Istorijski uspeh naučnice srpskog porekla
Obeležavajući 28 godina uticaja, internacionalne nagrade „L’Oréal–UNESCO Za žene u nauci” za 2026. godinu odaju počast pet pionirki naučnog istraživanja
Inflacija u evrozoni pala je na najniži nivo u poslednje dve godine, ali je u istim državama-članicama EU ukupna privredna delatnost počela da se smanjuje. Analitičari kažu da to ilustruje dvostruki uticaj politike povećanja kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke (ECB).
Cene u evrozoni su porasle za 2,9 odsto u oktobru, što je najsporiji tempo još od jula 2021. godine, pokazala je fleš procena Eurostata, preneo je Rojters.
Ipak, relativno brz pad inflacije sa dvocifrenih brojki od pre samo godinu dana ima svoju cenu.
Ekonomija država evrozone se smanjila za 0,1 odsto u trećem tromesečju (u odnosu na prethodni kvartal), što u uslovima stagnacije evropske privrede može da znači da je zona evra jedan kvartal udaljena od recesije
Stopa inflacije u Srbiji je počela da pada, ali je i dalje među najvišima u Evropi. Bez obzira na selektivne državne kontrole, cene hrane bile su pokretač ovog trenda, uz rast od 21,1 odsto u julu 2023, navodi se u redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan, prenela je nedavno Nova ekonomija.
Ova dva podatka znače ukazuju da je ECB gotovo sigurno završila sa podizanjem kamatnih stopa, koje su na rekordno visokom nivou.
Bazna inflacija u EU počela je naglo da opada prošlog meseca, između ostalog i zbog prošlogodišnjeg drastičnog skoka cena energije, koji je značio i višu osnovicu za međugodišnje poređenje.
Inflacija po isključenju promena cena energije, hrane, alkohola i duvana takođe je opala na 4,2 odsto, što je najniži nivo od jula 2022. godine.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
