Neto priliv stranih direktnih investicija u Crnoj Gori je u periodu od januara do juna iznosio 276 miliona evra, što je za 26,37 odsto manje u odnosu na isti period 2022. godine.
Ukupno je u ovom periodu u Crnu Goru došlo 462 miliona evra stranih direktnih invesricija, 10,27 odsto manje u odnosu na prvo polugođe 2022. godine, navela je Centralna banka Crne Gore u mesečnom biltenu.
U formi vlasničkih ulaganja ostvaren je priliv od 274,73 miliona evra, što čini oko 60 odsto ukupno ostvarenog priliva.
U strukturi vlasničkih ulaganja, investicije u kompanije i banke iznosile su oko 52 miliona evra (pad od skoro 45 odsto), dok su ulaganja u nekretnine iznosila 222,76 miliona evra (rast od 10,52 odsto).
Ukupan odliv stranih direktnih investicija u periodu januar-jun 2023. godine iznosio je 194,93 miliona evra, što je za 28 odsto više u odnosu na iste mesece prethodne godine.
Odliv po osnovu ulaganja rezidenata u inostranstvo, odnosno lica koja imaju stalno prebivalište u Crnoj Gori iznosio je 39,56 miliona evra, dok su povlačenja sredstava nerezidenata investiranih u Crnu Goru iznosila 155,37 miliona evra.
Kako je objavila Centralna banka Crne Gore, izvorni prihodi budžeta te države i državnih fondova u junu 2023. godine, prema proceni Ministarstva finansija, iznosili su 252,42 miliona evra, odnosno 3,92 odsto procenjenog bruto domaćeg proizvoda.
U samoj strukturi izvornih prihoda u budžet Crne Gore, u junu, najveće učešće od 52 odsto, ostvarili su prihodi od poreza, a zatim ostali prihodi (oko 25 odsto), doprinosi (oko 19 odsto), naknade (1,75 odsto), donacije (1,67 odsto) i takse (0,55 odsto).
Prosečne plate na Zapadnom Balkanu: Pregled po državama i sektorima