Huawei, najveći proizvođač pametnih telefona na svetu, navodi da im ponestaje procesorskih čipova usled sankcija koje su Sjedinjene Američke Države uvele protiv te kompanije, prenosi The Verge. Ričard Ju, p...
Automobilska indusrija u Evropskoj uniji nalazi se u veoma teškoj situaciji zbog pandemije koronavirusa i u ovoj godini očekuje pad od 25 procenata, prenosi Indikator.ba"Mi smo posvećeni saradnji sa kreatorima politika u Briselu i zemljama članicama EU kako bismo osigurali da naš sektor može da preživi i oporavi se, a cilj nam je da zaštititimo radna mesta, proizvodnju i buduća ulaganja", rekao je Erik-Mark Huitema, generalni direktor Evropskog udruženja proizvodača automobila (ACEA).Proizvodači vozila morali su da zatvore svoje razvojne centre i proizvodna mesta u EU u proseku 30 radnih dana tokom perioda zaključavanja, što je dovelo do gubitaka u proizvodnji od više od 2,4 miliona motornih vozila.ITALIJANSKA AUTO-INDUSTRIJA UBRZO NASTAVLJA PROIZVODNJU Automobilska industrija zapošljava 14,6 miliona Europljana, a to je 6,7% ukupne zaposlenosti na nivou Evropske unije. Sa 2,7 miliona ljudi koji rade na proizvodnji vozila u 226 fabrika u EU, auto-industrija čini 8,5% odsto ukupnih proizvodnih poslova u tom regionu.Prošle godine u Evropi je proizvedeno 18 miliona vozila, što predstavlja petinu svetske proizvodnje. Širom sveta izvezeno je 5,6 miliona vozila, čime je EU lani ostvarila trgovinski suficit od 74 milijardi evra.U istraživanje i potrošnju auto-industrija ulaže čak 60 milijardi evra godišnje.Oko 313 milona voila u Evropi državama donosi više od 440 milijardi poreza gdišnje.Mediji su ranije pisali da je u Srbiji prodaja automobila manja za dve trećine u prvoj polovini 2020, a u odnosu na isti period lane.Takođe, u Fijatovoj fanrici u Kragujevcu drastično je smanjena proizvodnja, preneo je portal 021.
Nemački privrednici u proseku očekuju da će do potpunog ukidanja restriktivnih mera protiv širenja koronavirusa, poput ograničenja okupljanja i kretanja, doći tek za osam ipo meseci, ukazuje anketa koju je sproveo Ifo institut za ekonomska istraživanja.To znači da bi se mere predostrožnosti u potpunosti ukinule tek u maju 2021. godine, ali pojedini privredni sektori smatraju da će se povratak na pređažnje stanje desiti tek 2022. godine.Firme koje se bave turizmom, zabavom i sportom, koje je korona-kriza najteže i pogodila, su naročito pesimistične, obzirom da očekuju da će restriktivne mere na njihovo poslovanje uticati još 13 meseci.Akteri iz oblasti umetnosti, kulture i ugostiteljstva očekuju još 11 meseci restriktivnih mera, dok sektor obrazovanja poboljšanje stanja očekuje u proseku za deset meseci.Kompanije koje pružaju poštanske i kurirske usluge su najoptimističnije i očekuju najkraći da će ograničenja u javnom životupotrajati tek nešto više od šest ipo meseci.U industrijskom sektoru, proizvođači kože, kožnih proizvoda i obuće očekuju najduži period trajanja ograničenja, od 11,2 meseca.Proizvođači odeće očekuju dodatnih 9,3 meseci, a proizvođači tekstila tačno devet meseci restriktivnih mera.Teška industrija očekuje da će se mere ukinuti za oko osam, dok su proizvođači pića najoptimističniji, obzirom da očekuju da će restriktivne mere na snazi biti još nepunih šest ipo mesece.Trgovci na veliko očekuju još 8,4 meseca, a maloprodaje još 8,8 meseci obaveznih mera.
Prema podacima bugarskog Ministarstva pravde, u poslednje dve i po godine 646 dece iz te zemlje usvojeno je u inostranstvu, što je oko 200 svake godine u proseku, objavila je bugarska novinska agencija Novinite.U 2018. godini Ministarstvo pravde u Bugarskoj odobrilo je stranim državljanima 221 zahtev za usvajanje 290 dece.To uključuje 71 saglasnost za 104 dece kroz posebne mere usvajanja koje važe za stariju decu i onu sa posebnim potrebama.U 2019. godini ministar pravde dao je saglasnost za 197 zahteva i tada je van Bugarske usvojeno 273 dece, od čega je 101 dete sa posebnim potrebama.Ove godine do 15. jula odobreni su zahtevi za usvajanja 66 dece, uključujući i period tokom vanrednog stanja koje je proglašeno 13. marta, a nove procedure nastavljene su 13. jula.Ono što je bitno da se napomene u vezi sa decom koja mogu da se usvoje je činjenica da su to uglavnom starija deca, a neka od njih imaju posebne potrebe.Značajan deo njih je u grupama od dvoje, troje, četvoro ili petoro braće i sestara za koje se traži jedna usvojiteljska porodica.Na primer u 2019. godini od ukupno 273 usvojene dece, 136 nema nikoga, a 137 je u grupama koje se sasoje od braće i sestara.U 2018. godini broj grupa sastavljenih od dece srodnika iznosio je 57.Što se tiče njhovog uzrasta do četiri godine starosti je njih 82, od četiri do deve godina 44 dece, preko 10 godina 38.Samo 48 njih je kako se navodi "relativno dobrog zdravlja".Prema podacima Ministarstva za rad, 206 dece iz Srbije je od 2006. do 2019. godine usvojeno u inostranstvu, najviše u Švedskoj i Sjedinjenim Američkim Državama.OTVORENA PITANJA U SLUČAJU ODUZIMANJA USVOJENOG DETETA
Naftni gigant Saudi Aramco izvestio je o padu neto prihoda od 50 odsto za prvu polovinu svoje financijske godine, odražavajući poražavajuću godinu za naftna tržišta i globalnu ekonomiju u celini, dok svet nastavlja da se bori protiv pandemije, piše CNBC.U saopštenju objavljenom u nedelju, kompanija je navela da je neto dobit u prvoj polovini godine opala na 23,2 milijarde dolara, što je upola manje u odnosu na 46,9 milijardi dolara iz istog perioda 2019. godine.“Smanjene potražnje i niže cene nafte odrazile su se na rezultate iz drugog tromesečja“, rekao je predsednik Aramca i izvršni direktor Amin Naser.Naftna kompanija koja je u većinskom državnom vlasništvu Saudijske Arabije i najveći svetski proizvođač nafte zadržala je dividendu od 18,75 milijardi dolara u drugom tromesečju, rekavši da će biti isplaćena u trećem tromesečju.Ukupni novčani tok u kompaniji iznosio je 21,1 milijardu dolara u prvih šest meseci, što je pad sa 38 milijardi dolara godinu pre.Finansijski rezultati za drugi kvartal odražavaju najveći šok na globalnim energetskim tržištima u poslednjih nekoliko decenija.Naftna industrija se bori sa istorijskim tržišnim i operativnim izazovima. Korona virus je izazvao najveći šok na svetskim energetskim tržištima u decenijama, ali rukovodioci kompanije Aramco optimistični su da će se kompanija oporaviti.Neke američke i evropske naftne kompanije bile su primorane da drastično smanje vrednost naftnih sredstava i preispitaju pretpostavke o cenama da bi se borile protiv problematične globalne ekonomije.
Britanski premijer Boris Džonson doneo je odluku da se deca od 1. septembra vraćaju u školu, tvrdeći da je to moralna obaveza. Broj zemalja koje su donele odluku da se deca vraćaju u škole od septembra raste. Kakve su posledice?Danska, Norveška i Finska odlučile su da se mlađa deca vrate u klupe već u aprilu da bi dovršila školsku godinu. U školama su se poštovale mere malog broja učenika po učionici (u Danskoj do 12). Časovi su počinjali u različita vremena za različite razrede. Povratak nije uzrokovao nagli skok broja novozaraženih u ovim zemljama.U Švedskoj se škole nisu ni zatvarale za decu ispod 16 godina. Ova odluka proizašla je iz opšte strategije švedske vlade da se protiv virusa ne bori karantinom. Švedska zdravstvena agencija saopštila je da broj zaražene dece nije ništa manji nego u susednoj Finskoj, koja je zatvorila škole u martu. (Ukupno 0,05 odsto dečje populacije u periodu od 1-19 godina.)Urugvaj, koji ima nisku stopu zaraženosti u odnosu na ostale latinoameričke zemlje, među prvima je otvorio škole u aprilu. Otvaranje je bilo fazno. Najpre su otvorene škole u manjim, ruralnim sredinama gde ima manje dece. U junu su se u učionice vratila i deca iz većih gradova. Sistem alternativnog rasporeda sa smanjenim brojem učenika.Ovaj sistem prihvaćen je i u Japanu je takođe otvorio škole u maju po sistemu alternativnog odlaska u učionice.U Izraelu, koji je inače bio jedna u najuspešnijih zemalja u borbi sa virusom tokom marta i aprila, epidemija se rasplamsala nakon povratka dece u školu u maju. Tamo, međutim, nisu poštovane mere socijalne distance.Najviše kontroverzi ovo pitanje izazvalo je u Sjedinjenim državama. Mnoge federalne jedinice odlučile su da se deca vrate u školu. Ipak, u nekim slučajevima škole izgleda nisu vodile računa o merama socijalne distance.Pažnju su privukli snimci iz jedne srednje škole u Džordžiji gde su hodnici bili bukvalno preplavljeni učenicima koji imaju odmor u isto vreme i prolaze jedni pored drugih na radaljini manjoj od pola metra.U Floridi je sindikat nastavnika tužio guvernera DeSantisa zbog odluke da se otvore škole uprkos činjenici da se stopa novozaraženih uvećava.Profesor Graham Medley sa Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu konstatuje da na otvaranje škola treba da se gleda kao i na otvaranje drugih objekata sa masovnom cirkulacijom ljudi. Ako se otvaraju pabovi i tržni centri, zašto ne i škole?Profesor Calum Semple sa Liverpulskog univerziteta smatra da otvaranje škola spada u teške slučajeve javne politike. Ako bude došlo do ponovnog skoka epidemije u septembru ili oktobru, vlada će morati da oduči da li da zatvori pabove ili škole.
TikTok i Tviter razgovarali su o potencijalnom spajanju, dok se popularna aplikacija za deljenje kratkih video snimaka brani od pritiska američkog predsednika Donalda Trampa da proda svoj deo američkog poslovanja pod pretnjom potpune zabrane, saznaje Vol strit žurnal, a prenosi TechCrunch.Vol strit žurnal je napomenuo da Majkrosoft ostaje glavni kandidat za kupovinu TikTokovog poslovanja u Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji, Kanadi i Novom Zelandu, a da bi se potencijalno spajanje TikToka sa Tviterom odnosilo samo na Severnu Ameriku.Svaka ponuda Tvitera zahtevala bi dodatne investitore, pošto je vrednost TikToka procenjena između 15 i 50 milijardi dolara, što je preveliki zalogaj za Tviter čija je trenutna vrednost 29 milijardi dolara.Američki predsednik Tramp je prošle nedelje potpisao izvršnu naredbu kojom je zabranio poslovanje TikToka u SAD-u, osim ako ne prodaju svoj američki deo poslovanja, TikTok ima do 15. septembra da pronađe kupca.TikTok je do sada dobio ponude samo od Majkrosofta i Tvitera, a postoji potencijal da bi se bilo kakva prodaja mogla zaustaviti tužbama koje osporavaju izvršno naređenje predsednika.Bajtdens, vlasnik TikToka podneće tužbu na američkom Okružnom sudu za južni okrug Kalifornije, gde TikTok ima svoje sedište u Americi.Kompanija će, kako izveštava NPR, tvrditi da izvršna naredba predsednika nije sledila proceduru i da je njen osnovni argument da TikTok predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost neosnovan.Neke istaknute ličnosti u tehnološkoj industriji, poput Bila Gejtsa, takođe dovode u pitanje proces kojim je TikTok primoran da proda svoje poslovanje.Tviter bi akvizicijom TikToka dodao ogroman stub u svom poslovanju velikom, novom korisničkom bazom.
Izrael je tokom marta i aprila bila jedna od najuspešnijih zemalja u borbi protiv korona virusa. Broj zaraženih se spustio na manje od 15 dnevno. Vlada je odlučila da se 17. maja deca vrate u škole. Od tada broj zaraženih počinje ponovo naglo da raste.Izraelska vlada nametnula je tokom marta oštre mere karantina u borbi protiv pandemije. To smanjilo broj novozaraženih, koji je sa preko 700 novih slučajeva početkom aprila smanjen na dvocifreni broj početkom maja. Ohrabrena ovim uspehom, Vlada Izraela odlučila se da se deca vrate u škole 17. maja da bi završila školsku godinu.Otvaranje škola se, međutim, preklopilo sa otvaranjem privrede. Pre otvaranja škola već su bili otvoreni šoping molovi i pijace, a ubrzo nakon toga i mesta za molitve, restorani, barovi. Dozvoljena su i venčanja.Izgleda da je sve bilo prerano. Prvi prijavljeni zaraženi učenik bio je iz jedne srednje škole u Jerusalimu. Uskoro je zabaleženo 154 zaražena učenika i 26 pripadnika osoblja te škole.Kasnije se saznalo da u školi se nisu poštovale mere socijalne distance. Slična situacija zabeležena je u drugim školama. U učionicma u kojima je sedelo po 35-40 dece, maske nisu bile obavezne. Kada je krajem maja naišao talas vrućine (nekoliko dana preko 40° C), mnoge škole su zatvorile prozore i pustile klimu, što je pogodovalo širenju zaraze u školama.Kada se školska godina završila krajem juna, Vlada Izraela saopštila je da je zabeležila 977 učenika i nastavnika zaraženih virusom. Van škola, međutim, broj zaraženih je počeo naglo da raste i krajem jula popeo se na preko 2.000 novih slučajeva dnevno.Ipak, čini se da Izrael predstavlja usamljen slučaj ovakvo velike eurupcije zaraze posle otvaranja škola. Danska je otvorila škole 15. aprila. Nemačka, Finska i Norveška su to uradile odmah nakon toga. U ovim slučajevima, međutim, poštovane su mere socijalne distance. Deca su razvrstana u manje grupe (u danskim školama po 12-oro đaka u učionici), časovi, odmori i ručak se dešavaju u različita vremena što smanjuje kontakt među grpama. U ovim zemljama nema ovako naglog rasta broja zaraženih tokom juna i jula.
Planirana je izgradnja magacina na tajnoj lokaciji u Grčkoj, koji će skladištiti sanitarni materijal koji će biti korišćen za potrebe Evropske unije, kao deo plana Evropske komisije da stvori zalihe medicinskih potrepština i vakcina pred novi talas zaraza korona virusa, piše Ekathimerini.Od aprila već su sagrađena dva skladišta u Nemačkoj i Rumuniji, a rukovodioci grčke civilne zaštite i zamenik ministra Nikos Hardalias ciljaju na stvaranje još jednog u Atici.Grčki predlog predat je Briselu u junu i, prema poslednjim informacijama, prihvatila su ga nadležna tela Komisije.Predviđeno je da u magacinu bude oko milion maski za lice, zaštitnih odela, rukavica i drugih sanitarnih potrepština. Zalihe će se skladištiti u objektu od 2.000 kvadratnih metara, uz pristup vazdušnoj bazi Elefsina i međunarodnom aerodromu u Atini.Grčka civilna zaštita je već postigla dogovor s dobavljačima, tako da će im u roku od 40 dana od potpisivanja konačnog ugovora dostaviti 25 odsto od ukupne ugovorene količine.Preostalih 75 odsto mora biti isporučeno u roku od 90 dana od potpisivanja konačnog ugovora. Finansiranje projekta biće u potpunosti pokriveno sredstvima EU.Na predlog evropskog komesara za upravljanje krizama Janeza Lenarčića, Evropska komisija je u martu odlučila o stvaranju zaliha sanitetskog materijala kao i vakcina, kada postanu dostupne.
Republički inspektor zabranio je Železari Smederevo u vlasništvu kineske HBIS Grupe odlaganje rude siderit dok ne ispune uslove tako da to ne ugrožava život i zdravlje stanovnika i životnu sredinu, sa...
Vlada Italije odbacila je preporuke svojih naučnih savetnika za blažu zabranu kretanja u martu, na početku epidemije, otkrili su novoobjavljeni dokumenti, navodi Politico EU.Početkom marta, uoči pandemije koronavirusa u Italiji, vladi je preporučeno da se država podeli u dve celine, sa strožijim merama za pogođeniji severni deo zemlje.Međutim, samo 48 sati kasnije uvedena je potpuna zabrana kretanja na celoj teritoriji zemlje, sa znatno strožijim merama u odnosu na druge zemlje Evrope poput Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva.Premijer Italije Đuzepe Konte rekao je parlamentu krajem marta da su odluke o merama “oduvek bazirane na tačnim procenama naučnog komiteta.” Parlament mu je takođe produžio ovlašćenje za vanrednu vladavinu do kraja oktobra.Konte je zatim bio suočen sa kritikama od strane opozicionih partija zbog stroge vladavine i ograničavanja građanskih sloboda.Naučni komitet preporučio je prvobitno vladi zatvaranje škola, barova i noćnih klubova u zemlji, a u severnom području, posebno regionu Lombardije, preporučeno je zatvaranje teretana, bazena, i muzeja, kao i zabranjivanje sportskih događaja.Nije bilo preporuka gde je navedeno uvođenje potpune zabrane kretanja, a čak je navedeno da bi crkve i restorani mogli da nastave sa radom širom Italije dokle god se stanovništvo pridržava mera socijalnog distanciranja, otkrili su dokumenti.Sledeći dan je u celom regionu Lombardije uvedena zabrana kretanja, a nakon što je više stotina ljudi pobeglo vozom na jug zemlje, Konte je saopštio da će zabrana kretanja važiti za celu teritoriju ItalijeZapise naučnog komiteta objavio je Fondazione Luigi Einaudi, istraživački institut u Rimu, koji je preduzeo pravne mere kako bi dokumenta bila objavljena. Advokat instituta Roko Todero rekao je: "Dugo su bile na snazi velike restrikcije građanskih sloboda, i građani imaju pravo da znaju koji su naučni i epidemiološki razlozi stajali iza njih."Vesti o odluci vlade da se uvede potpuna zabrana kretanja bez naučne osnove imaju veliku šansu da dovedu do negodovanja u manje pogođenom jugu Italije.
Kina je isporučila Srbiji šest vojnih bespilotnih letelica nakon što je naša zemlja rešila da ih kupi u okviru kontroverznog sporazuma sklopljenog pre godinu dana, čime je NATO faktički ostavljen po strani, piše portal Zerohedge.Iako Srbija ima zvaničnu politiku vojne neutralnosti u odnosu na NATO, u poslednje vreme saradnja sa tim savezom jača. Međutim nabavka kineskih bespilotnih letelica i najava predsednika Srbije da želi da nabavi sistem protivraketne odbrane S-400 od Rusije, primorao je zvanični Vašington da zapreti sankcijama.Srbija je nedavno postala prva zemlja u Evropi koja je za svoju vojsku nabavila kineske bespilotne letelice, što ljudima u Briselu diže obrve od čuđenja, prema prisanju Bloomberga:"Kineske akcije podstiču NATO da se okrene prema Aziji i odgovori na moguće promeni na moru koje bi ga ugrozile. Uticaj Kine na Balkanu ogleda se u nastojanju da uđe u oblasti gde je ranije bila dominantna Rusija. Inicijativa Jedan pojas, jedan put već je doprinela da Kina postane glavni igrač u politici Srednje Azije".Kineske bespilotne letelice imaju dug domet, pucaju na mete sa udaljenosti od devet kilometara i da snimaju teren i objekte koji se nalaze duboko u neprijateljskoj teritoriji, piše Bloomberg.Prodaja bespilotnih letelica Srbiji, kako je ranije objavio jedan američki vojni magazin, predstavlja najznačajniji pomak za Peking u Evropi gde se države tradicionalno oslanjaju na američke i evropske proizvođače oružja.Prošle godine srpski predsednik potpisao je nekoliko sporazuma sa Pekingom o proširenju inicijative Pojas i put.Prema tom sporazumu, od Kine se očekuje da izgradi nove elektrane, položi prenosne kablove i optičku vlakna, izgradi nove železničke pruge i luke u zemlji."Lako je primetiti razloge zbog kojih je Kina uzdrmala čelnike NATO-a. Širenjem inicijative Pojas i put po Evropi, Kina je iskoristila stratešku imovinu: luke, elektroprivredu i firme za robotiku, počev od Sredozemnog do Baltičkog mora", piše između ostalog portal Bloomberg.
Poljsko tužilaštvo radi na slučaju bivšeg potpredsednika Evropskog parlamenta Rišarda Čarneckog zbog navodnih nepravilnosti u putnim troškovima i dnevnicama, preneo je Politico EU.Slučaj je bio upućen poljskom tužilaštvu od strane Evropske službe za suzbijanje prevara (OLAF).Istraga pokriva isplaćene naknade za troškove između 2009. i 2014. godine, a OLAF Pres služba potvrdila je da je njihova istraga završena i da je “konačni izveštaj koji sadrži sudske preporuke po pitanju slučaja poslat poljskom tužilaštvu u maju 2019. godine.““Istraga je ispitala moguće nepravilnosti po pitanju nadoknade za putne troškove i isplate dnevnice,“ a takođe je navedena preporuka Evropskom parlamentu da se neopravdano potrošeni iznos nadoknadi.Čarnecki, član Evropskog parlamenta 16 godina kao i član poljske vladajuće stranke “Pravo i pravda,“ navodno je podneo dokumenta u kojima se navodi da je proveo samo 15 minuta u Briselu između putovanja.Potpredsednik Evropskog parlamenta od 2014. do 2018. godine, Čarnecki je smenjen nakon što je kolegu iz opozicione partije nazvao saradnikom nacista.
Roditelji u Americi počeli su da organizuju samostalnu nastavu za svoju decu, u nekim slučajevima nalazeći privatne učitelje, kako bi manje grupe dece mogle u kućama ili većim prostorima da nastave sa obrazovanjem dok američke škole ne nastave sa redovnim radom, piše MIT Technology Review. Grupe roditelja na društvenim mrežama, najčešće majke,usijale su se od aktivnosti. Dok američka vlada i dalje razmatra rizike redovne nastave, roditelji formiraju grupe dece sličnih godina za samostalne časove. Za razliku od tradicionalnog školovanja kod kuće kad roditelj sam školuje svoje dete, roditelji smatraju da je važno uvođenje društvenog elementa, bez velikog rizika od infekcije koji se javlja kad su desetine dece u jednoj učionici.Formiranje manjih grupa takođe omogućava deljenje troškova za angažovanje privatnih, a u nekim slučajevima penzionisanih, učitelja. Tutor kod kuće nije jeftin, spominje se cena od 10.000 dolara po detetu. U grupama bez privatnih učitelja pojedini roditelji odgovorni su za sprovođenje časova dok ostali mogu da se posvete poslu na radnom mestu ili na daljinu.Neki roditelji u ovakvim grupama dobrovoljno menjaju školsku nastavu zbog briga o bezbednosti, dok ih drugi koriste kao dodatne časove tokom jesenje nastave koja će verovatno biti neredovna kako bi se omogućilo socijalno distanciranje unutar školskih prostora.Ideje za biznisOdređeni preduzetnici takođe su iskoristili ovaj pokret, osnivajući sajtove gde zainteresovani roditelji mogu pronaći odgovarajuću grupu za svoje dete u zavisnosti od razreda, lokacije, učestalosti, posebnih uslova kao i obaveznog nošenja maske.Majk Teng, osnivač kompanije Swing Education, prilagodio je svoj biznis za uparivanje potencijalnih zamenskih nastavnika sa školama kojima su potrebni, i pokrenuo novi program kojim privatne grupe mogu naći nastavnike. Teng navodi da je za učitelje važna mogućnost stabilnog prihoda bez rizika infekcije koji se trenutno javlja u školama.Reakcija postojeće zajednice koja je dosad školovala decu kod kuće za sad je mešovita. Velikom broju roditelja koji su svoju decu obrazovali kod kuće pre početka pandemije smeta što se ove grupe formiraju bez obzira na postojeće zakone.U nekim državama, poput Merilenda, roditeljima koji decu školuju kod kuće ilegalno je angažovanje nekog drugog za obrazovanje deteta. Grupe za samostalnu nastavu pozivaju se na to da ovakva nastava ne spada pod tradicionalno školovanje kod kuće.
Bugarsko Udruženje restoratera zatražilo je da konobari i drugi ugostitelji koji rade napolju više ne nose zaštitne maske, jer se mere zaštite širom zemlje sve manje poštuju, preneli su bugarski mediji."Možda se nismo razumeli, ali čini se da koronavirusa više nema. Ili je to barem u Bugarskoj to jeste, izgleda kao da ga nema. Mnogi ljudi se stalno okupljaju u grupe bez držanja distance, a ne nose ni maske", kažu predstavnici tog udruženja."Mi pratimo vesti, ali nigde nismo videli da u Bugarskoj više nemamo COVID-19. Moguće je da smo propustili tu vest, jer nepoštovanje mera zaštite sve više i više uzima maha".U isto vreme, kažu da su njihovi zaposleni u obavezi da nose maske i to redovno kontrolišu nadležne institucije. Čak i na otvorenim prostorima i na skoro 40 stepeni Celzijusa, navodi se u njihovom saopštenju."Zato tražimo da nas zvanično obavestite ako u Bugarskoj zaista više nema virusa, kao i da mere zaštite više ne važe", kažu u udruženju."S obzirom na masovno nepoštovanje nametnutih pravila i okupljanje grupa bez uvažavanja distance, insistiramo da se ukine pravilo da naši zaposleni koji rade napolju nose zaštitne maske. Pravilo da za jednim stolom mogu da sede maksimalno četiri osobe, sada je potpuno besmisleno, jer se van restorana u malim prostorjiama okuplja daleko više ljudi", objašnjavaju ugostitelji u Bugarskoj. Poručuju da ta pravila vode samo gubicima u poslovanju, smanjuju promet, pa bi im bilo od velike koristi da se ponovo preispita njihova svrha.
Tramp je potpisao naredbu o zabrani poslovanja sa vlasnicima TikTokaAmerički predsednik Donald Tramp potpisao je naredbu kojom se zabranjuje bilo kakvo poslovanje sa kineskim kompanijama BajtDens koja poseduje TikTok i Tensentom u čijem je vlasništvu popularna aplikacija za razmenu poruka ViČet, a stupiće na snagu za 45 dana, piše portal TechCrunch.Trampova administracija radi na „čišćenju nepouzdanih kineskih aplikacija“ iz američkih digitalnih mreža, a TikTok i ViČet smatra kao veliku pretnju na nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država.„Aplikacija TikTok može biti korišćena za širenje dezinformacija od kojih će Komunistička partija Kine imati veliku korist, a mi moramo preduzeti agresivne mere protiv nje kako bismo zaštitili nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država“, rekao je Tramp u jednoj od naredbi.U drugoj uredbi Tramp se osvrnuo na Tensent i njihovu aplikaciju ViČet rekavši da ova aplikacija za razmenu poruka „automatski čuva ogromne količine podataka o svojim korisnicima i to može pružiti Komunističkoj partiji Kine pristup ličnim i imovinskim podacima Amerikanaca“.Američki senat u četvrtak je izglasao zabranu korištenja TikToka na službenim telefonima federalnih zvaničnika.U međuvremenu, Majkrosoft je potvrdio da je kompanija zainteresovana za kupovinu TikToka. Dok je Majkrosoft u početku izrazio interesovanje za kupovinu samo američkog dela poslovanja, u nedavnom izveštaju Fajnenšal Tajmsa navedeno je da kompanija sada razmišlja o kupovini globalnog poslovanja TikToka.Majkrosoft očekuje da će konačnu odluku o kupovini TikToka doneti do 15. septembra. Ako pregovori ne budu okončani, kineska društvena mreža biće zabranjena u Sjedinjenim Američkim Državama samo nekoliko dana nakon ovog roka.Peking se snažno protivi odluci SAD-a da zabrani ove tehnološke kompanije, prema navodima portparola Ministarstva spoljnih poslova Kine Venga Venbina.TikTok i ViČet obavljaju svoje poslovne aktivnosti u SAD-u u skladu s propisima zemlje, naglasio je Veng, tvrdeći da Vashington koristi nacionalnu sigurnost kao izgovor.
Gugl navodi da je obrisao više od 2.500 Jutjub kanala povezanih sa Kinom u pokušaju da ukloni širenje dezinformacija na toj platformi, piše britanska agencija Rojters.Kanali su uklonjeni između aprila i juna, „kao deo naše tekuće istrage o kineskoj kampanji širenja dezinformacija“, saopštio je Gugl.Kanali nisu identifikovani i Gugl je pružio malo detalja, ali je istakao povezanost sa sličnom aktivnošću koju je primetio i Tviter, a koju je u aprilu utvrdila kompanija za analitiku društvenih mreža, Graphika.Kineska ambasada u Sjedinjenim Američkim Državama nije pružila komentar, a Peking je u prošlosti negirao optužbe o širenju dezinformacija.Dezinformacije koje su širili strani akteri bila je goruća briga američkih političara tokom predsedničkih izbora 2016. godine, kada su kada su ruski akteri povezani sa vladom širili na hiljade lažnih poruka preko društvenih medija.Mnogi su proveli poslednje četiri godine pokušavajući da izbegnu istu situaciju, pri čemu kompanije poput Gugla i Fejsbuka redovno objavljuju informacije o tome kako se bore protiv internetske propagande.
Fejsbuk je lansirao novu aplikaciju Instagram Rils (Reels) kao konkurenciju popularnom kineskom TikToku za koji Trampova administracija smatra da je pretnja za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država, piše NPR.org.Rils je nova funkcija na Instagramu, koji je u vlasništvu Fejsbuka. Poput TikTok-a, korisnici mogu praviti kratke video zapise, dodavati filtere i druge efekte i lako ih deliti.Lansiranje Rilsa dolazi u trenutku kada je kineski TikTok pod velikim pritiskom Vašingtona.Predsednik Tramp rekao je u ponedeljak da BajtDens (ByteDance) mora prodati američki deo poslovanja TikTok-a do 15. septembra ili će ga u potpunosti zabraniti u Americi. Majkrosoft je trenutno najveći potencijalni kupac.Fejsbuk već mesecima testira Rils u Brazilu, a sada je lansirao aplikaciju u SAD-u i na drugim tržištima, uključujući Indiju, gde je TikTok nedavno zabranjen. To je drugi put da je kompanija pokušala da pobedi TikTok, prethodni pokušaj aplikacija Laso (Lasso) ugašena je u julu.Rils je lansiran u periodu kada regulatori ispituju da li Fejsbuk i druge velike tehnološke kompanije koriste svoj obim i dominaciju da nepravedno uguše svoje rivale.Ova aplikacija je najnovija u dugom nizu Fejsbukovih proizvoda i funkcija koje jako podsećaju na uspešne usluge drugih kompanija. To uključuje Priče, slične Snepčetovoj Priči, koje nestaju nakon 24 sata, i Mesendžer Rums, aplikaciju za video pozive koja je rival Zumu.Izvršni direktor TikTok-a napao je Fejsbuk zbog ove aplikacije i optužio giganta društvenih medija da je ukrao ideju i da pokušava da ih izbaci sa tržišta.Pored Instagram Rilsa lansirane su još neke aplikacije u pokušaju da obore dominaciju TikTok-a.Tako je Bajt (Byte) lansiran ranije ove godine kao naslednik aplikaciji Vajn (Vine) od koje je sve krenulo, a koju je Tviter ugasio 2016. godine.Triler je još jedna aplikacija koja preti TikTok-u, iako postoji od 2015. godine, poslednjih nedelja preti TikTok-u pogodivši broj 1 u prodavnici aplikacija tokom vikenda kako se vesti o potencijalnj zabrani TikTok-a šire.
Nemačka nije odbacila ponovno uvođenje obaveznog karantina ukoliko broj infekcija korona virusa u zemlji nastavi da raste, saopštio je danas nemački ministar zdravlja Jens Špan, saznaje portal Breaking The News.Špan je takođe napomenuo da bi Nemačka mogla da preispita politiku dopuštanja određenih događaja i proslava, jer neki građani nisu shvatili ozbiljnost pandemije, ali je naglasio da smatra da prodavnice i marketi treba da ostanu otvoreni.Nemačka je zabeležila najveći dnevni broj novozaraženih od početka maja, pošto je u poslednjih 24 časova 1.045 ljudi pozitivno testirano na korona virus.
Bivši savetnik vlade Engleske, Nil Ferguson, smatra da je ponovno otvaranje škola veliki rizik koji može izazvati povećan broj slučajeva zaraze, jer kako on kaže, stariji tinejdžeri prenose virus u istoj meri koliko to čine i odrasli, prenosi britanski Gardijan.„Škole i fakulteti koji povezuju veliki broj domaćinstava i ponovo stvaraju društvenu mrežu koju je fizičko distanciranje pokušalo da umanji, predstavljaju stvarni i veliki rizik od širenja zaraze“, rekao je Ferguson za BBC.Južnokorejsko istraživanje objavljeno prošlog meseca u časopisu Centra za kontrolu i prevenciju bolesti ustanovilo je da je stopa zaraze Covidom najviša u domaćinstvima u kojima žive osoba ili osobe u starosnoj dobi od 10 do 19 godina. Nasuprot tome, najniža stopa zaraze bila je u starosnoj grupi od 0 do 10 godina.Doktor Sajmon Klark, vanredni profesor ćelijske mikrobiologije na Univerzitetu Riding, kaže da je ovo istraživanje „najbolje što imamo.“ Deca dobijaju virus u raznim godinama. Budući da ljudi nisu bili u školi, ne postoje pravi epidemiološki dokazi da li je to problem ili ne", dodao je Klark.Drugo istraživanje, objavljeno u junu pokazalo je da je „povratak većine (prvenstveno starijih) studenata u Nemačkoj povećao prenošenje među studentima, ali ne i među zaposlenima. Nejasno je da li stariji učenici prenose više ili je fizičko distanciranje praktično nemoguće izvršiti u učionicama velikog kapaciteta. "Međutim, isti fenomen nije primećen u Danskoj i Norveškoj, zemljama sa slabijim stepenom prenosa od Nemačke, pokazalo je to istraživanje. Situacija je dodatno otežana, jer je istraživanje pokazalo da deca mlađa od pet godina sa blagim do umerenim Covid-19 imaju mnogo veće virusno opterećenje.„Postoji pretpostavka da mlađe dete ima jači virus, ali tinejdžeri imaju više kontakata, pa je tako širenje zaraze dodatno olakšano“, rekao je Pol Hanter, profesor medicine na Univerzitetu u Istočnoj Angliji.„Ako pogledate Švedsku, ta država svoje osnovne škole nije zatvarala, ali je zatvorila srednje i visokoškolske ustanove. Pa možda je to bilo dovoljno da malo spreči širenje virusa“, dodao je Hanter.Nekoliko stručnjaka smatra da veći društveni kontakt objašnjava zašto starija deca šire virus više od mlađe dece. Međutim, doktorka Sara Luis, profesorka genetske epidemiologije na Univerzitetu u Bristolu, smatra da to „može biti posledica različitih imunoloških mehanizama kod mlađe dece."
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
