Ogromna omaška u proceni: SAD imala 800.000 manje novozaposlenih nego što se mislilo

Tržište rada u Sjedinjenim Američkim Državama je znatno slabije nego što se prvobitno mislilo, jer je revizija pokazala da je u periodu od prošle godine do kraja prvog kvartala tekuće bilo 818.000 manje novozaposlenih nego što je državna statistika objavljivala, saopštilo je Ministarstvo rada.

Kako prenosi Axios, revizije su prvi korak u godišnjem procesu ažuriranja podataka o tržištu rada, koje se donose na osnovu potpunijih informacija koje pristižu.

Ove godine su razlike u podacima najveće od 2009. godine i otkrivaju tržište rada koje se ohladilo mnogo više nego što se procenjivalo.

Vlada SAD će izvršiti još jednu rundu revizije, koja bi trebalo da bude sprovedena početkom sledeće godine, pre nego što se ažuriraju zvanični godišnji podaci o zaposlenosti.

U novim revizijama stoji da je privreda SAD u proseku dodavala 174.000 radnih mesta svakog meseca u periodu od 12 meseci koji se navršavaju u martu – a ne 242.000 prvobitno prijavljenih.

Već su postojali signali da se tamošnje tržište rada hladi. Stopa nezaposlenosti je u julu porasla na 4,3 odsto — što je najveći nivo od 2021. godine. Ovaj podatak je, između ostalih, podstakao veliku prodaju akcija početkom avgusta, o čemu je Nova Ekonomija pisala.

Zvaničnici Federalnih rezervi rekli su da će svoju odluku o kamatnim stopama sada više zasnivati na slabostima tržišta rada, sada kada se inflacija značajno smanjila.

Osim zaposlenosti, rasta cena, američka centralna banka pri donošenju odluka o kamatnim stopama prati i cene nafte, kao i rast BDP-a.

Finansijska tržišta su donedavno očekivala da će Fed smanjiti kamatne stope za četvrtinu procentnog poena na svom predstojećem sastanku u septembru. To bi bilo prvo smanjenje referente stope još od početka pandemije od 2020.

Najveće smanjenje zaposlenosti zabeleženo je u „profesionalnom i poslovnom sektoru“, koji je dodao 358.000 manje poslova u 12 meseci do marta nego što je prvobitno prijavljeno. Taj sektor uglavnom obuhvata ono što bi kolokvijalno nazvali „kancelarijskim poslovima“.

Proizvodni sektor je promašio prvobitne projekcije za 115.000 radnih mesta u istom vremenskom periodu, „trgovina, rekreacija i ugostiteljstvo“ takođe je imala manje novozaposlenih nego što se mislilo.

Saobraćaj i skladištenje, privatno obrazovanje i zdravstvo, kao i uslužni sektor su među granama koje su dodale više zaposlenih nego što se ranije mislilo.