Svet

Albanija uvela novčanicu od 10.000 leka

Već tokom letnje sezone, od 1. jula Banka Albanije pustiće u opticaj banknotu od 10.000 leka. Njena vrednost odgovara iznosu nešto većem od 80 evra. Potražnja za gotovinom u toj zemlji se povećava sa rastom ekonomske aktivnosti, a dodatno je pojačana od početka pandemije Covida 19, prenosi portal Intellinews.com.Novčanica od 10.000 leka ima duplo veću vrednost od prethodnog najvišeg apoena od 5.000 leka, koji je u opticaju u Albaniji.Na novoj novčanici se nalaze simboli albanske zastave i državne himne, kao i portret Aleksandra Stavre Drenova, autora albanske himne.Guverner Banke Albanije Gent Sejko izjavio je da se, uprkos razvoju drugih načina plaćanja, poput elektronskog, nastavlja višegodišnji trend rasta gotovine u opticaju.To kako se dodaje, odražava potrprivrede za fizičkim novcem kao sredstvom plaćanja.Albanija: Obustaviti izgradnju brane i hidroelektrane na reci Vjosi Sejko je dodao da je tokom pandemije došlo do povećanja potražnje za kešom, kao i da su tokom 2020. godine gotovinska stedstva u opticaju povećana za oko 52 milijarde leka (oko 425 miliona evra), odnosno tri puta više od rasta zabeleženog tokom 2019. godine.Kompanija De La Ri (Rue), koja je štampala novu seriju albanskih banknota koje se puštaju u opticaj od 2019. godine, saopštila je da je apoen od 10.000 leka prva polimerna,. odnosno plastična novčanica u Albaniji.U zemljama okruženja, polimerne novčanice ima i Severna Makedonija. Albanija i njeno primorje su u poslednje vreme postali popularna destinacija za turiste iz Srbije, naročito prošle godine tokom pandemije korona virusa kada za ulazak u tu zemlju nisu bili potrebni nikakvi posebni uslovi.

Raspad Jugoslavije: Nacionalni dohodak otišao najbogatijima

Tranzicija iz socijalizma u kapitalizam u zemljama bivše Jugoslavije obeležena je primetnim porastom nejednakosti, piše Bečki institut za međunarodne ekonomske studije. Svih šest republika Slovenija, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija imale su slične trendove.Deo nacionalnog dohotka koji uglavnom završava kod 1 odsto populacije porastao je između 1898. godine i 2019. u svim republikama. Slovenija, Hrvatska, Crna Gora imale su najizraženiji rast od 4-5 procentnih poena od ukupnog nacionalnog dohotka. Rast je bio manje intenzivan u Srbiji i Severnoj Makedoniji, sa rastom oko 2 procentna poena nacionalnog dohotka. Bosna i Hercegovina je bila između, sa porastom od oko 3 procentna poena.Istovremeno, deo nacionalnog dohotka koji odlazi kod 40 odsto najsiromašnijeg stanovništva opao je u svim republikama. U Sloveniji, Srbiji i Crnoj Gori pad je iznosio oko 3-4 pp ukupnog nacionalnog dohotka između 1989. i 2019. godine.U Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji pad je bio manji, oko 2-2,5 pp. Samo Hrvatska nije videla veliki pad, udeo najsiromašnijih 40 odsto tamo se smanjio za samo 0,3 pp.Konačno, povećanje udela dohotka kod 1 odsto popilacije tokom ovog vremena odražavalo se u padu udela kod najsiromašnijh 40 odsto populacije.Udeo u prihodu preostalih 59 odsto stanovništva ostao je uglavnom stabilan. Jedini izuzetak bila je Hrvatska, gde je povećanje udela nacionalnog dohotka kod 1 odsto najbogatijih došlo prvenstveno na štetu srednjih 59 odsto stanovništva.

Zemlje G7 više ulažu u fosilna goriva nego u zelenu energiju

Zemlje članice G7 troše milijarde dolara više na fosilna goriva u odnosu ne zelenu energiju, objavila je Razvojna humanitarna organizacija "Tearfund", prenosi Statista.com. Uoči samita G7 organizacija "Tearfund" objavila je izveštaj u saradnji sa Međunarodnim institutom za održivi razvoj i Institutom za prekomorski razvoj. Između januara 2020. godine i marta 2021. Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, SAD i Ujedninjeno Kraljevstvo upumpale su 189 milijardi dolara u ugalj, naftu i gas, dok je samo 147 milijadri bilo uloženo u zelenu energiju.Najveći deo novca dobio je sektor transporta, a posebno velikog broja planova spasavanja avio i automobilske industrije tokom ranih faza pandemije koronavirusa. Autori izveštaja tvrde da su paketi kojima spasavanja tih industrija, sadržali vrlo malo "zelenih" podsticaja, te da se njima u doglednoj budućnosti podržava industrija koja zagađuje. Samo 17 odsto obaveza koje su usmerene ka sektorima koji zagađuju u sebi sadrže "zelene elemente", dok 83 odsto obaveza nije uključilo zahteve za smanjenje zagađenja, a ni klimatske ciljeve. Zajedno sa direktnim ulaganjem u prljave oblike energije, neke Vlade su i povukle propise koje utiču na industriju fosilnih goriva. To se kretalo od uvođenja izuzeća na takse na goriva, do suspenzije kazni za kompanije koje krše ekološke propise. Navodi se i da je samo 1 od 10 dolara koji su posvećeni odgovoru na pandemiju išlo u prilog merama za čistiju energiju.

Jasan uticaj pandemije na mentalno stanje Evropljana

Jedan od četiri stanovnika Evrope se usled pandemije koronavirusa oseća nespokojno, još više ih pati od anksioznosti, dok 15 odsto ispitanika ima problema sa spavanjem. Kod građana Srbije, sindrom sagorevanja (burnout) je najizraženiji, pokazuju rezultati novog međunarodnog istraživanja o mentalnom zdravlju Štada grupe, u okviru koje posluje i Hemofarm.U okviru istraživanja Štada je ispitivala šta ljudi u 15 evropskih zemalja (među kojima je i Srbija) misle o uticaju aktuelne pandemije COVID-19 na fizičko i mentalno zdravlje, na njihove zdravstvene i higijenske navike, koliko je poverenje u zdravstvene radnike, ali u i tzv. influensere u ovoj oblasti.Korišćenje lekova i preparata koji se prodaju bez recepta, upotreba medicinskog kanabisa u lečenju, poznavanje bolesti i korišćenje digitalnih aplikacija u ozdravljenju, takođe su bile teme ispitivanja koje je Institut za tržišna istraživanja "Kantar" za potrebe Štade sproveo u martu i aprilu na više od 30.000 ispitanika na području Austrije, Belgije, Češke, Nemačke, Francuske, Italije, Holandije, Poljske, Portugala, Rusije, Srbije, Španije, Švajcarske, Ukrajine i Velike Britanije.Zatvaranja i druga ograničenja tokom pandemije imala su značajan uticaj na Evropljane: skoro svaki treći stanovnik (29 odsto) patio je od povišenog nivoa anksioznosti, a svaki četvrti ima problema sa stresom i unutrašnjim nemirom.Još 15 posto Evropljana prijavilo je poremećaje spavanja. Ovi simptomi češće su pogađali mlade nego stanovnike Evrope starije od 35 godina.Kad je reč o uticaju pandemije na mentalno zdravlje građana u Srbiji, trećina ispitanika (31 odsto) priznaje da je ona kod njih izazvala stres koji je vodio unutrašnjem nemiru, dok je u isto vreme gotovo identičan obim ispitanika (29 odsto) rekao da ne oseća uticaj pandemije na mentalno zdravlje. Mogućnost da se dobije COVID-19 nije glavni razlog za brigu: većinu Evropljana više je pogodio nedostatak ličnog kontakta sa porodicom i prijateljima (52 odsto). Strah od infekcije je na drugom mestu sa 42 odsto, a skoro trećina brine o finansijskim i poslovnim posledicama pandemije.Slično se osećaju i građani Srbije: 51 odsto njih najviše je brinuo nedostatak kontakata sa bliskim ljudima, a strah od infekcije potvrdilo je 39 odsto ispitanika u našoj zemlji. Bojazan kad je reč o finansijama i poslovnoj budućnosti potvrdilo je, takođe, 39 odsto ispitanih građana u Srbiji. Maske za lice i posle kovidaKada je reč o prevenciji i zdravom načinu života, velika većina Evropljana (70 odsto) spremna je da više ulaže u sopstveno zdravlje. Naime, 45 odsto ispitanika se sada hrani zdravije i raznovrsnije, a takođe su voljni da i za to plate.Otprilike trećina Evropljana je nedavno uvrstila neki vid fizičke aktivnosti u svoje slobodne aktivnosti. U Srbiji više od polovine ispitanika (54 odsto) potvrdilo je da je tokom prethodnog perioda kupovalo zdraviju i kvalitetniju hranu, a skoro trećina (uglavnom mlađe populacije) posvetila se sportu. Higijenske mere odigrale su do sada nezabeleženu ulogu u našem životu. Međutim, Evropljani ne žele da ih kolektivno napuste u skorije vreme: 45 posto ispitanika izjavilo je da će i dalje redovno prati ruke, svaki treći planira da se drži preporučene minimalne udaljenosti od drugih, a svaki peti čak želi da i dalje nosi masku za lice u javnosti.Uopšteno govoreći, 74 odsto Evropljana zadovoljno je svojim zdravstvenim sistemom. U poređenju sa prethodnom godinom, ovaj broj je opao za tri procenta. Švajcarci se osećaju najbolje zbrinutima (91 odsto), dok su ljudi u Ukrajini najnezadovoljniji svojim zdravstvenim sistemom (25 odsto). Veliko poverenje u lekare, farmaceute i naučnike Za 73 posto Evropljana lekari su prva adresa za sva zdravstvena pitanja, a farmaceuti i naučnici takođe uživaju veliko poverenje (po 60 procenata). Čak 81 procenat ispitanika uveren je da oni, zajedno sa medicinskim osobljem, najviše zaslužuju našu zahvalnost za trud u borbi protiv kovida."Kao pouzdan partner apoteka i lekarskih ordinacija, drago nam je što se uvažavanje medicinskih i farmaceutskih stručnjaka povećalo tokom pandemije. To su zaslužili svi koji rade u bolnicama, ordinacijama i apotekama”, kaže ovim povodom Peter Goldšmit, generalni direktor Štade. "Pružajući uvide zasnovane na naučno potvrđenom istraživanju, Štada želi da pomogne svojim partnerima – bilo da su to pacijenti, zdravstveni radnici, distributeri, maloprodaja ili kreatori politika – da donesu dobre odluke o zdravlju na osnovu podataka kojima mogu da veruju. Kao vodeći proizvođač generičkih lekova i zdravstvenih proizvoda široke potrošnje, Štada svakog dana pruža podršku održivosti zdravstvenih sistema širom Evrope, u skladu sa našom svrhom da brinemo o zdravlju ljudi," objašnjava Goldšmit.

Rekordan rast izvoza grčkog maslinovog ulja

Izvoz standardnizovanog grčkog maslinovog ulja u zemlje Evropske unije, kao i zemlje koje nisu članice tog bloka porastao je neverovatnih 225 odsto u peirodu od 2002 do 2020 godine, navela je Asocijacija proizvođača maslinovog ulja u izveštaju objavljenom u utorak. Izvoz je tako došao do brojke od 52.735 tona, dok je u 2002. godini iznosio 14.881 tona. Izveštaj, koji je baziran na podacima prikpuljenim od strane Generalnog direktorata za trgovinu Evropske komisije pokazao je da je izvoz maslivnog ulja u zemlje EU iznosio 31,655 tona u 2020, dok je u 2002. godini bio 7,561 tona što je rast od 319. odsto.Izvoz u zemlje koje nisu članice EU porastao je 189 odsto na 7,290 tona.U 2020. godini izvoz u zemlje Evropske unije je porastao 17,5 odsto u poređenju sa 2019. godinu pa je ukupno iznosio 26,872.Glavni uvoznica grčkog maslinovog ulja bila je Nemačka, koja je u 2020. uvezla 14.907 tona. Sledi Ujedinjeno Kraljevstvo koje je uvezlo 2,698 tona, zatim Austrija sa uvezenih 2,578 tona maslinovog ulja.Što se tiče zemalja koja ne pripadaju Evropskoj uniji, na prvom mestu je SAD koja je u 2020. godini uvezla 9,143 tona, zatim Kanada sa 1.851 tona, pa Australija sa 1,773 tona.

Ilon Mask sarađuje sa vojskom SAD

Američka vojna uprava u Pentagonu potpisala je sporazum sa kompanijom američkog milijardera Ilona Maska Space X, koji joj omogućava korišćenje polovnih bustera za lansiranje raketa Falcon 9, prenosi CNBC. Prva takva misija je planirana za ovu nedelju kada je planirano Falcon 9 trebalo da lansira vojni GPS satelit.Novoosnovana jedinica američke vojske Space Force, koja bi uskoro trebalo da preraste u novi rod vojske, pristala je da za lansiranje GPS III satelita koristi polovnu raketu, nakon što su njeni stručnjaci sarađivali sa Space X-om.Stručnjaci armije SAD prvo su želeli da provere procese obnove raketnih boostera i uspeli su da se uvere u njihovu pouzdanost, iako su već korišćeni.Space X je već sklopio ugovor s Pentagonom vredan 470 miliona dolara za lansiranje pet od 6 GPS satelita, ali u njemu nije pisalo da će se koristiti već korišćene rakete.Nakon što je vojska promenila ugovor unošenjem tačke o polovnjacima, to će joj doneti uštedu od oko 64 miliona dolara.Space Force američke vojske je saopštio da predstojeće lansiranje satelita neće biti jedino za koje će se koristiti već korišćeni boosteri.Ipak, za sada ne otkrivaju da li postoji mogućnost da se polovne Falcon 9 rakete u budućnosti koriste i za nekakva borbena dejstva na Zemlji i u svemiru.Tesla: Prošle godine prodato pola miliona električnih automobila

Ove nedelje dijalog o postepenom ukidanju uglja na Zapadnom Balkanu

Inicijativa za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini organizovaće 23. i 24 juna godišnji sastanak sa ciljem da se podrži otvoren dijalog više zainteresovanih strana o postepenom ukidanju uglja i pravednoj tranziciji na održive izvore energije u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Ukrajini. Svrha Inicijative je zajedničko istraživanje puteva do pravedne tranzicije u regijama uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini, te postizanje "Green Deal-a". Inicijativa je pozvala sve zainteresovane strane da se pridruže dijalogu. Među predviđenim grupama zainteresovanih strana nalaze se predstavnici javne vlasti, energetskog sektora, nevladinih organizacija, istraživači, privredni subjekti, mediji, međunarodne organizacije, političke stranke, organizacije mladih. Inicijativu predvodi Evropska komisija u saradnji sa šest međunarodnih partnera: Svetska banka, Sekretarijat Energetske zajednice, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB), poljski Nacionalni fond za zaštitu životne sredine i upravljanje vodama (NFOSiGW) i Evropski koledž iz grada Natolin.Osmišljena je u nameri da neguje dijalog između regiona i zainteresovanih strana, razmenom znanja, jačanjem kapaciteta i razmenama između regiona uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini, te EU.Zemlje u njenom fokusu su Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo*, Severna Makedonija, Srbija i Ukrajina. Prvobitnim pregledom situacije identifikovano je najmanje 17 regiona u ovim zemljama sa značajnim rudarskim i aktivnostima proizvodnje energije iz uglja, koje su pozvane da učestvuju u ovoj Inicijativi. Događaj će biti održan onlajn, a trajaće od 14 do 17 časova oba dana.

Windows 10 ide u penziju, ko će ga naslediti?

Microsoft je povukao još jedan zanimljiv potez koji se tiče budućnosti njihovih "zadnjih" Windowsa. Na službenim su stranicama objavili datum koji označava potpuni kraj podrške za Windows 10 Home i Pro.Što god da se dogodilo 24. lipnja na najavljenom Microsoftovom događaju vezanome za budućnost Windowsa, sada je jedno jasno Windowsi 10 neće biti "posljednji Windowsi", neće ih se zauvijek nadograđivati i ažurirati, a vrlo će brzo svijet dobiti i njihovog nasljednika, piše BUG.hr Microsoft je, naime, na svojim službenim stranicama, u sekciji životnog ciklusa, ažurirao datume i vrlo jasno dao do znanja da se Windowsima 10 bliži kraj. Windows 10 Home i Pro, za koje je podrška započela 29. srpnja 2015. godine, u službenu će mirovinu 14. listopada 2025. godine.Ovo bi moglo značiti da će ovoga mjeseca zaista biti predstavljen Windowsi 11, ili neka druga verzija, a gotovo je sigurno da desetka neće poživjeti vječno, kako je bilo najavljivano u vrijeme predstavljanja.Microsoft na istom mjestu napominje i da će nakon datuma umirovljenja Windowsa 10 nastaviti pružati podršku i isporučivati polugodišnje nadogradnje za barem jednu verziju Windowsa 10, što je i do sada bio običaj s ranijim verzijama, obično namijenjenima velikim poslovnim korisnicima.Već smo pisali o najavljenom događaju koji je na nekoliko načina vezan uz broj 11, pa se sve više smatra da će upravo 11 biti brojčana oznaka sljedećih Windowsa. Za slučaj da niste pratili ove objave – 24. lipnja se u 11 sati po lokalnom istočno američkom vremenu održava online događaj u kojem će kompanija prikazati "šta je sledeće za Windowse".Događaj je najavljen logotipom Windowsa koji se u sjeni pretvara u dvije paralelne linije, te videom sumnjivo dugim baš 11 minuta – pa je mnogima to dovoljno da zaključe kako će se novi Microsoftov OS zvati.

„Trojanac“ ukrao 1,2 terabajta privatnih podataka

Hakeri koji su koristili zlonamerni program trojanskog tipa ukrali su blizu 26 miliona podataka za privljivanje - uključujući username, imejlove i šifre, sa skoro milion veb sajtova u toku dve godine.Podaci su kradeni i sa sajtova kao što su Amazon, Fejsbuk i Tviter. Zlonamareni program bio je inflitriran u preko tri miliona računara baziranih na Windows operativnom sistemu, između 2018.i 2020. godine, a uljezi su odneli oko 1, 2 terabajta ličnih informacija, pokazala je studija slučaja koji je objavio NordLocekr. Pored podataka za prijavljivanje, ukradeni podaci uključuju 1,1 milion jedinstvenih imejl adresa, preko dve milijarde kolačića, i preko 6,6 miliona fajlova koje su korisnici skladištili na svojim deskopovima i folderima za preuzimanje. Ukradeni kolačići, koji u nekim slučajevima mogu da daju pristup nalozima žrtve na mreži, razvrstani su u pet grupa: internet tržište, onlajn igrice, sajt za razmenu fajlova, društvene mreže i servisi za strimovanja video zapisa.Milijarde ukradenih kolačića povezane su sa veb lokacijama kao što su Jutjub (17,1 milion), Fejsbuk (8,1 milion), Tviter (5,2 miliona), Amazon (3,5 miliona), MediaFire (3,2 miliona) i Ibej (2 miliona).Zlonamerni program uglavnom je bio usmeren na krađu podataka sa internet pretraživača, a top tri izvora za ukradene mejlove i šifre su bili su Gugl Hrom ( 19,4 miliona), Mozila (3,3 miliona), Opera (dva miliona). Osim krađe fajova, program je takođe pravio skrinšotove i fotografije koristeći veb kameru.Zlonamerni program se prenosio preko imejla i piratskih programa, uključujući ilegalne verzije Adobe fotošopa. Zvaničnici američke administracija od nedavno su krenuli sa upozorenjima da su sajber napadi različitih vrsta u porastu.Američka sekretarka za trgovinu Đina Rajmondo rekla je da će sajber napadi u budućnosti samo rasti, i pozvala poslodoavce da ojačaju sisteme za sajber bezbednost. "Trebalo bi da pretpostavimo, i mi i biznisi, da su ovi napadi tu da ostanu, ako ništa biće intenziviniji", rekla je ona.

Rojters: Crna Gora se zadužuje i prodaje imovinu zbog duga Kinezima

Crna Gora, koja ima veliki dug prema Kini počela je da pregovara o stotina miliona evra jeftinog kredita koji bi uzela od Evropske unije (EU), a zbog toga priprema i prodaju državne imovine, prenosi agencija Rojters, pozivajući se na visoke evropske zvaničnike. Crna Gora je od Kine uzela kredit za novi auto-put od Bara do Boljara,koji se još nalazi u fazi izgradnje.Crnogorski dug prema Kini za izgradnju auto-puta Bar-Boljare u fokusu je rasprave o kineskom uticaju u Evropi i mogao bi zakomplikovati širenje EU na Balkan, rekli su agenciji Rojters zvaničnici EU koji su tražili da ostanu anonimni.Crna Gora je, prema pisanju Rojtersa, kandidat za pridruživanje EU, što zahteva ispunjavanje fiskalnih standarda, prenosi RTCG.Brisel se, prema saznanju Rojtersa, obratio Nemačkoj kreditnoj banci za obnovu (KfV) i Francuskoj razvojnoj agenciji (AFD) – obe su državne razvojne banke – kao i italijanskom državnom zajmodavcu CDP da predvode finansijsku pomoć."Plan je da od njih troje dobijemo ponude, a zatim ih spojimo. Nadamo se da bi ponuda mogla biti spremna u narednim nedeljama, pre leta", rekao je zvaničnik EU Rojtersu.Ni nemačka banka, ni francuska razvojna agencija nisu želele da komentarišu saznanja Rojtersa.Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova rekao je da je auto-put važan za društveno-ekonomski razvoj Crne Gore i da Peking pridaje veliki značaj razvoju veza sa Crnom Gorom.Kineska državna banka za uvoz, koja je odobrila 20-godišnji zajam, nije odgovorila na zahtev Rojtersa za komentar.Potpredsednik Vlade Dritan Abazović je u martu pred evropskim poslanicima rekao da EU treba da pomogne u refinansiranju zajma kako bi sprečila da zemlja bude zavisna od Kine.Crnogorski ministar finansija Milojko Spajić takođe se pridružio tim javnim naporima, rekavši za Fajnenšl tajms 11. aprila da bi pomoć EU zemlji s kineskim zajmom bila “laka pobeda” za Uniju.

Takse na ugljen-dioksid će povećati račune za struju

Direktor Sekretarijata Enegretske zajednice Janez Kopač izjavio je u intervjuu za Euractiv da zemlje Zapadnog Balkana odlažu uspostavljanje cena na emisije ugljenika što duže moguće, jer su u strahu od socijalnog nezadovoljsta do kojeg bi došlo zbog rasta cene struje.Evropska unija bi, kako navodi, trebalo da izvrši pritisak tako što će tražiti zemljama da se pridruže Sistemu trgovine emisijama EU, dok bi sa druge strane obezbedila finansijske podsticaje za upravljanje socijalnim posledicama postepenog ukidanja ugljenika."Proizvodnja struje u zemljama Zapadnog Balkana dosta je jeftinija nego u Evropskoj uniji", rekao je on i dodao će se time pozabaviti Mehanizam za granično prilagođavanje ugljenika. Na pitanje da li očekuje da se takse na emisije ugljenika primene na zemlje jugoistoče Evrope koje su članice Energetske zajednice, Kopač se nada da će te zemlje imati poseban status."Nadam se da će imati poseban status, jer su učesnici jedinstvenog tržišta EU. A ako se sa njima postupa kao sa trećim zemljama na isti način kao sa Rusijom, Turskom ili Marokom, to bi moglo ugroziti čitav proces evropskih integracija koji se odvijao u poslednjih 15 godina", rekao je on.Na pitanje zašto ove zemlje nisu deo ETS-a, iako su potpisnice Pariskog sporazuma, kaže da one to odlažu što je duže moguće. On je dodao da je Crna Gora jedina koja je uvela cenu za emisije ugljenika, ali da je to mala zemlja koja nema više od pet učesnika na tom tržištu."Primena cena ugljenika definitivno će značiti rast cena električne energije i to je nešto čega se političari plaše", rekao je Kopač. On je kazao da su cene električne energije za domaćinstva u svim ovim postavljene znatno ispod proseka EU.Kopač je naveo da 16 termoelektrana u zemljama Zapadnog Balakna, koje su zastarele, proizvode više štetnih materija nego 250 termolektrana na ugalj koje se nalaze na prostoru Evropske unijeIpak, rekao je, te elektrane proizvode jeftinu električnu energiju koja obezbeđuje prihode vladi, rudarima i lokalnom stanovništvu zbog složenog sistema subvencija. Kada je u pitanju ugalj, Kopač je naveo da su zemlje sa najvećim problemom Srbija, Kosovo i Bosna i Hercegovina."I Srbija i Bosna 70 odsto se oslanjaju na ugalj, a Kosovo je 95 odsto zavisno. Sada su svi potpisali Sofijsku deklaraciju, što znači da su se obavezali na postupno ukidanje uglja do 2050. godine", rekao je Kopač.Kopač je rekao i da je Srbija jedina zemlja u regionu koja svoju budućnost gradi na uglju - gradi jednu novu elektranu na ugalj, a obnavlja još dve.

Kineska kompanija gradi fabriku u Derventi

Jedan od najvećih proizvođača asortimana od memorijske pene, kineska kompanija Healthcare Europe, saopštila je da želi da otvori svoj pogon u Bosni i Hercegovini. Zbog povoljnih uslova poslovanja fabrika bi se nalazila u gradu Derventi, prenosi Derventski list."Želimo da otvorimo kompaniju koja bi proizvodila madrace, nadmadrace i jastuke od memorijske pene, a koji bi bili namijenjeni inostranom tržištu. Vrednost izvoza na mesečnom nivou bila bi od tri do četiri milina evra, a u pogonu bi, za početak, bilo zaposleno oko stotinu radnika", rekao je predstavnik te kompanije Čang Cijao Đun (Chang Xiao Jun).On je dodavši da je ova kompanija zastupljena i u drugim zemljama regiona.Healthcare Europe ima tri kompanije u Sjedinjenim američkim Državama, po dve proizvodne fabrike u Španiji, Kini i na Tajlandu i po jednu u Sloveniji i Srbiji. Takođe, ima i maloprodajne objekte širom Evrope, a plan je da poslije dvije ili tri godine,i u BiH otvori maloprodajne objekte.Gradonačelnik Dervente Milorad Simić rekao je da bi realizacija te investicije otvorila vrata za nova zapošljavanja, ne samo stanovnika tog grada, već i okolnih opština.Derventa. koja pripada Republici Srpskoj ima izvoz vredan 333,5 miliona konvertibilnih maraka (oko 170,5 miliona evra), oko 7.000 zaposlenih građana i najmanju stopu nezaposlenosti.u bih najavljeno ukidanje šalterskog plaćanja struje

Air Montenegro počeo da leti

Nova crnogorska avio-kompanija Air Montenegro počela je sa letovima na liniji između Beograda i Podgorice, piše portal Exyuaviation. Komapnija će saobraćati i od glavnog grada Srbije do Tivta.Air Montenegro planira da uskoro svojoj floti doda drugi avion, mlaznjak Embraer E190, koji je iznajmljen od German Airvais-a. Avion će biti u kratkoročnom zakupu, sve dok se za saobraćaj ne osposobi drugi avion E195 koji je koristila bivša državna avio-kompanija u Crnoj Gori, Montenegro Airlines.Kašnjenje u pripremi aviona za servis dolazi jer upravo Montenegro Airlines nije u mogućnosti da izvrši bilo kakav servis na avionu. Za sada će avione održavati Consolidated Aerospace Industries i Austrian Airlines Technik Bratislava.Air Montenegro je i sa kompanijom Lufthansa Sistems potpisao ugovor o operativnim i konsultantskim poslovima. Za sada nema konkretnijih podataka o široj saradnji Air Serbia i Montenegro Airlines-a, ali su se njihovi predstavnici već hvalili partnerstvom.Air Montenegro je već dobio svoj pozivni kod - Mount Eagle (planinski orao), a trenutno je u procesu dobijanja IATA koda (IATA airline designators) za aerodrome, koji će biti gotov do kraja letnje sezone. Kompanija za sada koristi privremeni IATA kod V2 dok ne dobije svoj.Crna Gora je ranije odlučila da ugasi Montenegro Airlines koji je bio u dugovima. Pri tome nije postojala nijedna zakonska mogućnost da se finansijski posrnuloj kompaniji dodeli pomoć.Više informacija o Air Montenegro može da se pronađe na sledećem LINKU.CRNA GORA GASI MONTENEGRO AIRLINES, OSNIVA NOVU FIRMU

Italija istražuje Booking.com za utaju 153 miliona evra poreza

Italijanska policija veruje da je kompanija za rezervacijuj smeštaja Booking.com utajila 153 miliona evra poreza na dodatu vrednost (PDV), prenosi Rojters. Policija Đenove prethodno je saopšti...

Vašington menja propise o zabrani TikToka

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden potpisao je u izvršnu naredbu o osiguravanju bezbednosti podataka američkih korisnika na digitalnim platformama u stranom vlasništvu, kao &...

Severna Makedonija želi da poništi sve koncesije za MHE

Predsednik Vlade Severne Makedonije Zoran Zaev izjavio je da će većina koncesionih ugovora za mini-hidroelektrane (MHE) u toj zemlji biti poništena, bez obzira na eventualne tužbe koje zbog te odluke mogu da se podignu, preneo je Balkan Green Energy News.Zbog reakcija i argumentovanih žalbi ekologa i građana i u skladu sa zakonom kojim će se deo Šar Planine proglasiti nacionalnim parkom, Vlada Severne Makedonije će poništiti većinu koncesija za male hidroelektrane, objasnio je Zaev.Neki od ugovora će završiti na sudu i država će morati da plati veliku odštetu, ali prema njegovim rečima, oko te odluke "nema dileme"."Možemo da kažemo da je kod nas reakcija (protiv MHE) bila opravdana, jer se izgradnja nije uvek izvodila po propisima. Priroda nije vraćena u prvobitno stanje, neke od MHE nemaju prolaz za ribe. Prateći evropske propise u potpunosti, ono što treba da se poništi, biće poništeno", naglasio je Zaev.OGLAŠEN JAVNI UVID ZA TRI NOVE MHE U DOLJEVCU U nekim slučajevima postupci za obustavu koncesija za MHE su već pokrenuti, zbog zakona kojim će Šar planina i vrh Popova Šapka biti proglašeni nacionalnim parkom, dodao je severnomakedonski premijer.Zaev je ipak ostao pri stavu da MHE nisu pretnja za životnu sredinu, ukoliko se grade po propisima. On je u februaru obećao da će koncesioni ugovor za MHE u Lešnici na Šar Planini biti poništen jer ugrožava vodosnabdevanje sela Žirovnica.Istovremeno je izneo tvrdnju da su MHE "ako ne najekološkiji, onda jedan od najekološkijih izvora energije", što je izazvalo oštre kritike zaštitnika životne sredine, koji su upozorili na štetan uticaj i preporuku Sekretarijata Energetske zajednice da se takva postrojenja ne subvencionišu.

Potražnja za kreditima u regionu raste, uslovi zaduživanja sve oštriji

Tražnja za finansijskim sredstvima i zajmovima raste za sve kategorije klijenata u jugoistočnoj Evropi, iako je došlo do pooštravanja uslova kreditiranja malih i srednjih kompanija. U Srbiji su kriterijumi za dobijanje kredita u proseku još stroži nego u ostatku regiona, osim u slučaju stambenih kredita, navodi se u prolećnom izdanju istraživanja o trendovima u kreditiranju koje je sprovela Evropska investiciona banka (EIB).Tražnja za finansijskim sredstvima i zajmovima raste za sve kategorije klijenata u regionu.Analiza je takođe ustanovila da postoji visoka posvećenost međunarodnih bankarskih grupacija koje posluju u regionu, kao i spremnost da nastave operacije u istom ili većem obimu.Kompletno istraživanje za pojedinačne zemlja Zapadnog Balkana i analize pročitajte ovde here .“Naše najnovije istraživanje pokazuje da je regulatorna pomoć za borbu protiv covida-19 bila ključna za ublažavanje najkritičnijih posledica za bankarski sektor u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi tokom 2020. i na početku 2021. godine,” izjavio je potpredsednik EIB-a Ricardo Mourinho Félix zadužen za ekonomska istraživanja. “Kako bi se izborio sa pooštrenim uslovima za kreditiranje malih biznisa i preduzeća, i sa ukidanjem moratorijuma na kredite, Region može da računa na svoje međunarodne partnere. Grupacija EIB će nastaviti da pruža podršku, pogotovo kroz panevropski garancijski fond, kao i svoje regularne investicione i savetodavne aktivnosti, težeći da oživi investicije potrebne za ekonomski oporavak regiona na putu ka zelenoj, digitalnoj tranziciji i većoj konkurentnosti,” dodao je. “Finansijski sistem u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi pokazuje izuzetnu otpornost prema najvećem ekonomskom udaru koji je doživeo. Međunarodne banke nastavljaju da podržavaju region. Međutim, naše istraživanjem pokazuje slabu investicionu potražnju i još uvek stroge uslove kreditiranja malih biznisa i preduzeća. Da bi se pojačale investicione aktivnosti, potreban je kontinuirani zajednički napor javnog i privatnog sektora kako bi se region oporavio i nastavio da napreduje u pravcu zelene i digitalne tranzicije,” rekla je glavni ekonomista EIB-a Debora Revoltella.Istraživanje tržišta kredita za centralnu, istočnu i jugoistočnu Evropu deo je redovnih aktivnosti EIB-a, Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Svetske banke u okviru “Bečke inicijative”, okvira za čuvanje finansijske stabilnosti evropskih zemalja u razvoju. Kako se razvija ponuda i potražnja zajmova?U proteklih šest meseci, banke su zabeležile manje zahteva za investicijama, dok su potrebe za obrtnim sredstvima nastavile da pozitivno utiču na ukupnu potražnju za zajmovima. Kretanja na tržištu nekretnina značajno su doprinela rastu potražnje, sa kojom je porasla i ukupna tražnja za hipotekama. U poslednjih šest meseci, izgledi lokalnog tržišta i porast nenaplaćenih zajmova bili su glavni ograničavajući faktori za ponudu novih zajmova. U narednom periodu očekuje se da će se uslovi kreditiranja dalje pooštravati samo za korporacije, kao i mala i srednja preduzeća.Za više informacija pročitajte kompletno istraživanje i analizu ovde .

Hrvatska ekološka vozila subvencioniše sa 14 miliona evra

Hrvarska je ove godine izdvojila 105 miliona kuna (oko 14 miliona evra) za subvencije namenjene kupovini električnih, hibridnih, kao i vozila sa pogonom na vodonik. Subvencije koje se kreću i do 40% njihove vrednosti dodeljuje Fond za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost.U odnosu na prethodne godine ponuda ekoloških vozila u Hrvatskoj je znatno veća, pa može da se bira između 114 modela automobila, 102 modela električnih bicikala i skutera, kao i 43 modela dostavnih vozila. Zbog subvencija i velike ponude očekuje se i velika tražnja za takvim vozilima.Za električna vozila M1 i N1 kategorije (standardni automobili i dostavna vozila) u Hrvatskoj se može dobiti podsticaj od 70.000 kuna ili do 40% njihove vrednosti, kao i dodatni popust preko udruženja Strujni krug.Za one koje zanimaju manja gradska vozila, na raspolaganju su potpuno električni Renault Twingo koji sa subvencijama košta 89.900 kuna, Renault Zoe 148.900 kuna, a Peugeot e-208 164.000 kuna.U tom segmentu se još nude brojni modeli poput Opela, Fiata 500e, BMW-a, Dačije Spring, Honde i Mini Coopera SE.SUBVENCIJE ZA EKOLOŠKA VOZILA U HRVATSKOJ PLANULE ZA PET MINUTADESETINE HILJADA GRAĐANA PROTIV SUBVENCIJA ZA ELEKTRIČNA I HIBRIDNA VOZILA Tesla je prošle godine konačno otvorio vrata i u Hrvatskoj te ponudio Model 3 koji cenom već i bez subvencija konkuriše ostalim limuzinama i dostupan je za 260 hiljada kuna (27.462 evra).Električa dostavna vozila sa subvencijama u Hrvatskoj koštaju od 140 (18.600 evra) do 171 hiljada kuna (oko 23.000 evra).Subvencije mogu da se dobiju i za veoma skupa vozila, poput Poršea Taycana, Audija e-trona i Audija RS e-trona GT.Hrvatska je ove godine promenila model dodele subvencija za kupovinu električnih vozila, jer je za tu namenu obezbeđenoskoro tri puta više sredstava nego 2020. godine.Za kupovinu električnih vozila Hrvatska je pršle godine izdvojila više od 5,8 miliona evra.Vlada Srbije je ove godine najavlia da će za subvencije namenjene kupovini električhih i hibridnih vozilaizdvojiti 1,2 miliona evra, što je oko 10 puta manje nego u Hrvatskoj.

I Barbika će uskoro na reciklažu

Poznati proizvođač igračaka Mattel saopštio je da je pokrenuo je pilot program za recikliranje starih igračaka poput lutaka Barbika (Barbie) i Matchbox autića. Cilj je da se spreči da one završe na otpadu, kao i da s eomogući njihovo korišćenje za proizvodnju novih igračakaOvaj pilot program deo je nove ekološke strategije kompanije Mattel, koja se obvezala da će do 2030. godine u svim svojim proizvodima i ambalaži koristiti 100% recikliranu plastiku ili plastične materijale na biološkoj osnovi.Svi potrošači koji žele da učestvuju u programu Mattel PlayBack na internet stranici kompanije mogu da naruče nalepnicu i da besplatno dostave svoje stare igračke na recikliranje.Igračke će se potom razvrstati i odvojiti po vrstama materijala i reciklirati, dok će se svi materijali koji se ne mogu reciklirati iskoristiti za proizvodnju drugih plastičnih proizvoda ili spaliti u spalionicama za energiju iz otpada, navode u kompaniji Mattel.RECIKLAŽA TEKSTILA: (NE)DOSTIŽAN BIZNIS U SRBIJICELA EU RECIKLIRA PLASTIČNU AMBALAŽU, IZUZETAK HRVATSKA

Rusija predstavila COVID-19 vakcine namenjene životinjama

Ruska Savezna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor Rosselkhoznadzor u Mađarsku i Tajland je poslala dokumente za registraciju ruske vakcineza životinje protiv Covida 19, prenosi agencija Tass. Dodaje se da su u toku pregovori o registraciji te vakcine sa 17 zemalja."Već smo formirali i poslali registracijski dosije u Mađarsku i Tajland. Mađarska, na primer, razmatra mogućnost registracije vakcine za pse", rekao je šef Rosselkhoznadzor-a Sergej Dankvert.Prema njegovom mišljenju, vakcina će biti tražena u zemljama jugoistočne Azije, jer tamo ima mnogo farmi na kojima ljudi žele da zaštite svoje životinje.On dodaje i da interesovanje za tu vakcinu pokazuju i druge evropske zemlje i napominje da Rusija ne želi da diže njenu cenu, pa će ih smanjiti na minimum.Objasnio je da cene zavise od uslova isporuke i prevoza.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.