Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Broj gejmera ove godine skočio gotovo 50 odsto

Broj igrača kompjuterskih igrica u svetu, u prvih pet meseci ove godine, porastao je za 46 odsto u odnosu na prošlu godinu, navodi se u izveštaju koji je objavio Unity Technologies. Pandemija je izazvala promene u životnim navikama ljudi širom sveta, a mnogi od njih okrenuli su se video igrama kao načinu da održe socijalne konekcije i ispune svoje vreme.Video igrice igra više ljudi nego ikada, čak je i gejming na mobilnim telefonima porastao za 17 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Razlika u vremenu potrošenom na video igrice radnim danima u poređenju sa vikendima se smanjila na globalnom nivou za 63 odsto.  Mikrotransakcije i plaćanje dodatnih usluga u samim aplikacijama poraslo je za 24 odsto. Impresija reklama u mobilnim aplikacijama povećala se za 57 odsto, a prihodi od reklama za 59 odsto u poređenju sa istim vremenskim periodom prošle godine.Takođe, mobilni igrači instaliraju mnogo više aplikacija i broj instalacija se povećao za 84 odsto. Ova pandemija predstavlja događaj bez presedana za vrlo konkurentnu industriju video igara.

Svet

Hrvatski pomorci: jedni ne mogu kući, drugi na more

Povratak hrvatskih pomoraca, koji su trenutno na brodovima, a istekao im je ugovor o radu i zbog korona virusa ne mogu da se vrate kući, očekjuje se krajem ovog i početkom sledećeg meseca, piše Slobodna Dalmacija. „U ovom trenutku takvih pomoraca ima oko četiri hiljade, a ukupno ih je iz Hrvatske u svetskim morima oko osam hiljada. Ovima drugima normalno traju ugovori,“ izjavio je za Slobodnu Dalmaciju Neven Melvan, glavni sekretar Sindikata pomoraca Hrvatske.Melvan je naglasio da je situacija veoma dramatična, kao i da ih dnevno zovu desetine ljudi. Smatra da nadu o skorom povratku uliva, takozvano „otvaranje Azije“.„Polako se otvaraju Singapur, Hong Kong, Južna Koreja, Šri Lanka, odnosno ona područja u kojima se zatekao najveći broj hrvatskih pomoraca. Osim toga, mi u Hrvatskoj imamo i veliki broj pomoraca koji zbog koronavirusa ne mogu da se ukrcaju na brod i ne mogu da zarade svoju platu,“ kaže Neven Melvan.Pomorcima kojima je ugovor istekao, a ne mogu kući, kompanije će platiti vreme za koje su bili „zarobljeni“ na brodu. Mnoge, kako kaže sekretar pomorskog sindikata imaju bonuse za nenadane situacije, kao što je pandemija korona virusa.

Svet

Termalne kamere na železničkim stanicama u Grčkoj

Termalne kamere postavljene su na ulazu na perone na stanicama Larisis u Atini i Neos Statmos u Solunu, saznaje Ekathimerini.Železnički operater Trejnose (TrainOSE) će danas uključiti termalne kamere koje su postavili na dve glavne železničke stanice u Atini i Solunu. Služiće kao dodatna mera predostrožnosti protiv širenja korona virusa i zaštite putnika i osoblja.Iz kompanije Trejnose izjavili su da će se u potpunosti pridržavati zakona o privatnosti, kao i higijenskih propisa koje su grčke vlasti najavile kao deo napora za suzbijanje širenja virusa.

Svet

Grčka u iščekivanju turista sprečava širenje virusa

Dok se Grčka priprema da otvori granice za turiste lekari pozivaju građane da se potrude i poštuju mere zaštite od koronavirusa jer je poslednjih dana došlo do novog širenja infekcije, piše Katimerini. Posebno ih brinu izveštaji o nepridržavanju propisanih mera zaštite, tokom produženog vikenda.Koliko će to uticati na odluke o daljim koracima biće poznato do kraja sledeće nedelje, posebno ako se ispostavi da su zaraženi pojedinci bili prisutni u prenaseljenim područjima, rekli su stručnjaci, podsećajući da period inkubacije traje virusa do 14 dana.Izveštaji o borju ljudi koji stižu u Grčku iz inostranstva i krše karantinska pravila predstavljaju još jednu glavobolju za vlasti, jer je za sledeću nedelju najavljeno otvaranje granica za strance.Tada će se na korona virus testirati samo putnici koji dolaze iz zemalja sa visokom stopom zaraze.Stručnjaci su izrazili posebnu zabrinutost zbog gužve u javnom prevozu, na trajekatima i u barovima, jer je teško pratiti kontakte onih koji su već zaraženi.U međuvremenu, zdravstvene vlasti reaguju na pojavu lokalna žarišta.Četiri škole na severoistoku Grčke zatvorene su na 10 dana nakon što je učitelj koji radi u njima pozitivan na virus.Grčko lekarsklo društvo saopštilo je da je striktno praćenje javnog zdravlja i pridržavanje mera zaštite ključno u sprečavanju pojave pandemije.Budući da je nemoguće da se testira od 5 do 10 miliona turista, koliko ih se u Grčkoj očekuje ove godine, građani moraju da preuzmu odgovornost.„Ako se građani pridržavali mera protiv virusa, na taj način daće primer turistima,“ poručilo je Grčko lekarsko društvo.U Eshiusu, koji se nalazi u Tesaliji, zbog širenja korona virusa, uvedeno je ograničlenje kretanja od 9 sati uveče do 7 sati ujutru. Tokom tih sedam dana biće zatvorene sve škole i vrtići, a na javnim mestima obavezno je nošenje zaštitnih maski.

Svet

Tehnološki giganti se sve više mešaju u slobodu izražavanja

Mogućnost tehnoloških kompanija da utiču na slobodu izražavanja i sadržaj koji je dostupan ljudima na internetu postaje sve vidljiviji, a njihovo mešanje ili nemešanje u političke diskusije izaziva sve oštrije reakcije javnosti i medija.Kompanija koja održava program za video-pozive Zum (Zoom) je privremeno zatvorila je naloge koji pripadaju grupi kineskih aktivista sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama, nakon što su preko njihove platforme održali komemoraciju povodom 31. godišnjice demonstracija na Trgu Tjenanmen, saznaje Axsios.Portparol Zuma potvrdio je tom portalu da je zajednički nalog zatvoren "u skladu sa lokalnim zakonom" i rekao da je sada ponovo aktiviran."Kao i svaka globalna kompanija, moramo se pridržavati važećih zakona u zemljama u kojima poslujemo. Cilj nam je da radnje koje preduzimamo ograničimo na one koje su neophodne da bi se usaglasile sa lokalnim zakonima", navodi se u izjavi.Ovo sugeriše da je Zum zatvorio račun zbog Kine, koja zabranjuje bilo kakav razgovor o protestima na Tjenanmenu 1989. godine.Prodemokratski aktivisti i politički disidenti suočavaju se sa problemima i nadzorom čak i izvan granica Kine. Američke kompanije koje su prisutne u Kini takođe su pod prismotrom prilikom postupanja sa sadržajem koji kineske vlasti smatraju osetljivim.Zum nije jedini tehnološki gigant koji cenzuriše sadržaj na svojoj platformi.Nedavno je potvrđeno da je Jutjub automatski brisao komentare koji sadrže određene fraze na kineskom jeziku, povezane sa kritikom vladajuće Komunističke partije (KPK) u zemlji. Kompanija je potvrdila za portal The Verge da se to događalo "greškom i da radi na rešavanju problema".Epl je takođe uklonio "Pocket Casts", popularnu platformu za slušanje podkasta sa kineskog tržišta, jer je Kina tvrdila je da se ona može koristiti za pristup sadržaju koji se u zemlji smatra ilegalnim.Gugl je do nedavno radio na cenzuriranoj verziji svog pretraživača za Kinu, koji je trebalo da cenzuriše sve pretrage o ljudskim pravima, demokratiji, religiji i protestima.Međutim, Guglova potpredsednica za javnu politiku Karan Batija rekla je da je rad na cenzuriranom kineskom pretraživaču "okončan".U proteklim nedeljama, Tviter je cenzurisao neke od Trampovih objava na toj društvenoj mreži jer, kako je ocenjeno, "podstiču nasilje", a uz njih je stao i aplikaija Snepčet, koja je obustavila promovisanje sadržaja sa Trampovog naloga.Izvršni direktor Fejsbuka, Mark Zakerberg, sa druge strane, odbio je da prati primer Tvitera i Snepčeta, i dodao da kompanija koju predvodi "neće da određuje šta je istina" i da je sloboda izražavanja vrlo važna na njihovim platformama. 

Svet

EU će postepeno otvarati granice za „treće zemlje“

Nakon skoro četiri meseca, putnici iz trećih zemalja će konačno moći da putuju u Evropskoj Uniji, javlja schengenvisainfo.com.Od 1. jula Evropska komisija otvoriće granice turistima koji putuju iz zemalja koje nisu članice Evropske unije, niti šengenskog prostora.Evropska komisija takođe je raspravljala o merama koje su preduzele države članice na unutrašnjim granicama zbog pandemije.„Kad je reč o unutrašnjim granicama Unije više zemalja članica je u proceduri ukidanja kontrola“, rekao je potpredsednik Komisije Žozep Borel i dodao da „smatra da te procedure moraju biti završene tokom meseca juna“.Zabrana putovanja u EU, koja traje do 15. juna, uvedena je 17. marta, a produžavana je dva puta.

Svet

Zara zatvara radnje i jača onlajn prodaju

Kompanija Inditeks, koja je vlasnik poznatog španskog modnog brenda fokusiraće se na onlajn prodaju, jer je pandemija koronavirusa izazvala haos i oborila promet za 44 odsto, piše londonski Gardijan. Kompanija je saopštila i da će zatvoriti između 1000 i 1200, uglavnom malih prodavnica. Zatvaranja Zarinih prodavnica očekuju se u Aziji i Evropi, a manje je verovatno da će 107 prodavnica koje poseduju u Velikoj Britaniji biti značajnije pogođeno.Kompanija je saopštila da će račun firme biti stabilan, a zaposlenima će ponuditi druge poslove, poput otpremanja robe koja je prodata putem Interneta.Širom sveta Zara ima 7412 prodavnica. U okviru reorganizacije, pored zatvaranja nekih radnji, biće otvoreno 450 novih. Od početka februara do kraja aprila, prodaja je veoma opala, za čak 44 odsto.Za prvi ovogodišnji kvartal prijavljen je neto gubitak od 409 miliona evra, a četvrtina prodavnica bila je zatvorena do 8. juna.Gubici su, pored Zare, zadesili i druge Inditeksove brenove – Beršku, Pull & Bear i Masimo Duti.Rast prodaje na internetu nadoknadio je neke gubitke, jer je duplo skočio u odnosu na isti kvartal prošle godine, dok je u aprilu bila veća za 95 odsto.Vlasnici radnji širom sveta, bili su primorani da preispitaju svoj model poslovanja tokom pandemije, jer su u radnjama imali manje zaliha robe tokom dužeg vremena.Prema planu za oporavak kompanije, prodaja putem interneta činiće više od 25% ukupne prodaje do 2022. godine, što je za 11 odsto više nego 2019. Veće prodavnice preuzeće ulogu čvorišta za distribuciju robe prodate onlajn.Inditeks, čiji je osnivač vlasnik Amancio Ortega, u naredne dve godine uložiće milion evra u internet ponudu, kao i dodatnih 1,7 milijardi evra kako bi se prodavnice uklopile sa onlajn platformama. To podrazumeva bržu isporuku robe i praćenje pošiljki u stvarnom vremenu.

Svet

Lufthanza ukida 26.000 radnih mesta

Nemački avio-prevoznik Lufthanza saopštila je da će otpustitit 22.000 stalno zaposlenih, a da će ukupno prekinuti radni odnos sa 26.000 radnika, usled koronavirusa koji je rezultirao smanjenjem broja letova, prenosi BBC.Lufthanza ocenjuje da će obavljati 100 letova manje u odnosu na period pre krize i spor oporavak, a navodi da će polovina svih otpuštenih biti iz Nemačke.Kompanija očekuje da će mere i uslove o smanjenju radne snage dogovoriti sa sindikatima do 22. juna.Prošlog meseca Lufthanza je sa nemačkom vladom dogovorila sporazum devet milijardi evra vrednoj , kako bi se spasila od kolapsa poslovanja.Po postignutim uslovima, Nemačka će preuzeti 20 odsto udela u kompaniji, koji namerava da proda do kraja 2023. godine, a Evropska komisija je, kako bi odobrila ovaj vid državne pomoći, od Lufthanze tražila da proda deo slotova na aerodromima u zemlji.Međunarodno udruženje za vazdušni saobraćaj (IATA) ove nedelje je saopštila da će avio-prevoznici ove godine izgubiti 84 milijarde dolara zbog krize.'Devet milijardi evra neće biti dovoljno za spas Lufthanze'

Svet

Kina usvojila objedinjeni građanski zakonik

Nacionalni narodni kongres, najviše zakonodavno telo Kine, usvojio je objedinjeni građanski zakon te zemlje, koji bi trebao da stupi na snagu 1. januara 2021. godine, navodi CMS Law-Now.Od osnivanja Narodne Republike Kine 1949. godine do danas, tamošnje vlasti su u četiri navrata pokušale da objedine stavke civilnog zakona, međutim, svi ovi pokušaji su propali iz različitih razloga.Stupanje na snagu novog zakona značiće istovremeno ukidanje brojnih postojećih zakona koji su do tada uređivali oblasti kao što su imovinska prava, ugovore, lična prava, brak i porodicui pravo nasledstva.Novi zakon će imati ukupno 1.260 članova i donosi više novina, poput uspostavljanja starateljstva nad decom, u slučaju vanreednog stanja poput COVID-19, u slučaju da su roditelji sprečeni da ispunjavaju svoje starateljske dužnosti, odredbe o zaključivanju elektronskih i 15 drugih tipova ugovora, poglavlje o ličnim pravima, koja Kina do sada nije uređivala posebnim zakonom."Mnogi komentatori smatraju da je Građanski zakonik Kine najvažniji korak ka sistematizovanijem i jasnijem pravnom sistemu. Zakon će imati uticaja na skoro sve poslovne aktivnosti u Kini i na kompanije koje posluju tamo. Međutim, ostaje da se vidi kako će se taj zakon sprovoditi u praksi. Samo praksa će pokazati stvarni uticaj novog zakona", navodi se u CMS analizi.Pravni eksperti iz te kompanije ukazuju i da za sada još uvek nije potpuno jasno da li će brojna postojeća tumačenja Vrhovnog narodnog suda Kine o gorepomenutim oblastima biti ukinuta, i dalje na snazi ili izmenjene u skladu sa novim Građanskim zakonikom, a dodaju da će tamošnji vrhovni narodni sud svoje tumačenje novog zakona objaviti u toku ove godine.

Svet

Radni vek Evropljana sve duži, razlike među polovima manje nego ikad

U poslednjih 10 godina trajanje radnog veka u porastu, sa izuzetkom Rumunije.Prosečni radni vek za odraslo stanovništvo (15 i više godina) Evropske unije u 2019. godini bio je 35,9 godina. To je 0,2 godine duže od proseka za 2018. godinu i 3,6 godina duže nego 2000. godine, navodi eurostat.Očekivalo se da će muškarci u 2019. raditi duže od žena, 38,3 godine za muškarce u poređenju sa 33,4 godine za žene.Od početka prikupljanja podataka muškarci su imali duži radni vek, ali razlika između polova u radnom stažu se konstantno smanjuje.Prema proseku iz 2000. godine, muškarci su radili 7,1 godinu duže od žena, ali se do 2019. godine ta razlika smanjila na 4,9 godina. Očekivano trajanje radnog veka najduže u Švedskoj, najkraće u ItalijiMeđu državama članicama EU, Švedska i Holandija su imale najduži radni vek, 42 godine Švedska, a 41 godinu Holandija prema proseku iz 2019. godine.To su bile jedine dve države članice EU u kojima je očekivano trajanje radnog staža duže od 40 godina. Za njima išle su Danska sa 40, Nemačka sa 39,1 i Estonija sa 39 godina.Nasuprot tome, najkraće očekivano trajanje radnog veka zabeleženo je u Italiji sa 32 godine, zatim slede Hrvatska sa 32,5, Grčka 33,2, a Belgija i Poljska obe imaju prosečni radni vek od 33,6 godina. Najveći rast trajanja radnog veka zabeležen je na Malti, najmanji rast u Danskoj, a jedini pad u RumunijiU poređenju sa 2000. godinom, prosečno trajanje radnog veka povećalo se za sve države članice EU u 2019. godini, sa izuzetkom Rumunije, koja je zabeležila pad od 2,2 godine. Najveća povećanja u periodu od 2000. do 2019. zabeležena su na Malti sa 7,6 godina, Mađarskoj 6,9 godina i Estoniji 5,6 godina, a najmanja povećanja u Danskoj 1,7 godina i Grčkoj 1,8 godina.

Svet

Zaštitne maske neizostavne i nakon vanrednog stanja u Španiji

Vanredno stanje u Španiji završava se 21. juna, ali će maske biti obavezne i nakon toga.Nošenje maski u javnosti biće obavezno u Španiji dok ne bude vakcine protiv korona virusa, najavio je u utorak ministar zdravlja Salvador Ilja, prenosi The Hill. Špansko ministarstvo zdravlja saopštilo je da će svaka osoba starija od 6 godina morati da ima masku u zatvorenim prostorima, kao i na ulici gde se ne može uvek poštovati fizičko odstojanje.Od ovog pravila biće izuzeti ljudi sa respiratornim bolestima, ljudi sa invaliditetom ili stanjem koje im onemogućava nošenje maske.Takođe prilikom jela i pića, maske očigledno neće biti obavezne. Za kršenje ovog pravila očekuje se novčana kazna u iznosu od 100 evra. Španija je zabeležila 27.136 smrtnih slučajeva od koronavirusa, zbog čega je Vlada te zemlje naročito posvećena merama zdravstvene predostrožnosti.

Svet

OECD: Hod po žici do ekonomskog oporavka

Svetska privredna aktivnost će se tokom 2020. godine smanjiti za šest odsto ako se novo izbijanje pandemije koronavirusa ne desi pre kraja godine, ali će pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) će iznositi 7,6 odsto ako usled nove opasnosti od bolesti dođe do ponovnog uspostavljanja restriktivnih mera, ocenila je danas Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).U publikaciji o ekonomskim izgledima, pod nazivom "Svetska ekonomija u hodu po žici", OECD navodi da je po prvi put u istoriji svoje projekcije zasnovao na dva, prema njihovoj oceni, podjednako moguća scenarija.Ako drugi talas COVID-19 izazove uvođenje mera zabrana kretanja i okupljanja, nezaposlenost u državama OECD bi se više nego udvostručila nego pre krize, uz minimalan oporavak radnih mesta sledeće godine.Ako se izbegne drugi talas infekcija, očekuje se da će nezaposlenost u državama koje OECD obuhvata će skočiti sa 5,4 koliko je iznosila 2019. godine na 9,2 odsto tokom tekuće godine.Ekonomski uticaj strogih i relativno dugotrajnih zastoja u Evropi biće posebno oštar, obzirom da se očekuje da će BDP evrozone ove godine pasti za 11,5 odsto ako izbije drugi talas i za preko 9 odsto, čak i slučaju da se izbegne drugi talas."BDP u Sjedinjenim Američkim Državama će pasti za 8,5 odsto u pesimističnijem, odnosno 7,3 odsto u optimističnijem, ekonomija Japana od 6 do 7,3 odsto. U međuvremenu, zemlje u razvoju, poput Brazila, Rusije i Južne Afrike, suočavaju se sa posebnim izazovima napregnutih zdravstvenih sistema, pored poteškoća prouzrokovanih padom cena, a njihove ekonomije će pasti za oko 9,1, 10, odnosno 8,2 odsto u negativnom scenariju", navodi se u izveštaju.Dodaje se ida će BDP Kine i Indije biti relativno slabije pogođeni, s padom od 3,7 i 7,3 u slučaju jačeg drugog talasa, odnosno 2,6 i 3,7 odsto u slučaju jednog talasa."U oba scenarija, nakon prvobitnog brzog nastavka (privrednih) aktivnosti, trebaće puno vremena da se proizvodnja vrati na nivo pre pandemije, a kriza će ostaviti dugotrajne ožiljke, koji uključuju pad životnog standarda, visoku nezaposlenost i slabe investicija. Gubici posla u najugroženijim sektorima, poput turizma, ugostiteljstva i zabave, naročito će pogoditi radnike sa slabijim kvalifikacijama, mlade i neformalne obrazovane", zaključuje se u izveštaju.

Svet

Maske obavezne za sprečavanje drugog talasa COVID-19

Novi talas COVID-19 je po mnogim stručnjacima vrlo moguć, a nošenje maski moglo bi biti jedno od rešenja kako ga zaustaviti.Istraživanje koje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Kembridžu i Griniču, navodi da sam karantin neće biti dovoljan da se suzbije novi talas pandemije, ali da će maske u velikoj meri pomoći pri tome, prenosi Rojters.„Naše analize pokazuju da bi javnost trebalo da nosi maske“, rekao je Ričard Stat koji je vodio istraživanje na Kembridžu.Stat je objasnio da bi maske u kombinaciji sa fizičkim distanciranjem i karantinom bile prihvatljiv način kontrolisanja pandemije, dok se ne razvije efikasna vakcina protiv virusa.Otkrića studije objavljena su u naučnom časopisu "Proceedings of the Royal Society A".Na početku pandemije naučni dokazi o efikasnosti maski za lice u usporavanju prenosa respiratornih bolesti bili su ograničeni.Međutim, nova studija pokazuje da nošenje maski u javnosti značajno ograničava širenje zaraze.Preko 7 miliona ljudi širom sveta zaraženo je ovim virusom, a od toga je 414.125 izgubilo život. 

Svet

Kovid otpad morima pluta umesto meduza

Nakon što su pronašli velike količine jednokratnih maski i rukavice od lateksa koje morima plutaju poput meduza, ekološki aktivisti upozoravaju da bi pandemija korona virusa mogla da izazove i naglo povećanje zagađenja okeana plastikom, piše londonski Gardijan.Francuska neprofitna organizacija Mer Propre (Opération Mer Propre), čije aktivisti redovno sakupljaju otpatke duž obale Azurne obale, počela je da alarmira javnost još krajem prošlog meseca.Sličnim istraživanjima ranije ove godine počela je da se bavi organizacija Okeani Azije (Oceans Asia), sa sedištem u Hongkongu, nakon što su se na nenaseljenim gradskim ostrvima pojavile desetine maski za jednokratnu upotrebu.Ronioci su ispod mediteranskih talasa pronašli ono što aktivisti već nazivaju "kovid otpadom" - rukavica, maski i boca u kojima se nalazilo sredstvo za pranje ruku, čaša za jednokratnu upotrebu i aluminijumskih limenki.„Otpad koji je pronađen i dalje ne predstavlja neke ogromne količine, ali brine nas činjenica da to otkriće nagoveštava novu vrstu zagađenja, koja bi mogla da postane sveprisutna nakon što su se milioni ljudi širom sveta okrenuli plastici za jednokratnu upotrebu u borbi protiv koronavirusa“, poručili su aktivisti te organizacije, uz želju da ljudi korišćenje rukavica zamene češćim pranjem ruku.U godinama pre pandemije, ekolozi su upozoravali na opasnost koja preti morima i okeanima.Prema proceni Ujedinjenih nacija, koja je rađena 2018. godine, čak 13 miliona tona plastike odlazi u okeane svake godine.Samo Mediteran godišnje primi više od pola miliona tona plastike, ili više od 33 hiljade plastičnih boca po minutu.

Svet

Estonija zove digitalne nomade

Vlada Estonije odobrila je izmene Zakona o strancima sa ciljem da počne sa izdavanjem vize za digitalne nomade. Kada se administrativni poslovi privedu kraju, trebalo bi da postane jedna od prvih zemalja u svetu koja je omogućila tu vrstu pogodnosti, prenosi internet portal Schengen Visa Info.Predsednik Vlade Estonije, Mart Helme, izjavio je da će prilikom izdavanja vize za digitalne nomade važiti uobičajeni propisi.„Nijedan digitalni nomad nema pravo na vizu sam po sebi. Njihovi zahtevi obrađivaće se kao i zahtevi svi ostalih podnosilaca,“ naglasio je on.Objašnjava i da će se voditi računa o eventualnim zloupotrebama i naglasio da država na taj način očekuje i oporavak od zastoja u ekonomijiv tokom pandemije.Program će biti primenjivan postepeno, a u početku, za nju moći će da konkurišu stranci koji dokažu da su digitalni nomadi. Skoro 2 hiljade ljudi moglo bi u Estoniji da preda papire za vizu namenjenu digitalnim nomadima, pokazuju prve procene.Digitalna nomadska viza namenjena je za ljude čiji posao ne zavisi od određenog vremena ili lokacije. Obično rade u oblasti IT industrije, finansija ili marketinga. Za sada tu vrstu pogodnosti nude i Nemačka, Kostarika, Norveška, Meksiko, Portugal i Češka Republika.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.