Ovaj jul je najtopliji mesec u istoriji

Zemlja je u julu i zvanično doživela najtopliji mesec u istoriji merenja temperature, saopštila je Služba za klimatske promene Kopernikus. Posledice su se osetile širom sveta, od toplotnih talasa i suša – do oluja i poplava.

Prosečna temperatura u julu bila je za 1,5 stepeni Celzijusa viša u odnosu na predindustrijski period, prenosi Klima 101.

Prošli mesec je u Srbiji inače bio peti najtopliji jul. U našoj zemlji istorijski rekord, srećom, kako se navodi, nije oboren, ali se ovaj jul, prema izveštaju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, jeste plasirao kao peti najtopliji jul od 1951. godine.

Vrućine, podstaknute pre svega antropogenim klimatskim promenama i delimično prirodnim fenomenom El Ninjom, širom sveta vinule su se u nezapamćene visine.

Period od 1850. do 1900. godine meteorolozi koriste za poređenje kako bi oslikali koliko je masovno sagorevanje fosilnih goriva zagrejalo planetu.

Bilo je za 0,33 °C (stepena Celzijusa) toplije nego tokom jula 2019. godine koji je prethodno zauzimao prvo mesto na listi najtoplijih meseci od kad postoje merenja, to jest od četrdesetih godina prošlog veka. Sada je on pao na drugo mesto, a tu neslavnu titulu mu je preuzeo jul 2023. sa temperaturnim prosekom od 16,95 °C.

Slika još više zabrinjava kada se ovo uporedi sa predindustrijskim dobom.

Kako navodi Kopernikus, srednja mesečna temperatura bila je za oko 1,5 °C viša nego između 1850. i 1900. Ovaj period meteorolozi koriste za poređenje kako bi oslikali koliko je masovno sagorevanje fosilnih goriva zagrejalo planetu.

To znači da smo se opasno približili kritičnom pragu iz Pariskog sporazuma kojim se teži da se globalno zagrevanje zauzda na 1,5 °C u odnosu na drugu polovinu devetnaestog veka. Slično je bilo i u junu koji je bio za 1,46 °C topliji.

Treba imati u vidu da se radi tek o dva meseca koja su došla zabrinjavajuće blizu naučno-utemeljenih okvira za ograničenje temperature i da se Pariski sporazum odnosi na temperaturni prosek tokom mnogo dužeg razdoblja od dvadeset godina, kakav se koristi za opisivanje klime.

Uprkos tome, situacija i te kako alarmira i treba da pokrene čovečanstvo na odlučniju klimatsku akciju.

„Ova godina je trenutno treća najtoplija sa 0,43 ºC iznad skorašnjeg proseka i sa prosečnom globalnom temperaturom u julu za 1,5 ºC iznad predindustrijskih nivoa“, izjavila je Samanta Burges, zamenica direktora u Kopernikusu.

Prema njenim rečima, čak i ako je ovo samo privremeno, pokazuje hitnost ambicioznih napora za smanjenje globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte koji su glavni uzročnik za rekorde.

Medijski senzacionalizam otežava meteorološka upozorenja

Primer iz Herceg Novog

I morske vode bile su neuobičajeno tople , klimatološka stanica u Herceg Novom je u sredu, 26. jula, zabeležila temperaturu od 29,6 °C što je najviša temperatura crnogorskog Jadrana od 1980-ih, a na istom mestu ova brojka je izmerena i 25. jula 2015.

Ali Crna Gora nije usamljen slučaj.

Štaviše, temperature mora, globalno gledano, nastavile su da rastu, a trend porasta otpočeo je još u aprilu. Mesečni rekordi pali su već četvrti mesec za redom, ali smo stigli i korak dalje: otkako se vodi evidencija, okeani zapravo nikada nisu bili topliji nego tokom jula.

Uloga okeana

Okeani inale sprečavaju da naša atmosfera bude još vrelija upijajući, kako se procenjuje, oko 90 odsto toplote koja nastaje usled oslobađanja gasova sa efektom staklene bašte

Burges je upozorila da ovi rekordi imaju direktne posledice po ljude i planetu koji su izloženi sve učestalijim i intenzivnijim vremenskim ekstremima.

S obzirom na to da nas je u julu pogodio globalni toplotni talas, kako je stanje definisala dr Ana Vuković Vimić, jedna od vodećih domačih stručnjaka za meteorologiju, i pre zvanične obrade podataka bilo je jasno da živimo u najvrelijim uslovima ikada – prema nekim ocenama, ne samo u poslednjih osamdeset, već 120 hiljada godina.

Prethodnu rekorderku – 2016. godinu – obeležio je El Ninjo (globalni atmosfersko-okeanski fenomen koji nastaje usled fluktuacija pravaca vetrova i temperature vode u tropskom delu Tihog okeana) koji periodično zagreva tropske delove Tihog okeana, ali ima prostorno znatno širi uticaj na porast temperature.