Osam pokazatelja da bi svetska ekonomska kriza mogla ponovo da izbije

Nova ekonomska kriza mogla bi ponovo da izbije u proleće 2015, tim pre što se ne preduzimaju opsežne mere koje bi je predupredile, upozorava ekspet Arturo Bris.

Ne treba da nas zavara to što se su se naizgled mnoge zemlje oporavile od krize iz 2008″, izjavio je Bris koji je švajcarski ekspert sa Instituta za razvoj poslovnog upravljanja i profesor finansija na Poslovnoj školi IMD iz Lozane, tokom nedavne konferencije u Švajcarskoj.

„Suviše često ne uzimamo nikakvu pouku iz prošlosti i ne činimo ništa kako bismo predupredili nadolazeću krizu, iako smo svesni njenih opasnosti“, dodao je on. 

Ovaj ekspert smatra da bi svet mogao da se suoči sa finansijskom krizom od aprila 2015, navodeći osam upozoravajućih faktora. 

Berzanska tržišta su prošle godine zabeležila nerealne pozitivne perfomanse, tako da bi situacija u jednom trenutku mogla da eksplodira. Početkom 2014. analitičari su bili razočarani raskorakom između profita i očekivanja tržišta. Ukoliko bi se tržišta vratila na razumni nivo u pogledu profita, to bi dovelo do kraha 30 do 35 odsto berzanskog tržišta. 

Paraleni kineski bankarski sistem, koji se sastoji iz zajmova uglavnom namenjenih vladinim institcijama čije poslovanje nije transparentno niti je otvoreno konkurenciji, predstavlja drugi upozoravajući faktor predstojeće krize. Ukoliko dođe do pucanja bankarskog sektora u Kini, svetska ekonomija bi ozbiljno bila ugrožena. 

Još jedan od pretećih faktora je mogućnost da SAD, koje su najveći svetski proizvođač gasa, preuzimu dosadašnju ulogu Rusije kao vodećeg svetskog energetskog dobovljača. Ukoliko bi Amerikanci počeli da snabdevaju ostatak sveta gasom, Rusija bi mogla da se oseti ugoženom i da izazove geopolitičku oluju. SAD bi u tom slučaju kontrolisale cene energenata, vršeći uticaj na zemlje kao što su Velika Britanija, Indija i Japan. 

Još jedna opasnost koja može da dovede do nove krize je naduvavanja cena nekretnina, koje se trenutno događa u Brazilu, Kini, Kanadi i Nemačkoj, gde cene skaču zbog velike kreditne raspoloživosti. Kupci koji lako dolaze do kredita podižu cene koje ne odgovaraju realnoj vrednosti. 

Jedan od pokazatelja predstojeće krize je i degradacija keditnih rejtinga, koji sve češće od „BBB“ prelaze u nivo „AAA“. Preduzeća gomilaju prevelike dugove a nova norma postaje ocena kreditnog rejtinga „BBB“. U SAD samo tri kompanije imaju i dalje ocenu „AAA“- EksonMobajl, Majkrosoft i „Džonson i Džonson“. 

Ukoliko se snižavanje kreditnog rejtinga uzme kao indikator nadolazećeg bankrotstva, onda ogromnom broju preduzeća predstoji krah. U slučaju rasta kamatnih stopa od dva odsto polovina preduzeća bi propala. 

Ratovi i konflikti su moguća posledica nove ekonomske krize. Po čitavom svetu osim u pojedinim regionama Evrope i SAD rastu geoplitičke tenzije. Pojedini događaji kao što je kriza na Kimu mogla bi da dovede do sunovrata tržišta čak i bez izbijanja rata. 

Švajcarski eskpert upozorava da bi nova kriza povećala siromaštvo koje se već širi na globalnom nivou, što može da dovede do socijalnih konflikata u slučaju da siromašni postanu još siromašniji. Borba protiv nejednakosti i težnja ka preraspoledi bogatstva mogla bi da uspori privredni rast i smanji učinak inovacija, što ugrožava globalnu ekonomiju. 

Suficiti u blagajnama centralnih banaka i državnih preduzeća mogli bi na kraju da ugroze čitavu ekonomiju. Evropska centralna banka pozajmljuje novac finansijskim institucijama, koje opet taj novac ulažu u u centralnu banku, što predstavlja začaran krug. 

U sadašnjim okolnostima, Gugl bi mogao da postane većinski vlasnik irske imovine a Majkrosoft da kupi više od 50 odsto Singapura, što bi bilo krajnje nemoralno, zaključuje Bris.