Pad Er Indije podsetio na strašne avionske nesreće iz prošlosti: Nesreće u kojima su avioni ostali bez goriva

Istraga je potvrdila da je pad aviona Er Indije 12. juna, u kome poginulo 260 ljudi, izazvan nedostatkom goriva u motorima.

Pošto je u pitanju američki avion „Boeing 787 Dreamliner“, istragu je vodila američka Agencija za bezbednost saobraćaja NTSB (National transportation safety board). Pad ovog aviona izazvao je posebnu pažnju javnosti jer se radi o novom modelu, proizvedenom posle 2020. godine, nakon što je fabrika Boing dospela pod istragu zbog softversko-inženjerske greške koja je uzrokovala 2018. i 2019. padove modela „Boeing 737 Max“.

Prvi nalazi istražitelja pokazali su da je pad „Dreamlinera“ u Ahmedabadu uzrokovan time što motori nisu dobijali gorivo. Naknadnim uvidom ustanovljeno je da je avion imao dovoljno goriva u rezervoaru, ali da su prekidači za dovod goriva u motore bili isključeni. Preslušavanjem audio zapisa iz crne kutije ustanovljeno je da su piloti posle gubitka snage i potiska odmah posle poletanja shvatili da su prekidači za odvod goriva isključeni i da su ih odmah uključili, ali uprkos tome gorivo nije stiglo do motora. Još nije poznato da li je samo bilo nedovoljno vremena da gorivo stigne do motora ili ono nije počelo da teče iz rezervoara.

Sada se istraga odvija u dva smera. Prvi fokus istražitelja usmeren je na proveru takozvanih ček lista svog tehničkog osoblja koje je uključeno u održavanje aviona, pošto se prekidači za prestanak dovoda goriva u motore isključuju jako retko, uglavnom kada se radi kompletan remont motora. Zbog toga se ova stavka obično ne nalazi na ček listi pilota pred poletanje jer je nešto što oni ustvari nikada ne bi ni trebalo da diraju (standardna procedura po sletanju je isključivanje rada motora, ali ne i dovoda goriva). Smatra se da ne postoji razlog da je prethodna posada isključila te prekidače po sletanju, ali ni da tehničko osoblje na zemlji takođe nije imalo razlog da ih dira. Zbog toga je drugi fokus na samom sistemu za dovod goriva iz rezervoara u motore, odnosno istražuje se da li je softverski sistem mogao da sam isključi prekidače.

Zbog toga je NTSB naložio vanrednu proveru prekidača za dovod goriva u motore na svim „Boeing 787 Dreamliner“ avionima, kao i ubacivanje obavezne provere prekidača u ček listu pilota pre svakog poletanja.

Ova nesreća je u prvi mah podsetila na neke ranije slučajeve pada aviona, kada uzrok bilo to što je avion ostao bez goriva. Zabrinjavajuće je što se većina ovakvih nesreća desila u XXI veku, od kada bi kontrola i bezbednost letenja trebalo da budu na mnogo višem nivou nego u proteklom veku. Koji su to najpoznatiji slučajevi ovakvih strašnih nesreća?

Portland (1978) – Posada potrošila gorivo kružeći iznad aerodroma

Prvi slučaj koji je uzdrmao vazduhoplovnu industriju dogodio se u SAD 1978. godine. Posada aviona „DC-8“ imala je problem sa spuštanjem stajnog trapa. Ispostavilo se da su točkovi pred sletanje u Portland bili spušteni, ali da je crklo svetlo na indikatoru koji to treba da pokaže. Posada je toliko bila fokusirana na problem spuštanja trapa da je kružeći oko aerodroma zaboravila da proverava indikator nivoa goriva u rezervoaru. Kada je avion ostao bez goriva bilo je prekasno za normalno sletanje. Epilog je desetoro mrtvih i promena bezbednosnih procedura u avio industriji, po kojoj piloti uvek moraju da budu svesni koliko goriva imaju na raspolaganju.

Sličan slučaj desio se osam godina ranije na Karibima, kada je posada „DC-9“ posle višestrukih neuspelih prilaza aerodromu na Martiniku srušila letelicu zbog nedostatka goriva. Međutim, kako ova nesreća nije bila na poznatom aerodromu, niti evropske ili američke aviokompanije, nije joj se pridavao isti značaj i bezbednosne procedure promenjene su tek 1978.

Gimli u Kanadi (1983) – Posada računala gorivo u kilogramima, a točilac u funtama

Avion Er Kanade „Boeing 767“ prinudno je sleteo bez goriva u vojnu bazu Gimli u Kanadi, svi putnici su preživeli. Avion koji je leteo iz Edmuntona ka Montrealu ostao je bez goriva na otprilike pola puta. Istraga je potvrdila da je došlo do greške prilikom tankovanja goriva. Naime, posada je mislila da se količina sipanog goriva meri u kilogramima, dok je tehničko osoblje na aerodromu merilo u funtama. Posle ove nesreće ustanovljena je jedinstvena mera koje se svi piloti i aerodromi moraju pridržavati.

Brazilska džungla (1989) – Posada skrenula sa kursa i ostala bez goriva

Greška brazilskih pilota u navigaciji dovela je do pada „Boeing 737“ u džunglu. Posada se posle poletanja nije pridržavala prvobitnog plana iz mapa i zalutala je u prašumu Amazona. Pokušavajući da nađe pravi kurs nije uspela da izvede prinudno sletanje pre nego što je potrošila svo gorivo i avion je pao u džunglu. Epilog je 12 mrtvih osoba.

Njujork (1990) – Posada nije na vreme proglasila uzbunu

Američki piloti na „Boeing 707“ srušili su letelicu neposredno pre JFK aerodroma u Njujorku. Aerodrom je zbog snežnih nanosa određeno vreme bio zatvoren i kontrola leta je avione stavila u red za kruženje, očekujući brzo otvaranje. Istraga je pokazala da su piloti bili svesni nedostatka goriva, ali su pogrešno procenili da će sa svim upaljenim upozorenjima uspeti da slete. NTSB izveštaj navodi da piloti nisu ozbiljno shvatili problem, da su morali odmah pri uključivanju lampice za nedostatak goriva proglase uzbunu i traže od kontrole leta prioritet za sletanje. Naglašeno je da kontrola leta ni u jednom trenutku nije znala let „052“ nema dovoljno goriva. Ova nesreća je odnela 73 života.

Komorska ostrva (1996) – Otmičari nisu verovali pilotima da nema dovoljno goriva

Avion Etiopian erlajnsa „Boeing 767“ srušio se u more kod Komorskih ostrva zbog nedostatka goriva i odneo 125 žrtava. Avion na relaciji Adis Adeba – Lagos bio je otet, a otmičari su tražili da se preusmeri na destinaciju do koje nije bilo dovoljno goriva. Iako su ih piloti upozoravali da neće stići tamo gde žele, otmičari nisu verovali i insistirali su na svom zahtevu. Avion je ostao bez goriva nadomak Komorskih ostrva i nedostajalo mu je manje od kilometra da sleti na aerodrom. Pilot je izvršio neuspešno prinudno sletanje u more.

Azori (2001) – Greška u održavanju sistema izazvala curenje

Let preko Atlantika završen je na Azorima pošto je posada aviona „Airbus 330“ uspela da uspešno spusti letelicu bez rada motora koji su ostali bez goriva. Naknadno je ustanovljeno da je zbog greške u održavanju sistema došlo do curenja goriva. Posada je imala sreću da im se opasna situacija dogodila blizu aerodroma na Azorima jer bi u suprotnom morali da prinudno sletanje izvedu u Atlantik. Prilikom prinudnog sletanja niko nije povređen.

Palermo (2005) – Pogrešan merač goriva ugrađen u avion

Let iz Al Italije za Egipat završen je u Tirenskom moru, nadomak Palerma, zbog pogrešno ugrađenog merača količine goriva u avion „ATR-72“. Pilot nije uspeo da izvede čak ni prinudno sletanje u more jer nije ni znao zašto su iznenada motori prestali da rade. Merač je pokazivao dovoljno goriva i avion je samo odjednom počeo da survava kada su se motori ugasili. Poginulo je 16 ljudi, ali je većina uspela da preživi pad. Za pilota je agonija nastavljena i posle pada pošto su ga italijanske vlasti krivično gonile da je odgovoran što nije ispoštovao proceudre i proverio nivo goriva posle točenja. Postupak je obustavljen tek posle više od godinu dana, kada je istraga pokazala da je greška napravljena prilikom servisa i da je u avion ugrađen pogrešan merač nivoa goriva, koji nije predviđen za taj model letelice.

Atina (2005) – Avion duhova izazvao uzbunu iznad Grčke

Svi putnici su poginuli kada se avion Helios erlajnsa „Boeing 737“ srušio na obronke Olimpa kod Maratona, nadomak Atine. Nemački piloti prilikom poletanja sa Kipra za Atinu nisu bili svesni da je došlo do dekompresije kabine, odnosno da nije bio uključen sistem za cirkulisanje kiseonika. Za grešku su krivično odgovarali tehničari na održavanju aviona koji su isključili sistem za kompresiju kabine. Posada i svi putnici su zbog hipoksije (nedostatka kiseonika) umrli neposredno posle poletanja, i to bezbolno, utonuvši u san. Navigacioni sistem je nastavio da avion vodi ka destinaciji, a potom da kruži iznad cilja (aerodrom u Atini). Grčke vlasti su podigle vojne avione kada je kontrola leta prijavila da posada Heliosa ne odgovara na pozive. Iako se prvobitno mislilo da je u pitanju otmica, vojni pilot je prijavio da ne vidi nikakva dešavanja u avionu Heliosa i da deluje da se niko unutra ne pomera. Avion duhova je ostao bez goriva i sam se srušio u trenutku kada su vojni piloti dobili komandu da ga obore iznad nenaseljenog područja.

Medeljin (2016) – Kompanija i piloti štedeli na točenju goriva

Avion bolivijske kompanije La Mia „AvroRJ85“ koji se srušio kod Medeljina (Kolumbija) odneo je 28. novembra 2016. 71 život (sedmoro je preživelo). Među putnicima je stradalo 19 fudbalera brazilskog Šakoponensea koji su leteli na meč finala Kupa Južne Amerike (pandan UEFA takmičenju Liga Evrope). Ulazak u finale bio je najveći uspeh u istoriji malog brazilskog kluba. Nakon tragedije je Fudbalska federacija Južne Amerike na predlog rivala iz finala, Atletiko Nacionala, odlučila da se ni ne odigra finalni meč, a pehar posthumno dodeli fudbalerima Šakoponensea, a premija od dva miliona američkih dolara prosledi porodicama žrtava. Pad ovog aviona uzbrkao je javnost jer je utvrđeno da su piloti La Mie, po nalogu kompanije, uvek sipali knap goriva, odnosno tačno onoliku količinu koja im je neophodna do zadate destinacije.

U pitanju je teška povreda vazduhoplovnih propisa jer avioni po pravilu uvek moraju imati u rezervoaru za trećinu više goriva od neophodne količine, koja služi u slučaju da letelica mora da produži let iz prinudnih razloga (loše vremenske prilike ili viša sila) i sleti na neki drugi aerodrom, u neki drugi grad. Piloti La Mie su dobijali bonuse za manju količinu tankovanog goriva, a u ovom slučaju nisu čak ni dobro procenili koliko će im trebati goriva od Santosa do Medeljina, odnosno nedostajalo im je samo nekoliko litara da uspešno slete. Bolivijske vlasti su nakon istrage uhapsile više od 100 osoba u kompaniji La Mia, a međunarodni regulatori leta upozorili su sve avio kompanije da se neće tolerisati bilo kakvo sugerisanje ili davanje bonusa ili disciplinovanje pilota na osnovu toga koliko su goriva potrošili na letu.

Da bizarnost bude još veća, zanimljivo je da su posle pada uhapšene dve preživele putnice kod kojih je tokom operacije ustanovljeno da su u telu prenosile kesice sa kokainom.