi Eurostat.
Nesreće na radu su za posledicu uglavnom imale rane i površinske povrede (31,4 odsto), zatim iščašenja, uganuća i istegnuća (24,6 odsto), kao i potres mozga i unutrašnje povrede (19,9 odsto) i prelome kostiju (11,8 odsto).
Radinici u poljoprivredi, industriji, građevinarstvu i uslugama u poslovnoj privredi u EU njačešće su se povređivali u predelu gornjih (41,8 odsto) i donjih (29,3 odsto) ekstremiteta.
Pored toga, značajan deo povreda zahvatio je leđa, uključujući kičmu i pršljenove (deset odsto) i glavu (6,6 odsto).
U Evropskoj uniji je 2021. godini ukupno zabeleženo 2,88 miliona povreda na radu bez smrtnog ishoda koje su dovele do toga da radnici odsustvuju sa posla četiri ili više dana, o čemu je Nova ekonomija ranije pisala.
U istom periodu zabeleženo je 3.347 nesreća na radu sa smrtnih ishodom (11 manje u poređenju sa godinom ranije).
Muškarci u EU su znatno češće nego žene imali nesreću na poslu. U 2021. godini, više od 68,3 odsto nesreća na radu bez smrtnog ishoda su uključivale muškarce.
Faktori koji na to su udeo muškaraca i žena koji su zaposleni, različite vrste poslova koje obavljaju muškarci i žene, delatnosti u kojima rade. Na primer, mnogo je više nesreća u rudarskom, proizvodnom ili građevinskom sektoru, u kojima uglavnom dominiraju muškarci.
Nesreća na radu je definisana kao pojava u toku rada koja dovodi do fizičkog ili psihičkog oštećenja. Nesreće sa smrtnim ishodom na radu su one koje dovode do smrti žrtve u roku od godinu dana od nastanka nezgode. Nesreće na radu bez smrtnog ishoda definišu se kao one koje uzrokuju najmanje četiri puna kalendarska dana odsustva sa posla (ponekad se nazivaju i „ozbiljne nezgode na radu“).
Kada se posmatraju zemlje Evropske unije, najviše nesreća na radu bez smrtnog ishoda bilo je u Nemačkoj (810.127), Francuskoj (655.024), Španiji (457.435). Najveći broj nesreća na radu sa smrtnim ishodom u 2021. godini je registrovan u Francuskoj – 674.
U 2021. godini u EU 2,8 miliona nezgoda na radu bez smrtnog ishoda