Svet

Američki sud: Program masovnog nadzora na koji je ukazao Snouden bio je nezakonit

Sedam godina nakon što je bivši zaposleni Agencije za nacionalnu bezbednost Edvard Snouden ukazao na masovni nadzor telefonskih zapisa Amerikanaca, apelacioni sud je utvrdio da je program bio nezakonit i da američki obaveštajni lideri koji su ga javno branili nisu govorili istinu, javlja agencija Rojters.U presudi donetoj juče, Američki apelacioni sud rekao je da je operacija koja je tajno prikupljala milione američkih telefonskih zapisa kršila Zakon o nadzoru spoljne obaveštajne službe i da je bila neustavna.Snouden, koji je pobegao u Rusiju nakon otkrivanja ove operacije 2013. godine i još uvek se suočava sa američkim optužbama za špijunažu, rekao je na Tviteru da je presuda potvrda njegove odluke da izađe u javnost sa dokazima o domaćoj operaciji prisluškivanja Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA).„Nikada nisam zamišljao da ću doživeti da naši sudovi osude aktivnosti NSA kao nezakonite“, napisao je Snouden.Najviši obaveštajni zvaničnici javno su insistirali na tome da NSA nikada svesno nije prikupljala informacije o Amerikancima. Nakon što je program otkriven, američki zvaničnici su se vratili argumentu da je špijuniranje odigralo presudnu ulogu u borbi protiv domaćeg terorizma.

Herbalajf kažnjen sa preko 123 miliona dolara zbog podmićivanja zvaničnika

Multi-level marketing kompanija "Herbalajf nutrišn" moraće da plati kaznu od 123,3 miliona dolara zbog podmićivanja medija i državnih službenika u Kini, saopštilo je Ministarstvo pravde SAD, a ...

GSK i Sanofi započinju testiranje vakcine protiv koronavirusa na ljudima

GSK i Sanofi, koji su među najvećim proizvođačima vakcina, trebalo bi da započnu testiranje svoje vakcine protiv korone na ljudima u SAD-u, nakon obećavajućih rezultata u ranim fazama istraživanja, piše britanski Gardijan.Ova dva poizvođača započela su saradnju u aprilu ove godine, kako bi zajedničkim trudom proizveli što efikasniju vakcinu.Vakcina kombinuje postojeću tehnologiju koju Sanofi koristi za pravljenje vakcine protiv gripa, zajedno sa dodatkom iz GSK, poznatim kao adjuvant ili pomoćno sredstvo, koje može da se meša s vakcinom da bi izazvalo jaču imunološku reakciju.Kompanije su saopštile da je kliničko ispitivanje, koje uključuje 440 zdravih odraslih osoba u SAD, osmišljeno da proceni sigurnost, podnošljivost i imunološki odgovor vakcine, i nada se da će prvi rezultati biti dobijeni početkom decembra 2020. godine.Ispitivanje faze 3 moglo bi početi pre kraja godine, što bi podrazumevalo davanje vakcine hiljadama ljudi, a ukoliko to uspešno prođe, GSK i Sanofi tražiće regulatorno odobrenje u prvoj polovini 2021. godine.Zajedno, dve farmaceutske kompanije imaju najveće kapacitete za proizvodnju vakcina, a plan im je da do 2021. godine imaju milijardu doza.Prema Tomasu Triumfu, globalnom šefu Sanofija, početak kliničke studije bio je “važan korak” ka potencijalnoj vakcini koja bi mogla da pomogne u pobedi nad pandemijom.Dve kompanije su u julu najavile planove da saradjuju sa američkom vladom za proizvodnju 100 miliona doza vakcina, uz opciju da vlada nabavi do 500 miliona dodatnih doza u budućnosti.Britanska vlada se dogovorila da će kupiti do 60 miliona doza vakcina.

Fejsbuk će ipak blokirati političke oglase u nedelji pred izbore u Americi

Tehnološki gigant Fejsbuk saopštio je da će krajem oktobra, pred predsedničke izbore u Americi, blokirati nove političke oglase, između ostalih mera, kako bi smanjio širenje dezinformacija i sprečio bilo kakvo mešanje političara, piše Njujork tajms.Fejsbuk je danas saopštio da planira da uvede niz promena kako bi ograničio dezinformisanje birača i sprečio mešanje predsednika Trampa i drugih političara.Društvena mreža rekla je da planira da zabrani bilo koji novi politički oglas na svom sajtu u nedelji pre izbora. Fejsbuk će takođe ojačati mere protiv objava na platformi koje pokušavaju da odvrate ljude od glasanja. Nakon izbora, blokiraće pokušaje bilo kog kandidata da tvrdi lažnu pobedu preusmeravanjem korisnika na tačne informacije o rezultatima.„Ovi izbori neće biti uobičajeni za nas“, napisao je Mark Zakerberg, izvršni direktor Fejsbuka, u objavi. Rekao je da je zabrinut zbog izazova sa kojima bi se ljudi mogli suočiti prilikom glasanja tokom pandemije i kako bi brojanje glasova moglo trajati danima ili nedeljama, što bi potencijalno moglo dovesti do novih nemira. Kao rezultat toga, rekao je da „svi imamo odgovornost da zaštitimo svoju demokratiju“.Fejsbuk je postao ključno bojno polje, kako za kampanje Trampa, tako i Bajdena. Trampova kampanja prikazivala je oglase na ovoj društvenoj mreži koji sadrže lažne optužbe za korupciju u vezi sa Bajdenom. Kampanja Bajdena kritikovala je Fejsbuk jer dozvoljava laži, istovremeno trošeći milione dolara za kupovinu oglasa na platformi kako bi privukla birače.Društvena mreža nastoji da spreči zloupotrebu. Konkretno, kompanija iz Silicijumske doline želi da izbegne ponavljanje 2016. godine, kada su Rusi koristili platformu da utiču na američko biračko telo deljenjem objava koje promovišu Trampa.Nakon što su dokazi o ruskom mešanju putem Fejsbuka postali neosporivi, Zakerberg je potrošio milijarde dolara za zaštitu društvene mreže, unajmio hiljade radnika fokusiranih na sigurnost platforme i sarađivao sa obaveštajnim agencijama i drugim tehnološkim kompanijama kako bi zaštitio Fejsbuk od stranog mešanja.Uprkos tome, fejsbuk se i dalje suočava sa kritikama jer su domaće dezinformacije o ovogodišnjim izborima rasle. Zakerberg je tada odbio da ukloni veći deo tih lažnih informacija, rekavši da Fejsbuk podržava slobodu govora. Mnogi zaposleni u kompaniji usprotivili su se toj poziciji.Pored ograničenog oglašavanja, Fejsbuk je rekao da će na vrhu Njuz fida (News Feed) postaviti ono što naziva svojim informativnim centrom za glasanje, središte za pronalaženje tačnih informacija o tome kako se registrovati za glasanje, i kada i gde to učiniti.Kompanija je takođe rekla da će ograničiti broj ljudi kojima korisnici mogu da prosleđuju poruke u svojoj aplikaciji Mesindžer (Messenger) na najviše pet ljudi, u odnosu na više od 150 koliko je to bilo ranije.Širenje dezinformacija putem privatnih komunikacionih kanala mnogo je teži problem za rešavanje nego na javnim društvenim mrežama, jer su privatne poruke skrivene. Ograničavanje prosleđivanja poruka moglo bi usporiti to širenje.„Potrebni su zajednički napori svih nas, političkih partija i kandidata, izbornih vlasti, medija i društvenih mreža, a na kraju i glasača, kako bismo ispunili svoje odgovornosti“, rekao je Zakerberg.

Viz Er suspenduje letove iz Slovenije, ukida još linija iz Tuzle

Niskotarifni avio-prevoznik Wizz Air (Viz er) privremeno će obustaviti letove na svojoj jedinoj liniju do Slovenije tokom predstojeće zime, kao i osam letova iz svoje baze u Tuzli, prenosi portal Ex-YU Avia...

Javni dug SAD dostiže 100 odsto BDP-a u 2021. godini

Federalni budžet Sjedinjenih Američkih Država imaće deficit od 3,3 biliona dolara ove godine, što predstavlja trostruko uvećanje u odnosu na 2019. godinu, a očekuje se da će javni dug premašiti...

Svetska banka ukida Doing Business listu zbog „nepravilnosti“

Svetska banka je obustavila objavljivanje svog globalnog indeksa lakoće poslovanja nakon što je pronašla „nepravilnosti“ u svojim podacima koje su mogle uticati na rangiranje nekih zemalja, uključujući Saudijsku Arabiju i Kinu, piše Fajnenšal tajms.Prema indeksu lakoće poslovanja Svetske banke, koji Svetska banka izračunava za praćenje regulacije poslovnog okruženja i zaštitu imovinskih prava, zemlje kao što su Rusija, Kina, Saudijska Arabija i Uzbekistan naglo su porasle u nedavnim izveštajima. Godišnji izveštaj „Doing Business“, u kojem se nalazi rang lista zemalja bazirana na indeksu lakoće poslovanja, pokrenut 2002. godine, postao je uticajni globalni pokazatelj za procenu poslovnog okruženja i relativne konkurentnosti zemalja.Zemlja koja napreduje na rang listi ima tendenciju da podstakne direktne strane investicije.Međutim, prema saopštenju Svetske banke, u izveštajima za 2018. i 2020. godinu utvrđeno je nekoliko nepravilnosti.„Podaci iz poslednjih pet godina moraju se sistematski pregledati, dok se nepravilnosti ne isprave neće biti novog izveštaja“, rekla je banka.Bolje rangiranje Saudijske Arabije, Kine i Azerbejdžana posebno je primetno. Saudijska Arabija popela se sa 92. na 62. mesto, iako postoje snažne sumnje da se pravni okvir za osnivanje preduzeća toliko značajno poboljšao. Isto se može reći i za druge dve zemlje.Kina je takođe bila među 10 najboljih poboljšanih poslovnih okruženja u 2020. godini, pa se tako popela sa 46. mesta na 31. i time prestigla Francusku.Ali integritet podataka nije bio jedini problem sa rangiranjem zemalja na ovaj način, prema Karlosu Lopezu, profesoru ekonomije na Univerzitetu u Kejp Taunu i bivšem šefu Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Afriku.„Fokus na investitore mami zemlje da smanje poreze ili olakšaju regulativu, iako bi, makroekonomski, pravi potez bio upravo suprotan. Vlade se takmiče za direktne strane investicije, a investitori uživaju visok rang u indeksu lakoće poslovanja“, zaključuje Lopez.Ove rang liste bile su kritikovane i ranije, Vivek Morti i Arul Džejson sa Indijskog instituta za menadžment u Bangaloru tvrde da rangiranje ne može da obuhvati stvarne troškove poslovanja u zemljama sa velikim neorganizovanim sektorom.Srbija se nalazi na 44. mestu na globalnom indeksu lakoće poslovanja.

Trgovinski deficit Crne Gore premašio milijardu evra

Ukupna trgovinska robna razmena Crne Gore od početka godine do kraja jula iznosila je 1,4 milijarde evra, što predstavlja pad od 17,8 odsto, najnoviji su podaci Monstata.Crnogorski zavod za statistiku navodi da je izvozeno robe vrednosti 200 miliona evra, a da je uvoz bio 1,22 milijardi evra, što znači da je trgovinski deficit za prvih sedam meseci premašio milijardu evra.U odnosu na isti period prošle godine, izvoz je manji za 12,5 odsto, a uvoz manji za 18,7 odsto.Trgovinska razmena je do marta bila na istom nivou kao i prethodne godine, a zatim je usledio veliki pad usled pojave pandemije koronavirusa.Tokom zdravstvene krize, na pad trgovinske razmene uticalo je i smanjenje privrednih aktivnosti, uvođenja zabrane rada u pojedinim delatnostima, ograničenja u saobraćaju, kao i drastičan pad turizma.Najveću trgovinsku razmenu u ovom periodu Crna Gora je imala sa Srbijom, koja je vredela 285 miliona evra, što čini 20 odsto ukupne nacionalne trgovinske razmene. U istom periodu prošle godine razmena sa Srbijom vredela je 343 miliona evra.Uvoz robe iz Srbije iznosio je 236 miliona evra, dok je Crna Gora u Srbiju izvezla robu u vrednosti od 50 miliona evra, što je četvrtina njenog ukupnog izvoza.Smanjen je uvoz naftnih derivata i goriva sa prošlogodišnjih 117 na 63 miliona evra, a struje sa 38 na 26 miliona evra.Uvoz hrane smanjen je sa 266 na 231 milion evra, a pića sa 40 na 28 miliona evra, dok je izvoz duvana porastao sa 1,3 na 1,8 miliona evra.Zbog smanjenja građevinskih aktivnosti, naročito na auto-putu, pao je uvoz gvožđa i čelika sa 49 na 33 miliona, nemetalnih minerala sa 77 na 59 miliona i ostalih metala sa 66 na 57 miliona evra.Uoči pandemije povećan je jedino uvoz medicinskih i farmaceutskih proizvoda sa 60 na 69 miliona evra, dok je izvoz istih takođe povećan sa 12,8 na 13,6 miliona.

Potomci žrtava nacističkog režima dobijaju olakšice za sticanje austrijskog državljanstva

Nova uredba Zakona o državljanstvu koja je stupila na snagu 1. septembra 2020. godine omogućava potomcima žrtava nacističkog režima da po olakšanoj proceduri steknu austrijsko državljanstvo. Oni nisu u obavezi da se odreknu drugog državljanstva ni da obezbede potvrdu o prebivalištu u Austriji, piše portal Schengenvisainfo.Austrijski ministar unutrašnjih poslova Karl Nehamer izjavio je da je usvajanje ovog akta rezultat mnogih bolnih godina suočavanja s prošlošću. Prema Nehameru, posle 1945. godine pitanje raseljenih austrijskih građana tokom nacističkog režima bilo je jedno od glavnih poglavlja u austrijskoj istoriji.Ministar Nehamer objasnio je da je prilika da potomci nacističkih žrtava dobiju austrijsko državljanstvo znak dubokog poštovanja prema žrtvama i članovima njihovih porodica.Do sada je postojalo olakšano sticanje državljanstva prijemom samo za one koji su napustili Austriju do 9. maja 1945. godine, što je produženo do 15. maja 1955. godine.Pokrajina Beč se od početka godine priprema za novu uredbu. Bečko Magistratsko odeljenje za državljanstvo i imigraciju osnovalo je novi sektor i zaposlilo 40 službenika, istoričara i pravnika čiji je zadatak da brzo i profesionalno sprovode uredbu. Svi zaposleni su prošli odgovarajuću obuku.

Francuska: Maske obavezne u kancelarijama

Prema novom zakonu u Francuskoj, od danas su maske obavezne u svim zajedničkim i zatvorenim prostorima, s obzirom na to da zaraze koronom u proseku prelaze više od pet hiljada novih slučajeva dnevno, a dokazi pokazuju da je radno mesto najveći izvor prenosa, piše britanski Gardijan.Novi francuski zakon koji zahteva da gotovo svi zaposleni nose zaštitne maske na radnom mestu bio je navodno toliko težak za izradu da je konačno objavljen nešto pre 21 sat u ponedeljak uveče, manje od 12 sati pre nego što je stupio na snagu.U oblastima u kojima je virus najaktivniji, kao što je širi region Pariza, radnici mogu na kratko ukloniti maske za lice, ali samo kada postoji odobreni sistem ventilacije i ne više od jednog zaposlenog na svaka 4 kvadratna metra kancelarijskog prostora.„Jedini izuzetak za kancelarijske radnike je ako se slučajno nalazite sami u sobi ili ako imate dovoljno sreće da imate svoju zatvorenu kancelariju“, rekao je Žan-Filip, koji radi kao programer u Parizu.Lorent Pjetrazevski, francuski ministar zadužen za zdravlje i bezbednost na radu, rekao je u ponedeljak da će kompanijama i zaposlenima biti dozvoljeno nekoliko dana da obezbede poštovanje novih pravila. Nakon toga, trebalo bi da očekuju provere inspektora.

Test na koronu koji za 15 minuta daje rezultate biće gotov krajem septembra

Švajcarska farmaceutska kompanija Roche potvrdila da će brzi test na korona virus lansirati krajem meseca, prenosi portal CNBC.Prema ranijoj najavi posao bi morao da se sprovede sa južnokorejskom fabrikom SD Biosensor Inc, koja već raspolaže brojnim testovima za otkrivanje virusa.Roche sa njima inače ima ugovor o distribuciji u svetu.Taj test na antigene virusa SARS-CoV-2 koji je izazvao pandemiju Covida 19, biće dostupan u zemljama koje priznaju oznaku CE, koja je obavezna za proizvode koji ulaze na tržište Europske unije.Prema saopštenju kompanije, test tačno dijagnostifikuje u više od 96 odsto zaražene pacijente, a u 99 odsto slučajeva je tačan kada pokazuje one koji nisu zaraženi. „Test služi kao početni skrining za ljude koji su bili izloženi pacijentima zaraženim SARS-CoV-2 ili okruženju gde vlada visok rizik od zaraze. Svakog meseca biće dostupno 40 miliona brzih testova. Taj kapacitet će se udvostručiti do kraja godine“, objašnjeno je u saopštenju kompanije Roche.Detalji o ceni testa nisu saopšteni, ali je poznato da ona ne zavisi od tehničke opreme u laboratorijama.Roche je test nazvao „pristupačnim“, ali nije otkrio detalje o cenama. To ne zavisi od tehničke laboratorijske opreme, rekla je kompanija, To kako se dodaje, znači da može da se koristi za brza i velika ispitivanja.Kompanija je saopštila da namarava da zatraži odobrenje za hitnu upotrebu testa u Sjedinjenim Državama, od njihoive Uprave za hranu i lekove.AMERIČKI TEST AMERIKANCIMAAmerička kompanija za medicinske uređaje Abbott Labs objavila je da je njihov novi brzi test FDA dobio hitno odobrenje prošle nedelje i koštaće oko 5 dolara.Prema odobrenju, taj test može da se koristi na pacijentima koji već imaju simtome sedam dana.Kada je stiglo odobrenje, Trampova administracija obezbedila je najmanje 150 miliona tih testova, što će uposliti sve kapacitete te kompanije do kraja 2020. godine, a vrednost posla je preko 750 miliona dolara.IZ SRBIJE NA PCR TESTIRANJE U MAĐARSKU

Amazon traži analitičare za borbu protiv sindikalnog organizovanja

Amazon je uklonio dva oglasa za posao objavljena na svojoj korporativnoj veb lokaciji za zapošljavanje koji detaljno opisuju uloge „obaveštajnog analitičara“ koje su, između ostalih dužnosti, uključivale nadgledanje „pretnji organizovanjem rada“ unutar kompanije, piše portal The Verge.Oglasi koji su objavljeni pre nekoliko dana, prvi put su počeli da cirkulišu na Tviteru juče, pre nego što ih je Amazon uklonio kao odgovor na široko negodovanje na društvenim mrežama.Amazon je kasnije saopštio da oglasi nisu bili tačan prikaz pozicije.„Oglasi nisu pružali precizan i tačan opis radnog mesta, došlo je do greške i problem je sada rešen“, rekao je predstavnik Amazona u izjavi, iako Amazon nije ponudio nikakve informacije o tome kako su oglasi netačni.Oglasi su se odnosili na pozicije u Amazonovom odeljenju za globalne bezbednosne operacije, posebno u okviru Globalnog obaveštajnog programa. Jedan je bio za obaveštajnog analitičara, a drugi za višeg obaveštajnog analitičara.Uloge i dužnosti radnog mesta opisane su kao „vitalne za osiguravanje da Amazonovo rukovodstvo operacija ima pristup delotvornoj inteligenciji koja informiše donošenje odluka na globalnom nivou“. Deo tog napora, kao što je objašnjeno u oglasu, uključuje i „angažovanje i informisanje [izvršnog rukovodstva] o osetljivim temama ... uključujući pretnje organizovanjem rada protiv kompanije“.Nijedna Amazonova ugovorna, magacinska ili korporativna radna snaga nije sindikalno organizovana, a kompanija već dugo pokazuje anti-sindikalna osećanja kroz politiku i akcije preduzete protiv bivših zaposlenih.

SAD odbijaju rad na zajedničkoj vakcini zbog sukoba sa SZO

Sjedinjene Američke Države saopštile su juče da se neće pridružiti međunarodnoj koaliciji za pronalaženje i distribuciju vakcine Covid-19 širom sveta, zato što je koalicija predvođena Svetskom zdravstvenom organizacijom, piše Forbes.SZO je prošle nedelje saopštila da planira da sarađuje sa proizvođačima vakcina kako bi zemljama širom sveta obezbedila jednak pristup sigurnim i efikasnim vakcinama, nakon što dobiju dozvolu i odobrenje, kao i da će 172 zemlje potencijalno učestvovati u ovom planu.Koalicija predvođena Svetskom zdravstvenom organizacijom ima za cilj da do kraja 2021. godine od nekoliko proizvođača vakcina kupi 2 milijarde doza i distribuira ih širom sveta.Evropska komisija je potvrdila da će donirati 400 miliona evra, a SZO je rekla da se i Nemačka pridružila paktu.Međutim Sjedinjene Američke Države ne žele da učestvuju u ovoj globalnoj koaliciji.„SAD će nastaviti da angažuje naše međunarodne partnere kako bismo osigurali pobedu nad ovim virusom, ali multilateralne organizacije na koje utiče korumpirana Svetska zdravstvena organizacija i Kina neće nas sputavati“, rekao je Džad Dir, portparol Bele kuće.Sukob između američkog predsednika i SZO traje od decembra prošle godine i pojave korona virusa, pošto Tramp smatra da SZO nije adekvatno reagovala na pandemiju.On tvrdi i da je SZO prikrivala informacije o virusu zbog pritiska Kine, pa je ovu organizaciju nazavao “kineskom marionetom”.

Fejsbuk: Rusi preko američkih novinara utiču na levičare

Ruska uticajna kampanja predstavljala se kao neprofitni medijski sajt za vesti na engleskom i arapskom pod nazivom PisData (PeaceData) i regrutovala američke novinare da pišu o unutrašnjoj politici SAD-a, kako bi ciljala levičarske glasače u toj državi, saopštio je Fejsbuk, a piše agencija Rojters.Fejsbuk je potvrdio da je kampanja povezana sa ruskom Istraživačkom internet agencijom (IRA), koja je bliska ruskoj vlasti, i koja je bila optužena da se mešala u američke izbore 2016. godine.Operacija je imala 13 Fejsbuk naloga i dve stranice, koje su se bavile javnom debatom u Americi i drugim zemljama, uključujući Veliku Britaniju i Egipat.Fejsbuk ih je u ponedeljak suspendovao zbog korišćenja lažnih identiteta i drugih oblika „koordiniranog neautentičnog ponašanja“.U međuvremenu, Tviter je takođe suspendovao pet naloga sa svoje platforme „zbog manipulacije koju pouzdano možemo pripisati ruskim družavnim učesnicima“.Istražitelji kompanije za analitiku društvenih medija Graphika proučavali su operaciju i rekli da je sajt PisData pretežno ciljao progresivne i levičarske grupe u Sjedinjenim Američkim Državama i Britaniji, ali i da su objavljivali događaje u drugim zemljama, uključujući Alžir i Egipat.Ove akcije Fejsbuka i Tvitera su rezultat saradnje sa američkim Federalnim istražnim birom (FBI), koji je upozorio ove tehnološke kompanije.Fejsbuk kaže da je operacija postigla „mali uticaj“, oko 14.000 naloga pratili su samo jednu ili više uklonjenih stranica. Stranica na engleskom jeziku ima oko 200 pratilaca.

Evropa upozorila Mađarsku zbog zatvaranja granica

Mađarska je nedavno ponovo zatvorila svoje granice zbog pandemije, a Evropska komisija upozorila je mađarsku vladu da ne sme doći do bilo kakve diskriminacije na osnovu nacionalnosti i ponovila značaj „integriteta šengenskog prostora“, piše agencija Beta.Evropski komesar za pravosudje Didije Rejnders saopštio je na svom Tviter nalogu da je poslao pismo upozorenja mađarskoj vladi.Mađarska je predvidela izuzetke od zabrane ulaska na svoju teritoriju, posebno za gradjane zemalja Višegradske grupe (Češka, Slovačka i Poljska) sa negativnim testom na korona virus."Danas (komesarka za unutrašnje poslove) Ilva Johanson i ja šaljemo pismo madjarskoj vladi kojim podsećamo na značaj (zaštite) integriteta šengenskog prostora i na primenu nediskriminatorskih mera na granicama prema svim gradjanima i stanovnicima EU", naveo je komesar Rejnders."Svaka mera koja ne poštuje ove osnovne principe evropskog prava moraće, naravno, biti odmah povučena", naveo je on i najavio da će evropski komesari razgovarati sa madjarskim vlastima kako bi dobili "više informacija".Ne sme biti bilo kakve diskriminacije na osnovu nacionalnosti medju evropskim gradjanima, rekao je novinarima portparol Komisije Kristijan Vigand.

Fejsbuk preti da će ukinuti deljenje vesti u Australiji

Fejsbuk je zapretio da bi mogao da ukine mogućnost deljenja vesti u Ausraliji, nakon što je ta država najavila da bi tehnološke kompanije morale da plaćaju naknade medijima za plasiranje njihovog sadržaja, piše Fajnenšel Tajms (Financial Times).Društvena mreža je saopštila da bi "nerado australijskim izdavačima i građanima mogla da ukine mogućnost da na Fejsbuku i Instagramu podele lokalnih i međunarodnih vesti"."Ovo nije naš prvi izbor, već poslednji. Ali to je jedini način da se spreči ishod koji prkosi logici i koji će povrediti, a ne pomoći, australijskom medijskom sektoru na duže staze", naveo je regionalni direktor Fejsbuka u pisanoj izjavi.Međutim Vlada Australije je ponovila da spornu odluku neće povući."Australija donosi zakone koji štite nacionalne interese. Ne odgovaramo na prinude niti pretnje, bez obzira odakle dolaze", rekao je ministar finansija te zemlje Džoš Frajdenberg.Predloženi zakon, koji bi mogao biti usvojen u parlamentu do kraja godine, sadrži klauzulu za sprečavanje diskriminacije protiv australijskih medijskih kuća, gde će prekršaji koštati Fejsbuk do 10 odsto prihoda ostvarenih u Australiji.Ta zemlja pretpostavlja da Fejsbuk najviše profitira u odnosima sa izdavačima", što ta kompanija negira.Tehnološki gigant navodi da od vesti ostvaruje zanemarljiv procenat prihoda i da one predstavljaju mali deo onoga što korisnici vide na njihovim platformama, a da je ona pomogla medijima da dobiju milijarde pregleda.Rod Sims, predsednik australijskog regulatornog tela ACCC, rekao je za Fajnenšel Tajms da bi Fejsbuk i Gugl, ako ne budu plaćali naknadu, morati da uklone sve međunarodne vesti sa svojih platoformi, ne samo australijske.U suprotnom, suočiće se sa kaznama, što bi imalo ogroman uticaj na oba servisa."To znači da bi morali masovno da uklanjamo globalni sadržaj kako ne bi bio vidljiv australijancima, morali bi da uklanjamo sve strane novine, blogere, Jutjub reportere, ali takođe i sportske reportaže, diskusije o globalnim zdravstvenim pitanjima, tvitove o trenutnim događajima i bukvalno beskrajni niz drugih sadržaja sa izvora širom sveta,” naveo je Gugl na blogu.Fejsbuk nije precizirao kako će tačno sprečiti deljenje medijskog sadržaja u Australiji, govoreći da će uskoro u javnost izaći sa svojom odlukom.

Grčka: Radnici koji su bili u karantinu moraće da nadoknade radne sate

Zaposleni koji moraju da se samoizoliraju zbog koronavirusa, a nisu u mogućnosti da rade od kuće, moraće da rade i do dodatnih tri sata dnevno nakon što se vrate na svoje radno mesto da nadoknade izgubljeno vreme, prema odredbi koja se očekuje da bude uključena u nacrt zakona koji će vlada podneti Parlamentu, piše portal Ekathimerini.Tačnije, zaposleni koji budu u karantinu sedam ili 14 dana, kako zahteva Nacionalna organizacija za javno zdravlje, kako bi zaštitili sebe i svoje kolege od moguće izloženosti koronavirusu, normalno će primati platu, a poslodavac će takođe pokriti njihove doprinose za socijalno osiguranje.Međutim, na kraju prinudnog odsustva sa posla, zaposleni će morati da nadoknade gubitak radnih sati radeći dodatna tri sata dnevno.Dodatni rad neće biti nagrađen kao prekovremeni rad, ali moraju se poštovati odgovarajuće odredbe o radnom zakonu o ograničenju radnog vremena.Prema Ministarstvu rada, novo pravilo je deo paketa hitnih mera za tržište rada, koje je patilo od uticaja koronavirusa.Druga odredba nacrta zakona odnosi se na odsustvo za zaposlene roditelje koji se zaraze virusom. Troškove odsustva sufinansiraće poslodavac i država. Biće potrebno lekarsko uverenje koje će odrediti koliko ovo odsustvo treba da traje.

S. Makedonija planira da ukine porez na dohodak u IT sektoru

Makedonija planira da porez na dohodak za zaposlene u IT sektoru svede na nulu do 2023. godine, piše portal startit.Prema novom predlogu Plana rada Vlade Severne Makedonije, cilj im je da ekonomija postane konkurentnija, kroz domaće i strane investicije, a poseban akcenat se stavlja na razvoj inovacija. Vlada ulaže napore da, do kraja svog mandata 2024. godine, dovede godišnji rast na četiri procenta, a deo tih napora će značajno uticati i na IT sektor.Kroz izmenu poreske politike, za ovaj sektor će važiti drugačiji uslovi. Plan je da porez sa dosadašnjih 10 odsto, sledeće godine bude smanjen na pet, a u 2021. na tri procenta i da konačno 2023. godine bude potpuno ukinut. Digitalizacija je suštinski proces da bi ekonomija postala efikasnija, a kvalitet života porastao, piše u predlogu Plana rada Vlade Severne Makedonije.Ekonomska politika biće usmerena na razvoj inovacija i ulaganja u tehnološki razvoj, jer Vlada u tome vidi šansu za željenu transformaciju ekonomije.Do kraja 2020. godine biće završen proces analize i preporuka za dalje jačanje Fonda za inovacije i tehnološki razvoj. Cilj je da Severna Makedonija postane regionalni akcelerator za novoosnovana preduzeća, pre svega startape, pošto se naglasak stavlja na mogućnost brzog rasta. Ideja im je da nakon prvih šest meseci taj regionalni akcelerator otvore i za zemlje zapadnog Balkana.

Dobit hrvatskih banaka prepolovljena u prvih šest meseci

U prvoj polovini godine banke u Hrvatskoj postigle su bruto dobit od 263 miliona evra, što je skoro duplo manje u odnosu na isti period prošle godine, objavila je Hrvatska narodna banka, prenosi portal Index.„Budući da će privreda ove godine snažno pasti i banke će osetiti posledice toga, u smislu smanjenja prihoda, smanjene dobiti, a neke će imati i gubitke“, stoji u saopštenju. Dodaje se međutim, da su banke vrlo dobro kapitalizovane.„Naše najveće, sistemski važne banke imaju oko 7,5 postotnih bodova viška kapitala u odnosu na regulatorne zahteve, a druge banke oko tri odsto više kapitala. Tako da su sposobne da podnesu udarac pada rezultata u ovoj godini“, poručio je nedavno guverner HNB-a Boris Vujčić. Podaci se odnose na dan 30. jun i obuhvataju 20 banaka, od kojih je 16 poslovalo sa dobiti.Najveću dobit u prvi šest meseci ove godine imala je Zagrebačka banka, sa oko 10 miliona evra, što je za oko 42 posto manje nego u istom razdoblju prošle godine. Zatim sledi banka PBZ sa bruto dobiti od 6,3 miliona evra, odnosno 43,6 posto manje nego lane. Bruto dobit OTP banke u Hrvatskoj pala je za 18 odsto i iznosi 4,5 miliona evra. Četvrta po dobiti je najveća banka u većinskom državnom vlasništvu Hrvatska poštanska banka, beleži najmanji pad dobiti, za 10,6 posto odnosno 1,8 miliona evra. Veliki pad zabeležila je Erste&Steiermaerkische bank, za čak 70 odsto, a među onima koje beleže gubitke su i Imex banka, J&T banka, Sberbank i Samoborska banka.

Nemačka subvencioniše regione s ugljem dok zatvara termoelektrane

Novim zakonom je planirano da do 2038. godine prestanu sa radom poslednje termoelektrane na ugalj u Nemačkoj, a nadleži organi će početi sa distribucijom 40 milijardi evra namenjenih za sprovođenje tranzicij...

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.

Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.