Svet

Zbog epidemije znatno manje zahteva za azil u EU

U drugom kvartalu 2020. u članicama EU 46.500 tražilaca azila prijavilo se prvi put za međunarodnu zaštitu, što je za 69 odsto manje nego u prva tri meseca godine i za 68 odsto manje nego u drugom tromesečju 2019, saopštila je Evropska statistička služba, prenosi portal Euractiv.Znatan pad broja zahteva za azil u posmatrana tri meseca rezultat je mera za suzbijanje širenja epidemije korona virusa koje su članice EU počele da uvode od marta.Sirijci su sa 7.700 zahteva između aprila i juna 2020. najveća grupa koja je tražila međunarodnu zaštitu u članicama EU. Slede Avganistanci sa 4.200 zahteva podnetih prvi put i Venecuelanci sa 3.000.Državljani te tri zemlje čine gotovo trećinu svih podnosilaca zahteva za azil u drugom tromesečju 2020, naveo je Eurostat.U posmatranom periodu najveći broj zahteva za azil podnetih prvi put registrovan je u Nemačkoj i to 31 odsto svih zahteva u EU, a slede Francuska sa 19 odsto i Španija sa 15 odsto.Na te zemlje odlaze gotovo dve trećine svih zahteva za azil podnetih prvi put u drugom kvartalu.Gledano prema populaciji, najviše zahteva za azil podnetih prvi put zabeleženo je na Kipru - 989 na milion stanovnika, u Sloveniji 441 i Grčkoj 376.S druge strane, najmanje zahteva registrovano je u Mađarskoj i Poljskoj - po dva na milion stanovnika, i Estoniji, tri na milion.U EU kao celini u drugom kvartalu je bilo 104 zahteva za azil podnetih prvi put na milion stanovnika.Istovremeno je u drugom kvartalu u EU bilo manje i zahteva za međunarodnu zaštitu na čekanju, odnosno onih koje još razmatraju relevantne nacionalne vlasti.Na kraju juna na razmatranju kod nacionalnih vlasti u članicama bilo je 841.600 zahteva za azil, za 9 odsto manje nego na kraju marta 2020. i za isto toliko manje nego na kraju juna 2019.Najviše zahteva na razmatranju bilo je u Nemačkoj 34 odsto, Francuskoj 19 odsto i Španiji 14 odsto i te tri zemlje na kraju juna zajedno su pokrivale 67 odsto ukupnog broja zahteva na čekanju u EU, pokazuju podaci Eurostata.

Aplikacije za praćenje COVID-19 „izneverile očekivanja“

Nakon što je Velika Britanija lansirala aplikacije za praćenje izloženosti korona virusu, došlo je krajnje vreme da se utvrdi koliko su one primenljive u praksi, piše Politico, naglašavajući da vlade mnogih država u borbi protiv pandemije polažu velike nade u digitalnu tehnologiju.Engleska i Vels su u četvrtak među poslednjima u Velikoj Britaniji uvele aplikaciju za praćenje korona virusa i kako se dodaje, stiče se utisak da njena dosadašnja uloga u Evropi i svetu u najboljem slučaju neujednačena.U najgorem slučaju, skreće pažnju sa nekih drugih aktivnosti u sprečavanju pandemije koja je širom sveta odnela skoro milion života.Aplikacije za praćenje podržane su, gotovo isključivo, tehnologijom Google-a i Apple-a i omogućavaju ljudima da prate koga su kontaktirali i da budu obavešteni ako je bilo rizičnih susreta.U većini zemalja podaci se čuvaju samo na telefonima vlasnika, u cilju da se izbegnu zloupotrebe podataka.Sada, kada se slučajevi COVID-19 u porastu, a zemlje poput Britanije i Španije razmatraju nove restriktivne mere, neuspesi aplikacija su očigledniji nego ikad, a u srcu samog problema leži nepoverenje ljudi.Da bi ovi digitalni alati bili uspešni, procenjuje se da skoro dve trećine stanovništva neke zemlje mora da preuzme, dok drugi sugerišu da je potrebno da učestvuje samo 15 procenata. Među zemljama gde se beleži veća popularnost tih aplikacija su Island i Finska, gde je ih je preuzelo između 30 i 40 odsto stanovnika, a u zemlajama gde tradicionalno vlada nepoverenje u vlast, one su manje popularne.U Nemačkoj je poseduje pet odsto stanovnika, dok je u Francuskoj, zemlji koja koristi spostveno rešenje za aplikaciju taj procenat manji od osam.POUZDANOSTInače, u svim zemljama aplikacije i dalje šalju nekoliko upozorenja i postavljaju pitanja da li su ljudi zaista iskreni u vezi sa svojim zdravstvenim stanjem.Sledeća slepa ulica su podaci građana i ko sve ima pristup njima, nakon što su Google i Apple lansirali svoj „decentralizoivani pristup“ u obradi podataka.To je stvorilo problem zdravstvenim vlastima, koje su manje u situaciji da prikupe podatke o slučajevima zaraze korona virusom, jer su podaci o tome „zaključani“ na telefonima.Problem je za sada jedino rešila Irska, koja je prilikom instalacije aplikacije uvela pitanje o tome da li se građani slažu da svoje informacije podele sa zdravstvenom službom i polovina korisnika se sa tim složila.U Evropskoj uniji inače postoji problem sa umrežavanjem aplikacija nekoliko zemalja, zastoj je bio u vezi sa umrežavanjem francuske aplikacije, koja nije bila kompatibilna sa drugim aplikacijama iz drugih država.NADLEŽNI RAZMATRAJU UVOĐENJE KOVID APLIKACIJE U SRBIJI

Nemačka katolička crkva platiće žrtvama zlostavljanja do 50.000 evra

Nemački biskupi složili su se u četvrtak oko uspostavljanja novog sistem za obeštećenje žrtava seksualnog zlostavljanja od strane sveštenstva koji će obezbediti isplate do oko 50.000 evra, piše nemački portal The Local.Govoreći nakon jesenje skupštine Nemačke biskupske konferencije, predsednik Georg Becing rekao je da će biti uspostavljen nezavisni odbor koji će ispitivati žalbe i odlučivati o isplatama od 1. januara 2021. Takođe će biti pokriveni i troškovi terapije žrtava.Nekim žrtvama jednokratna suma do 50.000 evra je „nezadovoljavajuća“, priznao je biskup Becing. „Ali ja to vidim kao korak napred“, rekao je on na konferenciji za novinare u centralnom gradu Fuldi.Grupa žrtava brzo je kritikovala najavu pozivajući na iznose od 400.000 evra po preživelom kako bi se uzela u obzir trauma koja je trajala "decenijama dugo zbog sistematskog prikrivanja zločina nad decom i adolescentima od strane Crkve“.Izveštaj koji je naručila crkva iz 2018. godine zaključio je da je sveštenstvo u Nemačkoj izmedju 1946. i 2014. godine zloupotrebilo najmanje 3.677 ljudi, a više od polovine žrtava bilo je mlađe od 13 godina, dok su skoro trećina njih bili dečaci, sveštenikovi pomoćnici. Episkop se izvinio zbog zlostavljanja.Prema prethodnom sistemu, zlostavljani su za pretrpljenu patnju dobijali oko 5.000 evra.

Kina: Zalihe svinjetine pri kraju, cene nastavljaju da rastu

Kineske zalihe svinjetine mogle bi da budu potrošene za par meseci, usled nestašice koju je izazvala afrička svinjska groznica, prenosi Financial Times. Dok cene svinjetine nastavljaju da...

Studija: Kineska ekonomska politika direktno šteti američkoj industriji

Kinesko ekonomsko planiranje i ciljane subvencije povećali su konkurentnost kineskih firmi u globalnoj ekonomiji na direktnu štetu američke industrije, pokazalo je akademsko istraživanje istraživača sa Univerziteta Kolumbija i Bostonskog koledža, piše Axios.Istraživači sa Univerziteta Kolumbija i Bostonskog koledža otkrili su da je „visoka stopa nataliteta“ kineskih firmi, što znači otvaranje novih fabrika i kompanija, negativno uticala na zapošljavanje u SAD-u, u njihovoj SSRN studiji iz aprila 2020. godine.Kada je reč o američkoj industriji i radnicima, uspon kineske industrijske politike nije im bio od neke koristi, istraživači su utvrdili za svakih 100 fabrika otvorenih u Kini, 12,5 američkih fabrika u istoj industriji je zatvoreno.„Ključni nalazi potkrepljuju zabrinutost zbog toga što su američke firme raseljene kineskom proizvodnjom, ne samo u industrijama iz kojih su se SAD rado povukle, već i u industrijama kojima obe države žele da predvode, u trci koju je je značajno oblikovala kineska vlada“, piše u studiji.Kineski kapitalizam vođen državom sve se više pokazuje kao glavni izazov za liberalni globalni trgovinski poredak zasnovan na trgovinskim partnerima koji slede niz zajedničkih principa.

Tržište tableta očekuje prvi rast od 2014. godine

Tržište tablet uređaja će nastaviti rast, prvi put nakon šest godina, sa očekivanom prodajom 160,8 miliona uređaja ove godine, navode strateški analitičari, što predstavlja poveća...

Proizvođači automobila tuže američku vladu zbog carina na uvoz iz Kine

Veliki proizvođači automobila tuže američku vladu zbog poreza na uvoz koji je uvela na kineske delove, piše BBC.Tesla je najnovija kompanija u nizu koja se pridružila ostalim proizvođačima automobila koji se protive carinama koje je uvela Trampova administracija i zahteva povraćaj novca.SAD i Kina međusobno su nametnule porez na robu i usluge kao deo trgovinskog rata.Napetosti između Vašingtona i Pekinga ubrzano su eskalirale poslednjih nedelja, uglavnom u vezi sa tehnološkim firmama.Proizvođači automobila podneli su brojne tužbe Sudu za međunarodnu trgovinu sa sedištem u Njujorku.Mercedes-Benz je u svojoj prijavi optužio Vašington za "krivično gonjenje neviđenog i neograničenog trgovinskog rata koji je uticao na preko 500 milijardi dolara uvoza iz Narodne Republike Kine".Tesla je u svojoj prijavi tarife nazvao „proizvoljnim, hirovitim i zloupotrebom diskrecije“.Osnivač Ilon Mask želi da se carine ponište zajedno sa "povratom novca, uz kamate" na plaćene poreze na uvoz, navodi se u prijavi.Trgovinski rat započeo je 2018. godine između dve najveće svetske ekonomije.Američki predsednik Donald Tramp već dugo optužuje Kinu za nelojalnu trgovinsku praksu i krađu intelektualne svojine.U Kini postoji percepcija da Amerika pokušava da zaustavi uspon Kine kao globalne ekonomske sile.Početkom ove godine dve nacije potpisale su sporazum "faze jedan" kojim je delimično okončan spor. Vašington je odustao od carina na kineske proizvode od 160 milijardi dolara, posebno potrošačke elektronike.Međutim, tenzije između dve nacije su od tada masovno porasle.

Fejsbuk, Jutjub sa oglašivačima dogovorili suzbijanje štetnog sadržaja

Tehnološke kompanije Fejsbuk, Jutjub i Tviter sklopile su dogovor sa velikim oglašivačima oko uklanjanja štetnog sadržaja na svojim platformama, nakon bojkota oglašivača sprovednog u julu, piše Fajnenšel Tajms (Financial Times).Sklopljen kroz Svetsku federaciju oglašivača, dogovor po prvi put utvrđuje zajednička merila za sadržaj poput govora mržnje, uspostavlja standarde za prijavu prekršaja nam svim platformama, a takođe određuje i spoljne revizore za nadgledanje sistema, koji će sa radom početi u drugoj polovini 2021. godine.Oglašivači kao Unilever i Mars navode da im je dogovor, koji obuhvata razvoj novih načina za pozicioniranje reklama, vratio poverenje da se ponovo oglašavaju na najvećim digitalnim platformama.Džejn Vejkli, šef marketinga za Mars, rekla je za FT da industrija "ne proglašava pobedu" sve dok rešenja ne budu implementirana.Nakon više godina sve većih briga sa Fejsbukom, Guglom i Tviterom, oglašivači su 2019. godine pokrenuli Globalnu alijansu za odgovorne medije, kako bi primorali Silicijumsku dolinu na pregovore.Pregovori su intenzivirani ovog leta, nakon što je više od hiljadu kompanija povuklo reklame, uglavnom sa Fejsbuka i Instagrama.Od kada su pregovori počeli, jedna od glavnih tački sporenja bila je definisanje nepoželjnog ili štetnog sadržaja.Dogovor navodi 11 kategorija štetnog sadržaja, od pornografije do ilegalnih narkotika, koji treba ukloniti sa platforme nakon prijave.Poređane po riziku, kategorije takođe porkivaju načine da se oceni materijal "na granici štetnosti", poput oružja i municije, koji jeste dozvoljen ali bi bio problematičan za neke kompanije.

Ministarstvo pravde SAD-a sužava postupak protiv Gugla samo na dominaciju u pretrazi

Američko ministarstvo pravde ponovo priprema antitrustovsku tužbu protiv Gugla i fokusiraće se prvenstveno na antikonkurentsko ponašanje vezano za pretragu interneta, prenosi Biznis Insajder.Odluka da se usredsredi samo na pretragu odražavala je politička neslaganja, a sada grupa državnih tužilaca razmatra dodatne tužbe usredsređene na antikonkurentsko ponašanje ovog tehnološkog giganta.Generalni državni tužilac Vilijam Bar pogurao je da tuži Gugl pre izbora, nadglasavši advokate Ministarstva pravde koji su rekli da im treba više vremena da izgrade svoj slučaj.Usredsređenost tužbe na Guglovu dominaciju u pretrazi je uža od onoga što je želela određena grupa državnih tužilaca i advokata, s tim što neke države žele da pokrenu svoje, zasebne tužbe usredsređene na Guglovo poslovanje sa digitalnim oglasima i druge načine na koje koristi pretragu da bi favorizovao svoje proizvode.Tramp se navodno priprema da podstakne republičke državne tužioce da istraže njegove navode da su kompanije društvenih medija pristrasne anti-konzervativnim ideologijama.Pored istraga Ministarstva pravde i državnih tužilaca, Gugl se takođe suočava sa višestrukim upitima Kongresa i Evropske unije, a Sundar Pičai, izvršni direktor Alfabeta, suočio se sa ispitivanjem poslanika tokom antitrustovskog saslušanja ranije ovog leta.

Čovek drži poslovne novine u rukama

Frikom i Ledo možda na prodaju, Fortenova želi da smanji dugove

Fortenova grupa saopštila da su joj stigle neobavezujuće ponude za preuzimanje kompanija Ledo plus, Ledo Čitluk i Frikom, koje čine njegovu "Poslovnu grupu zamrznute hrane", prenosi portal Indeks.Cilj je, kako se navodi, da se do sredine oktobra donese odluka o tome da li će da nastavi da radi na jednoj ili više njih.Dodaju i da su se tokom proteklih godina i nedelja ponovo počeli da pojavljuju komentari u vezi sa imovinom Fortenova grupe."Iako taj interes odražava snagu našeg poslovanja, naših brendova i menadžmenta, on svakako pobuđuje neizvesnost i zabrinutost među našim zaposlenima", rekao je glavni izvršni direktor i član Upravnog odbora Fortenova grupe Fabris Peruško. Dodao je i da će se pre odluke održati konsutacije sa zaposlenima:"Krajnji nam je cilj, pod uslovom da se postigne zadovoljavajuća cena, da odaberemo strateškog partnera koji će dati maksimalan doprinos daljem razvoju Poslovne grupe zamrznute hrane, a zaključenje procesa zavisi od pronalaženj takvog partnera."Prema njegovim rečima, Poslovna grupa zamrznute hrane te psolovne grupe, zbog razduživanja kompanije, potencijalno bi mogla da se nađe i na prodaji, jer je kompanija spremna da ptoda samo jedan segment temeljnog poslovanja.Na taj način bi se omogućile investicije u ostale biznise, pa će kako se naglašava, uprava odluku doneti što pre.Fortenova grupa inače je, kako navodi na svom sajtu, nastala implementacijom nagodbe poverenika u hrvatskoj kompaniji Agrokor, nakon velikih finansijskih problema.Evropska komisija juče je odobrila nameru koncentracije kojom Fortenova grupa stiče kontrolu nad Poslovnim sistemima Merkator, Ljubljana, preneo je N1.NAVODNA KONCENTRACIJA FORTENOVE: TURIZAM, BIOSKOPI, POSREDOVANJE U OSIGURANJU

Hakerski napad na bolnicu u Nemačkoj uzrokovao smrt pacijentkinje

Hakerski napad na bolnicu nedaleko od Dizeldorfa u Nemačkoj uzrokovao je smrt jedne pacijentkinje, piše portal Startit.Ovo predstavlja prvu zabeleženu smrt koju je prouzrokovao „ransomware“, zlonamerni tip programa koji zaključava računar ili enkriptuje fajlove, a zatim zahteva otkup za njihovo bezbedno vraćanje.Bolnica je napadnuta 10. septembra, a kako su su svi kapaciteti bili usmereni ka sanaciji 30 zaraženih servera, operateri su morali da preusmere pacijentkinju na 60 kilometara udaljenu zdravstvenu ustanovu.Lokalne vlasti pokrenule su istragu, pošto je pokrajinsko ministarstvo pravde procenilo da je smrt žene rezultat kasno pružene nege usled hakerskog napada. Ukoliko se potvrdi da je napad direktno prouzrokovao smrt, krivično delo biće kvalifikovano kao ubistvo.Prema do sada dostupnim informacijama, napad na bolnicu bio je nenameran. Na jednom od servera pronađena je poruka sa nalogom da Univerzitet Hajnrih Hajne stupi u kontakt sa počiniocima.Iz bolnice je navodno rečeno da nije bilo nikakvih novčanih zahteva, karakterističnih za ovakve napade, dok pojedini mediji navode da je hakerska grupa povukla zahtev tek kada se u slučaj umešala policija. U međuvremenu, bolnici je sistem „otključan”, i ona je povratila kontrolu nad njim.

Mesi protiv Masija: Fudbaler pobedio u sporu oko brenda

Legendarni fudbaler Barselone, Lajonel Mesi, moći će bez problema da registruje svoje ime kao zaštitni znak za sportsku opremu i odeću, prema odluci koju je u četvrtak doneo Sud pravde Evropske unije.Mesi je bio jedan od aktera procesa pred Opštim sudom Evropske unije, kada se sudu žalio španski brend Masi (Massi), koji proizvodi opremu za bicikliste, a osnova za tužbu je bila fonetska sličnost sa imenom fudbalera. Potvrđujući prvobitnu odluku Opšteg suda iz aprila 2018. godine, Sud pravde EU se složio sa zaključkom Opšteg suda da ne postoji verovatnoća zabune između reči MASSI i brenda fudbalera koji sadrži njegovo prezime.Brend Masi se prvo uspešno žalio Kancelariji za intelektualnu svojinu EU (EUIPO), ali je slučaj došao do suda, gde je na kraju "pobedio" Mesi. EUIPO je prvobitno odlučio da su Mesi i Masi i fonetski i vizuelno gotovo identični, te da može da dovede do zabune, ali je sud bio drugačijeg mišljenja. Slučaj je zatim stigao do Suda pravde Evropske unije, koji je presudio u korist fudbalera.

Payoneer počeo da izdaje platne kartice, preuzima to poslovanje od Wirecard-a

Kompanija Payonner će početi da izdaje Mastercard pripejd platne kartice, kako bi povećala sigurnost svojih korisnika, saopštio je generalni direktor fintech kompanije Adam Koen. Kartice će izdavati Payoneer Europe segment kompanije, koja će i upravljati sredstvima koja budu demonovana na račune klijenata, a koju je Centralna banka Irske ovlastila da upravlja elektronskim novcem.Sve postojeće platne kartice kojima je upravljao Wirecard će takođe preći u Payoneer porodicu obzirom da. kako se navodi, veliki broj korisnika se ne "oseća komotnost" prilikom korišćenja usluga osramoćenog finansijskog giganta.Krajem juna je usled hapšenja i nestanka milijardi evra izbio skandal sa kompanijom Wirecard, čije je kartičarske usluge koristio i sam Payoneer. "Klijenti Payonner-a mogu nastaviti da koriste svoje postojeće kartice sa sigurnošću, znajući da Payonner Europe sigurno čuva njihova sredstva", navodi se u zvaničnom saopštenju.

Fejsbuk: Napuštamo evropsko tržište ako nam zabranite da šaljemo podatake za SAD

Tehnološki gigant Fejsbuk upozorio je da će napustiti evropsko tržište, ako irski poverenik za zaštitu podataka sprovede zabranu razmene podataka sa SAD-om, piše britanski Gardijan.Mogućnost donošenja ove odluke dolazi nakon što je u julu Evropski sud pravde utvrdio da nema dovoljne zaštite od pristupa američkih obaveštajnih agencija podacima na Fejsbuku.U sudskom spisu u Dablinu, glavni saradnik Fejsbuka napisao je da bi sprovođenje zabrane kompaniju onesposobilo za rad.„U slučaju da Fejsbuk podleže potpunoj obustavi prenosa podataka korisnika u SAD, nije jasno kako bi u tim okolnostima mogao da nastavi da pruža usluge Instagrama u EU“, saopštila je predstavnica Fejsbuka Ivon Kanan.Fejsbuk ističe da mogućnost odlaženja iz Evrope nije pretnja, već samo običan odraz stvarnosti.Pravni dokumenti podneti irskom višem sudu predstavljaju jednostavnu realnost da se Fejsbuk i mnoga druga preduzeća, organizacije i usluge oslanjaju na prenos podataka između EU i SAD kako bi pružali svoje usluge, zaključuje Kanan.Nedostatak sigurnog i legalnog međunarodnog prenosa podataka štetiće ekonomiji i kočiti rast preduzeća zasnovanog na podacima u EU, piše u saopštenju.

Severna Irska: Nova pandemijska ograničenja, ali se pabovi ipak otvaraju

Sa ciljem da se izbegne strožije ograničenje kretanja, Severna Irska je zabranila domaćinstvima da se sastaju u zatvorenom prostoru, dok se u isto vreme širom Velike Britnije povećava broj slučajeva korona virusa, prenosi Independent."Ovo su ograničena ograničenja za koja se nadam da preduzimanjem mera u ovoj ranoj fazi znači da možemo sprečiti potrebu za drakonskim merama", izjavila je premijerka Severne Irske, Arlen Foster.Prema njenoj najavi, juče od 18 sati, ograničenja kretanja koja su se ranije odnosila samo na područja sa većom stopom zaraze, sada su proširena širom zemlje. Nove mere podrazumevaju da ne sme biti mešanja domaćinstava u privatnim stanovima, osim ako je u pitanju briga o deci i posete lekara.Tako se na primer u privatnim baštama, ne može okupiti više od šest ljudi iz najviše dva domaćinstva, a u to ograničenje nisu uključena deca do 12 godina.Ona je upozorila i da se preduzete mere direktno odnose na kućne zabave u studentskom okrugu Holiland na jugu Belfasta i na okupljanja ljubitelja sporta iz Gelskog atletskog saveza.Ranije su ograničenja kretanja važila samo u određenim područjima, u većem delu Belfasta, Belimenu i Ko Antrimu.Severna Irska je juče zabeležila oko 400 novih slučajeva korona virusa, a tokom vikenda još dva smrtna slučaja.Ipak, i pored novih ograničenja, pabovi u toj zemlji mogu da rade od danas, a ranije su zatvoreni zbog rasplamsavanja pandemije.Strožije propise o mešanju domaćinstava od Severne Irske imao je Vels, koji je u utorak uveo zabranu kretanja u trajanju od 18 sati.U Škotskoj se razmatra zatvaranje pabova, restorana, mesta za zabavu, igrališta i obustava crkvenih službi.BRITANSKA EKONOMIJA U OVOM KVARTALU MANJA ZA TREĆINU AKO PANDEMIJA POTRAJE

Aplikacija AirCare, posle Makedonije stigla i u SAD

Aplikacija za informacije o kvalitetu vazduha AirCare, čiji je autor mladi programer Gorjan Jovanovski iz Skoplja, sada je dostupna i u Sjedinjenim Državama, prenosi Glas Amerike.„Informacije dobijamo iz tri glavna izvora: iz državnih mernih stanica za zagađenje vazduha, privatnih mernih stanica i satelitskih mernih stanica kao i podataka Evropske svemirske agencije i NASA-e. Nakon što su saznali da smo se probili na američko tržište, mnogi korisnici počeli su da preuzimaju aplikaciju na svojim mobilnim telefonima, koristeći je nekoliko puta dnevno da provere zagađenje oko sebe ali i da prate požare“, kaže Gorjan Jovanovski, 27-godišnji stanovnik Skoplja i softverski je inženjer koji stoji iza aplikacije AirCare, poznate kao My Air.Aplikacija daje podatke o zagađenju vazduha u 39 zemalja, na 8 jezika i prema rečima njenog autora, kombinuje njegove dve strasti - tehnologiju i ekologiju.ZAGAĐENOST VAZDUHA U SRBIJI MOŽETE PRATITI SVAKOG DANA PREKO APLIKACIJE AIRCARE Aplikacija MojVozduh, ili AirCare, postoji od 2015. godine u Makedoniji.Od prošle godine, prva zemlja u regionu na koju se popularna aplikacija proširila je Srbija, jer se i sama suočava sa ogromnim izazovom zbog zagađenja.„Zagađenje je jedna od posledica s kojom se suočavamo zbog klimatskih promena. Svi na svetu, ne samo Makedonija kao pojedinačna zemlja, moramo da promenimo navike i radimo na čistijoj, zelenijoj, ekološkoj budućnosti ako želimo da preživimo kao ljudski rod“, poručuje Jovanovski.Preuzimanje AirCare je besplatno i podjednako dostupno korisnicima Ajfona i Android uređaja.

U Španiji dogovor da poslodavci pokrivaju troškove rada od kuće

Španska vlada složila se sa sindikatima i poslovnim liderima da poslodavci plate troškove rada od kuće nakon što su milioni ljudi počeli da rade iz svojih domova zbog pandemije, rekao je danas potpredsednik vlade Pablo Iglesijas, navodi portal Investing.„Od ključne je važnosti bilo regulisanje rada na daljinu radi zaštite prava radnika“, rekao je Iglesijas u intervjuu za državnu televiziju.Prema vladinom nacrtu predloga, kompanije bi morale da finansiraju sve troškove koje zaposleni mogu imati kada rade od kuće, uključujući računarsku opremu i nameštaj, a zaposleni mogu tražiti i fleksibilno radno vreme.Nacrt zakona mora da dobije podršku Vlade prije slanja u parlament.Pogodnosti bi se odnosile samo na zaposlene koji ostanu kod kuće najmanje 30 odsto radnog vremena, a poslodavci će imati pravo da nadgledaju prisustvo radnika na mreži poštujući dostojanstvo i privatnost i tražeći od njih da budu fleksibilni u pogledu radnog vremena.Svi aranžmani za rad kod kuće moraju biti dobrovoljni, kako za poslodavce, tako i za zaposlene.Ministarstvo rada takođe traži produženje programa prestanka rada koji treba da istekne 30. septembra.U Španiji je zaključno sa 21. septembrom registrovano 671.468 osoba pozitivnih na korona virus, a broj preminulih je 30.663.

Italija smanjila parlament za trećinu

Italija će smanjiti broj članova parlamenta za trećinu nakon što je na referendumu usvojen ustavni amandman koji to predviđa, piše BBC. Skoro 70 odsto ljudi glasalo je za promenu, zbog čega će...

Građani kupuju nove telefone i kućne aparate iako im stari još rade

U EU se godišnje potroši više od 18 kilograma električnih i elektronskih proizvoda po stanovniku, navodi se u analizi Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) i ukazuje na mogućnosti za smanjenje ekoloških i klimatskih uticaja tih proizvoda, piše portal Euractiv.EEA navodi da zbog tehnološkog razvoja modeli električnih i elektronskih proizvoda brže zastarevaju, mada najčešće samo u očima potrošača. Razlog za kupovinu novog proizvoda je i što postojeći hardveri više nisu kompatibilni sa unapređenim softverima.Takođe se marketinškim kampanjama kupci ohrabruju da kupuju nove modele koji ponekad nude samo minimalna unapređenja.Pokretači tražnje su i pad kvaliteta mnogih proizvoda, potrošačka tražnja najnovijeg dizajna i tehnologije ili veća energetska efikasnost novih proizvoda.Pored toga, mogućnost za popravku mnogih proizvoda je ograničena, ili zbog dizajna koji ne dozvoljava laku popravku, ili zato što bi popravka koštala više nego kupovina novog.Posledica toga je da se mnogi proizvodi koji mogu da se poprave odbacuju, navodi se u izveštaju ali i dodaje da popravka elektronike i za kompanije i za krajnje potrošače predstavlja rastući biznis u EU.EEA navodi da treba razviti biznis modele kružne ekonomije kako bi se tokom dužeg vremena očuvala vrednost elektronike.Za unapređenje "cirkularnosti" elektronike potebno je, smatraju u Agenciji, ojačati zahteve u oblasti eko-dizajna i unaprediti potencijale za popravku, odlaganje, ponovnu porizvodnju tih proizvoda.Među merama je i veća upotreba EU energetske oznake, razvoj zelenih javih nabavki i produžetak perioda odgovornosti proizvođača za proizvod na period do kraja njegovog veka.Navodi se i da je materijal koji se koristi za elektroniku značajan faktor kada se određuju vek proizvoda i mogućnost njegovog produženja.Prema podacima Eurostata za 2019. godinu, u EU se godišnje na tržište plasira više od 20 kilograma električnih proizvoda i elektronike po stanovniku, uključujući velike kućne aparate poput veš-mašina, usisivača, frižidera, kao i uređaje poput kompjutera, televizora i mobilnih telefona.Od te količine 60 odsto ili 11,8 kilograma proizvedeno je u EU a ostalo je uvezeno. EU, pokazuju podaci Eurostata, izvozi 2,4 kilograma električnih i elektronskih proizvoda po stanovniku.U izveštaju se navodi i da su u 2017. domaćinstva u EU trošila u proseku 5 odsto ukupnih rashoda za električne i elektronske proizvode.

Najveće preuzimanje u industriji video igara: Majkrosoft kupuje Betezda Softvorks

Majkrosoft je u ponedeljak objavio da je postigao dogovor o kupovini kompanije ZeniMaks Media, matične kompanije popularnog izdavača video igara Betezda Softvorks (Bethesda), za 7,5 milijardi dolara, navodi NPR.Majkrosoftova kupovina ZeniMaksa predstavlja jednu od najvećih akvizicija u industriji video igara ikada.Kada se akvizicija obavi, Betezdina intelektualna svojina, koja uključuje naslove kao što su The Elder Scrolls, Fallout, Wolfenstein, Quake, Starfield i DOOM, biće u vlasništvu Majkrosofta. Ovi naslovi biće dodati IksBoks Gejm Pasu (Xbox Game Pass), pretplatničkom servisu za video igrice na oblaku, koji je premašio 15 miliona pretplatnika.Očekuje se da će akvizicija Betezde biti završena u drugoj polovini fiskalne 2021. godine.Dodavanjem Betezde, Majkrosoft će porasti sa 15 na 23 kreativna studijska tima.Ovaj dogovor trostruko je veći od 2,5 milijarde dolara koje je Majkrosoft platio za Mojang 2014. godine, kompaniju koja stoji iza popularnog Majnkrafta. „Još uvek smo Betezda. Još uvek radimo na istim igrama na kojima smo radili i te igre ćemo objavljivati mi", saopštio je Pit Hajns, potpredsednik Betezde.„Dogovor nam omogućava da napravimo još bolje igre u budućnosti. Majkrosoft je neverovatan partner i nudi pristup resursima koji će nas učiniti boljim izdavačem i developerom igara“, dodao je on.Najava o kupovini Betezde dolazi svega nekoliko dana pre nego što postanu aktivne prednarudžbine (pre-order) za nove konzole IksBoks Series X i IksBoks Series S. Majkrosoftov konkurent Soni počeo je da prihvata prednarudžbine za svoju PlejStejšn 5 konzolu prošle nedelje.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.

Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.