Kompanija za prodaju e-knjiga Kobo tražila je od Evropske komisije da istraži poslovne prakse App Store-a, koji, kako navode, provizijom od 30 odsto na svaku prodatu knjigu krše pravila konkurencije. ...
Predsednik Severne Makedonije, Stevo Pendarovski, proglasio je u ponedeljak vanredno stanje u trajanju od osam dana kako bi se omogućilo da vanredni parlamnetarni izbori budu 15. jula.U saopštenju se navodi da Pendarovski je odluku o vanrednom stanju doneo na predlog Vlade.„Vanredno stanje u trajanju od osam dana će omogućiti da se neometano odvija izborni proces, da predsednik parmenta donese rešenje o izborima 15. jula i da Državna izborna komisija napravi izmenjeni rokovnik“, napomenuo je predsednik Severne Makedonije.Političke stranke dogovorile su se da se izbori održe 15. jula, i to uz sprovođenje mera zaštite u uslovima pandemije.Pendarovski je istakao da očekuje da prevremeni parlamnetarni izbori „budu fer, slobodni i demokratski, imajući u vidu evropsku perpektivu zemlje“.Izbori su prvobitno bili zakazani za 12. april, a bez novog varednog stanja, trebalo je da budu 5. jula.Severna Makedonije od početka januara ima tehničku vladu za sprovođenje izbora, a od njihovog raspisivanja ne funkcioniše ni parlament.Vanredno stanje je u Severnoj Makedoniji bilo uvedeno 18. marta zbog epidemije korona virusa, a prestalo je u nedelju, posle 88 dana.
Instagram, aplikacija za deljenje fotografija, će biti veći izvor vesti od Tvitera u budućnosti prema nekim istraživanjima, prenosi BBC. Upotreba Instagrama za vesti udvostručila se od 2018. godine, prema o...
Države moraju pažljivo da troše ogromne finansijske podsticaje koje su odobreni usled korona krize, ali bi trebale da troše onoliko koliko je potrebno da bi lokalne privrede mogle da se oporave...
Prevaranti podnose lažne zahteve za naknadu za nezaposlenost u ime stvarnih ljudi koji nisu izgubili posao i to je trenutno najrasprostranjeniji oblik prevare, prenosi Aksios. Ljudima kradu naknadu za nez...
Istraživanje Infostuda koje je rađeno tokom poslednje nedelje maja, pokazalo je koliko se oporavlja privreda i da li radnici i dalje strahuju od gubitka posla. Kao najveći izazov ispitanici navode strah od produbljivanja ekonomske krize i borbu za egzistetnciju, a polovina ispitanih kompanija očekuje da finansijski plan za ovu godinu bude ispod planiranog. Istraživanje je bilo usmereno na radno sposobno stanovništvo i preduzeća, a upitnik Infostuda je popunilo skoro 2300 ispitanika i 450 kompanija. U istraživanju je učestvovao skoro podjednak broj zaposlenih i nezaposlenih lica, gde je 20% zaposlenih istaklo da je u njihovoj kompaniji tokom trajanja vanrednog stanja dolazilo do otpuštanja.Dobra strana je da 80% ispitanih kompanija ipak nije otpuštalo zaposlene.Da priča o otkazima ipak nije blizu završetka, govori podatak da se polovina zaposlenih barem malo plaši za gubitak svog radnog mesta u narednih 6 meseci. Takođe pozitivan podatak je da u skoro 70 odsto kompanija plate zaposlenima nisu smanjene.Čak 45 odsto ispitanika je imalo mogućnost, da radi od kuće, 18 procenata je radilo kombinovano, dok je 37 odsto radilo iz firme ili sa terena.Više od polovine reklo je da bi voleli da nastave sa poslom od kuće, a mnogi ističu da taj način rada nije uticao na njihovu produktivnost, više od polovine kaže da je tokom vanrednog stanja pokušavalo da dođe do posla, ali bezuspešno.Što se privrede tiče broj kompanija koje osećaju značajno negativan uticaj smanjio se sa 56 u prvoj nedelji aprila na 27% u poslednjem merenju krajem maja.Sa druge strane samo 8% kompanija je izrazilo pozitivan uticaj na njihovo poslovanje.Polovina kompanija očekuje da finansijski plan za ovu godinu bude ispod planiranog, a svega 5% vidi mogućnost da bude iznad očekivanja.Istraživanje Infostuda pokazalo je da je skoro 40 odsto kompanija stopiralo zapošljavanje, dok će 35 odsto nastaviti sa sa tim u narednom periodu.
Fejsbuk je otpustio inženjera zbog tvita u kojem je kritikovao kolegu zbog ćutanja na aktivnosti Black Lives Matter, prenosi Rojters. Brendon Dejl, inženjer koji se prethodno javno protivio odluci kom...
Čuveni film “Prohujalo sa Vihorom” će biti vraćen na program HBO Maksa sa dodatim uvodom o njegovom istorijskom kontekstu, objavio je CNN. Nije međutim precizirano kada će film moći ponovo da se pogleda. Njujork tajms podseća da su se Afroamerikanci bunili zbog filma od prvog prikazivanja 1939. ali da "bela" Amerika to nije želela da čuje.Nakon vraćanja na program, američki kultni film će na tom servisu imati novi uvod koji će dati direktorka bezprofitne organizacije Black Cinema House i profesorka kinematografije na Čikago Univerzitetu Žaklin Stjuart. Podsećamo, film o američkom građanskom ratu je nedavno uklonjen sa američke striming platforme zbog “romantizacije rasizma i horora ropstva".Na ovaj postupak “HBO max” odlučio se nakon nasilne smrti Afroamerikanca Džordža Flojda i protesta BlackLifeMatters koji su usledili u SAD, i drugim zemljama.Profesorka Stjuart u svojoj izjavi za Si-En-En pozvala je ljude da nastave da gledaju film.“Kada ‘Prohujalo sa Vihorom’ bude vraćen na program, ja ću obezbediti uvod u kojem se objašnjava istorijski kontekst filma. Za mene, ovo je prilika da se razmisli o tome šta klasični filmovi mogu da nas nauče,” kazala je Stjuart. Ona je dodala i da je film istovremeno i „važan testament o učinku crnih glumaca u vremenu kada su znatne uloge za crne talente bile izuzetno retke u Holivudskim filmovima”.“Upravo zato što postoje stalni obrasci rasne nepravde i nepoštovanja prema crnim životima ‘Prohujalo sa Vihorom' treba da ostane u cirkulaciji i na raspologanju za analizu i diskusiju.” Prema rečima Stjuartove, to je najbolji primer za ispitivanje načina na koji se izrašavaju slučajevi superiornosti u popularnoj kulturi, i da prikazuje kako “prodoran rasizam ograničava crnima mogućnosti”.Film je povučen sa HBO Maks servisa nakon članka u američkom LA Tajmsu u kojem ga je Džon Ridli, dobitnik Oskara za scenario filma “12 godina ropstva ,“ kritikovao kao film koji “u trenucima kada ne ignoriše stravičnosti ropstva, jedino održava neke od najgorih stereotipa o Afroamerikancima”. Nakon toga je zahtevao da film bude uklonjen sa programa, što je narednog dana servis i uradio, izazvajući konzervativne američke političare i pojedine grupe da optuže Ridlija za pokušaj 'brisanja istorije.'“Prohujalo sa Vihorom’ je proizvod svog vremena i prikazuje neke od etničkih i rasnih predrasuda koje su, nažalost, bile uobičajene u tadašnjem američkom društvu” saopštio je portparol HBO Maksa nakon Ridlijevog članka.“Ovi rasistički prikazi su bili pogrešni tada, a i sada su, tako da smo odlučili da bi ostavljane ovog naslova bez ikakvog objašnjenja i odricanja takvih prikaza bilo neodgovorno.” Reagovanja“Uklanjanje ‘Prohujalo sa Vihorom’ od strane HBO-a je samo još jedan podmukli deo plana levičara da se obriše američka kultura“ rekao је prošle nedelje Čarli Kirk, osnivač konzervativne američke bezprofitne organizacije Turning Point.Američki senator i republikanski funkcioner Ted Kruz je izjavio “Prestanite sa cenzurom, Orvelski etatisti.“ Bilo je kritika i 1939. kada je film prvi put prikazan. Tada je u novinama koje izdaje komunistička partije Sjedinjenih Američkih Država film opisan kao “Podmukla glorifikacija ropstva” i Kju-kluks-klana. Film “Prohujalo sa Vihorom” je 1940. osvojio 10 Oskara, uključujući nagrade za najbolji film i najbolju glumicu u sporednoj ulozi za Hati Makdanijel, prvu ženu Afroameričkog porekla kojoj je dodeljen Oskar.Hati Makdanijel dobila je nagradu zbog njenog tumačenja posluškinje Mami, ali joj nije bilo dozvoljeno da prisustvuje dodeli za glavnim stolom sa ostalim glumcima jer se događaj održavao u Ambasador Hotelu u Los Anđelesu, koji je podržavao rasnu segregaciju do 1959.Z
Nemačka je završila aplikaciju za mobilne telefone koja bi pratila širenje koronavirusa, a za čiju upotrebu se založila i nemačka kancelarka Angela Merkel.Aplikacija za mobilne telefone biće pokrenuta ove nedelje, izjavio je nemački ministar zdravlja Jens Špan, prenosi Rojters.Aplikacija koristi blutut kratkog dometa da bi obavestila ljude da su možda bili izloženi nekome ko je zaražen koronavirusom i ne oslanja se na centralizovanu bazu podataka.Funkcioniše tako što se kod osobe zaražene koronavirusom u dogovoru sa bolnicom, u telefon upiše podatak o zarazi. Informacija bi zatim bila poslata svim korisnicima aplikacije koji su se u poslednjih 20 dana nalazili u blizini zaraženog, koji bi zatim mogli da budu testirani. Nije planirano da se njom prenose lični podaci zaraženog, već samo informacije o zarazi.Nemačka je zabeležila 186.000 obolelih, od toga 8.787 smrtnih slučajeva.Zahvaljujući opsežnim testiranjima, dobrom zdravstvenom sistemu i karantinskim merama uvedenim sredinom marta, Nemačka je imala relativno nizak broj smrtnih slučajeva od COVID-19 u poređenju s drugim zemljama, uprkos velikom broju slučajeva.
Kroacija Erlajns tražiće pomoć države u iznosu od 700 milijuna kuna odnosno više od 92 miliona evra. Kako se navodi, taj iznos bi trebalo da bude dovoljan da se premosti pad poslovanja zbog koronavirusa i uloži razvoj flote, piše Jutarnji list .U Kroacija Erlajnsu procenjuju da bi gubitak na kraju godine mogao da dostigne cifru od 150 miliona kuna. Poređenja radi, gubitak na kraju prošle godine iznosio je 79,3 miliona. Prema preporuci finansijskih savetnika koji su radili na pronalaženju strateškog partnera, preostalih 550 miliona trebalo bi uložiti u razvoj flote.Nezvanično, u Vladi su spremni da pokriju gubitke, ali će se o iznosu odlučivati nakon izbora.Iako pojedini sugovornici Jutarnjeg lista smatraju da državno ulaganje nema smisla, većina ipak naglašava da je pandemija pokazala važnost nacionalne aviokompanije u kriznim situacijama. Ono je omogućilo korišćenje njenih aviona za hitan prevoz humanitarne pomoći i povratak građana koji su se na početku pandemije našli u inostranstvu, kao i evakuaciju jednog broja vojnika iz Avganistana.Mesec dana nakon popuštanja mera na hrvatskim aerodromima prisutni su i dalje samo avioni državne aviokompanije, koji lete na domaćim i stranim linijama.Iako Kroacija Erlajns najavljuje postepeno otvaranje novih linija, rezervacija karata za letnje mesece je izuzetno loša. Na osnovu sadašnjih rezervacija, krajem juna obaviće se samo 30 planiranih letova. Pad bukinga za preostali deo letnje sezone veći je od 50 odsto, ali se u kompaniji nadaju kako bi situacija mogla da se popravi, jer se sada karte kupuju nekoliko dana pre leta.
Zatvaranje rudnika u centralnoj evropi zbog pandemije stvorilo je dodatni pritsak na sektor, koji je već osećao finansijske poteškoće, prenosi Politico.Potpredsednik poljske vlade Jacek Sasin najavio je u ponedeljak tronedeljnu obustavu rada u desetak rudnika zbog povećanog broja infekcija među rudarima.Provincija Šlezija u Poljskoj, ležište uglja, postala je epicentar korona virusa u zemlji.Sumnja se da duge vožnje u skučenim liftovima pomažu pri širenju korona virusa, ali za sada nijedna druga država nije prijavila epidemiju poput ove u Poljskoj. Poljski rudari godinama pritiskaju vladu da blokira uvoz, ali sada se boje da će Varšava iskoristiti trenutnu obustavu rada kako bi trajno zatvorili neke rudnike. Džoana Maćkoviak-Pandera, generalna direktorka poljskog istraživačkog centra Forum Energii, rekla je da da su rudari u pravu što se boje trajnog zatvaranja rudnika."Ne možete napustiti ove rudnike tri nedelje, a zatim nastaviti sa radom. Postoje tektonske promene koje se mogu dogoditi u tom periodu", rekla je ona. "Za početak su ta mesta već bila u lošem stanju, pa nije jasno da li će se neko moći vratiti."Zatvaranja rudnika u Poljskoj i Češkoj dolazi u kritičnom trenutku za evropsku rudarsku industriju.Rudarska industrija u Češkoj proizvodi gotovo trećinu električne energije, dok u Poljskoj proizvodi oko 80 odsto.Industrija je takođe pod sve većim pritiskom zbog evropskog zelenog sporazuma i proizvodnja opada godinama unazad.
Spomenik bivšeg britanskog premijera Vinstona Čerčila na londonskom Parlamentarnom trgu ograđen je zaštitnom barikadom u petak, nakon što je bio meta vandala, prenosi Biznis Insajder.Tokom protesta 7. juna, grupa demonstranata napisala je na spomeniku Čerčila „Bio je rasista“.Ema Soums, unuka čuvenog premijera, rekla je za BBC da razume zašto su demonstranti to napisali, ali smatra da bi spomenik trebalo da bude u muzeju.„On je imao stavove koji su danas izuzetno neprihvatljivi, ali u njegovo vreme to nije bio slučaj“, rekla je ona i dodala da je Čerčil bio „veoma kompleksan čovek, ali čovek koji je uradio mnogo više dobrih stvari, nego loših“.Kritičari čuvenog premijera ukazuju na njegove stavove o rasi i na to da je on u jednom trenutku izrazio podršku upotrebi hemijskog oružja.Premijer Boris Džonson osudio je nanošenje štete spomeniku, napisavši da je statua "trajni podsetnik na njegovo dostignuće u spašavanju ove zemlje i cele Evrope, od fašista i tiranije.“
British Airways, EasyJet i Ryanair traže naučni dokaz u korist obaveznog karantina koji je nametnula britanska vlada svim putnicima koji žele da uđu u zemlju, prenosi Politico. Aviokompanije veruju da ne po...
Granice Francuske će biti otvorene za većinu evropskih zemalja od 15. juna, javlja Politico.Zemlje članice Evropske Unije, kao i Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska, uz Monako, San Marino, Vatikan i Andoru moći će da putuju u Francusku bez obaveznog karantina ili bilo kojih drugih ograničenja, navodi se u izjavi Ministarstva unutrašnjih poslova.Za Španiju će mere biti ukinute nešto kasnije, 21. juna, kada će i španske vlasti povući svoja ograničenja.Putnicima iz Velike Britanije biće dozvoljen ulazak uz obavezan dvonedeljni karantin, kao odgovor na nedavnu meru koju je Velika Britanija donela za putnike Evropske Unije.Ograničenja za zemlje van EU postepeno će se ublažavati od 1. jula, saopštili su iz Ministarstva unutrašnjih poslova.Studenti na univerzitetima imaće prioritet pri ulasku u Francusku, bez obzira na zemlju porekla.
Avio-kompanije u Norveškoj više neće morati da ostavljaju prazna srednja sedišta na komercijalnim letovima, kazao je norveški ministar za transport Knut Arild Harejde.Kako prenosi portal NorwayToday, prazna sedišta bila su obavezna u ovoj zemlji od 28. aprila, a ministar Harejde je rekao da je odluka sada na avio-kompanijama da li će zahtevati nošenje maski tokom domaćih letova.Dodaje da nova zakonska rešenja koja uređuju to pitanje neće biti usvajana.Norveška nacionalna televizija NRK nedavno je najavila da će ta država uvesti obavezno nošenje maski.U slučaju letova u inostranstvo, važiće pravila Evropske agencije za vazduhoplovnu sigurnost (EASA), tako da bi u nekim slučajevima ipak bilo obavezno nošenje maski, saopštilo je tamošnje ministarstvo saobraćaja.“Trenutno prilagođavamo mere međunarodnim preporukama, pod uslovima da se distanciranje između putnika i ostale predviđene mere sigurnosti i dalje poštuju” dodao je Harejde.On je rekao da avioni imaju odlične sisteme za klimatizaciju, tako da neće biti opasnosti od širenja COVID-19 tokom leta i bez praznih sedišta u sredini.“Avio industrija je trenutno u fazi gde se postepeno olakšavaju mere zaštite. Blokiranje srednjeg sedišta može biti veoma otežavajuće za industriju, i verujemo da se širenje infekcije može ograničiti i bez ove mere, imajući u vidu trenutni stepen zaraženosti” naveo je ministar zdravlja ove zemlje Bent Heje.Ukidanje srednjih sedišta na avionima je mera koje pojedine države zahtevaju od prevoznika, a koje kod avio-kompanija izazivaju negodovanje.Tom merom bi avioni ograničili kapacitet za prevoz putnika za trećinu, čme bi veliki broj letova postao nerentbilan.
Vanredno stanje koje je u Severnoj Makedoniji uvedeno zbog pandemije trajaće večeras do ponoći, odlučio je predsednik te zemlje Stevo Pendarovski. On je izjavio da nema potrebe da se ono produži, ali je ostavio mogućnost da se produži za dan-dva, zbog parlametarnih izbora, koji su već odlagani.Predsednik Pendarovski je rekao da nema potrebe da se produži vanredno stanje jer je dobio informacije da je obezbeđeno dovoljno medicinske i zaštitne opreme, a prema njegovim rečima donete su i ekonomske mere za šta postoji pokriće u budžetu.Kako dodaje ni Vlada nije dostavila zahtev za još jedno produženje.Ocenio je da i bez vanarednog stanja mogu da se primenjuju mere za suzbijanje epidemije, kao što su policijski čas i karantin.Odlukom vlade u Skoplju 22. marta odloženi su vanredni parlamentarni izbori koji su bili zakazani za 12. april.Pendarovski je do sada proglasio četiri vanredna stanja - dva od po 30 dana i dva od po po 14.Zbog povećanog broja zaraženih korona virusom, ali i zbog nepoštovanja mera zaštite, u nekim makedonskim gradovima od pretprošlog četvrtka do ponedeljka ponovo je bio uveden policijski čas.
Tviter pokušava da spreči ljude da dele članke koje nisu pročitali u eksperimentu za koji se nadaju da će „promovisati informisanu diskusiju“ na društvenim mrežama, prenosi britanski Gardijan.Kada korisnici budu delili članak koji prethodno nisu otvorili na Tviteru, izaći će im novi prozor koji će ih podsetiti da članak prvo pročitaju, pre nego što ga podele.„Deljenje članka može izazvati raspravu, pa bi možda trebalo da ga pročitate. Ovim želimo da podstaknemo informisanu diskusiju“, kažu iz Tvitera.Ovaj novi sistem trenutno se testira samo na Android uređajima.Problem korisnika koji dele linkove bez prethodnog čitanja nije nov.Studija iz 2016. godine sa Univerziteta Kolumbija utvrdila je da 59 odsto objavljenih linkova na Tviteru pre deljenja uopšte nije otvarano.Još jedna studija pokazala je da 70 odsto Fejsbuk korisnika pročita samo naslov pre nego što komentariše ili podeli neki članak.Na ovaj način Tviter želi da smanji dezinformisanost i podstakne civilnu i informisanu diskusiju, baziranu na činjenicama.
Koronavirus će se negativno odraziti na skoro sve aspekte poslovanja banaka u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi (CESEE), koje će se suočiti sa jednom od najgorih poslovnih godina od Svetske ekonomske rize, navodi se u najnovijem istraživanju Evropske investicione banke (EIB).Prolećne izdanje ovogodišnjeg "EIB Bank Lending Survey in CESEE" je rađeno na 14 grupacija i 80 lokalnih banaka, koje ukupno čine polovinu domaćeg bankarskog sektora.Region CESEE je u krizu uplovio u dobroom stanju, uz sve blaže uslove kreditiranja i sa robusnom potražnjom za kreditima. Nakon šoka koji je izazvao COVID-19, sve veći broj bankarskih grupacija koje posluju u regiji CESEE je nagovestio ponovni početak ciklusa smanjenja stepena zaduživanja (deleveraging - deleveridžing).Potražnja za kreditima nastavila je da raste tokom poslednjih šest meseci, a očekivanja za naredno polugodište (od aprila do septembra 2020.) su se preokrenula tokom marta."Pre nego što je COVID-19 uticao na region, banke su očekivale porast potražnje za kreditima, dok su se očekivanja posle pandemije naglo promenila i u zoni su kontrakcije prvi put u poslednjih šest godina", navodi se u izveštaju.Očekuje se da će kriza izazvana koronavirusom negativno uticati na kreditnu ponudu u narednih šest meseci, što će značiti naglo pooštravanje uslova za sve klijente.Razmera nenaplativih kredita pre krize nastavila je da se poboljšava, mada manje nego u poslednjih šest meseci."Očekuje se da će se ovaj pozitivni trend drastično preokrenuti u okruženju posle COVID-19, pri čemu velika većina banaka očekuje da će se odnos nenaplativih kredita povećati", dodaje EIB.Uz lošije uslove zaduživanja očekuje se i pad kvaliteta prijava za kredite, što će, po prvi put od 2015. godine, izazvati rast broja nenaplativih kredita."Da bi se aktivnost bankarski sektor vratila na nivo pre krize i da bi bio u stanju da obezbedi finansiranje malih preduzeća, pružanje podrške putem instrumenata poput Evropskog garantnog fonda i drugih biće od suštinskog značaja. Oni mogu podržati brži i snažniji oporavak", oceila je glavna ekonomistkinja a EIB-a Debora Revoltela.
Zbog pandemije i izuzetno blage zime na području severne polulopte, očekuje se da globalna potražnja za prirodnim gasom u 2020. padne za 4 odsto, odnosno za 150 milijardi kubika, što je dvostruko više od pada potražnje zabeleženog tokom krize 2008. godine, saopštila je Međunarodna agencija za energiju (IEA).Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju ističe da je aktuelna kriza do sada više uticala na naftu i ugalj, ali da nije mimoišla ni prirodni gas.„Potražnja prirodnog gasa do je sada pretrpela manji uticaj krize od potražnje nafte i uglja, ali daleko je od toga da je imuna na trenutnu krizu. Rekordni pad ove godine predstavlja dramatičnu promenu okolnosti za industriju koja je navikla na velika povećanja potražnje,“ naglasio je Fatih Birol.Iako se oporavak očekuje sledeće godine, IEA ne očekuje brz povratak na stanje pre krize. Prema Birolovom mišljenju, postepeno će se oporavljati u naredne dve godine.„Koronakriza će imati dugotrajan uticaj na buduća tržišna kretanja gušeći stope rasta i povećavajući neizvesnosti,“ rekao je Birol.
Evropsko fudbalsko tržiste ostvarilo je 28,9 milijardi evra prihoda u sezoni 2018/19, saopštila je revizorska kuća Deloitte (Dilojt).Rast je pretežno ostvaren zahvaljujući “velikih pet” evropskih liga koje su ostvarile rekordnih 17 milijardi evra prihoda u tom periodu, i koje su dobile najveci deo od dodatnih 700 miliona evra koje je UEFA raspodelila klubovima.Ukupni prihodi klubova Premijer lige su premašili 5,9 milijardi evra, što je povećanje od 7 odsto u odnosu na prošlu godinu, što je omogućilo da se dodatna sredstva potroše na nove talente. Operativni profit Premijer lige se smanjio za 5 odsto na 935 miliona evra, što je treći najviši nivo ikad zabeležen. Istovremeno, klubovi najgledanije lige na svetu zabeležili su gubitak pre oporezivanja od 187 miliona evra, usled pada prihoda od transfera igrača i rastućih troškova amortizacije.Deloitte-ov Sektor za analizu sportskog poslovanja predviđa da će prekid sezone 2019/20 smanjiti prihode klubova Premijer lige za približno 1,1 milijardu evra. Gotovo 50 odsto tog iznosa čini gubitak prihoda od zakazanih utakmica u redovnom kolu, kao i zbog gubitaka na prava prenosa i komercijalnih ugovora od odloženih utakmica i onih koje će biti igrane bez publike. Prihodi engleske lige su bili čak 73 odsto veci od najbližeg konkurenta, španske La Lige, koja je ostvarila 3,4 milijarde evra prihoda. La Liga je imala prijavljeni rast prihoda od preko 300 miliona evra, ili 10 odsto, što je drugi najveće povećanje među “velikih pet” liga, nadmašivši Bundesligu , koja je prihodovala 3,3 milijarde evra.Klubovi u nemačkoj ligi ostvarili su rast prihoda od 177 miliona evra, najviše zahvaljujući povećanju prihoda od prava na emitovanje od skoro 20 odsto.Raniji početak takmičenjau Bundesligi tokom prekinute sezone 2019/20 verovatno će dovesti do toga da u tekućoj godini nemačka liga prestigne špansku u nastavku sezone.I u italijanskoj Seriji A (2,5 milijardi evra prihoda) i francuskoj Prvoj ligi (ukupno 1,9 milijardi evra prihoda) primećen je značajan rast od preko 10 odsto. U Italiji je početak novog trogodišnjeg međunarodnog ugovora o medijskim pravima doveo do povećanja prihoda od emitovanja za 11 odsto, dok su francuski klubovi samo od emitovanja prihodovali dodatnih 110 miliona evra.Razlike između prihoda najvećih evropskih fudbalskih liga nastavila je da raste, a taj trend će verovatno biti još izraženiji zbog pandemije Covid-19, navodi se u izveštaju. Deloitte ocenjuje da će najveći klubovi verovatno imati još više ugovorno zaštićenih prihoda, a da će se manji klubovi više oslanjaju na prihode od zakazanih utakmica i komercijalne ugovore.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
