Svet

Evropska komisija obećala akcioni plan za zaštitu nezavisnog novinarstva

Evropska komisija će do kraja godine predstaviti akcioni plan za zaštitu nezavisnog novinarstva, najavila je potpredsednica EK za vrednosti i transparentnost Vera Jurova na jednom skupu u Bugarskoj, prenosi portal Euractiv.Jurova je rekla da će u novom višegodišnjem budžetu EU biti izdvojen 61 milion evra za podršku nezavisnih medija i novinara i time podršku vladavini prava.Komsija će usmeriti napore da obezbedi pluralizam na tržištu digitalnih medija u EU, kao i da razvije mehanizme zaštite novinara od tzv. SLAPP slučajeva (strateških tužbi protiv učešća javnosti).SLAPP tužbe služe da se cenzurišu, zastraše i ućutkaju kritičari tako što će ih opteretiti troškovima odbrane dok ne odustanu od kritika ili protivljenja. Jurova je rekla i da nedavno objavljen izveštaj EK koji pokriva 27 članica predstavlja objektivnu ocenu medijske situacije u EU.Pa je tako za Bugarsku uoči protesta zaključeno da u toj zemlji nema transparentnosti vlasništva nad medijima i distribucije evropskog novca za oglašavanje, što je odgovornost države. Istovremeno su bugarski mediji pod političkim uticajem, a novinari su na meti napada.Evropski novac za oglašavanje mora da bude distribuisan kroz legalno sprovedene javne nabavke.

Rekordan broj zaraženih u Hrvatskoj, ugostitelji se žale na restrikcije

U Hrvatskoj je u poslednja 24 časa zabeleženo 748 novih slučajeva zaraze korona virusom, čime je ukupan broj slučajeva dostigao 3210, preneo je portal N1. Prema novim pravilima ugostiteljima je zabranjeno da rade posle ponoći, a uvode se i Covid redari i nema plesa na svadbama.Trenutno se 441 pacijent nalazi na bolničkom lečenju, od čega je na respiratoru 27 pacijenata i preminulo je četvoro, dok je samoizolaciji trenutno 16.598 ljudi.Gostujući u jutranjem programu na Hrvatskom radiju, Krunoslav Capak iz Hrvatskog zavoda za javno zdravlje izjavio je da se će danas biti zabeležen rekordan broj novozaraženih. Capak je poručio i da su otvoreni za daljnje razgovore s ugostiteljima koji su ogorčeni zbog novih mera za suzbijanje pandemije.“U mnogim zemljama zapadne Europe ugostiteljski objekti uopšte ne funkcionišu. Naš je cilj da smanjimo brojke, naš cilj nije da se ne odvija ugostiteljska delatnost, da se ne odvija gospodarstvo ili društvene delatnosti”, poručio je Capak.Dodaje da se nada da novih restrikcija neće biti, osim "korekcije par sitnica" i da bi nakon toga mogli da imaju stagnaciju i pad broja obolelih.“Mi smo praktično zatvoreni, "de jure" nismo. Najspornija je odredba od 4 kvadrata po jednom gostu. Fizička udaljenost od 1,5 m bila je mera sa kojom je moglo da se radi,” predsednik Udruge ugostitelja Primorsko-goranske županije Vedran Jakominić.Dodaje da objekat koji može da ugosti 100 ljudi, sada može da ugosti 11 ili 12, što je jako daleko od rentabilnosti i poziva na još jedan hitan sastank jer je nezadovoljstvo među ugostiteljima ogromno.Nadležni, sa druge strane poručuju da su od obaveznog razmaka od četiri kvadarata izuzeti, mali “nanokafići”, kao i da su otvoreni za nove razgovore.HRVATSKA OTVARA UGOSTITELJSKE OBJEKTE, UZ RIGOROZNIJE ZDRAVSTVENE MERE NEMA IGRANJA KOLA NA SVADBAMA“Događa se sada da će ljudi piti pivu u parku i na benzinskoj gde nema nikakve kontrole te se radi šteta široj koristi. Mi u ugostiteljskim objektima možemo utiecati na uslove pod kojima poslujemo. Ispred kazališta ne možemo”, primetio je Jakominić.Predstavnici ugostitelja kažu i da mnogi klubovi koji su tokom leta kršili mere zaštite, nisu bili kažnjeni. Direktor Hrvatskog zavoda za javno zdravlje podseća da je dosta zaraženih bilo na svadbama širom zemlje. Što se tiče plesa na svadbama, on kaže da je dopušten ples mladenaca i roditelja, ali da su problem predstavljali plesovi poput kola jer se tada vrlo lako prenosi virus.

iPhone 12 će se prodavati bez punjača i slušalica

Epl (Apple) je saopštio da će se novi iPhone 12 prodavati bez punjača i slušalica, navodeći ekološke razloge za tu odluku, javlja portal 9to5Mac. Epl je rekao da će tim potezom značajno smanjiti emisiju ugljen-dioksida, jer neće morati da proizvode dodatnu opremu, kao i da će svaka kutija u kojoj se bude slao novi pametni telefon biti manja.Kompanija kaže da će ovo uštedeti 2 miliona metričkih tona ugljenika godišnje.Potpredsednica Epla Lisa Džekson rekla je da na svetu već postoji više od 2 milijarde adaptera za napajanje, pa je dalja proizvodnja punjača nepotrebna. Kompanija je takođe rekla da sve više kupaca prelazi na metode bežičnog punjenja.Punjač, slušalice ili bilo koja druga dodatna oprema prodavaće se odvojeno.

Rumunija proglasila vanredno stanje do sredine novembra

Vlada Rumunije uvela je nove mere protiv širenja korona virusa i produžiće vanredno stanje do sredine novembra, saopštile su vlasti kasno u utorak, prenosi Radio Slobodna Evropa.Vlada će od 15. oktobra zabraniti sve privatne ceremonije u zatvorenom i otvorenom, poput venčanja i krštenja, a nošenje maski biće obavezno na svim javnim mestima u gradovima sa povećanim brojem inficiranih.Zvaničnici su ograničili broj posetilaca u pozorištima, bioskopima i zatvorenim delovima restorana proporcionalno broju zaraženih po gradovima.Ovi objekti radiće sa pola kapaciteta u oblastima koje imaju stopu zaraze ispod 1,5 slučajeva na 1.000 ljudi, odnosno sa trećinom kapaciteta tamo gde je stopa od 1,5 do 3,0.Rumunija je tokom prethodnih dana beležila preko 3.000 inficiranih svaka 24 časa, a ukupan broj zaraženih dostigao je 160.461 od kraja februara.

Fejsbuk zabranjuje sadržaj koji negira Holokaust

Fejsbuk je objavio da ažurira svoje pravila koja se tiču govora mržnje kako bi izričito zabranio negiranje holokausta, piše BBC.Mark Zakerberg kaže da se „mučio se da pronađe ravnotežu između slobode govora i zabrane objava", ali ističe da su pronašli „pravu ravnotežu“.Pre dve godine Zakerberg je rekao da takve objave ne treba automatski uklanjati jer su, prema njegovim rečima, mnogi „pogrešno shvatili stvari".„Ja sam Jevrej, a postoji niz ljudi koji negiraju da se Holokaust dogodio", rekao je napominjući da ga to duboko vređa.„Mada, ne mislim da naša platforma treba da briše takve stvari, jer verujem da postoje stvari koje ljudi pogrešno razumeju. I mislim da oni to ne rade namerno", dodao je.Ova njegova izjava izazvala je burnu reakciju javnosti.Ranije ove godine Fejsbuk je zabranio govor mržnje koji uključuje štetne stereotipe, uključujući antisemitski sadržaj. Ali poricanje holokausta nije bilo zabranjeno.Međutim, tehnološki gigant je u ponedeljak promenio politiku, a Zakerberg kaže da je u međuvremenu i on sam promenio mišljenje.Svetski jevrejski kongres, koji je ranije kritikovao Fejsbuk zbog pitanja antisemitizma na društvenoj mreži, pozdravio je odluku kompanije.„Neigranje i minimiziranje Holokausta su alat za širenje mržnje i teorija zavera o Jevrejima i drugim manjinama", naveli su u saopštenju.Bojkot oglašivača u julu takođe je pomogao da se interno zacementira mišljenje da je za borbu protiv govora mržnje potrebno učiniti još više.Ovaj najnoviji potez ukazuje na to da Fejsbuk sada prihvata da mora biti proaktivniji u borbi protiv govora mržnje.

Šef SZO: Nemoralno je da korona virus slobodno cirkuliše radi stvaranja kolektivnog imuniteta

Šef Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Gebrejesus rekao je da nemoralno da korona virus bude ostavljen da slobodno cirkuliše u društvu da bi stanovništvo stvorilo kolektivni imunitet, piše BBC.Kolektivni imunitet se javlja kada veliki deo zajednice postane imun na bolest vakcinacijom ili masovnim širenjem bolesti.Neki tvrde da korona virusu treba omogućiti da se prirodno širi u odsustvu vakcine.Ali šef SZO rekao je da je takav pristup „naučno i etički problematičan“.Govoreći u ponedeljak na konferenciji za novinare, doktor Gebrejesus je rekao da svet još ne zna dovoljno o imunitetu koji steknu oni koji su imali korona virus i dodao da su neki dva puta bili inficirani."Nikada u istoriji javnog zdravlja, kolektivni imunitet nije korišćen kao strategija protiv neke epidemije, a još manje pandemije“, izjavio je generalni direktor SZO-a.Gebrejesus je dodao da testovi seroprevalencije, gde se krv testira na antitela, sugerišu da je samo 10 odsto ljudi bilo izloženo korona virusu u većini zemalja."Pustiti Covid-19 da cirkuliše nekontrolisano stoga znači dozvoljavanje nepotrebnih infekcija, patnje i smrti", dodao je on.Do sada je zabeleženo oko 37 miliona potvrđenih slučajeva, a više od milion ljudi u svetu umrlo je od korona virusa od početka pandemije.

Šenžen podelio građanima po 25 evra kako bi popularisao digitalnu valutu

Prošle nedelje je grad Šenžen u Kini podelilo digitalnu valutu u vrednosti od 10 miliona juana za 50.000 nasumično izabranih građana koji su se prijavili, što je oko 25 evra po osobi, piše Tech Crunch.Vlada je novac dodelila putem „crvenih koverti”, načina na koji tamošnje tech kompanije daruju svoje korisnike u digitalnom okruženju, poput ViČeta (WeChat) i Alibabe.Digitalni juan nije kripto valuta, jer ga izdaje i njime upravlja centralna banka i služiće kao zakonska, digitalna verzija kineske fizičke valute, pružajući Pekingu bolji uvid u promet valuta.Ideja digitalnog juana nije da zameni aplikacije za plaćanje poput ViČet Plej i Alipej (Alipay), koje već funkcionišu u Kini, već da postoji uz njih. Centralna vlada može u budućnosti izdavati subvencije lokalnim kancelarijama slanjem digitalnih juana, što može pomoći u rešavanju problema poput korupcije.Šenžen je jedan od četiri kineska grada koji su započeli interno testiranje digitalnog juana, rekle su tamošnje vlasti. Ova najnovija akcija se smatra prvim velikim javnim testom centralno izdate virtuelne valute u zemlji.Skoro dva miliona pojedinaca u Šenženu prijavilo se za „lutriju“, kako bi osvojilo „crvenu kovertu” s 200 digitalnih juana, koje može da potroši u više od 3.000 maloprodajnih mesta u gradu.Šenžen će pokrenuti i „fintech inovacionu platformu“ putem svog zvaničnog instituta za digitalnu valutu, što je u skladu s petogodišnjim planom razvoja grada, koje uklučuje privlačenje većeg broja stranih investicija u najsavremenije tehnologije. Iako centralna banka pruža logistiku i infrastrukturu koja potkrepljuje digitalni juan, komercijalne banke i privatne kompanije imaju mnogo prostora za inovacije.Grad će takođe igrati ključnu ulogu u unapređivanju istraživanja, razvoja, primene i međunarodne saradnje digitalnog juana.Šenžen je dom tehnološkim gigantima poput Tensenta i Huaveja.ECB: Pojačati rad na digitalnom evru

Ponovo produžena zabrana ulaska u Grčku za državljane Srbije

Zbog pandemije korona virusa, državljanima Srbije je produžena zabrana ulaska u Grčku do 25. oktobra.Grčka koja je prethodnih godina omiljena destinacija za turiste iz Srbije, produžila je zabranu vazdušnog, pomorskog i kopnenog putovanja za državljane trećih zemalja.Zbog nepovoljne epidemiološke situacije u Srbiji grčke vlasti su početkom jula zabranile ulazak našim građanima, a ta odluka je u nekoliko navrata produžavana.

Johnson & Johnson privremeno obustavio ispitivanje vakcine

Američka kompanija Džonson i Džonson (Johnson & Johnson) privremeno je obustavila kliničko ispitivanje potencijalne vakcine protiv korona virusa zbog neobjašnjive bolesti jednog od učesnika studije, prenosi CNN.Prema saopštenju kompanije, bolest učesnika testiranja ispituje nezavisni odbor za nadgledanje podataka i sigurnosti.„Neželjeni događaji, bolesti, nesreće i slične stvari, pa čak i one ozbiljnije su očekivani deo svakog velikog kliničkog ispitivanja“, navodi se u saopštenju.Kompanija nije rekla koja je neobjašnjiva bolest u pitanju, ali jedna od tačaka kliničkih ispitivanja je da se utvrdi da li vakcine izazivaju opasne neželjene efekte."Moramo poštovati privatnost ovog učesnika. Takođe saznajemo više o bolesti ovog učesnika i važno je da imamo sve činjenice pre nego što objavimo dodatne informacije", saopštila je kompanija.Ovo je drugo ispitivanje koje je privremeno obustavljeno u trećoj fazi, nakon što je AstraZeneca prošlog meseca pauzirala testiranje svoje eksperimentalne vakcine zbog neurološke komplikacije kod dobrovoljca u Britaniji.Džonsonovo ispitivanje u trećoj fazi počelo je u septembru. To je jedna od šest vakcina protiv korona virusa koje se ispituju u SAD-u i jedna od četiri u najnaprednijoj trećoj fazi.

Hrvatska sufinansira energetsku efikasnost u proizvodnji

Vlada Hrvatske 15. oktobra će objaviti drugi poziv za sufinansiranje projekata namenjenih povećanju energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije u proizvodnji, a sredstva koja su za...

Češka zatvara lokale, uvodi onlajn nastavu

Češka zatvara sve restorane, barove i kafiće do 3. novembra i uvodi nastavu na daljinu u većini škola, u sklopu novih mera koje uvodi kako bi zaustavila širenje zaraze korona virusom u zemlji, prenosi Radio Slobodna Evropa.Češka beleži najveći porast broja obolelih od virusa, a broj zaraženih popeo se na gotovo 120.000, sa oko 25.000, koliko ih je bilo početkom septembra.Sve je teža situacija u bolnicama, s obzirom na to da se broj pacijenata od početka oktobra udvostručio, na više od 2.000.U sklopu novih mera, javna okupljanja biće ograničena na šest osoba, zabraniće se konzumiranje alkoholnih pića na javnim mestima, a u javnom prevozu biće obavezno nošenje maski. Dostava će i dalje biti moguća do 20:00 sati.

Samsung beleži rast profita nakon američkih sankcija Huaveju

Samsung očekuje rast profita za skoro 60 odsto u trećem kvartalu, što ukazuje da bi mogao da se vrati na prvo mesto kao najveći prodavac pametnih telefona, nakon što je u drugom kvartalu to mesto zauzeo Huavej, piše Startit.Rast prodaje Samsunga vođen je američkim ograničenjima na Huavej, porastom potražnje za 5G telefonima i poboljšanom strukturom troškova uz brzi prelazak na mrežni marketing.Kompanija očekuje profit od gotovo 10,6 milijardi dolara za treći kvartal.To je za 58 odsto više u odnosu na isti period prošle godiine.Huavej je pod uticajem pandemije na globanu ekonomiju došla na prvu poziciju najvećeg prodavca. Razlog je taj što ova kompanija najveću prodaju ima upravo u Kini, koja se brže oporavila od ostatka sveta.

Lagard: Digitalni evro nikada neće zameniti gotovinu

Digitalni evro nikada neće zameniti gotovinu, iako predstavlja jednu od boljih strukturnih promena zbog pandemije, saopštila je danas predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard, javlja Breaking the News."Rad će biti drugačiji, a u zemljama u kojima je gotovina bila „kralj“ sada postoji mnogo više poverenja u digitalno plaćanje. ECB vrlo ozbiljno gleda na digitalni evro", rekla je Lagard. Takođe je dodala da digitalni evro ne bi trebalo i neće zameniti gotovinu „ni na koji način“.Tokom pandemije, u Evropi je 50 odsto zaposlenih radilo na daljinu i digitalno plaćanje predstavljalo je jedan od glavnih načina plaćanja. "Samo 10 odsto njih ima želju da se vrati u kancelariju," izjavila je Lagard.Raspravljajući o postpandemijskom svetu i izazovima za kreatore politike u Evropi, Lagard je izjavila da će doći do novog talasa globalizacije vođene uslugama.Pa je tako gotovo 60 odsto multinacionalnih kompanija usvojilo više digitalnih tehnologija kao odgovor na globalnu pandemiju.

BiH: Poljoprivrednici ne znaju šta će sa mesom, mlekom i povrćem

Poljoprivrednici iz oba entiteta Bosne i Hercegovine tvrde da ni državni podsticaji ne mogu da im pomognu u plasmanu proizvoda, predlažu ograničenje uvoza i uvođenje prelevmana, prenosi Capital.ba.“Organizovan je vanredni interventni otkup, za šta je izdvojeno dodatnih pet miliona maraka iz Kompenzacionog fonda,” kaže Aleksandar Macanović, portparol Ministarstva privrede BiH.“Otkup mesa je iskoristilo pet većih proizvođača, stoga poljoprivrednici smatraju da bi prava mera bila uvođenje prelevmana i carina, što bi bio spas za poljoprivredu u Republici Srpskoj”, kaže Vladimir Usorac predsednik Udruženja poljoprivrednika Republike Srpske.Prema njegovim rečima, Vlada RS je za otkup povrća izdvojila dva miliona maraka, pa se povrtari još ne bune, iako imaju višak proizvoda.KAKAV JE UTICAJ SRPSKOG SELJAKA NA PRIVREDNI RAST Usorac tvrdi i da u celoj BiH ima viška mleka u količini od 20 miliona litara što tržište po svemu sudeći ne može da amortizuje, dok istovremeno cena mleka pada.Nedžad Bićo, predsednik Udruženja poljoprivrednika Federacije BiH, konstatuje da je Vlada tog entiteta napravila odličan potez i da će to pomoći agrara, ali i stočarstvu.“Pala je kupovna moć građana, a uvoz je ostao i to diktira cenu, a države iz kojih se uvozi proizvođačima daju podsticaje. Oni koji su uvozili meso, u prvih šest meseci zaradili su 50 miliona KM”, dodao je Vladimir Usorac.On objašnjava i da je problem u višku krompira i kukuruza jer su neke države Evropske unije ograničile uvoz tih namirnica, pa bi isto trebalo da uradi i BiH, jer joj to u jednom delu omogućava Sporazum o slobodnoj trgovini omogućava.Prelevmani, čije uvođenje predlažu poljoprivrednici predstavljaju posebnu taksu za ubiranje razlike u cenama između domaće i uvozne robe u zemlje Evropske ekonomske zajednice (EEZ).

Tviter cenzurisao Trampov tvit gde kaže da je „imun“ na korona virus

Tvitter je u nedelju ograničio mogućnost deljenja na tvitu američkog predsednika Trampa i cenzurisao ga zbog kršenja pravila protiv širenja dezinformacija o koronavirusu, piše The Verge.U tvitu je predsednik rekao da je nakon pregleda doktora Bele kuće otpušten iz bolnice, i da je sada imun na virus i da ga ne može preneti nikome.Tvrdnja predsednika da je sada „imun“ s obzirom da je „preležao“ virus je verovatno ono zbog čega je tvit cenzurisan, jer postoje dokumentovani slučajevi ponovne zaraze pacijenata od korona virusa.Veb lokacija Centra za kontrolu i prevenciju bolesti ima ograničene informacije o ponovnim infekcijama, ali kaže da „osoba koja je imala i oporavila se od COVID-19 može imati nizak nivo virusa u svom telu do 3 meseca nakon dijagnoze“, kao i da nauka „ne implicira da je osoba imuna na ponovnu infekciju“ od virusa.Portparol Tvitera rekao je da to nije prvi put da je platforma onemogućila deljenje na tvitu predsednika koji sadrži netačne informacije. Pored ažuriranja svojih pravila prošlog meseca na osnovu kojih će cenzurisati ili uklanjati tvitove sa lažnim informacijama, Tviter je takođe rekao da će uklanjati objave kandidata koji prerano proglase pobedu nakon izbora.Tviter je još u martu rekao da je na svojoj platformi zauzeo „pristup nulte tolerancije“ prema dezinformacijama o korona virusu.

Kraj za ovu godinu: Dodeljen Nobel za ekonomiju

Ovogodišnja Nobelova nagrada za ekonomiju dodeljena je Polu Milgromu i Robertu Vilsonu i poslednja je u ovogodišnjeg ciklusa nagrađivanja, saopštila je Švedska kraljevska akademija nauka.U obrazloženju piše da im je nagrada pripala za unapređenje teorije aukcija i pronalaske njihovih novih formataNagrada Sveriges Riksbank za ekonomske nauke, u znak sećanja na naučnika Alfreda Nobela, poslednja je od Nobelovih nagrada koje su dodeljene ove godine. Prošle nedelje pet Amerikanaca bilo je među laureatima koji su dobili nagrade iz medicine, fizike, hemije i književnosti. Nobelova nagrada za mir dodeljena je u petak, Svetskom programu za hranu Ujedinjenih nacija za napore u borbi protiv gladi, širom sveta. Nagradu za ekonomiju do sada je dobilo 84 ljudi, među kojima su za poslednjih pola veka bile samo dve žene.

Papa protiv kompanija koje ugrožavaju životnu sredinu

Papa Franja pozvao je investitore da povuku svoj novac iz kompanija koje nisu posvećne ekologiji i podržao sva zalaganja koja nastoje da ekonomski model koji uslovljava pandemija koronavirusa bude održiv, preneo je Rojters."Nauka nam svakodnevno sve preciznije govori da moramo hitno da delujemo ako želimo da izbegnemo radikalne i katastrofalne klimatske promene", rekao je papa Franja na onlajn konferenciji o klimatskim promenama.On je naveo tri tačke glavne ekološke akcije: bolje obrazovanje o životnoj sredini, održiva poljoprivreda, pristup čistoj vodi i prelazak sa fosilnih goriva na alternativne, odnosno zelene izvore energije.„Jedan od načina da se podstakne ova promena je da se kompanije hitni posvete brizi o našem zajedničkom domu i prestanak investicija u kompanije koje ne ispunjavaju te parametre," dodao je papa.Prema njegovim rečima, trenutni ekonomski sistem je neodrživ i svi smo suočeni sa moralim imperativom, pa treba da preispitamo mnoge stvari: sredstva za proizvodnju, konzumerizam, otpad, ravnodušnost prema siromašnima i štetne izvore energije.Vatikan je u junu pozvao katolike da povuku investicije iz industrije naoružanja i foslinih goriva, kao i da nadgledaju kompanije iz sektora rudarstva, zbog eventualne štete koju mogu da nanaesu životnoj sredini.Među govornicima na onlajn konferenciji bili su i aktivistima na internet događaju bili su glumica Džejn Fonda, britanski princ Vilijam, bivši potpredsednik SAD Al Gor i predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen.VATIKAN USVAJA POLITIKU ZAŠTITE DECE, PAPA POZVAO NA BORBU PROTIV PEDOFILIJE

Svetskom programu za hranu dodeljena Nobelova nagrada za mir

Ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za mir je Svetski program za hranu (World Food Programme) Ujedinjenih nacija, za svoje napore u borbi protiv gladi i poboljšanju uslova u područjima sukoba...

Kamioni 73 puta odu do Marsa i nazad vraćajući robu sa interneta

Prema podacima Nemačkog udruženja za elektronsku i trgovinu na daljinu (BEVH), potrošači su samo u toj zemlji od aprila do juna 2020. godine ukupno potrošili 20,2 milijarde evra na kupovinu putem interneta. To je gotovo tri milijarde evra više nego u istom periodu prošle godine, navodi se u saopštenju kompanije Continental.Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije prethodno je navelo da se tokom poslednje tri godine vrednost transakcija u e-komercu u povećala za 300 odsto, dok je tokom uvođenja vanrednog stanja usled pandemije većina trgovaca zabeležila rast e-trgovine od 50 do čak 300 odsto.Rast nakon ukidanja vanrednog stanja u Srbiji i dalje za veliki broj kompanija iznosi oko 100 odsto u odnosu na isti period prethodne godine."Međutim, ogroman porast broja porudžbina ima i svoju negativnu stranu. Samo za isporuku robe prevoznici godišnje pređu oko 60 milijardi kilometara u Evropi i SAD, i blizu 17 milijardi kilometara vraćajući tu istu robu. Ovaj poslednji broj jednak je broju od čak 73 putovanja između planete Zemlje i Marsa", dodaje se u saopštenju. Svaki četvrti kamion se u proseku koristi za povraćaj robe, pri čemu se emituje oko 1,5 milijardi kilograma ugljen-dioksida, zbog čega je EU obavezala proizvođače teretnih vozila da do 2025. godine smanje emisiju gasova staklene bašte za 15 procenata, u poređenju sa prosečnim vrednostima u 2019. godini."Ta cifra do 2030. mora biti smanjena za čak 30 procenata. Značajnu ulogu u postizanju ovih ambicioznih ciljeva mogu imati gume, poručuju iz kompanije Continental. Ključni faktor je otpor koji se stvara pri kotrljanju točkova, a koji ima glavni uticaj na potrošnju goriva", navodi se u saopštenju i dodaje da "odabir pravih guma ima jednake koristi za životnu sredinu, kao i za vozače". U borbi protiv klimatskih promena velika pomoć može doći od svih koji kupuje proizvode na internetu, tako što će vršiti pažljiv odabir prilikom onlajn kupovine i izbegavati povraćaj velikog dela onoga što stiže na kućne adrese, zaključuju u Continental-u.

U trećem kvartalu potrošeno rekordnih 28 milijardi unutar aplikacija

Izmene navika zbog korona-krize izazvalo je povećanu upotrebu pametnih telefona i rekordnu potrošnju putem aplikacija, koja je tokom trećeg kvartala dostigla 28 milijardi dolara, piše TechCrunc...

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.