Ole Hansen: Šta čini robu popularnom investicijom?

Roba su sirovine od kojih je napravljeno sve što nas okružuje i koja igra veliku ulogu u svakodnevnom životu. Praktično na svakoga utiče tržište robe – kroz cenu koju plaćamo kako bismo napunili svoja kola benzinom, do cene za šolju kafe u lokalnom kafiću, i visine računa za struju koji plaćamo svakog meseca. Roba je važna, kaže Ole Hansen direktor sektora strategije trgovine berzanskom robom u Sakso banci. 

Kako navodi u svom autorskom tekstu, roba je podeljena u tri grupe: metali, poljoprivredni i energetski proizvodi. 

„Metali, poznati i kao teška roba, mogu da se podele na dva podsektora od kojih jedan čine industrijski metali kao što su bakar, nikl, olovo i aluminijum, i dragoceni metali, koji uključuju zlato, srebro, platinu i paladijum. Poljoprivredni proizvodi se mogu razvrstati u tri podsektora koje čine: soft roba kao što su kakao, kafa i šećer, zatim žitarice i uljarice u koje spadaju kukuruz, pšenica, soja i stoka kao treći podsektor. I na kraju, postoje energetski proizvodi, koje pretežno čine nafta i gas“, objašnjava Hansen. 

Iako je moguće obezbediti pristup tržištu roba na više ili manje sličan način kao što bismo pristupili akcijama i obveznicama, roba ima nekoliko ključnih karakteristika koje je razlikuju od ostalih investicija i koje su bitne da ih investitori uzmu u obzir. 

„Tržište roba može biti izuzetno nestabilno, sa cenama koje se menjaju brzo u ključnim momentima, i za nekoga ko je nov u trgovanju robom preporučljivo je da odvoji vreme da razume ove odlike i rizike pri trgovanju pre nego što se odluči da investira“, kaže Hansen i navodi četiri ključne karakteristike u trgovanju robom koje se ne odnose na ostale investicije kao što je trgovanje berzi. 

„Pre svih to je politika. Kao sirovina, roba je izložena rizicima koje polički režim može imati po lokaciju njenog izvora. Treba imati u vidu da je 66% OPEK-ove nafte dolazi sa Bliskog istoka, a oko 30% kakao zrna potiče iz Obale Slonovače. Geopolitički problemi u ovim zemaljama i regionima mogu da imaju veliki uticaj na snabdevanje i ukupne troškove ključne robe“, priča Hansen.

Ostale karakteristike su  prihodi, cene i atraktivnost robe i transport i skladištenje.

„Iako neke od ovih odlika mogu da učine da roba postane rizičnija investicija, nestabilnost na tržištu čini ih zanimljivim za trgovinu i profitabilnim uz pravilno shvatanje upravljanja rizikom“, navodi analitičar Sakso banke.  

Kako pristupiti tržištu robe zavisi od toga kakav ste investitor, kaže on. Institucionalna ili kupovina na veliko se u velikoj meri sprovode preko specijalizovanih berzi terminskih ugovora, kao što su Njujorška merkantilna berza (New York Mercantile Exchange (NYMEX)), Londonska berza metala (London Metals Exchange (LME)), Čikaška berza (Chicago Board of Trade (CBOT)) ili Čikaška merkantilna berza (Chicago Mercantile (CME)). 

„Za privatne ulagače, moguće je kupiti fizičku robu, ali ukoliko kupujete nekoliko zlatnih novčića to baš i nije suviše praktično. Nema mnogo ljudi mogućnost da skladišti tonu olova ili 1,000 barela nafte. Umesto toga, privatni investitori u robu koriste derivate kao što su fondovi kojima se trguje na berzi (ETF), terminski ugovori i ugovori o razlici (CFD) da bi pristupili tržištu robe“, kaže Hansen.