Svet

Zašto evropske visokotehnološke kompanije retko izlaze na berzu?

Prema podacima kompanije za istraživanje tržišta kapitala PičBuk (PitchBook), Evropa je ove godine videla samo 26 tehnoloških IPO-a podržanih rizičnim kapitalom, dok ih je u SAD-u bilo 70, a u Kini 92, piše CNBC.Vrednost tehnoloških IPO-a u Evropi dostigla je samo 6,7 milijardi dolara u poređenju sa 72,8 milijardi dolara u Kini i 118,19 milijardi dolara u SAD-u.Zašto Evropa zaostaje?Na osnovu analize podataka PičBuka, konsultantska firma Mekinzi (McKinsey) je utvrdila da je Evropa proizvela više od trećine novoosnovanih preduzeća u svetu u poslednjoj deceniji, ali činila je samo 14 odsto takozvanih kompanija „jednoroga“ sa procenjenom vrednošću od milijardu dolara ili više.To nagoveštava problem skalabilnosti. Iako je tehnološka industrija Evrope poslednjih godina znatno porasla, neki startapi se bore da pređu kasnije faze rasta usred prepreka za prikupljanje sredstava i sticanje talenata. Prema Mekinziju, evropska preduzeća su prikupila samo 8 odsto i 13 odsto odgovarajućeg kapitala „Series D“ i „Series E“ u kasnoj fazi koji su prethodno ugrabile njihove američke kolege.U međuvremenu, evropski osnivači startapa žale se da su pravila regiona oko opcija za akcije zaposlenih, koje osoblju daju mogućnost da poseduju akcije u njihovoj kompaniji, fragmentirana i nepovoljnija nego u SAD-u. IPO se smatra važnim „događajem likvidnosti“ za zaposlene i ranim investitorima, jer im omogućava da unovče svoje deonice.„Ova pitanja mogu učiniti evropske startape sklonijim ograničavanju rizika u sprovođenju izlaznih strategija, uključujući trošenje nedovoljno novca na proširenje“, napisao je Mekinzijev tim za tehnologiju, medije i telekomunikacije u nedavnom članku.Jedna stvar koja je Evropi nedostajala 2020. godine je raznolikost načina za listing na inostranim berzama.Jednostavno rečeno, Evropi je potrebno više tehnoloških IPO-a.Više tehnoloških listinga u regionu moglo bi da pomogne u stvaranju većeg broja tehnoloških listinga, industrijskih analitičara i više investitora koji prate evropske tehnološke akcije.

Svet

Nokia će graditi mobilnu mrežu na Mesecu

Američka svemirska agencija NASA je za izgradnju prve mobilne mreže na Mesecu izabrala Nokiju (Nokia), saopštila je ta finska kompanija u ponedeljak, prenosi agencija Rojters.Lunarna mobilna mreža biće deo napora američke svemirske agencije da "vrati" ljude na Mesec do 2024. godine i tamo izgradi dugoročna naselja u okviru svog programa „Artemis“.Nokia je rekla da će prvi bežični širokopojasni komunikacioni sistem u svemiru biti izgrađen na mesečevoj površini krajem 2022. godine, pre nego što se ljudi tamo vrate.Finska kompanija će se udružiti sa privatnom firmom za dizajn svemirskih letelica „Intuitive Machines“, kako bi integrisali mrežu u njihovu letelicu namenjenu dostavi na mesečevoj površini.Nakon dostavljanja, mreža će se samokonfigurisati i uspostaviti prvi LTE (Long-Term Evolution) komunikacioni sistem na Mesecu, navodi se u saopštenju.Očekuje se da će mreža pružiti ključne komunikacijske mogućnosti za mnoge vrste prenosa podataka, uključujući upravljanje i kontrolu, daljinsko upravljanje lunarnim roverima, navigaciju u stvarnom vremenu i prenos video zapisa visoke razolucije.

Svet

Hrvatska elektroprivreda najavljuje investiciju od pola milijarde evra

Investicija Hrvatske elektroprivrede (HEP) uključuje realizaciju dva megaprojekta i to hidroelektrane Kosinj i hidroelektrane Senj 2, a investicija je vredna 3,4 milijarde kuna, odnosno oko 448,5 miliona evra, prenosi portal Poslovni.Ove godine Hrvatska elektroprivreda pokrenula je implementaciju druge faze senjskog hidroenergetskog sistema koji se sastoji od dva segmenta, odnosno izgradnje hidroenergetskog sistema Kosinj i hidroelektrane Senj 2, ukupne snage 412 MW.Razvoj projekta uz neke prekide traje već nekoliko decenija, a samo je trenutno rukovodstvo HEP-a na čelu s predsednikom Franom Barbarićem donelo investicione odluke za oba segmenta projekta i započelo investiciju.Projekat uključuje izgradnju dva velika objekta, hidroenergetski sistem Kosinj i hidroelektranu Senj 2, tunele, nove puteve, što uključuje potapanje sela, plaćanje naknade svim meštanima, izgradnju stambene zgrade, kao i premeštanje svih kulturnih i drugih dobara sa područja koje treba poplaviti.Uprkos skepticizmu lokalnog stanovništva, čelnici HEP-a kažu da sada nema povratka.

Svet

Kineska privreda prešla u pozitivnu teritoriju tokom trećeg kvartala

Ovogodišnji bruto domaći prozivod Kine tokom trećeg tromesečja veći je za 4,9 odsto u odnosu na period od avgust-septembar 2019. godine, saopštio je Nacionalni statistički biro Kine.To državno telo dodaje i da je poslednjim zabeleženim izmenama rezultat u prva tri tromesečja zbirno postao pozitivan, odnosno da je tokom prvih devet meseci 2020. godine zabeležen međugodišnji rast BDP-a od 0,7 odsto.Prethodno je kineska ekonomija pala za 6,8 odsto u prvom, a porasla 3,2 odsto u drugom tromesečju. Istovremano, objavljeno je i da je industrijska proizvodnja u najvećoj ekonomiji Azije tokom maja uvećana za 6,9 odsto na međugodišnjem nivou U prvih devet meseci, proizvodnja industrijskog sektora porasla je za 1,2 procentna poena na godišnjem nivou.

Svet

Italija pooštrava mere nakon porasta broja novozaraženih

Italija je najavila novi niz strožih mera protiv širenja koronavirusa, pošto je broj zaraženih u naglom porastu, piše BBC.Premijer Italije Đuzepe Konte rekao je da će broj ljudi koji će moći da sedi zajedno u restoranima i barovima biti ograničen na šest, a lokacije koje nemaju mesta za sedenje moraju biti zatvorene u 18 sati.On je poručio gradonačelnicima da zatvaraju javne prostore na kojima Italijani vole da se okupljaju u večernjim časovima i da bi firme trebalo da od radnika traže da rade od kuće.Teretane i bazeni koji žele da nastave sa radom imaju nedelju dana da se prilagode i uvedu oštrije mere, a amaterska sportska takmičenja su zabranjena.Što se tiče prosvete, srednje škole počinjaće sa nastavom kasnije nego obično, a podsticaće se onlajn nastava.Nove mere dolaze nakon što Italija beleži rekordne brojeve novih zaraza drugi dan zaredom.U nedelju je zabeležno 11.705 novih slučajeva, čime je nadmašen prethodni rekord, koji je dan ranije u subotu, bio 10.925.Italija je bila najteže pogođena evropska država na početku pandemije.Prema trenutnim podacima ima 414.000 potvrđenih slučajeva korone, od toga je 36.500 bilo sa smrtnim ishodom.

Svet

Češka: Demonstracije zbog novih mera protiv koronavirusa

Policijske snage sukobile su se sa navijačima koji su protestovali na Starom gradskom trgu u Pragu zbog novih vladinih mera uvedenih za suzbijanje širenja korona virusa, piše Radio Slobodna Evropa.Stotine ljubitelja hokeja i fudbala okupilo se na trgu u nedelju, 18. oktobra, a prema podacima Češkog radija, broj okupljenih premašio je 500, što je trenutna granica za javna okupljanja. Većina demonstranata takođe nije nosila maske niti su poštovali propisani razmak, navodi se.Na poziv gradskih vlasti da se raziđu, huligani su reagovali nasilnim pucanjem na policiju, dimnim bombama, kamenjem, flašama i kantama za smeće.Sat vremena kasnije, kada su gradske vlasti naredile demonstrantima da se raziđu jer krše pravila, a organizatori su ih pozvali da mirno odu, nekoliko stotina huligana zasipalo je policiju petardama, dimnim bombama, ostrige i flašama. Takođe su na policijski kordon bacali teške kante za smeće i sve ostalo do čega su mogli doći.Pred kraj protesta, policija je koristila suzavac i vodene topove kako bi rasterali grupe ljudi koji su odbijali da se raziđu.

Svet

Međunarodne finansijske institucije regulisaće digitalne valute

Međunarodne finansijske institucije i 20 najvećih svetskih ekonomija uspostavljaju zvanične standarde za regulisanje i izdavanje digitalnih valuta centralnih banaka. Do kraja 2022. godine bi trebalo da završe regulatorne okrive za „stabilcoin”, piše portal Startit.Ministri finansija i guverneri centralnih banaka 19 zemalja i Evropske unije (G20), Međunarodni monetarni fond (MMF), Svetska banka i Banka za međunarodna poravnanja (BIS) napravili su izveštaj u kojem se navodi kako bi stabilcoin trebalo da bude zamenljiv postojećim novčanim oblicima, da podseća na gotovinu u jednostavnosti upotrebe, ali i da njegovo korišćenje ne stvara trošak ili da on bude mali. Sistemi digitalnih valuta centralnih banaka (CBDC) bi trebalo da se povežu s nasleđenim finansijskim tehnologijama, tako da u svakom trenutku namiruju velike količine transakcija.Takođe, treba da se pridržavaju propisa i nadzora koji se primenjuju na novac koji je već u opticaju, kao i da glavnu reč imaju centralne banke. Ono što je važno, jer se sve odigrava u digitalnom prostoru, jeste da bude otporan na hakerske napade i druge tehničke izazove.CBDC sistemi bi mogli da poboljšaju prekogranična plaćanja, ali bitna razlika u odnosu na klasične digitalne valute, poput Bitcoina, jeste ta što se iza ovog sistema ne nalazi blokčejn tehnologija anonimnih učenika, već centralna banka, koja ima nadzor nad svim transakcijama.

Svet

Od početka pandemije 300.000 nezaposlenih više u Bugarskoj

Broj novoregistrovanih nezaposlenih u Bugarskoj premašio je 300.000 ljudi, prema najnovijim podacima specijalizovanog izveštaja o tržištu rada tokom zdravstvene krize, koji sastavljaju tamošnji Nacionalni zavod za statistiku i Zavod za zapošljavanje.Portal Novinite prenosi da podaci pokrivaju period od početka februara do sredine oktobra, a navodi se i da je istovremeno nešto više od 193.000 ljudi našlo radno mesto putem zavoda za zapošljavanje.Analiza specijalizovane ankete pokazuje da od 17. avgusta novoregistrovanih nezaposlenih širom zemlje imaju znatno više od onih koji nalaze zaposlenje, što je naročito vidljivo u periodu od 5. do 11. oktobra, kada se na biro prijavilo 9.900 ljudi, dok je samo 6.500 našlo posao.Najdrastičnija razlika je u okrugu Burgas, gde je bilo oko 1.000 novih nezaposlenih više od onih koji su pronašli posao.Analitičari objašnjavaju trend porasta nezaposlenosti poslednjih nedelja, posebno u prioblanim oblastima, iscrpljivanjem pozitivnog efekta sezonskog zapošljavanja leti u hotelijerstvu i ugostiteljstvu.

Svet

Amazon će prenositi Ligu šampiona u Italiji

Amazon će postati jedan od glavnih emitera Uefine Lige šampiona u Italiji, nakon uspešne licitacije za prava emitovanja, navodi cenjeni italijanski ekonomski list Il Sole 24 Ore, prenosi Telecompaper.Kompanija je navodno platila 240 miliona evra za obezbeđivanje trogodišnjeg ugovora za emitovanje utakmica Lige šampiona sredom uveče na svojoj Prime Video platformi od 2021. do 2024. Prema uslovima ugovora, striming platforma emitovaće ukupno 17 igara po sezoni plus reprize, kao i emsije o istaknutim događajima na mečevima.Mediaset, Sky Italia i DAZN još uvek se takmiče za paket igara za utorak uveče, s tim da se javni emiter Rai već isključio iz nadmetanja, dodaje se u izveštaju. Sky je trenutni ekskluzivni nosilac prava na utakmice Lige šampiona i Lige Evrope u Italiji, nakon što je 2017. godine platio oko 300 miliona evra za paket 2018-21.Krajem prošle godine Amazon je dogovorio sličan trogodišnji ugovor da u Nemačkoj emituje 16 mečeva grupnih faza Lige šampiona, kao i nokaut utakmice. Takođe je prenosio neke utakmice Bundeslige i engleske Premier lige na svojoj striming platformi u Nemačkoj i Velikoj Britaniji.

Svet

Stara banja u Mađarskoj postala „zeleni“ akvapark

Rekonstrukcijom termalnog kupališta u mađarskom Debrecenu iz tridesetih godina prošlog veka nastao takozvani kontemplativni vodeni park Aquaticum, prenosi portal Gradnja.Arhitektonski studio BORD potpisao je projekat vodenog parka u okviru zaštićenog gradskog područja Debrecena koji je, kako se ocenjuje odstupio od stereotipa adrenalinske zabave u sličnim kompleksima.Mađarski arhitektonski studio opisao je svoj najnoviji projekat kao „skrivenu oazu zaključanu u sanduku duboko u šumi“ i akvapark zaista ima oblik velike izdužene kutije koja je zaronjena u zeleno okruženje.Iskustvo uživanja u vodi osmišljeno je tako da favorizuje kontakt posetilaca sa prirodom, a u zoni otvorenih bazena nivo vode je isti kao i okolni travnjaci i vegetacija, što pruža poseban osećaj veze sa prirodom.Na nešto višem nivou, na krovu objekta, koji je popunjen ležaljkama i suncobranima, može da se uživa u pogledu koji se gubi u okolnoj šumi.SAVREMENA ARHITEKTURA: NAGRADA TVORCIMA ZGRADE KOJA VISI U VAZDUHU Ipak, iako je primarna želja arhitekta bila da integrišu objekat u okolni ekosistem, delovi kompleksa koje arhitekte ocenjuju kao najviše veštački naglašavaju njegov intrigantniji karakter, piše Domusweb. Tako, na primer, u zatvorenom spa delu bazeni od mozaika boje kajsije naglašeni su neonskim cevima koji ispisuju ritmičku geometriju na plafonu.Na fasadama su isečena zagonetna trouglasta vrata koja pružaju neobičan osećaj prilikom prolaska, odnosno kao da stupate u neku novu dimenziju, navode autori.U spoljašnjim prostorima i u unutrašnjosti, geometrijskim formama naglašeni su i konstruktivni i estetski elementi objekta.

Svet

Tviter će ipak omogućiti deljenje hakovanog sadržaja nakon reakcije javnosti

Nakon burne reakcije javnosti zbog njihove odluke da cenzurišu Njujork Poust, Tviter je ublažio svoju politiku protiv deljenja hakovanog sadržaja, tako da više neće uklanjati hakovani sadržaj ukoliko ga hakeri ili oni koji „deluju u dogovoru“ sa hakerima direktno ne dele, piše britanski Gardijan.Fejsbuk i Tviter preduzeli su u sredu korake da ograniče širenje kontroverznog članka u Njujork Poustu koji kritikuje Džoa Bajdena, izazivajući negodovanje među konzervativcima i podstičući raspravu o tome kako društvene mreže treba da se nose sa dezinformacijama uoči izbora u SAD-u.U potezu bez presedana protiv velike novinske publikacije, Tviter je blokirao korisnike da dele ili postavljaju linkove do priče ili fotografija iz nepotvrđenog članka.Korisnicima koji pokušavaju da podele priču prikazano je obaveštenje gde piše da Tviter „ne može da ispuni ovaj zahtev, jer je link identifikovao kao potencijalno štetan“.Priču, navodno zasnovanu na materijalima koje je prodavnica računara ukrala sa laptopa Hantera Bajdena, Tviter je blokirao iz dva razloga, prema saopštenju kompanije. Prvo, sadržao je lične podatke kao što su privatne adrese mejla i drugo, sadržao je hakovani materijal, kršeći politiku uspostavljenu 2018. godine zbog navodnih hakovanja koje je Rusija organizovala uoči predsedničkih izbora 2016. godine.Ta potonja politika je sada oslabljena, prema navodima Vidže Gadi, šefa politike korišćenja Tvitera.„Označićemo tvitove kako bi pružili kontekst, umesto da potpuno blokiramo deljenje linkova na Tviteru“, navodi ona.Politika protiv hakovanog sadržaja dovela je do zabrinutosti, jer bi Tviter mogao da kažnjava izveštavanje vezano za hakovanje, ograničavajući legitimno novinarstvo.„Verujemo da etiketiranje tvitova i osnaživanje ljudi da sami procenjuju sadržaj bolje služe javnom interesu i javnom razgovoru. Politika firme koja se tiče hakovanog sadržaja biće ažurirana kako bi odražavala ove nove mogućnosti izvršenja“, napisala je Gadi na svom Tviteru.

Svet

Nezapamćen skok akcija onlajn platforme Allegro

Cena deonica kompanije Allegro, u vlasništvu fonda Mid Europa Partners, prvog dana trgovanja na berzi skočila za 51 odsto, navodi se u saopštenju investicionog fonda. Allegro, koja je jedna od...

Svet

EU najavljuje povratak farmaceutske industrije na kontinent

Stanovništvo Evrope trenutno ima manju cenu lekova, naročito generičkih, usled proizvodnje koja je izmeštena u inostranstvu. Međutim, kako je pandemija koronavirusa ukazala na probleme globalni...

Svet

YouTube planira da zabrani QAnon teoriju zavere

Jutjub (YouTube) je u četvrtak rekao da će započeti zabranu nekih sadržaja povezanih sa QAnon-om, masovnim i neutemeljenim pokretom teorije zavere koji je povezan sa stvarnim nasiljem, piše britanski Gardijan.Platforma će se fokusirati na sadržaj koji cilja pojedince ili grupe sa teorijama zavere povezane sa QAnon-om. Nova pravila protiv govora mržnje stupiće na snagu odmah, a u narednim nedeljama će ih „pojačavati“ dodatno.„Jedan primer bi bio sadržaj koji nekome preti ili ga uznemirava sugerišući da je saučesnik u nekoj od ovih štetnih zavera“, navodi se u saopštenju.Kompanija je tvrdila da je ranije preduzimala korake da ograniči takav sadržaj, uključujući ograničavanje dosega štetnih dezinformacija putem svog sistema preporuka, ali je priznala da „može učiniti još više“.Jutjub se tako pridružuje Fejsbuku u suzbijanju QAnon sadržaja uoči predsedničkih izbora 3. novembra. Fejsbuk je 6. oktobra objavio da će zabraniti sve stranice, grupe i naloge u vezi sa promocijom QAnon sadržaja.

Svet

Moska zapošljava studente kao nastavnike u osnovnim školama

Moskva planira da zaposli univerzitetske studente u osnovne škole kako bi zamenili starije i ranjive nastavnike, jer Rusija izveštava o rekordnom broju novih zaraza korona virusom, piše britanski Gardijan.Sergej Sobjanjin, gradonačelnik ruske prestonice, najavio je u sredu da će srednje škole ostati zatvorene sledeće nedelje nakon produženog jesenjeg raspusta.Međutim, osnovne škole će se ponovo otvoriti, a nastavnici pripravnici i studenti dovedeni su da vode neke časove pod „daljinskim nadzorom“ iskusnog osoblja. Ovo bi zaštitilo starije nastavnike i one koji pate od hroničnih bolesti, rekao je Sobjanjin.Saopštenje prati poteze zdravstvenih službi u Rusiji i drugde da angažuju studente medicine u borbi protiv Kovida.Sobjanjin je rekao da odluka "nije bila laka, ali neophodna", jer Moskva nastavlja da beleži oko 5.000 novih slučajeva dnevno. Rekao je da je grad odlučio da nastavi sa radom osnovih škola jer su mlađi učenici manje izloženi riziku i zaposlenim roditeljima je teže da ih ostave same.Rusija je izvestila o rekordnom broju dnevnih infekcija tokom većeg dela protekle nedelje, a u sredu su prvi put premašili 14.000. Prethodnog dana Rusija je zabeležila najveći broj dnevnih smrtnih slučajeva od početka pandemije, sa 244 smrti.

Svet

Berlin pokazuje srednji prst ljudima koji ne nose maske u reklamnoj kampanji

Berlinska turistička uprava pokrenula je reklamnu kampanju na kojoj prikazuje stariju ženu koja daje srednji prst ljudima koji odbijaju da nose maske, piše BBC.„Podignut srednji prst za sve koji su bez maske", piše na posteru, uz fotografiju maskirane žene.Iz agencije „Posetite Berlin“, koja je u saradnji sa lokalnim vlastima Berlina autor kampanje, navode da je cilj naglasiti važnost zaštite zdravlja starijih ljudi.Ali kampanja se pokazala kontroverznom, a neki u Nemačkoj su je nazvali uvredljivom.Oglas "Poštujemo pravila korone", koji su pokrenuli Senat i „Posetite Berlin“, u početku se pojavio u utorak u lokalnim novinama, ali se brzo proširio po društvenim mrežama.Kristijan Tancler, portparol agencije „Posetite Berlin“, kaže da poster, koji je deo šire kampanje, služi da podseti ljude da poštuju pravila.„Većina Berlinaca i naših gostiju poštuje pravila oko korona virusa, ali neki to ne rade", rekao je on.„Ti ljudi rizikuju živote starijih i onih koji su u rizičnim grupama, tako da smo želeli da skrenemo pažnju na taj problem“, dodao je on.Zbog toga su, kaže, izabrali provokativan ton, što je prilično berlinski.Međutim, kampanja se nije svima svidela.Među njima je Lorenc Merold, urednik berlinskog lista Der Tegešpigl.„Vlasti Berlina misle da je vređanje ljudi uspešnije od strogih, jasnih pravila i efikasne kontrole. Potpuno su pogrešili", ističe on.Berlin je zabeležio 19.537 potvrđenih slučajeva, od toga je njih 237 bilo sa smrtnim ishodom.

Svet

Slovenija pooštrava mere zbog sve većeg broja zaraženih

Slovenija od četvrtka pooštrava mere u pokušaju da smanje broj novih slučajeva, mere uključuju nastavu na daljinu, zabranu kretanja između regija, ograničenja okupljanja i obavezno nošenje maski na otvorenom u regijama na "crvenoj listi", kojih je sedam od ukupno 12, javlja Radio Slobodna Evropa.Jansez Janša, premijer Slovenije rekao je da je među novim merama i aktiviranje rezervnih kapaciteta u zdravstvenom sistemu.Nastava u školama će biti ograničena, tako da će nastava za učenike od petog razreda osnovne škole biti onlajn najmanje do jesenjeg raspusta, koji počinje u poslednjoj nedelji oktobra, kada će situacija biti ponovo razmotrena.Janša je rekao da će ta mera važiti i za srednje škole, a fakulete je pozvao da što više rade onlajn.Takođe je rekao da je sedam od 12 slovenskih statističkih regija premašilo prag od 140 novih slučajeva infekcije na 100.000 stanovnika u periodu od dve nedelje.U tih sedam regija koje su na crvenoj listi, kretanje između regiona biće zabranjeno, dok će okupljanja biti ograničena na 10 ljudi.Uvedena je obaveza nošenja maski na otvorenom, a određene aktivnosti, poput sportskih događaja, biće otkazane.Janša je takođe rekao da vlada razmatra produženje važenja turističkih vaučera koji ističu na kraju godine.Slovenija je u sredu zabeležila najveći dnevni broj zaraženih od početka epidemije i to 707 na osnovu 4.902 testirana uzorka, što znači da je 14,4 odsto bilo pozitivnih.

Svet

Pandemija podstakla razvoj biciklizma u Evropi

Od početka pandemije u Evropi je izgrađeno 2.300 kilometara novih biciklističkih staza, a ukupne investicije u tu infrastrukturu bile su veće od jedne milijarde evra, piše BBC."Biciklizam je iz pandemije izašao kao veliki pobednik i to nam pokazuje njegov potencijal da promeni naše gradove i naše živote", kaže Džil Voren, iz Evropske biciklističke federacije u Briselu."Pre pandemije imali smo 1.000 biciklista na glavnoj ulici, sada ih imamo 7.000", rekao je Pjerfrančesko Maran, zamenik gradonačelnika Milana, koji je zadužen za urbanizam u tom gradu.Prema njegovim rečima, ranije je bilo pokušaja da se uvedu trake za bicikliste na ulicama, ali su tada vozači automobila protestovali. Milano je među prvima uveo bicikle kao vid javnog prevoza i sada ima 35 kilometara biciklističkih staza, međutim mnog od njih su privremene.Regionalna vlada ovog dela Italije uložila je 115 miliona evra u podsticanje biciklizma,i nudi subvenicije od 500 evra ukoliko neko želi da kupi novi bicikl ili električni skuter.SMRKLO JAVNOM PREVOZU, SVANULO BICIKLU U Briselu je izgrađeno 40 kilometara novih staza u najprometnijim delovima grada, uvedena je i zona u kojoj pešaci i biciklisti imaju prednost nad automobilima, u cilju da se obezbedi prostor za bezbednu distancu.Regionalna ministarka saobraćaja, Elke Van den Brant, u aprilu je pozvala stanovnike da izbegavaju javni prevoz, a čini se da je dosta ljudi prešlo na bicikle, budući da je u isto vreme prošle godine bilo 44 odsto manje bicikista nego sad.Za razliku od većine drugih većih gradova, Amsterdam je već imao adekvatnu biciklističku infrastrukturu pre pandemije. Poznato je da ovaj grad ima više bicikala nego ljudi kao i čak 767 kilometara dobro profilisanih biciklističkih staza.Na kraju, ostaje pitanje da li će aktuelni trendovi, ili će opasti kada se virus povuče.

Svet

Fejsbuk zabranjuje oglase koji odvraćaju od vakcinisanja

Fejsbuk će početi da zabranjuje oglase koji ljude odvraćaju od vakcinacije, saopštio je tehnološki gigant i najavio novu informativnu kampanju o vakcini protiv gripa, piše agencija Rojters.Oglasi za zakon ili protiv vladinih politika o vakcinama, uključujući i vakcinu protiv kovida-19, i dalje će biti dozvoljeni.Odnosno, oglasi s netačnim informacijama o vakcini su zabranjeni, ali oglasi u kojima se izražava protivljenje vakcinama su dozvoljeni ukoliko ne sadrže lažne tvrdnje.Fejsbuk koji ima 2,7 milijardi aktivnih korisnika mesečno, bio je pod pritiskom zakonodavaca i grupa za javno zdravlje da izvrši suzbijanje sadržaja protiv vakcina i širenja dezinformacija na svojoj platformi.Džejson Hirš, menadžer javne politike Fejsbuka rekao je da kompanija veruje da bi korisnici trebalo da budu u stanju da izraze svoje lične stavove protiv vakcine i da bi agresivnija cenzura mogla imati negativne posledice.Fejsbuk takođe sarađuje sa partnerima iz javnog zdravstva poput Svetske zdravstvene organizacije i UNICEF-a na kampanjama za razmenu poruka radi povećanja stope imunizacije.U septembru je kompanija takođe rekla da će prestati da preporučuje Fejsbuk grupe povezane sa zdravljem, rekavši da je presudno da ljudi zdravstvene informacije dobijaju iz „autoritativnih izvora“.

Svet

Srbija ulazi u Mišlenov kulinarski vodič

Raznovrsna kuhinja i geografski položaj između Istoka i Zapada i bogata razmena iskustava kroz istoriju čine kulinarsku kulturu Srbije. U njoj se prepliću grčki, turski, mađarski i balkanski uticaji, a kako se navodi, Mišlen će svoje zvezdice novoj destinaciji dodeljivati tokom decembra u Beogradu."Misija Mišlenovog vodiča ostaje ista i posle 120 godina: da promoviše najbolje kulinarske destinacije širom sveta. Beograd je mesto gde tradicija tapše po ramenima mlade talente, spremne da zablistaju", kaže direktor Mišlenovog međunarodnog vodiča Gvendal Pulnek.Prema njegovim rečima novootkrivena dinamičnost i važnost gastronomije za ljude u Srbiji rezultiraju izdašnim iskustvima u trpezariji i radujemo se što ih otkrivamo našim čitaocima.Srpski terroir* je poznat po vinogradarstvu, koje je zemlji omogućilo da razvije neke karakteristične sorte grožđa, a ravnice i brdoviti pejzaži kriju bogatu i plodnu zemlje koje daje proizvode visokog kvaliteta tokom svake sezone. Kao takva, hrana se urezala u svakodnevni život srpskog naroda, a jelo je popularna zabava, jer su mnogi restorani otvoreni do ranih jutarnjih sati.Selekciju za Beograd će vršiti anonimni i nezavisni inspektori Mišlenovog vodiča, koji će ocenjivati restorane na osnovu kriterijuma koji važe u svetu, kako bi dali najbolje preporuke kao i za sve ostale gastronomije.Beograd, prvi srpski korak za Mišlenov vodič, pridružuje se Sloveniji i Malti kao najnovijim kulinarskim destinacijama obuhvaćenim Vodičem, čime je njihov ukupan broj prešao trideset naslova.KOJI SU KRITERIJUMIZa kvalitet hrane na osnovu pet kriterijuma restorani mogu da dobiju do tri zvezdice. Ocenjuje se kvalitet namirnica, majstorstva ukusa, tehnike kuvanja, ličnost kuvara, odnos cene i ponude, kao i doslednosti kvaliteta, koju potvrdjuju Mišlenovi inspektori.Mišlenovi inspektori anonimno posećuju restorane širom sveta i ocenjuju isključivo kvalitet hrane koju služe, na osnovu tih pet kriterijuma.Zvezdice ne zavise od enterijera, dekora stola ili kvaliteta usluge restorana, jer se to rangira posebno, ocenom od 1 do pet.U Mišlenovom vodiču nalaze se svi restorani dobitnici zvezdica, a do sada vodič je prodat u više od 30 miliona publikacija.* Terrior je francuski temin koji se koristi za opisivanje faktora životne sredine koji utiču na fenotip useva, uključujući jedinstveni kontekst okoline, poljoprivredne prakse i stanište specifičnog rasta useva.

Izdanja

Broj 126

Svet

Zašto evropske visokotehnološke kompanije retko izlaze na berzu?

Nokia će graditi mobilnu mrežu na Mesecu

Hrvatska elektroprivreda najavljuje investiciju od pola milijarde evra

Kineska privreda prešla u pozitivnu teritoriju tokom trećeg kvartala

Italija pooštrava mere nakon porasta broja novozaraženih

Češka: Demonstracije zbog novih mera protiv koronavirusa

Međunarodne finansijske institucije regulisaće digitalne valute

Od početka pandemije 300.000 nezaposlenih više u Bugarskoj

Amazon će prenositi Ligu šampiona u Italiji

Stara banja u Mađarskoj postala „zeleni“ akvapark

Tviter će ipak omogućiti deljenje hakovanog sadržaja nakon reakcije javnosti

Nezapamćen skok akcija onlajn platforme Allegro

EU najavljuje povratak farmaceutske industrije na kontinent

YouTube planira da zabrani QAnon teoriju zavere

Moska zapošljava studente kao nastavnike u osnovnim školama

Berlin pokazuje srednji prst ljudima koji ne nose maske u reklamnoj kampanji

Slovenija pooštrava mere zbog sve većeg broja zaraženih

Pandemija podstakla razvoj biciklizma u Evropi

Fejsbuk zabranjuje oglase koji odvraćaju od vakcinisanja

Srbija ulazi u Mišlenov kulinarski vodič

Izdanja

Decembar 2025.

Novembar 2025.

Oktobar 2025.

Septembar 2025.

Jul 2025.

Jun 2025.

Maj 2025.

April 2025.

Mart 2025.

Svet

Izdanja

Decembar 2025.

Novembar 2025.

Oktobar 2025.

Septembar 2025.

Jul 2025.

Jun 2025.

Maj 2025.

April 2025.

Mart 2025.

NOVA EKONOMIJA

prtplatite se za čitanje premium sadržaja

Vreme je novac, štedimo ga za vas.

Vreme je novac,
štedimo ga za vas.