Svet

Grad Rim promoviše kulturu kao stub održivog urbanog razvoja

Saradnja između gradske vlade Rima i Ujedinjenih gradova i lokalnih uprava (UCLG), mreže od 250.000 gradova, gradova, regiona i metropola širom sveta, promoviše kulturu kao stub održivog urbanog razvoja, u vreme kada pandemija podstiče ponovnu procenu modela javnog i privatnog upravljanja na globalnom nivou, piše FDiIntelligence.Uključena u takozvanu „Rimsku povelju“, inicijativa se oslanja na univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima da bi se promovisalo „pravo na puno i slobodno učešće u kulturnom životu“, i na taj način lokalnim kreatorima politike dao novi set vodećih principa za reformu njihovog pristupa kulturnim politikama i lokalnoj upravi.Otprilike 45 gradova širom sveta već je podržalo inicijativu koja će biti zvanično pokrenuta od 1. do 3. oktobra u Rimu.Socijalna i ekonomska kriza koju je pokrenula pandemija Covid-19 podstakla je lokalne kreatore politike širom sveta da preispitaju svoj pristup razvoju svojih zajednica, posebno kroz prizmu održivosti.Ova reforma upravljanja važna je na gradskom nivou, a mogla bi uticati i na tekuću reformu globalnog upravljanja.UN predviđaju da će 68 odsto svetske populacije živeti u urbanim sredinama do 2050. godine.

Nepostizanje dogovora o Bregzitu zadaće probleme predsedavanju Portugala

Premijer Portugala Antonio Kosta izjavio je da će njegova zemlja imati problem od prvog dana predsedavanja EU ako se ne postigne trgovinski sporazum sa Velikom Britanijom, piše portal Euractiv. Devet...

ECB: Pojačati rad na digitalnom evru

Evropska centralna banka (ECB) objavila je u petak izveštaj o potencijalnom uvođenju digitalnog evra, uoči intenzivne javne rasprave i "eksperimentisanja" o njegovim mogućim prednostima i izazovima, ...

Nova globalna laboratorijska mreža upoređivaće vakcine protiv COVID-19

Velika neprofitna grupa za hitne slučajeve u zdravstvu uspostavila je globalnu mrežu laboratorija za procenu podataka potencijalnih vakcina protiv COVID-19, omogućavajući naučnicima i proizvođačima lekova ...

Bugarska: Za prosvetare povećanje plata

Početna plata za prosvetare biće od januara oko 650 evra (1.260 leva) najavio je danas ministar prosvete Krasimir Valčev, piše bugarski portal Novinite.Međutim, kako kaže Valčev, mora se raditi i na povećanju najnižih zarada u oblasti visokog obrazovanja.Za 10 godina prosečna plata prosvetara skočila je za 400 odsto. Sa oko 230 evra u 2009. godini, na 875 evra koliko se očekuje u 2021. godini, kada će ta plata biti veća od nacionalnog proseka od oko 770 evra.Valčev je prisustvovao konferenciji Bugarskog sindikata učitelja. Primetio je da su povećane plate u sektoru dovele mnoge mlade nastavnike, gotovo da nema slobodnih mesta, a brojevi za studente pedagogije su popunjeni.Prosečna starost učitelja bugarskog jezika takođe se promenila, sa 53 pre nekoliko godina, na 49 sada.Ministar je prokomentarisao i već dozvoljena školska putovanja, međutim, trajaće do nedelju dana i preporučuje se da budu u junu sledeće godine. Moraju se poštovati sve mere bezbednosti.

Gumeni medvedići sklonjeni sa polica nemačkih marketa

Veliki nemački supermarketi povlače čuvene proizvode Haribo u zemlji sa svojih polica. Ovaj potez dolazi nakon spora zbog podizanja cena omiljenih gumiranih medveda, javio je Dojče vele.Veliki nemački lanci supermarketa Lidl i Edeka zaustavili su ili smanjili prodaju Haribo proizvoda dok se bore sa proizvođačem slatkiša oko cena. Budući da kupci sve više gledaju novčanike zbog krize koju je donela pandemija, prodavnice se uzdržavaju od podizanja cena čuvenih gumenih medveda.Prema nemačkom mediju CHIP, Haribo je želeo da podigne cenu pakovanja medveda od 360 grama sa 1,19 evra na 1,29 evra. Kompanija sa sedištem u Bonu navela je kao razlog više cene sirovina potrebnih za proizvodnju svojih bombona.Lanac supermarketa Lidl odgovorio je na predloženo povećanje cena povlačenjem proizvoda Haribo sa svojih polica u avgustu, dok je nastavio da prodaje bombone konkurentskih proizvođača slatkiša.

Hjuman rajts voč zabrinut zbog privatnosti otkako je Rusija proširila sisteme za prepoznavanje lica

Hjuman rajts voč (HRW) zabrinut zbog privatnosti nakon što je Rusija rekla da će proširiti upotrebu "invazivnih" sistema za prepoznavanje lica, piše Radio Slobodna Evropa.Novine Kommersant izvestile su prošle nedelje da će CCTV kamere sa softverom za prepoznavanje lica biti instalirane na javnim prostorima i na ulazima u stambene zgrade u deset najvećih gradova Rusije, s ciljem navodne zaštite javne bezbednosti.Tehnologija se već koristi u Moskvi, gde vlasti planiraju da prošire njenu upotrebu u tramvajima i metrou.„Ruska istorija kada se radi o kršenju prava znači da vlasti treba da budu spremne da odgovore na teška pitanja kako bi dokazale da nisu potkopale segment ljudskih prava pretvarajući se da štite javnu bezbednost“, rekao je Hju Vilijamson, direktor za Evropu i centralnu Aziju u HRW-u.Očekivanu upotrebu tehnologije prepoznavanja lica u celoj zemlji kritikovala je i Amnesty International, koja je upozorila da će to „neminovno imati efekta” na demonstrante, kao i na grupe za privatnost i advokate za digitalna prava u Rusiji.Ruski zakoni o nacionalnoj bezbednosti i praksa nadzora „omogućavaju agencijama za sprovođenje zakona da pristupe praktično svim podacima u ime zaštite javne bezbednosti“, rekao je HRW, pozivajući se na izveštaje koji ističu „obrazac kršenja podataka“ u vezi sa identifikacionim softverom ugrađenim u video nadzor Moskve.

Francuska aukcijom 5G spektra prikupila 2,79 milijardi evra

Završna faza francuskog tendera za 5G završila se 1. oktobra, završavajući prodaju 310 MHz spektra u opsegu 3,4-3,8 GHz. Francusko regulatorno telo za telekomunikacije (ARCEP) saopštilo je da je prihod iznosio 2,79 milijardi evra, piše Telecompaper.Vlada Francuske odredila je najnižu cenu tendera od 2,17 milijardi evra prošle godine.Lider na tržištu Orange zabeležio je najveću potrošnju, sa 854 miliona evra za 90 MHz spektra. Podružnica Altice France SFR stekla je 80 MHz za 728 miliona evra, dok su Bouygues Telecom i Free Mobile obezbedili 70 MHz za 602 miliona evra.U prvoj fazi dodele spektra francuska vlada se složila da proda 200 MHz po zadatoj ceni od 1,4 milijarde evra, pri čemu će svaki od četiri mrežna operatora potrošiti 350 miliona evra za blok od 50 MHz.Nakon pauze zbog pandemije, regulator je zatražio da nadgleda aukciju za preostalih 110 MHz raspoloživog spektra, prodatog u komadima jednake veličine (10 MHz) po početnoj ceni od 70 miliona evra po bloku.Licitiranje je trajalo samo tri dana, dok je jedinična cena na kraju poslednjeg kruga porasla sa 70 miliona na 126 miliona evra.Pored početnih 50 MHz, Orange je obezbedio najviše spektra na aukciji (40 MHz), a zatim SFR (30 MHz). Bouygues Telecom-u i Free Mobile-u pripisana su dva bloka (20 MHz).Spektar stečen na aukciji plaćaće se tokom četiri godine, dok će se postavljena cena od 350 miliona evra raspodeliti tokom petnaest godina trajanja licenci, koja se može produžiti za dodatnih pet godina pod uslovima koje postavlja ARCEP.Konačni iznos potrošen na tenderu biće poznat po završetku poslednjeg koraka postupka dodele, u kojem će se četiri učesnika nadmetati na aukciji „pozicioniranja“ da bi se utvrdilo gde će njihov spektar biti smešten u opsegu 3,4-3,8 GHz.Francuski telekomunikacioni operatori takođe će moći da se oslanjaju na druge frekvencije za svoje razvijanje 5G mreže. Tu spadaju opseg od 700 MHz, koji je ARCEP dodelio 2015. godine, i ubuduće frekvencije od 26 GHz, koje tek treba dodeliti.Orange je prokomentarisao da ukupan iznos prikupljen na tenderu ostaje razuman u poređenju sa drugim velikim evropskim zemljama, poput Nemačke.

Fejsbuk aktivno plasira grupe na News Feed

Facebook gura grupe u središte pažnje na početnoj strani platforme, istovremeno uvodeći nove alate koji pomažu da se uguši neprikladan sadržaj, piše CNN.Grupe su se pojavile kao ključni izvor angažovanja ljudi i osnovni deo platforme. Ali, takođe su se našle na udaru kritika zbog podsticanja polarizacije i ekstremizma, kao i zbog dezinformacija koje se šire tim grupama o lažnim lekovima.Više od polovine Fejsbukovih globalnih korisnika članovi su pet ili više aktivnih grupa i više od 1,8 milijardi ljudi se svakog meseca povezuje sa grupama, navodi ovaj tehnološki gigant.Na Fejsbukovoj godišnjoj konferenciji za administratore grupa koja je održana u četvrtak, kompanija je iznela nekoliko planova ažuriranja platforme, uključujući promene koje će ljudima olakšati pronalaženje novih grupa i sadržaja iz grupa.Kompanija u narednim mesecima planira da stavi još veći fokus na grupe, tako što će započeti testiranje načina da veći broj ljudi otkrije javne grupe na svom njuzfidu (News Feed) ili čak van Fejsbuka dok pretražuju internet.Fejsbuk nije rekao da li će se preporučivati političke objave iz javnih grupa, ali bi navedene teme uključivale zabavu, životni stil, sport, vesti i praznike.U međuvremenu, na kartici Grupe korisnici će sada videti preporučeni sadržaj javnih grupa kojima ne pripadaju, na osnovu popularnosti i njihovih interesovanja. Do sada je Fejsbuk prikazivao samo objave iz grupa čiji ste član i predlagao grupe koje bi vas interesovale.

Donald Tramp pozitivan na koronavirus

Američki predsednik Donald Tramp i prva dama SAD Melanija Tramp pozitivni su na koronavirus. "Prva dama i ja smo pozitivni na COVID-19. Odmah započinjemo postupak karantina i oporavka. Proći ćemo kroz ovo z...

Holandija uspešno testirala voz sa pogonom na vodonik

Holandska provincija Groningen na pruzi dugačkoj 65 kilometara uspešno testirala voz sa pogonom na vodonik, koji je u martu bez putnika saobraćao na liniji do Leuvardena na severu te zemlje. Cilj tesotva je bio, kako se naglašava da se istraži da li bi voz koji za svoj pogon koristi ćelije vodonika mogao da bude potpuno održiva alternativa vozovima sa dizel-motorima, koji trenutno saobraćaju u severnom delu te zemlje.„Posle Nemačke, Holandija je druga zemlja u Evropi u kojoj se voz kompanije Alstomov dokazao kao jedinstveno rešenje za pogon na energiju koja ne emituje CO2. Testovi su pokazali kako je naš voz sa motorom na vodonik dostupan i pouzdan, kao i da pruža iste performanse kao i dizel oprema, uz blagu buku i nulu emisije štetnih čestica“, rekao je Bernard Belvauk, generalni direktor, Alstom Beneluk.ITALIJA DEZINFIKUJE GRADOVE TOPOVIMA NA SNEG Voz sa pogonom na vodonik iz Alstoma detaljno je ispitan sa operatorom Arriva, a ispitivanja su se odvijala bez putnika.U izveštaju se navodi da je Alstomov vodonični voz uspešno ispunio nekoliko ciljeva, uključujući odobrenje holandske Nacionalne procene bezbednosti za vožnju holandskom železnicom i savršeno se uklopio u komercijalnu red vožnje.Dobro se pokazao i u pogledu potrošnje vodonika, kompatibilnosti infrastrukture, ubrzanja, kočenja, pristajanja, maksimalne brzine i performansi pomoćnih uređaja.Mašinovođe kažu da su zadovoljni upravljanjem vozom, a dolivanje goriva vodonikom išlo je brže nego što se očekivalo i bilo je bezbedno. U izveštaju se navodi da su svi ciljevi postignuti i da je vodonični voz potpuno održiva alternativa dizel-motorima.

Naučnici pronašli koronavirus u uzorcima jezerske vode

Naučnici iz Minesote pronašli su tragove koronavirusa u uzorcima vode sa plaža, ali napominju da je verovatnoća da se bolest prenese putem vodenih površina mala, piše Daily Mail.Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Minesoti testirali su uzorke vode sa osam plaža duž jezera Superior početkom jula, dok su male količine virusa SARS-CoV-2 pronađene na četiri od tih mestaKako navodi izjava Univerziteta, nivo prisutnosti virusa bio je između 100 i 1.000 jedinica na litar vode, što je oko 10.000 puta manje od nivoa prisusnosti virusa u otpadnim vodama.Dok trenutno nema indikacija da se virus može preneti putem vodene površine, kao što je moguće sa bakterijama poput salmonele i ešerihije koli, otkriće može nagovestiti koliko se virus proširio kroz okolne zajednice.Doktor Ričard Melvin, docent na Medicinoskom fakultetu, rekao je da veruje da plivači prenose virus u vodu, navodeći da zaraženi mogu nositi virus u stolici mesec dana nakon što im simptomi nestanu.U međuvremenu, Medicinski fakultet Univerziteta u Minesoti nalaže da bi posetioci plaža trebalo da nose maske i praktikuju održavanje distance, budući da je rizik od infekcije i dalje daleko veći na kopnu.

Tokijska berza u prekidu ceo dan zbog tehničkog problema

Trgovina na Tokijskoj berzi obustavljena je danas zbog tehničkog problema koji se pojavio na samom otvaranju, prenosi Radio Slobodna Evropa. "Tokijska berza je rešila da prekine trgovanje na kotiranim vrednostima za ceo dan", navodi u saopštenju grupe koja upravlja berzom. U saopštenju se dodaje da se ne zna kada bi trgovanje moglo da se nastavi.Nije precizirano o kakvom problemu se radi. Kako je navedeno, kasnije će biti saopšteno da li će berza raditi u petak. Portparol berze je samo rekao da nisu primetili znake hakovanja.Druge japanske berze, Nagoja, Saporo i Fukoka koje koriste isti sistem kao Tokijska berza takođe su zaustavljene. Berza u Osaki je međutim radila normalno.U ranijem većem tehničkom incidentu na Tokijskoj berzi 2018. privremeno je prekinuto trgovanje, ali poslednji put kada je berza potpuno zaustavljena, što je trajalo samo pre podne, bilo je 2005. godine.Većina drugih azijskih berzi kao što su Hongkog, Šangaj Južna Koreja i Tajvan danas su zatvorene zbog praznika. Tokijska berza treća je najveća na svetu posle Njujorške i Nasdaka, sa tržišnom kapitalizacijom od gotovo 6.000 milijardi dolara.

Makron poziva Evropu da okonča zavisnost od američkog oružja

Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je Evropu da okonča svoju zavisnost od američkih sistema naoružanja prilikom svog razgovora sa studentima Univerziteta u Viljnusu u Litvaniji, piše Politico.Pozvao je Evropu da zauzme nezavisniju i dominantniju ulogu u svetu, nezavisnu kako od Vašingtona, tako i Pekinga.„Mi, neke zemlje više od drugih, odustali smo od svoje strateške zavisnosti od američkih sistema naoružanja, ne možemo prihvatiti život u bipolarnom svetu koji čine SAD i Kina“, rekao je Makron prilikom posete Univerzitetu u Viljnusu.Francuski i drugi evropski zvaničnici već dugo pozivaju EU da razvije veće vojne kapacitete. Ali postupci EU često se ne poklapaju sa tom retorikom.Evropska komisija je poslednjih godina podstakla države EU i kompanije koje proizvode naoružanje da rade zajedno na zajedničkim projektima, uspostavljajući Evropski odbrambeni fond za podsticanje saradnje u istraživanju i razvoju vojne tehnologije i opreme.Ali ti planovi nisu ostvareni kada su se lideri EU, uključujući i Makrona, u julu složili da će fond dobiti daleko manje nego što je Komisija prvobitno tražila.Čelnici su potpisali finansiranje nešto više od 7 milijardi evra tokom sedam godina kao deo dogovora o dugoročnom budžetu Unije što je oko 40 odsto niže od 11,4 milijarde evra koje je Komisija predložila.Budžetskim sporazumom takođe je smanjen plan Komisije da potroši 5,7 milijardi evra na vojnu mobilnost kako bi se omogućilo trupama i opremi da se lakše kreću kontinentom.Umesto 5,7 milijardi evra, odobrena im je konačna cifra od 1,5 milijardi evra.Uprkos nedavnom trovanju ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, Makron je takođe branio svoju politiku angažovanja sa Vladimirom Putinom tokom sastanaka i sa litvanskim i sa letonskim predsednikom, čije su zemlje i dalje vrlo oprezne prema ruskoj moći.„Svesni smo vašeg susedstva, kao i vaše istorije, i u ovom duhu uzajamnog razumevanja i transparentnosti i zaštite vaše bezbednosti želeli smo da doprinesemo ponovnom pokretanju strateškog dijaloga sa Rusijom“, rekao je Makron u izjavi za štampu uz letonskog predsednika Egilsa Levitsa.Lideri Baltika i u centralnoj i istočnoj Evropi jasno su stavili do znanja da će biti uvereni da je dijalog sa Moskvom vredan samo ako vide konkretne rezultate.

Dizni otpušta 28.000 zaposlenih

Američka kompanija Dizni (Disney) izjavila je da će otpustiti 28,000 zaposlenih, u oblastima tematskih parkova, iskustava i potrošačkih proizvoda, piše portal Axios.Oko 67 odsto od 28,000 otpuštenih radnika su zaposleni na određeno vreme, rekao je Džoš D'Amaro, predsednik tih divizija.Kompanija je prethodno zatvorila svoje tematske parkove u Kaliforniji, usled posledica pandemije koronavirusa, i ograničila broj ljudi u svim ponovo otvorenim parkovima na teritoriji SAD."Kao što možete da zamislite, nije jednostavno doneti ova veliku odluku", rekao je D'Amaro u izjavi.On navodi da se kompanija poslednjih par meseci trudila da zadrži sve zaposlene, međutim da to ipak nije moguće u ovakvim poslovnim uslovima."Smanjivali smo troškove, suspendovali velike projekte, stavljali zaposlene na prinudni odmor i plaćali olakšice, modifikovali poslovne operacije da budu što efikasnije, ali jednostavno ne možemo da nastavimo da izdržavamo sve zaposlene sa ovoliko ograničenim poslovanjem", navode iz kompanije.

DuckDuckGo: Guglova aukcija pretraživača manjkava

Majkrosoftov pretraživač Bing pobedio je konkurenta DuckDuckGo i sada će biti ponuđen kao opcija za Android korisnike tokom podešavanja u odabranim evropskim zemljama, prema rezultatima Guglove najnovije aukcije pretraživača, piše portal The Verge.DuckDuckGo, prethodno najčešće ponuđena alternativa, nije bio zadovoljan, a kompanija je oštro kritikovala Guglov aukcijski sistem.„Ovaj pravni lek EU za zaštitu konkurencije služi samo da dodatno ojača Googleovu dominaciju u mobilnoj pretrazi uklanjanjem alternativnih pretraživača koje potrošači žele da koriste i, za one pretraživače koji ostaju, uzimajući većinu svoje dobiti iz menija preferencija“, saopštio je DuckDuckGo juče na svom blogu.„Model aukcije je u osnovi manjkav i mora se zameniti“, dodaje se.Gugl je domaćin ovih aukcija zbog značajne antitrustovske presude Evropske unije iz 2018. godine, kojom je dominantni pretraživački gigant kažnjen sa rekordnih 4,3 milijarde evra (5 milijardi dolara) nakon što je otkriveno da Gugl nelegalno vezuje Chrome pretraživač i alate Gugl pretrage za operativni sistem Android na razne načine.Gugl sada prikazuje četiri opcije alternativnih pretraživača prilikom podešavanja novog Android telefona kupljenog u državi članici EU. Ali da bi se drugi pretraživači našli na toj listi, moraju licitirati jedni protiv drugih i lista uveliko zavisi od toga koliko su spremni da plate Guglu svaki put kada korisnik odabere njihov pretraživač.Aukcija se održava kvartalno, a rezultati prve stupili su na snagu još u martu.

Studija: 90 odsto pacijenata sa korona virusom ima neželjene efekte nakon oporavka

Onlajn anketa sprovedena u Južnoj Koreji koja je ispitala 965 oporavljenih pacijenata sa korona virusom otkrila je da 9 od 10 ima simptome kao što su umor, gubitak ukusa i mirisa i psihološki problemi nakon oporavka od ove bolesti, piše portal The Hill.Istraživanje je pokazalo da je umor najčešći prijavljeni neželjeni efekat, a 26 odsto oporavljenih pacijenata prijavilo je da ima umor, praćen poteškoćama u koncentraciji.Korejska agencija za kontrolu i prevenciju bolesti (KDCA) kaže da će studija uskoro biti objavljena sa detaljnom analizom.Zdravstveni službenici sve više iskazuju zabrinutost zbog dugoročnih neželjenih efekata virusa koji je zarazio više od 33 miliona ljudi i ostavio više od milion mrtvih širom sveta.Tokom saslušanja pred američkim Kongresom prošle nedelje, doktor Entoni Fauči upozorio je na sve veći broj ljudi koji imaju zdravstvenih problema nedeljama, a u nekim slučajevima i mesecima, nakon što su pobedili bolest.Rekao je da su oporavljeni pacijenti prijavili da su imali umor, mijalgiju, groznicu i nemogućnost koncentracije. Utvrđeno je da mnogi pacijenti koji su se oporavili takođe imaju upalu srca.Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, svaki treći pacijent sa COVID-19 može razviti dugotrajne simptome.

Sukob Kine i Amerike širi se i na tržište čipova

Sjedinjene Američke Države su prošle nedelje preduzele mere da ograniče Semiconductor Manufacturing International Corp. (SMIC), najvećeg kineskog proizvođača čipova i ovaj potez može imati veće posledice ne...

Pandemija u Crnoj Gori: Nikšić prednjači po broju obolelih

Crna Gora je u septembru u odnosu na ostale države regiona zabeležila najveći skok broja obolelih i prva je u regionu sa 565 inficiranih i 42 hospitalizovana pacijenta na sto hiljada stanovnika, javlja Slobodna Evropa. „Svakodnevno mora da se otpusti neko da bi se drugi primio. To je negde oko 100 ležećih pacijenata na dnevnom nivou. Vizita počne ujutru a završi tek negde oko ručka. Lekari su ne umorni nego premoreni pod maskama i u zaštitnim kombinezonima celu smenu. Imao sam članove iste porodice, koji su smešteni u različitim paviljonima“, prenosi svoje utiske iz kovid bolnice i ambulante u Nikšiću internista Goran Jovanović, koga je bolnica u Kotoru poslala u ispomoć.Nikšić je sa 1.423 zaraženih na 100 hiljada stanovnika prvi na listi po broju obolelih, a stopa inficiranih je skoro pet puta veća nego na državnom nivou, pa su u tom gradu drugi dan zaredom na snazi restriktivne mere.„Ako se ponove prethodna sedmica ili ona tamo unazad 14 dana, plašim se da zdravstveni sistem neće moći da izdrži“, reako je u ponedjeljak (28. septembra) za RTCG pomoćnik direktora Instituta za javno zdravlje (IJZ) Senad Begić.„Doktor Begić je u pravu. Nema tog epidemiologa koji se ne plaši pogoršanja situacije. Zbog toga smo i predložili mere i očekujemo da te mjere daju rezultate“, rekao je direktor tog zavoda Boban Mugoša.„Praznićemo bolnice, povećavaćemo kućno lečenje. Imamo model i spremni smo za otvaranje novih COVID centara u Podgorci i jedan će biti u pogonu već ove nedjelje. Ceo sistem je spreman”, rekao je član kriznog štaba NKT Nebojša Kavarić.On nije mogao da precizira koliko je lekara i drugog medicinskog osoblja zaraženo virusom.Mnogi lekari se slažu u oceni da ne bi trebalo testirarti izdržljivost zdravstvenog sistema u Crnoj Gori i apeluju na građane da se pridržavaju propisanih mera zaštite.JAVNI DUG CRNE GORE 2021. GODINE DOSTIŽE ČETIRI MILIJARDE EVRA SKUPOVI ODGOVORNI ZA ŠIRENJE VIRUSAUprkos ograničenjima okupljanja, pred parlamantarne izbore i nakon njih, u pojedinim gradovima okupljao se veliki broj građana.U Andrijevici, Beranama i Nikšiću od 28. septembra do 12. oktobra zabranjeno je napuštanje objekata stanovanja od 22 sata do pet ujutro, zabranjen je rad ugostiteljskih objekata i kućne posjete. I u Rožajama će naredne dve nedelje biti zatvoreni ugostiteljski objekti, dok će u Budvi, Kotoru, Pljevaljima i Podgorici raditi do 22 sata, a deo javnosti je oštro reagovao na ograničenja.Oko 200 ugostitelja u Nikšiću i njihovih zaposlenih protestovalo je u ponedjeljak ispred zgrade Opštine Nikšić, odakle su poručili da oni nisu krivci za veliki broj pozitivnih na korona virus.Crna Gora je poslednja zemlja u Evropi u kojoj je registrovan prvi slučaj oboljevanja od COVID-19, sredinom marta.Trenutno je u Crnoj Gori, kako su preneli mediji 3.558 inficiranih dok su od posledica povezanih sa COVID-19 preminule 163 osobe.

Google Meet ipak bez ograničenja do sledeće godine

Gugl je juče saopštio da ipak neće ograničavati besplatne verzije njihove platforme za video konferencije Gugl Mit (Google Meet) do marta sledeće godine, nakon prethodne najave da će posle 30. septembra sastanci na toj platformi biti ograničeni na 60 minuta, piše portal The Verge.„Želimo da nastavimo da pomažemo onima koji se oslanjaju na Meet da ostanu u kontaktu tokom narednih meseci“, rekao je Samir Pradan, menadžer Gugl Mit divizije.Produženje bi trebalo da bude olakšanje onima koji su se oslanjali na uslugu tokom pandemije.Gugl je ove godine neprekidno ažurirao Gugl Mit kako bi bio konkurentan drugim uslugama video konferencija poput Zuma (Zoom).Ostaće na snazi prvobitni rok do 30. septembra za korišćenje naprednih funkcija G Suite i G Suite for Education, koji uključuje omogućavanje sastanaka do 250 učesnika, lajvstriming do 100.000 ljudi u okviru jednog domena i mogućnost čuvanja snimaka sastanka na Guglovom oblaku.Nakon 30. septembra ove funkcije neće biti dostupne za besplatne korisnike.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.

Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.