Oko 4.500 službenika švedskog Zavoda za zapošljavanje (Arbetsförmedlingen) u sredu je ostalo bez posla.
Zbog budžetskih ušteda i opsežne reforme tržišta rada ugasiće se desetina ispostava širom Švedske.
Državni budžet za 2019. godinu izglasan je u parlamentu sredinom decembra, a odluka o jednom od najvećih istovremenih ukidanja radnih mesta u istoriji Švedske bila je jedina moguća posledica budžetskih rezova.
Arbetsförmedlingen u 240 poslovnica u celoj Švedskoj zapošljava oko 13.500 ljudi, što znači da će bez posla ostati trećina trenutne radne snage.
Najviše će otpuštanja biti u provincijskim centrima, a najmanje u velikim gradovima. Svi sadašnji zaposleni, međutim, ostaće na svojim radnim mestima do aprila, odnosno do završetka pregovora između sindikata i čelnika Arbetsförmedlingena oko otkaznih uslova.
Iako je rezanje troškova Arbetsförmedlingena posledica budžeta koji su u parlamentu izglasale stranke desnog centra, nezadovoljstvo trenutnom funkcijom Zavoda za zapošljavanje uglavnom deli i vladajuća koalicija levog centra.
Reforme će ići najpre u smeru digitalizacije i povlačenja Arbetsförmedlingena kao aktivnog aktera u zapošljavanju.
Najavljuje se da će se komunikacija s nezaposlenima ubuduće voditi preko Skajpa, što znači da učesnici razgovora mogu biti udaljeni i stotinama kilometara. Veću ulogu na tržištu rada trebalo bi dobiti privatne firme, a Arbetsförmedlingen bi zadržao kontrolnu funkciju.
Stopa nezaposlenosti u Švedskoj trenutno je oko šest posto, s naglaskom na to da su razlike u odnosu na poreklo velike. Među građanima rođenima u Švedskoj nezaposlenost je samo 3,6 posto (dakle, rade svi koji žele da rade), dok je kod stranaca čak 19,9 posto, prenosi Index.