Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Rusija predstavila COVID-19 vakcine namenjene životinjama

Ruska Savezna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor Rosselkhoznadzor u Mađarsku i Tajland je poslala dokumente za registraciju ruske vakcineza životinje protiv Covida 19, prenosi agencija Tass. Dodaje se da su u toku pregovori o registraciji te vakcine sa 17 zemalja."Već smo formirali i poslali registracijski dosije u Mađarsku i Tajland. Mađarska, na primer, razmatra mogućnost registracije vakcine za pse", rekao je šef Rosselkhoznadzor-a Sergej Dankvert.Prema njegovom mišljenju, vakcina će biti tražena u zemljama jugoistočne Azije, jer tamo ima mnogo farmi na kojima ljudi žele da zaštite svoje životinje.On dodaje i da interesovanje za tu vakcinu pokazuju i druge evropske zemlje i napominje da Rusija ne želi da diže njenu cenu, pa će ih smanjiti na minimum.Objasnio je da cene zavise od uslova isporuke i prevoza.

Svet

U Albaniji izgrađena plutajuća solarna elektrana

Obnovljivi izvori energije u Albaniji pojačani su novom plutajućom solarnom elektranom koja se nalazi na veštačkom jezeru Banja. Investitori su norveške kompanije Statkraft i Ocean Sun, prenosi Balkan Green energy News.Na jezeru Banja Statkraft već upravlja svojom istoimenom hidroelektranom od 72 megavata.  Nakon uspešnog završetka prve plutajuće solarne jedinice i priključka na mrežu, elektrana sada proizvodi obnovljivu energiju i ubrizgava energiju u albansku nacionalnu električnu mrežu.Plutajuća solarna energija uključuje postavljanje solarnih panela na plutajuće strukture na vodenom telu, poput jezera, fjorda ili okeana, ili na hidroelektrani.Svaka se jedinica sastoji od plutajućeg prstena i tanke membrane. U kombinaciji sa hlađenjem ploča ispod vode, upravo ta membrana i njena velika površina čine taj koncept jedinstvenim.Membrana panela je debela samo nekoliko milimetara, ali lako može da izdrži težinu solarnih panela i osoblja koje obavlja zadatke ugradnje ili održavanja.Prva jedinica, koja se sastoji od 1536 solarnih panela, ima kapacitet od 0,5 MWp (Mega Watt peak, jedinica za merenje solarne energije, prebačeno u standardnu mernu jedinicu, snaga panela iznosi 500 kW) i površina joj je 4.000 kvadrata. pločama.ALBANIJA: OBUSTAVITI IZGRADNJU BRANE I HIDROELEKTRANE NA RECI VJOSI Očekuje se da će se sa drugom fazom projekta nastaviti tokom druge polovine godine, pri čemu će biti postavljene dodatne tri plutajuće jedinice solarne elektrane, sa kombinovanim dodatnim kapacitetom od 1,5 MWp.Pored HE Banja, Statkraft upravlja još jednom hidroelektranom - Moglice, instalirane snage 197 MV, otvorenom prošle godine.Albanija se smatra zemljom koja je pogodna za solarne projekte, zbog velikog broja sunčanih sati, a nedavno je zemlja završila treću aukciju za izgradnju solarnih elektrana. Albanska elektroenergetska kompanija KESH takođe razvija svoja plutajuća solarna postrojenja za proizvodnju struje.Albanija veliki deo električne energije dobija iz hidroelektrana Moglice, na reci Devol, koju je izgradila norveška kompanija Statkraft i ona proizvodi oko 13 odsto električne energije u Albaniji.U kampanju zaštite reke Vjose u Albaniji od izgradnje veštačkog jezera prošle godine uključio se i poznati američki glumac Leonardo Di Kaprio.

Svet

Kina smanjuje emisije CO2 preko javnih ustanova

Kina namerava da ograniči ukupnu emisiju ugljen-dioksida koji emituju njene javne ustanove na 400 miliona tona do 2025. godine, saopštila je vlada te zemlje, prenosi Chinadaily.U 2020. godini oko 1,6 milijardi kineskih javnih ustavova širom zemlje predstavilo je svoje planove na polju uštede energije u okviru 14. petogodišnjeg razvojnog plana koji će se sprovoditi od ove do 2025. godine.Do 2025. godine ukupna potrošnja energije u javnim institucijama u Kini ne bi trebalo da bude veća od 189 miliona tona standardnog uglja.Kako se navodi, u okviru tog plana predviđeno je da ukupna potrošnja vode u tim institucijama ne bude veća 12,4 milijarde kubnika.Dok raste zabrinutost u vezi sa klimatskim promenama, kompanije i vlade počele su više da finansiraju takozvano "izdvajanje ugljenika", tehnologiju koja služi za skladištenje izduvnih i drugih gasova koje stvaraju efekat staklene bašte.Narodna Republika Kina često se pominje kao jedan od najvećih zagađivača, ali i najvećih žrtava zagađenja u svetu.KOMERCIJALIZUJE SE IZDVAJANJE UGLJENIKA, KAO JEDINO REŠENJE ZA SPAS PLANETE

Svet

Cene hrane u svetu skočile za 40 odsto za godinu dana

Cene hrane porasle su tokom maja za iznos koji predstavlja najvišu mesečnu stopu u poslednjih 10 godina, objavila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Poskupljenje ne ometa ni činjenica da je svetska proizvodnja žitarica na putu da dostigne novi rekord.Indeks cena hrane, koji izračunava FAO, porastao je u maju za 4,8% u odnosu na april i za 39,7% u odnosu na maj prošle godine, na prosečnih 127,1 poena. To je najviši nivo od septembra 2011. i samo 7,6 procentnih poena ispod istorijskog rekorda u nominalnom smislu.Na rast vrednosti indeksa, koji prati mesečno kretanje međunarodnih potrošačkih korpi hrane, najviše je uticalo poskupljenje biljnih ulja, šećera i žitarica, navodi se u saopštenju.Cene žitarica su porasle u maju 6% u odnosu na april, predvođene kotacijama kukuruza, koje su u proseku za 89,9% iznad vrednosti zabeleženih u maju 2020.Krajem maja cene kukuruza su počele da se padaju, uglavnom zbog poboljšanih prognoza u Sjedinjenim državama. Međunarodne cene pšenice su takođe pale krajem prošlog meseca, ali su u proseku bile više za 6,8% nego u aprilu, dok su cene pirinča ostale stabilne.GLOBALNE CENE HRANE PADAJU TREĆI MESEC ZAREDOM ZBOG PANDEMIJE Biljna ulja su poskupela u maju za 7,8%, uglavnom zbog rasta cena palminog i sojinog ulja i uljane repice. Veće cene palminog ulja su posledica sporog rasta proizvodnje u zemljama jugoistočne Azije, dok je cene sojinog ulja podstakla snažna globalna potražnja naročito iz sektora biodizela.Šećer je zabeležio rast 6,8% od aprila, zbog kašnjenja žetve i zabrinutosti zbog nižih prinosa u Brazilu, najvećem svetskom izvozniku šećera.Meso je u maju trgovano po ceni za 2,2% višoj nego u aprilu usled ubrzanja tempa kineskog uvoza, kao i rasta unutrašnje potražnje za živinskim i svinjskim mesom u glavnim proizvodnim regionima.Što se tiče cena mlečnih proizvoda, one su u maju porasle za 1,8% na mesečnom nivou, dok u odnosu na uporedni lanjski mesec beleže rast od 28%.FAO predviđa ovogodišnji rod žitarica od skoro 2.821 miliona tona, što je novi rekord i porast od 1,9% u odnosu na 2020, pri čemu će proizvodnje kukuruza biti veća za 3,7% nego lane.Agencija UN sa sedištem u Rimu, prognozira i veću potrošnju žitarica u 2021/22. godini za 1,7%, odnosno na 2.826 miliona tona.

Svet

Crna Gora ukida tajnost informacije o izgradnji autoputa

Predstavnici Nacionalnog saveta za borbu protiv korupcije na visokom nivou i Ministarstva kapitalnih investicija Crne Gore, saglasni su da se počne sa skidanjem oznaka tajnosti i objavljivanjem dokumenata o izgradnji deonice autoputa Smokovac-Mateševo.Kako prenosi portal Bankar.me, to je za list Dan potvrdila predstavnica toga saveta Vanja Ćalović Marković. Prema njenim rečima, u pitanju su dokumenta koja su bila proglašena tajnim, čije je prezentovanje javnosti u skladu sa preporukom Evropskog parlamenta, koji je rekao da treba sprovesti detaljnu istragu izgradnje tog autoputa.Ona navodi da u ovom trenutku ne može precizirati šta će prvo biti objavljeno, ali da će sigurno jedna od najvažnijih i prvih informacija koja će biti publikovana biti ona koja se odnosi na životnu sredinu, pre svega reku Taru."To su podaci o uticaju izgradnje autoputa na (reku) Taru, jer ti podaci ne smeju biti tajna, s obzirom na to da je Crna Gora ratifikovala međunarodne konvencije koje kažu da takve informacije moraju biti javne. Takođe, biće objavljeni podaci vezani za finansije", navodi Ćalović Marković.Ona ističe da će se pre svega saznati ko je odgovoran za kršenja zakona, kao i na koji način je planirana i kako je realizovana ta investicija.SUD U KINI NADLEŽAN ZA AUTO-PUT U CRNOJ GORI "Cilj je da se otkrije korupcija i da se ona spreči. Videćemo šta je to što se nalazi u tim dokumentima i koliko ćemo moći suštinski da pomognemo državnim organima, policiji i tužilaštvu da otkriju slučajeve korupcije i drugih krivičnih dela", naglasila je Ćalović Marković.Ona je dodala da je bivše rukovodstvo Ministarstva saobraćaja i pomorstva, ali i rukovodstvo bivših vlada, sa dobrim razlozima dokumentaciju o autoputu proglasilo tajnom.Gradnja auto puta Bar-Boljare, na kojoj se i nalazi deonica Smokovac-Mateševo od samog početka izaziva kritike dela crnogorske javnosti zbog netransparentnosti tog projekta, kao i zvog nedostatka mehanizma finansijske.Projekat se finansira iz kineskog kredita, a za sve sporove ugovorima je određena nadležnost kineskih sudova. Iz nevladinog sektora su takođe u više navrata optuživali kineskog izvođača da je gradeći autoput devastirao korito reke Tare, koja se nalazi pod zaštitom organizacije UNESCO.

Svet

Kanada: Dan rođenja Nikole Tesle proglašen za praznik

Dan rođenja srpskog naučnika Nikole Tesle, 10. jul postao je praznik u kanadskoj provinciji Ontario, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, a preneo N1. Zakon o proglašenju potpisalo su predstavnica kraljice Elizabete i zamenica kanadskog guvernera za provinciju Ontario Elizabet Doudsvel. Kako se dalje stoji u saopštenju, najzaslužniji za ovaj izuzetno značajan događaj je član provincijskog Parlamenta Ontarija iz redova Nove demokratske partije Tom Rakočević, na čiju je inicijativu zakon izglasan.U zakonu kojim je rođendan Nikole Tesle postao praznik u Ontariju eksplicitno se navodi da je Tesla srpsko-američki pronalazač i inženjer.Podseća se da su Teslini patenti bili osnov za gradnju prve svetske hidroelektrane na reci Nijagari, te da su nakon samo 25 godina sva naseljena mesta u Južnom Ontariju imala pristup električnoj energiji.IVONA JEVTIĆ NA KONKURSU IZABRANA ZA DIREKTORKU MUZEJA NIKOLE TESLE U saopštenju se dodaje i da je proglašenje Dana Nikole Tesle u Ontariju je veliki uspeh za srpsku dijasporu u Kanadi, koja je najbrojnija upravo u toj provinciji, jer se na ovaj način podiže ugled srpske zajednice na tom prostoru.Generalni konzul Republike Srbije u Torontu Vasilije Petković zahvalio je poslaniku u ontarijskom Parlamentu Tomu Rakočeviću na inicijativi, kao i provincijskom Parlamentu Ontarija na brzo sprovednom postupku usvajanja zakonskog predloga.Generalni konzulat Republike Srbije u Torontu je, kako se navodi, svojim aktivnostima pomogao u realizaciji projekta proglašenja Dana Nikole Tesle na nivou Ontarija.

Svet

Bil Gejts razvija nuklearni reaktor najnovije generacije

Kompanija američkog milijardera Bila Gejtsa koja izrađuje napredne nuklearne reaktore Terra Power, odabrala je region Vajoming (Wyoming) u Sjedinjenim Državama za pokretanje svog novog projekta. Novi nuklearni reaktor će se graditi na mestu nekadašnje termoelektrane koja je radila na ugalj.Kako prenosi The Guardian, kompanija za proizvodnju struje PacifiCorp, koja je u vlasništvu američkog investitora Berkshire Hathawaya Warrena Buffeta i koja je Gejtsovoj firmi partner u tom projektu, saopštila je da će se tačno mesto izgradnje novog oglednog reaktora znati do kraja godine.Komapniju Terra Power Gejts je osnovao pre 15 godina, a novi nuklearni reaktor će se hladiti pomoću natrijuma.Neki naučnici takvu vrstu malih naprednih reaktora, koji rade na goriva drugačija od tradicionalnih, smatraju tehnologijom koja može da nadomesti izvore energije koja se dobija uz pomoć vatra i sunca. Istovrenemo doprinosi se smanjenju klimatskih promena."Ovo je naš najbrži i najjasniji put da postanemo negativni na emisije CO2", kaže guverner Vajominga Mark Gordon, čija je država najveći proizvođač ugljena u zemlji.Projekt sadrži brzi reaktor snage 345 megavata, a hlađenje rastopljenim natrijumom moglo bi da poveča snagu na 500 megavata.TerraPower je prošle godine objavila da će postrojenje koštati oko milijardu dolara. Krajem prošle godine američko Ministarstvo energetike dodelilo je Terra Poweru 80 miliona dolara za predstavljanje nove tehnologije rada nuklearnih reaktora, a Gejtsu su obećana i dodatna sredstva.“Ova vrsta čiste energije potrebna nam je u mreži već naredne decenije”, izjavio je Gejts tom prilikom.MAJKROSOFT IZBEGAO DA PLATI POREZ NA 258 MILIJARDI DOBITI PREKO IRSKE Stručnjaci za nuklearnu energiju upozoravaju da napredni reaktori mogu da predstavljaju veći rizik od konvencionalnih. Gorivo za mnoge napredne reaktore moralo bi da se obogati mnogo većom stopom od konvencionalnog goriva. To znači da bi lanac snabdevanja gorivom mogao da bude privlačna meta za militante koji žele da naprave nuklearno oružje.Ipak, sa druge strane novi reaktor će uticati na smanjenje nuklearnog otpada. Senator Wyominga John Barrasso primetio je da bi izgradnja novog reaktora mogla da pokrene nekadašnje aktivno iskopavanje urana u toj saveznoj američkoj državi.Ćerka kompanija Gejtsovog Majkrosofta, Microsoft Round Island One koja posluje u Irskoj, ovih dana se suočava sa optužbama da je platila je nula dolara poreza na oko 315 milijardi dolara dobiti (258 milijardi evra).Gejtsovoj firmi koja naplaćuje licence za korišćenje Majkrosoftovih softvera, to je pošlo za rukom jer je kao poreski obveznik registrovana u ofšor (offshore) zoni Britanskih Bermudskih ostrva.

Svet

Majkrosoft izbegao da plati porez na 258 milijardi dobiti preko Irske

Ćerka kompanija Majkrosofta, firma Microsoft Round Island One koja posluje u Irskoj, platila je nula dolara poreza na oko 315 milijardi dolara dobiti (258 milijardi evra), prenosi The Guardian. Firma je kao poreski obveznik registrovana na Britanskim Bermudskim ostrvima, a među zaposlenima ima samo direktora.Kompanija Microsoft Round Island One je 2020. godine ostvarila profit koji predstavlja skoro tri četvrtine celokupnog irskog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Irski BDP prošle godine je iznosio 437 milijardi dolara (357 milijardi evra).Majkrosoftova kćerka firma, koja naplaćuje licence za korišćenje zaštićenih softvera, zabeležila je godišnju dobit od 314,7 milijardi dolara, do kraja juna prošle godine. Taj iznos bio je veći za nešto manje od 10 milijardi dolara od prethodnog, prema podacima Irskog registra kompanija.Vest dolazi uoči sastanka lidera zemalja G7 u gradu Cornwall, koji je planiran ovog meseca i čiji je cilj se postigne sporazum o izbegavanju plaćanja poreza.Microsoft Round Island One nalazi se na adresi jedne advokatske kancelarije u centru Dablina. U njenoj poreskoj izvaji stoji da joj se ne obračunava porez na dobit, jer je registrovana na Bermudskim ostrvima.MAJKROSOFT UVODI "DARK MODE" U SVOJ NAJPOPULARNIJI PROGRAM? Kompanija je Microsoftovoj korporaciji tokom prošle godine isplatila dividendu od 24,5 milijardi, nakon čega je usledila i isplata dodatne dividende od 30,5 milijardi dolara.Ovim problemom, zbog izbegavanja plaćanja poreza koji bi možda trebao da se plati u Sjedinjenim Državama ili u nekoj drugoj zemlji, bavio se duže vremena i Američki senat.Prema navodima iz jedne od istraga Majkrosoft je još devedesetih godina prošlog veka počeo da uspostavlja složenu mrežu povezanih stranih kompanija kako bi proširio prodaju i plaćao manji porez."Microsoft posluje i ulaže u Irsku više od 35 godina, njen smo dugogodišnji poreski obveznik, zapošljavamo i doprinosimo njenoj ekonomiji. U potpunosti se pridržavamo svih lokalnih zakona i propisa u zemljama u kojima poslujemo", navode predstavnici Majkrosofta.Gigantske američke tehnološke iz SAD, takozvana Silicijumska šestorka (Silicon Six) Microsoft, Amazon, Facebook, Alphabet (vlasnik Google), Netflix i Apple optužene su da su tokom prošle decenije platile 96 milijardi dolara manje poreza.

Svet

Uber i Lyft uskoro stižu u Sloveniju

Slovenački parlament usvojio je izmjene i dopune zakona o drumskom prevozu kojima se stvara pravna osnova korišćenje za onlajn platformi za prevoz, poput Ubera ili Lyfta, prenosi portal Total Slovenia News.Rasprave o Uberu u Sloveniji traju već godinama. Bivše slovenačke vlasti su želele da dovedu Uber na tržište u septembru 2016. godine ali je taj postupak odložen jer su se lokalni taksisti žalili da bi dopuštanje Uberu da radi bilo nelojalna konkurencija postojećim taksi službama.Očekuje se da će nove izmene zakona o drumskom prevozu olakšati digitalizaciju prometnog sektora.Prema najnovijem predlogu, vozači koji koriste digitalne platforme trebalo bi da dobiju dozvolu, baš kao i obični taksisti. Taksisti sa druge strane ne bi bili dužni da koriste taksimetre, pa bi im umesto toga bilo dozvoljeno da koriste softver.Opštine bi bile uključene u postupak postavljanja pravila, jer mogu da odrede standard kvaliteta, uključujući i vrste vozila koja će se koristiti za te platforme.Izmene uključuju i odredbe koje javni prevoz čine privlačnijim korisnicima i pojednostavljuju postupke za dobijanje tranzitnih kartica za profesionalne sportiste.UBER PRODAO I SVOJ PROGRAM ZA LETEĆI TAKSI

Svet

SAD traži od Bugarske da reši aferu prodaje pasoša

Američki Stejt department upozorio je Bugarsku da bi, ako želi da njeni građani putuju bez vize u SAD, trebalo da počisti nered oko prodaje „pasoša za gotovinu“, prenosi Euractiv.com.Prema zvaničnim dokumentima do kojih je došao Euractiv Bugarska, američka strana insistira da se bugarski pasoši izdaju samo dobro provernim građanima koji ne predstavljaju pretnju za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Država.Prema otkrićima Euractiva iz 2018. godine, postojala je razrađena šema korupcije koja je omogućavala   slobodno putovanje i pristup EU  svima koji su spremni da plate mito od 5.000 evra da bi dobili pravi bugarski pasoš.Lažni Bugari plaćali 5000 evra za pasošDržavna agencija zadužena za bugarsku dijasporu posebno je bila uključena u korupcionašku aferu tako što je „klijentima koji plaćaju“ izdavala lažne potvrde o bugarskom poreklu, dokument na osnovu kojeg se mogu izdati bugarsko državljanstvo i lična dokumenta.Šef ove agencije smenjen je i proveo je nekoliko meseci u pritvoru, ali do istinske reforme nije došlo pod bivšom vladom, u kojoj se VMRO, koalicioni partner bivšeg premijera Bojka Borisova, borio za očuvanje unosnog statusa kuo.Američke investicije veće nego što pokazuje statistika Trenutno su Kipar, Hrvatska, Rumunija i Bugarska jedine države EU čijim državljanima još trebaju vizu za ulazak u SAD.Međutim, Hrvatska i Rumunija su dobile uveravanja da će Vašington uskoro ukinuti vizu za njih. Ovim će se samo Kipar i Bugarska naći u kategoriji zemalja čiji državljani trebaju neimigrantsku vizu za ulazak u EU.

Svet

Hrvatska bi uskoro mogla da postane deo Šengen zone

Evropska komisija pozvala je da se zona Šengena (Schengen) proširi na Hrvatsku, Bugarsku i Rumuniju, jer te zemlje ispunjavaju sve tehničke kriterijume za članstvo u tom području, preneo je Euronews. Šengenska zona poznata je po tome što nema graničnih kontrola među država koje su njene članice.Napominje se da je integritet Šengena poslednjih godina ozbiljno poljuljan dvema velikim krizama: migrantskom krizom i krizom koja je izazvana pandemijom korona virusa.Finska, Island, Norveška, Danska, Mađarska i Francuska još imaju kontrole na granicma koje su uvedene zbog pandemije, dok Norveška, Austrija, Nemačka, Švedska, Danska i Francuska nadgledaju kretanja koja su u vezi sa mogućim terorističkim i kriminalnim pretnjama.Komisija je predstavila strategiju za snažniji i otporniji šengenski prostor i naglasila da budućnost Šengena mora da bude obeležena širenjem na ostale države.Današnji Šengen čini 26 država, među njima i četiri koje nisu članice EU-a: Island, Norveška, Švicarska i Lihtenštajn.Deo šengenskog prostora su sve države članice EU-a osim Hrvatske, Bugarske, Rumunjske, Kipra i Irske.ZA USPEH MINI ŠENGENA POTREBNA SINHRONIZACIJA POLITIKA SAD I EU Kipar ne ispunjava uslove za ulazak jer ne kontroliše u potpunosti svoju teritoriju, dok Irska ne želi u Šengen jer bi u suprotnom morala da uvede granične kontrole sa Severnom Irskom, ali to je u suprotnosti sa mirovnim sporazumom kojim su okončani sukobi u Severnoj Irskoj, koja je dio Ujedinjenog Kraljevstva.Jedan od glavnih ciljeva te strategije je da se osigura učinkovito upravljanje spoljnim granicama. Evropska komisija navodi da to treba da se postigne raspoređivanjem Evropske granične i obalske straže.Sljedeći cilj je da se Šengen ojačati iznutra, tešnjom suradnjom između država članica u sprečavanju i borbi protiv sigurnosnih pretnji.Šengen zona formirana je 1995. godine i od tada oko 400 miliona ima mogućnost da prelazi državne granice njenih članica bez kontrole pasoša.

Svet

Svetska zdravstvena organizacija odobrila i kinesku Sinovak vakcinu

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) odobrila je i kinesku vakcinu Sinovac, koja je namenjena zaštiti od Covida 19. Odluka se odnosi na hitnu upotrebu te vakcine koju proizvodi istoimena farmaceutska kompanija sa sedištem u Pekingu.SZO je svojom odlukom potvrdila da Sinovac ispunjava međunarodne standarde u pogledu sigurnosti, efikasnosti i proizvodnje. Proizvođači vakcina se još jednom pozovaju da učestvuju u međunarodnom projektu Covaks, čiji je cilj da se obezbedi jednaka raspodela vakcina u svim zemljama sveta.Spisak vakcina za hitnu upotrebu (EUL) koji izdaje SZO je preduslov za snabdevanje upravo kroz Covaks program. Takođe omogućava zemljama da ubrzaju proceduru za njihov uvoz i primenu.U slučaju Sinovaca, SZO je vršila inspekcije na licu mesta u proizvodnom pogonu kompanije. Sinovac je inaktivna vakcina, koja zahteva jednostavno skladištenje, pa je to čini vrlo praktičnom i pogodnom za korišćenje.SINOVAC BIONTEC: GODIŠNJE ĆEMO PROIZVODITI DVE MILIJARDE DOZA VAKCINE SZO je preporučila vakcinu za odrasle osobe, starije od 18 godina. Vakcina se prima u dve doze, sa razmakom od dve do četiri nedelje.Rezultati ispitivanja pokazali su da je Sinovac-ova vakcina sprečila simptomatsku bolest kod 51% vakcinisanih, a teški Covid 19 i hospitalizaciju kod 100% ljudi koji su je primili.SZO nije preporučila gornju starosnu granicu za tu vakcinu, jer ispitivanja pokazuju da će vakcina imati zaštitni efekat i kod starijih osoba.Pre tri meseca kompanija Sinovac najavila je da će godišnje proizovditi dve milijarde doza svoje vakcine protiv korona virusa.

Svet

Zoom duplirao prihode, usmostručio profit

Uprava američke tehnološke kompanije Zoom Video Communications saopštila je da su joj prihodi od pružanja usluga video konferencija na godišnjem nivou porasli su za 191%. U prvom ovogodišnjem fiskalnom tromjesečju koje je završeno krajem aprila ti prihodi su narasli na 956,2 miliona dolara, a dobit je deset puta veća nego prošle godine.Zoom po svemu sudeći i dalje ubira veliku dobit od pandemijskog prelaska na rad i školovanje od kuće, pa je njena dobit skočila na 227,4 milijuna dolara sa 27 milijuna dolara godinu ranije, dodaje se u saopštenju."Fiskalnu godinu smo započeli vrlo snažnim prvim tromjesečjem, s ukupnim 191-postotnim godišnjim rastom prihoda u kombinaciji s jakom profitabilnošću i novčanim tokom", rekao je osnivač i izvršni direktor Zooma Eric Yuan.On je najavio i planove koji se odnose na povratak radnika u kancelarije. On uključuje pozicioniranje Zooma, kao usluge za telefoniranje uz postojeću platformu za videokonferencije.Sedište kompanije Zoom je u Sjedninjenim Američkim Državama, ali se njen softver razvija u Kini.Kada je upotreba Zuma naglo porasla tokom pandemije, Kina je pojačala kontrolu nad platformom. Kako je pisao portal NDT, kompanija je tada naložila zaposlenima da cenzurišu bilo koje razgovore koje je zvanični Peking smatrao "ilegalnim"ZOOM DELIO PODATKE KORISNIKA SA ZVANIČNIM PEKINGOM?

Svet

Balkan postaje centar za proizvodnju baterija za električna vozila

U naredne tri godine u gradu Sisku u Hrvatskoj trebalo bi da se izgradi fabrika baterija za električne automobile Sunceco Batteri, piše Poslovni.hr. Kompanija Rio Tinto koja u Srbiji planira da počne sa eksploatacijom litijuma u dolini reke Jadar potpisala je memorandum o razumevanju sa evropskom fabrikom baterija InoBat.Baterije za električne automobile trenutno se proizvode u pet kompanija širom sveta. Samo je jedna u Sjedinjenim Državama, a druge su u Aziji."U Evropskoj uniji su shvatili da ne možemo da zavisimo od azijskih dobavljača i da je ovde takva proizvodnja neophodna", kaže Matt Darko Sertić, direktor kompanija Primenjena keramika i Sunceco i osnivač Poslovnog inkubatora Sisak (PISAK), kao i Kulinarskog instituta u Sisku.Vrednost projekta izgradnje fabrike litijumskih baterija u sisku, kako je najavljeno biće 220 miliona evra. Posao bi u visoko automatizovanoj proizvodnji trebalo da dobije 350 radnika.Sertić je inače u Hrvatsku doneo tehnologiju proizvodnje mikročipova iz Silicijumske doline. Njegova fabrika Sunceco, koja proizvodi solarne panele, u Sisku trenutno zapošljava tridesetak radnika, a nalazi se među ruševinama čuvene železare.ARGUMENTI "ZA" I "PROTIV" RUDNIKA U DOLINI JADRA Kompanija Rio Tinto koja u Srbiji planira da iskopava litijum u okvoru Projekta Jadar, saopštila je da je potpisala memorandum o razumevanju evropskom kompanijom za tehnologiju i proizvodnju baterija InoBat. Cilj je kako se dodaje da se pronađe "inovativna primena" za litijumske baterije:"Od toga će dobrobit imati i Srbija i druge evropske ekonomije koje se priključe inicijativi", naglašava se u saopštenju Rio Tinta.Cilj je da zajedno rade na uspostavljanju "cradle to cradle" lanca proizvodnje i reciklaže baterija u Srbiji, dodaje se u saopštenju. Precizira se da će partnerstvo pokrivati ceo životni ciklus proizvoda, od eksploatacije do reciklaže litijuma.Projekat Jadar, kako se navodi, ima potencijal da godišnje proizvodi oko 55 hiljada tona litijum karbonata koji može bez dodatne obrade da se koristiti za proizvodnju baterija u Evropi, jednom od najvećih tržišta električnih vozila."Kompanija InoBat poseduje pogon za istraživanje i razvoj baterija, kao i pilot-fabriku koju razvija u Slovačkoj i namerava da poveća proizvodne kapacitete izgradnjom giga-fabrika u regionima Evrope, Bliskog Istoka i Afrike", navodi se u saopštenju.Kako se ističe, cilj kompanije InoBat je da opslužuje evropsko tržište inovativnim tehnološkim rešenjima, uključujući proizvodnju i reciklažu baterija za električna vozila."U 2020. godini, Rio Tinto je odobrio ulaganje od skoro 200 miliona dolara u izradu završne faze studije za Projekat Jadar, za koju se očekuje da bude završena do kraja ove godine, nakon čega sledi investiciona odluka", podseća se u saopštenju.U Rio Tintu kažu da će izgradnja rudnika i postrojenja za preradu rude jadarit prema najvišim ekološkim standardima, ukoliko se odobri, biti značajna investicija za Srbiju, sa "direktnim i indirektnim ekonomskim" koristima za srpsku ekonomiju.Ipak, protiv kompanije Rio Tinto u Srbiji protestuju građani, ekološke organizacije, kao i brojni stručnjaci. Oni podsećaju na negativnu reputaciju Rio Tinta u svetu, jer je ta kompanija poznata po brojnim ekološkim incidentima.

Svet

EU fond za zelenu tranziciju u energetici težak preko 17 milijardi

EU je već formirala Fond za pravedne tranzicije, koji vredi 17,5 milijardi evra, prenosi portal Euractiv. Cilj formiranja tog fonda je da se zemljama koje se oslanjaju na struju koja je dobijena iz uglja finansijski pomogne tokom tranzicijeEU tokom tranzicije ka obnovljivim izvorima energije zemljama koje se najviše oslanjaju na proizvodnju struje iz uglja planira da pomogne u očuvanju radnih mesta. To se pre svega odnosi na ljude koji rade u rudnicima uglja i tremoelektranama, jer bi u suprotnom mogli da se nađu na ulici i bez osnovnih prihoda za život.Međutim, sve češće se čuju mišljenja da je to lakše reći nego uraditi.Siromašnije zemlje Centralne i Istočne Evrope već žure sa podnošenjem svojih projekata i Briselu, koji su u vezi sa pomenutom tranzicijom. Među problemima se često ističe nedostatak stručnih ljudi, neophodnih za tu tranziciju.Tome treba dodati razlike sa kojima se suočavaju državna preduzeća i privatne kompanije u dekarbonizaciji proizvodnje električne energije, pa jednostavna tranzicija sa uglja na obnovljive izvore postaje sve složenija.TERMO-ELEKTRANA KOLUBARA B: ENERGETSKA JABUKA RAZDORA Najsvežiji primer dolazi upravo iz Srbije gde je nadležno Ministarstvo rudarstva i energetike najavilo da će obusataviti planove u vezi sa izgradnjom termoelektrane Kolubara B. Radnici površinskih kopova uglja, kao i drugi zaposleni u elkektropirvredi zbog toga su organizovali protest, strahujući za svoja radna mesta.Čak je zatražena i smena ministarke Zorane Mihajlović, koja je najavu obustave izgradnje najverovatnije saopštila upravo zbog neslaganja zvaničnog Brisela sa tim projektom.EU inače planira da sve emisije ugljen-dioksida do 2050. svede na nulu. Često se može čuti da je taj plan više nego ambiciozan.Ipak, danak koji uzima aerozagađenje u pogledu sve većeg broja respiratornih oboljenja, svavako govori o neophodnosti temeljnih reformi u oblasti energetike. GRAĐANI BORA: DRŽAVA FORSIRA INTERESE ZI ĐINA NA NAŠU ŠTETU

Svet

EU: Ukinuti testove i karantin za vakcinisane turiste

Evropska komisija predložila je članicama Evropske unije da vakcinisani putnici budu izuzeti od testiranja ili karantina kada putuju iz jedne u drugu EU zemlju, preneo je Euractiv. EU je svoje članice pozvala i da ublažavaju protivpandemijske mere u skladu sa procesom vakcinacije.EU je već postigla dogovor o takozvanim digitalnim Covid 19 sertifikatima. Uz pomoć njih će moći da se utvrdi da li je neko primio vakcinu, da li ima antitela na koronu, kao i da li mu je PCR test bio negativan. Šema po kojoj će sve to da funkcioniše, trebalo bi da bude gotova do 1. jula.EU smatra da bi od ograničenja tokom putovanja trebalo da se izuzmu ljudi koji su potpuno vakcinisani 14 dana pre putovanja.EU komesar za pravosuđe, Didije Rejndrs rekao je da je to samo preporuka za EU članice, pa je naglasio da one na kraju same treba da odluče o tome koja pravila za prijem putnika će primenjivati.Rejndrs je dodao da će članice same odlučivati o tome da li će bez PCR testova ili karantina primati putnike koji su primili samo jednu dozu vakcine.MALTA PRVA ZEMLJA EVROPE SA KOLEKTIVNIM IMUNITETOM NA KORONU Kako je najavljeno, ljudi koji su se oporavili od Covida 19 trebalo da budu izuzeti od ograničenja ulaska u neku zemlju u roku od 180 dana. Komisija je takođe predložila da pouzdaniji, ali skuplji PCR testovi treba da važe 72 sata, a brzi antigenski testovi 48 sati.Deca koja nisu vakcinisana ne bi trebalo da se podvrgavaju karantinu ako putuju sa roditeljima koji su od njega izuzeti. Deca sa navršenih šest ili više godina mogu da se podvrgnu testovima.Evropska komisija je takođe predvidela i mogućnost da se ograničenja prilikom putovanja hitno uvedu za eventualne pandemijski kritične zemlje.Procenjuje se da je polovina odraslih građana u EU primila prvu dozu vakcine. Jedna od 27 EU članica, Malta, nedavno je saopštila da je uspela da imunizuje 70% svoje populacije od korona virusa.

Svet

PayPal uskoro omogućava slanje i primanje kriptovaluta

Korisnici onlajn platforme za plaćanje PayPal do sada su mogli samo da kupuju, prodaju i čuvaju određene kriptovalute. PayPal će im uskoro omogućiti da šalju kriptovalute jedni drugima, kao i da ta sredstva prebacuju van platforme, piše portal Startit.Kako navode iz kompanije, za to će se koristiti privatni digitalni novčanici, ali i servise poput Coinbase-a. Međutim, kompanija za sada nije pružila detalje o tome kada će nova usluga postati dostupna.PayPal je krajem prošle godine prvi put počeo da dozvoljava korisnicima u SAD-u da kupuju, prodaju i čuvaju određene kriptovalute. Do sada se za infrastrukturu koja je neophodna u tim transakcijama PayPal oslanjao na onlajn platformu Paxos.Moguće je da će i nadalje nastaviti saradnju sa njim, ili drugim kripto kompanijama, koje će se baviti integracijama sa digitalnim novčanicima van platforme.Međutim, postoji mogućnost da će PayPal izgraditi sopstvenu infrastrukturu uz pomoć kompanije za kripto bezbednost Curv, koju je kupio početkom ove godine. VENMO U CENTRU ISTRAGE ZBOG PRAKSE NAPLAĆIVNAJA DUGOVA Poslednjih meseci, izvršni direktor PayPala Den Šulman uvideo je da je oblast kriptovaluta važan deo poslovanja te kompanije. On je nedavno rekao da kripto tehnologije imaju ogroman potencijal i da mogu da smanje troškove novčanih transfera, posebno u zemljama u razvoju, kao i da prošire dostupnost finansijskih usluga. Deluje da PayPal ima ozbiljne ambicije da se dodatno proširi na tržište kriptovaluta. Postoje glasine da kompanija planira da lansira sopstveni stablecoin, digitalnu valutu čija je vrednost vezana za neki dekretni novac ili robu kojom se trguje na berzi.Predstavnici kompanije nisu se detaljnije bavili ovim pitanjem, niti su demantovali glasine, ali su napomenuli da bi platforme poput PayPala mogle ponuditi najbolji mehanizam kojim bi centralne banke mogle da distribuišu svoje digitalne valute.Nova odluka rukovodstva PayPala dolazi u vreme kada je potražnja za kripto uslugama znatno veća od očekivane.

Svet

EU predstavlja svoj digitalni novčanik

Nova aplikacija će građanima Evropske unije omogućiti siguran pristup privatnim i javnim uslugama sa jednim identifikacionim kodom putem mobilne aplikacije Digitalni novčanik, prenosi Financial Times. Očekuje se da će aplikacija građanima štedeti vreme jer za mnoge usluge neće morati da čekaju u redovima.Digitalni novčanik EU predstavlja kao sigurna aplikacija koja će čuvati podatke o plaćanju, kao i lozinke korisnika. Korišćenje će biti moguće za svih 27 zemalja EU članica.Putem nove aplikacije moći će da se koriste usluge javnih institucija, ali i da plaćaju računi za komunalne usluge. Pristup aplikaciji, odnosno identifikacija korisnika biće moguća putem otiska prsta ili skeniranjem mrežnjače oka.Aplikacija će služiti i za čuvanje dokumenata građana, poput vozačke dozvole, a upotreba aplikacije neće biti obavezna.Međutim, građani koji se odluče da koriste aplikaciju moći će da koriste sigurne digitalne usluge i imaće fleksibilan pristup određenim uslugama u periodu nakon pandemije korona virusa.Da bi zaštitili građane, EU zvaničnici će doneti pravilo po kome kompanije neće moći da pristupaju podacima korisnika i da ih koriste u bilo kojoj drugoj komercijalnoj aktivnosti, kao što je reklamiranje svojih proizvoda.HRVATSKA: S NOVOM LIČNOM KARTOM I NA PREGLED KOD LEKARA Trenutni sistem koji je aktuelan u EU je primenjen u svega 19 zemalja koje su uvele ili uvode digitalne identifikatore građana. Napominje se da će članice EU na kraju same odlučiti kako da primene novi sistem.U EU upravi se nadaju da će povećana digitalna pismenost i povećana upotreba digitalnih alata tokom pandemije pomoći u jačanju novog sistema.Primena Digitalnog novčanika biće moguća i u rentakaru, odnosno prilikom iznajmljivanja automobila: pomoću svog digitalnog novčanika verifikovaće se identitet korisnika i izdaće mu se elektronski ključ za automobil. Prednost toga je što nema čekanja u redovima i značajno se štedi vreme.Očekuje se da će aplikacija Digitalni novčanik u EU biti potpuno operativna za oko godinu dana.

Svet

Nemačka građanima daje 1.200 evra mesečno bez ikakvih uslova

Od danas pa u naredne tri godine stotinak odabranih Nemaca primaće takozvani "bezuslovni osnovni dohodak", u iznosu od 1.200 evra, bez ikakvih radnih obaveza prema isplatiocu tih prihoda, prenosi Dojče vele. Reč je o eksperimentu koji treba da utvrdi da li su ljudi manje izloženi pritiscima, ako im se unapred obezbede osnovna sredstva za život.Za projekat pod nazovom "Moj osnovni dohodak" prijavilo se više od dva miliona ljudi u Nemačkoj, ali je na kraju odabrano 122 učesnika projekta. Učesnici nisu morali da dokazuju da imaju bilo kakvu potrebu za novcem, a tokom projekta smeju da rade bilo šta što im je po volji.Jedino će morati da popune sedam onlajn-upitnika u roku od tri godine koliko traje studija.Dodatnih 1.380 ljudi izabrano je nasumično da takođe ispunjava upitnike na svakih šest meseci. Međutim, oni ne primaju osnovni prihod, već samo naknadu za vreme koje je utrošeno na popunjavanje tih obrazaca."Testiraćemo šta ljudi rade kada su materijalno obezbeđeni tri godine. Da li će da troše taj novac ili da stvaraju finansijske rezerve? Da li će prestati da rade ili će da rade manje? Da li će postati socijalno angažovaniji, da li će više da doniraju?", kaže Jirgen Šup, sa Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja.FINAKI EKSPERIMENT SA OSNOVNIM DOHOTKOM POBOLJŠAO  BLAGOSTANJE GRAĐANA Sve to prema njegovom mišljenju može da se utvrdi u tom opsežnom eksperimentu dodele bezuslovnog dohotka. Mnogi tvrde da neki od najbogatijih ljudi nisu razmišljali o finansijskom riziku onda kada su osnivali svoje kompanije, kao i da je to najverovatnije jedan od razloga za njihov uspeh.Novac za projekat obezbedilo je oko 150 hiljada privatnih donatora, a  učesnici projekta neće morati da se prijave za plaćanje poreza zbog ostvarivanja tih prihoda.Reč je o ukupnoj sumi od 43.200 evra po učesniku, odnosno od oko 5,2 miliona evra ukupno. Projekat je inače pokrenulo jedno neprofitno udruženje u Berlinu.Inicijatori "Mog osnovnog dohotka" uvereni su da bi bezuslovna isplata novca svim građanima rešila mnoge probleme današnjeg društva. Oni smatraju da ljudi postaju slobodniji, kreativniji i srećniji ako se oslobode pritiska da moraju da zarade dovoljno novca za preživljavanje.Učesnici sličnog eksperimenta u Finskoj, koji uključuje automatske i bezuslovne novčane isplate svim građanima, doživljavali su manji stres u odnosu na grupu lkjudi koji nisu imali, odjavljeno je prošle godine nakon projekta koji je u toj zemlji bio podržan od strane institucija Evropske unije.

Svet

Lidl otvara radnje u osam severnomakedonskih gradova

Nemačka komnpanija Lidl otvoriće supermerkete u osam gradova u Severnoj Makedoniji, saopštila je vlada te zemlje. Vrednost te investicije je 300 miliona eura. Trenutno se pregovara o lokacijama, prvo u Skoplju.Za sada je poznato da će jedna od radnji biti otvorena u  glavnom gradu, Skoplju, dok se o lokacijama drugih radnji i dalje pregovara."Važno je da postoji obaveza investitora da kupuje i prodaje domaće poljoprivredne i konditorske proizvode, kao i sve vrste proizvoda koji su konkurentni za sva tržišta Lidla u jugoistočnoj Europi", rekao je premijer Severne Makedonije Zoran Zaev.Lidl je u Srbiji svoje prve supermarkete otvorio 2018. godine i od tada beleži dobre rezultate u poslovanju. U poslednje vreme Liodl lanac svojih prodavnica širi i u Srbiji, poput Beograda i Novog Sada.Mnogi građani Severne Makedonije inače dolaze u Srbiju, kako bi pazarili u Lidlovim prodavnicama.Lidl u svojoj ponudi u Srbiji ima oko 150 proizvoda sa žigom Čuvarkuća, saopštila je nedavno Privredna komnora Srbije (PKS). Taj žig nije lako dobiti jer 80% vrednosti robe sa tom oznakom mora da bude proizvedeno u SrbijiLIDL PRODAJE AUTOMOBILE U NEMAČKOJLIDL ĆE NASTAVITI DA ŠIRI MREŽU SVOJIH PRODAVNICA U SRBIJI

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.