Tranzicija iz socijalizma u kapitalizam u zemljama bivše Jugoslavije obeležena je primetnim porastom nejednakosti, navodi se u analizi Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw).
Svih šest republika Slovenija, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija imale su slične trendove.
Deo nacionalnog dohotka koji završava kod jedan odsto najimućnije populacije porastao je između 1989. godine i 2019. u svim bivšim republikama Jugoslavije.
Slovenija, Hrvatska, Crna Gora imale su najizraženiji rast bogatstva najbogatijih, sa oko 4 do 5 procentnih poena od ukupnog nacionalnog dohotka.
Rast je bio manje intenzivan u Srbiji i Severnoj Makedoniji, sa rastom oko 2 procentna poena nacionalnog dohotka. Bosna i Hercegovina je bila između, sa porastom od oko 3 procentna poena.
Istovremeno, deo nacionalnog dohotka koji dolazi do 40 odsto najsiromašnijeg stanovništva opao je u svim republikama. U Sloveniji, Srbiji i Crnoj Gori pad je iznosio oko 3 do 4 procentnih poena (pp) ukupnog nacionalnog dohotka između 1989. i 2019. godine.
U Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji pad je bio manji, oko 2-2,5 pp. Samo Hrvatska nije videla veliki pad, udeo 40 odsto najsiromašnijih u ukupnom bogatstvu tamo se smanjio za samo 0,3 pp.
Konačno, povećanje udela dohotka kod 1 odsto populacije tokom ovog vremena odražavalo se u padu udela kod najsiromašnijh 40 odsto populacije.
Udeo u prihodu preostalih 59 odsto stanovništva ostao je uglavnom stabilan. Jedini izuzetak bila je Hrvatska, gde je povećanje udela nacionalnog dohotka kod 1 odsto najbogatijih došlo prvenstveno na štetu srednjih 59 odsto stanovništva.