Svet

Zemlje Zapadnog Balkana od jula ponovo smanjuju roming naknade

Cena dolaznih poziva i prenosa podataka (internet usluga) tokom boravka u zemljama zapadnog Balkana ponovo je opala od 1. jula, kao deo postepenog procesa smanjenja roming naknada u regionu, javlja Telecompaper.Cena dolaznih poziva smanjiće se za 37,5 odsto, sa 4 eurocenta u minuti na 2,5 centa, a cena internet usluga smanjiće se za 40 odsto, sa 2,5 centa po megabajtu na 1,5 centi.Raniji pokušaji uklanjanja roming troškova uključivali su samo određene zemlje, ali ne i ceo region.BIRN je 2014. godine izvestio da su troškovi rominga na Balkanu bili i do šest puta veći od troškova u Zapadnoj Evropi, prema tadašnjim studijama.Srbija, Makedonija, Bosna i Crna Gora postigle su sporazum o smanjenju cena poziva za mobilne telefone u inostranstvu 2014. godine.Prema podacima Evropske komisije, smanjile su troškove roaminga i do 80 procenata na Zapadnom Balkanu od 2015. godine.Naknade za roming biće u potpunosti ukinute na Zapadnom Balkanu 1. jula 2021. godine.

Amerikan erlajns ukida letove do Dubrovnika

Amerikan Erlajns potvrdio je da sledeće godine neće nastaviti sa letovima između Filadelfije i Dubrovnika, napomenuvši da je ruta ukinuta na neodređeno vreme, prenosi exyuaviation.com.Prevoznik je ove godine trebalo da obavlja dnevne sezonske letove za Dubrovnik, međutim pandemija je primorala kompaniju da promeni neke od svojih planova.„Covid-19 nas je naterao da preispitamo našu mrežu. Amerikan Erlajns će u narednoj godini imati znatno manju međunarodnu mrežu", rekao je glavni direktor prihoda, Vasu Radža. Kako aviokompanija započinje planiranje za sledeće leto, Amerikan Erlajns je rekao da „očekuje da će nekoliko ruta koje su nekada bile popularne imati dosta manju potražnju.”Očekuju da će leta 2021. godine imati 25 odsto manju potražnju za međunarodne letove.Amerikan Erlajns će nastaviti da nudi letove za Dubrovnik sledeće godine preko svojih partnera iz Oneworld saveza. Tako će Britiš Ervejz leteti do Dubrovnika preko Londona i Iberija Erlajns preko Madrida.

Fejsbuk gasi aplikaciju Laso, konkurenta i kopiju TikToka

Fejsbuk je objavio da će 10. jula ugasiti svoju aplikaciju Laso (Lasso), kreiranu da bude konkurent kineskom TikToku, kako bi se fokusirao na sličnu aplikaciju za instagram (Instagram Reels), javlja TechCrunch.Tehnološki gigant pokrenuo je Laso u novembru 2018. godine kako bi se takmičio sa TikTokom, kineskom aplikacijom za pravljenje i emitovanje kratkih video snimaka.Aplikacija je bila dostupna samo u Sjedinjenim Američkim Državama i deset drugih zemalja u Latinskoj Americi, a nedavno je dodala podršku na hindiju, ali se u Indiji nije proširila pre gašenja.Kao TikTok, i Laso je prikazivao video zapise u trajanju do 15 sekundi, a u pozadini se reprodukovala neka popularna pesma.Ponovo, kao i kod TikToka, početna strana aplikacije zasnovana je na algoritamski prikazanim objavama koje Laso smatra da bi se dopale korisniku.Laso se najverovatnije gasi zato što će Fejsbuk integrisati novu funkciju u Instagram, Rils (Reels), koja funkcioniše isto kao TikTok, samo što će imati na raspolaganju čitavu korisničku bazu instagrama, nekih milijardu ljudi.Takođe, Indija je nedavno zabranila TikTok i ovo će biti prilika da se Instagram Rils proširi na indijsko tržište.Tokom pandemije TikTok je postao jedna od najpopularnijih aplikacija među mlađim korisnicima, a trenutno ima oko 800 miliona aktivnih korisnika. U poređenju s tim, Laso je imao svega 300.000 korisnika.

Grčki turizam na testu do sredine meseca

Nakn što su se pored Atinskog i Solunskog i ostali aerodromi u Grčkoj pridružili dočeku više od 200 letova iz inostranstva, zdravstveni radnici nastavljaju da prate uticaj naredne faze otvaranja zemlje na njenu epidemiološku sliku, piše Katimerini.U narednih četrnaest dana, u Grčkoj će se znati koliko će se zemlja otvoriti prema stranim, kao i da li će doći do nekih promena.Vlasti u Atini već duže vreme se trude da, koliko je to moguće, olakšaju dolazak turista u jeku letnje sezone, a nakon postepenog ukidanja mera u borbi protiv pandemije korona virusa.Pored državljana zemalja Evropske unije i članica Šengenske zone, Grčka od srede prima i putnike iz 14 neevropskih zemalja, uključujući Australiju, Japan, Novi Zeland, Južnu Koreju i Kinu (mada je obostrani sporazum još uvek na čekanju).Sledeći presek praviće se 15. jula, kada će se odlučivati da li će se produžiti ilu ukinuti zabrana letova iz Velike Britanije i Švedske gde su zaraze korona virusom ostale velike.Turisti iz Srbije, mogu da putuju u Grčku, ali samo preko Bugarske, jer je granični prelaz sa Severnom Makedonijom, Evzoni, ponovo zatvoren.Takođe, iz Beograda je juče obavljen i čarter let za grčko ostrvo Skijatos, preneo je Tanjug.U sredu je u Grčkoj otkriveno 23 nova slučaja korona virusa, dok je 11 bilo sa međunarodnih putovanja.Iako je Grčka relativno solidna u suzbijanju covida 19 sa 3432 slučajeva zaraze i 192 preminula, poslednjih nedelja beleži se porast u broju infekcija.

Rusi glasali za promenu Ustava koja omogućava Putinu još dva mandata

Rusi su izglasali usvajanje ustavnih promena koje će Vladimiru Putinu omogućiti da se kandiduje za predsednika još dva puta nakon njegovog trenutnog mandata koji se završava 2024. godine, što će potencijalno produžiti njegovu vladavinu do 2036. godine, javlja Politico.Prema zvaničnim preliminarnim rezultatima objavljenim u četvrtak ujutru, oko 78 odsto je glasalo za izmene, nasuprot 21 odsto protiv. Izlaznost je bila oko 65 odsto.Ova izmena dozvoliće Putinu da se kandiduje za još dva šestogodišnja, uzastopna mandata nakon što se njegov sadašnji mandat završi 2024. Putin vodi Rusiju već dve decenije, bilo to kao predsednik ili premijer.Putin je rekao da tek treba da odluči da li će se ponovo kandidovati. Ako se kandiduje na sledećim izborima, mogao bi da bude na vlasti duže od bilo kog vladara do sada.Ishod izbora bio je očekivan, s obzirom da su kopije novog ruskog ustava prodavane u knjižarama nekoliko dana pre nego što su rezultati bili objavljeni.Glasanje je održano tokom pandemije korona virusa, pa su tako neka biračka mesta bila postavljena u parkovima i na drugim lokacijama na otvorenom. Bilo je izveštaja o široko rasprostranjenim nepravilnostima, uključujući nedosledne rezultate, a na birače je vršen pritisak da izađu na birališta kako bi povećali izlaznost.Glasanje je prvobitno bilo zakazano za april, ali je odloženo zbog pandemije.

RajanEr piloti pristali na smanjenje plate kako bi se izbegla otpuštanja

Piloti RajanEra (RyanAir) pristali su na smanjenje plate od 20 odsto kako bi se izbeglo ukidanje nekih 3.000 radnih mesta u najvećoj evropskoj budžetskoj aviokompaniji, saznaje britanski Gardijan.Sindikat pilota Balpa objavio je u sredu da je 96 odsto članova RajanEra glasalo za prihvatanje privremenog smanjenja plata kako bi se "spasili poslovi koji su bili ugroženi" zbog pada potražnje za letovima usled pandemije.Piloti su pristali na dogovor satima nakon što je glavni izvršni direktor kompanije, Majkl O’Liri, javno objavio da se 3.000 radnih mesta može spasiti samo ako se celokupno osoblje složi na smanjenje plata.Sindikat je rekao da se RajanEr složio da će plate vratiti u normalu u naredne četiri godine.O’Liri je svoju platu smanjio za 50 odsto u aprilu i maju i nastaviće da prima sniženu platu do kraja marta 2021. godine.

Ankara: Folksvagen odustao od planova u Turskoj

Neimenovani turski zvaničnik u Ankari rekao je u sredu da je Folksvagen obustavio planove za izgradnju nove fabrike u Turskoj, zbog nesigurnosti koju je donela pandemija koronavirusa, javlja Rojters.Prema njegovim rečima, ta kompanija bi mogla da preispita stvar kada se pandemija zaustavi.U oktobru prošle godine, Folksvagen je stavio odluku o svojoj fabrici u Turskoj na čekanje, jer je tu zemlju tada kritikovala svetska javnost zbog vojnih operacija u Siriji.Tada su stopirani prvobitni planovi za izgradnju fabrike vredne više od milijardu dolara u Manisi, četrdesetak kilometara od Izmira.O investiciji poznate nemačke fabrike automobila, govorilo se i u Srbiji, ali i u Bugarskoj, Rumuniji i Severnoj Makedoniji, Sloveniji i Hrvatskoj.Skoro sve države su mamile investitora subvencijama.Ipak, rukovodstvo se tada odlučilo za Tursku.Automobilski magazini pisali su kako bi novi pogon trebalo da proizvodi automobile marke Škoda i Seat.

Erbas ukida petnaest hiljada radnih mesta

Evropski proizvođač aviona Erbas (AirBus) planira da ukine 15.000 radnih mesta jer se našao u teškoj finansijskoj situaciji zbog pandemije koronavirusa, javlja BBC.Ukinuće 1.700 radnih mesta u Velikoj Britaniji, dok će u Francuskoj i Nemačkoj ukinuti po 5.000 radnih mesta, oko 900 u Španiji, a ostatak u drugim zemljama.Uprava Erbasa već je počela razgovore sa sindikatima i očekuje da će postići dogovor do jeseni ove godine, a do leta sledeće godine plan o ukidanju 15.000 radnih mesta bi trebalo da bude sproveden.Kompanija Erbus je u utorak rekla da im je proizvodnja opala za 40 odsto u poslednjih nekoliko meseci, kao i da ne očekuju da će se sektor oporaviti pre 2023. godine."Erbus se suočava sa najtežom krizom koju je ova industrija ikada doživela", rekao je izvršni direktor Gijom Fori. "Sada moramo raditi na tome da održimo naše preduzeće i da pokušamo da izađemo iz krize kao zdrav, globalni vođa vazduhoplovstva, prilagođavajući se ogromnim izazovima naših kupaca“, dodao je on.Vesti o ukidanju radnih mesta stižu dok se međunarodna vazduhoplovna industrija polako oporavlja od pandemije. Tako je i kompanija IziDžet (EasyJet) u utorak rekla da će zatvoriti tri baze u Velikoj Britaniji i da će ukinuti oko 2.000 radnih mesta, dok Er Frans (Air France) planira ukidanje od oko 6.500 radnih mesta u naredne dve godine.Oko 134.000 ljudi radi za Erbus širom sveta, a približno desetina njih je u Velikoj Britaniji.

Doktori u Makedoniji na meti nervoznih građana

Doktori u Makedoniji suočavaju se sa negativnim komentarima, besom i agresijom građana nervoznih zbog zdravstvene krize. Vrhunac je pokušaj nasilnog uzimanja tela preminulog od Covid-19 od medicinsk...

Prelaz Evzoni za građane Srbije zatvoren do 15. jula

Državljanima Republike Srbije je dozvoljen ulazak u Republiku Grčku preko vazdušnog ili drumskog saobraćaja, saopštila je ambasada Grčke.Sa beogradskog aerodroma "Nikola Tesla" jutros je odleteo prvi čarter let ove sezone, sa srpskim turistima ka Grkoj. Na ostrvo Skiatos danas oko 10 sati po lokalnom vremenu stigla je grupa od 144 srpskih turista.Prema protokolu o ulasku u Grčku, od danas, putnici koji u tu zemlju dolaze avionom, morem ili kopnom, moraju da popune poseban obrazac najmanje 48 sati pre ulaska u zemlju, na osnovu kojeg dobijaju poseban bar kod (QR).Obrazac sadrži informacije o mestu polaska, trajanju prethodnog boravka u drugim zemljama i adresi tokom boravka u Grčkoj.Iako je saopšteno da je prelaz između Severne Makedonije i Grčke Evzoni otvoren za državljane Srbije, jutros posle 10 časova je zatvoren. Direktor Jute Aleksandar Seničić kaže da se u toku dana očekuje konkretno obrazloženje grčkih vlasti u vezi sa zatvaranjem prelaza Evzoni, odnosno potvrda da će on ipak biti otvoren za građane Srbije."Verujem da ćemo danas u toku dana imati konkretno obrazloženje, odnosno potvrdu grčke vlasti da li Evzoni ostaje zatvoren, jer informacija koju imamo od juče, odnosno dopis koji smo dobili, kaže da će biti tako, a da će jedino gradjani Srbije biti izuteti", rekao je Seničić za Tanjug.Kako je rekao, tokom noći su preko tog graničnog prelaza prolazili autobusi i putnici koji su krenuli u Grčku, da bi danas u 10.30 granica bila zatvorena."Stigao je nekakav dopis koji je dosta nerazumljiv i za same carinike, u kojem se insistira da iz Severne Makedonije u Grčku mogu da udju samo vlasnici pasoša država EU. Sličnu situaciju smo imali na bugarskoj granici kada je otvorena. Ostaje da vidimo", rekao je Seničić.

EU otvorila granice, konačna odluka na zemlji u koju se putuje

Savet Evropske unije usvojio je preporuku da se od danas ukinu restrikcije na putovanje u EU za građane 15 zemlja, među kojima je i Srbija, ali je primena preporuke isključivo u nadležnosti država članica. Iz tog razloga, građani Srbije još uvek ne mogu da uđu u Nemačku, ali ni u Francusku, javlja RTS. Članice EU nisu u obavezi da automatski otvore svoje granice za svaku od 15 država sa spiska, jer je potrebno da preporuka bude usvojena i sprovedena na nacionalnom nivou.Pre puta u neku od zemlja članica Evropske unije, putnici obavezno reba da provere u ambasadama da li je preporuka Unije usvojena i na nacionalnom nivou, odnosno da li je građanima Srbije ulazak dozvoljen.Ambasada Nemačke u Beogradu saopštila je da do donošenja konačne odluke nemačke vlade ograničenja putovanja za građane Srbije još uvek važe.Srpski državljani koji poseduju "D-vizu" i prvi put žele da uđu u Nemačku, to još uvek ne mogu da učine.Izuzeci važe za supružnike nemačkih/EU državljana prilikom zajedničkog ulaska u Nemačku, roditelje maloletne dece koja poseduju nemačko državljanstvo prilikom zajedničkog ulaska u Nemačku i medicinsko osoblje.Srpskim državljanima sa boravišnom dozvolom ili nacionalnom vizom SR Nemačke ulazak u tu zemlju biće dozvoljen isključivo ukoliko je putovanje u svrhu povratka na mesto stalnog boravka, navedeno je na sajtu Nemačke ambasade u Beogradu.Ni Francuska još uvek nije odlučila da građanima Srbije dozvoli ulazak u zemlju.I pre nego što je preporuka usvojena, bilo je najavljeno da će putovanje građanima Srbije od 1. jula sigurno biti dozvoljeno u Grčku i Hrvatsku.Danas stupa na snagu odluka Hrvatske o ukidanju obaveznog 14-dnevnog karantina za građane iz Srbije, BiH i Crne Gore, odlučio je Nacionalni štab civilne zaštite.Ipak, kako je javio RTS, u Hrvatsku mogu samo srpski državljani sa radnom dozvolom, turističkim vačerom ili oni koji moraju da prisustvuju nekom sudskom postupku.Austrijska vlada je objavila preporuku da se ne putuje u Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Albaniju.U Austriji takođe raste broj novoinficiranih, iako manje dramatično. Trend nije dobar: sredinom meseca je broj aktuelno obolelih bio oko 300, sada je duplo veći.Inače, Bosna i Hercegovina nije na listi zemalja čiji državljani mogu da putuju u zemlje Evropske unije, bez ograničenja, javlja Tanjug.Kako je prenela Radio televizija Republike Srpske, predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija rekao je da na jučerašnjoj sednici nije razmatrana odluka o otvaranju granica BiH, jer takva odluka nije donesena u institucijama EU.Prema njegovim rečima, procedure ostaju do daljeg.

Bugarska: Četiri nova pravila za vanrednu situaciju

Bugarski ministar zdravlja Ananiev doneo je četiri nova pravila za vanrednu epidemiološku situaciju, javlja Novinite.Prvo pravilo odnosi se na ulazak u Bugarsku, gde se navodi da zabrana ulaska ne važi samo za studente i ljude koji putuju u zemlju zbog akademskih razloga.Drugo pravilo odnosi se na obavezan karantin i lečenje od COVID-19. Potvrđeni slučajevi COVID-19 otpuštaju se iz medicinske ustanove nakon procene lekara o stanju pacijenta, nakon najmanje 10 dana od početka simptoma uz dodatna tri dana bez bilo kakvih simptoma, ili nakon dva negativna testa na COVID-19.Treće pravilo kaže da osobe smeštene na mestima gde se pruža socijalna pomoć i osobe koje nisu u mogućnosti da budu izolovane i lečene kod kuće biće otpuštene iz bolnice nakon dva negativna testa. Treće pravilo nalaže da će maske biti obavezne na svim javnim mestima. Na finalu Kupa Bugarske između CSKA i Lokomotiva Plovdiv na nacionalnom stadionu „Vasil Levski“ biće dozvoljeno tri hiljade ljudi uz obavezno fizičko odstojanje od tri metara.

Moskva testira zakone o veštačkoj inteligenciji

Moskva od danas počinje sa eksperimentalnom primenom zakonskih odredbi čiji je cilj stvaranje neophodnih uslova za razvoj i uvođenje veštačke inteligencije, piše portal CMS Law Now. Cilj eksperimenta je da se primene postojeće zakonske norme u praksi i usklade sa tehničkim mogućnostima IT kompanija i samog tržišta.U eksperimentu bi trebalo da učestvuju velike IT kompanije koje koriste veštačku inteligenciju u oblasti medicine, urbane infrastrukture, kao i prepoznavanja ljudi.Zauzvrat, to bi trebalo da doprinese razvoju tehnologija u Rusiji, imajući u vidu prava i interese pojedinaca.Eksperiment se sprovodi u okviru Nacionalne strategije za razvoj veštačke inteligencije, za period do 2030. godine, koju je doneo ruski predsednik.Svrha tog dokumenta je stvaranje uslova koji će omogućiti ruskim inovacijama u obasti veštačke inteligencije da zauzmu značajan udeo na svetskom tržištu.Prema novom zakonu, pravno lice ili preduzetnik koji posluje u Rusiji može da postane učesnik eksperimenta pod uslovom da je upisan u poseban registar, da se bavi tim tehnologijama i da u svojoj nije kršio zakon.Gradsko veće Moskve nadležno je za uslove, zahteve i postupak za razvoj, stvaranje, uvođenje i primenu tehnologija veštačke inteligencije, kao i za korišćenje rezultata njene primene.Savet za koordinaciju biće odgovoran za izradu strategije za unapređenje mehanizama eksperimentalnog pravnog režima i za njegovo nadgledanje. Na osnovu rezultata eksperimenta, koordinaciono veće će pripremiti i podneti predloge ruskoj vladi u vezi sa eventualnim promenama u ruskom zakonodavstvu.Inače, od 1. septembra u Rusiji stupaju na snagu prvi nacionalni standardi u oblasti veštačke inteligencije.Prvi standard pod službenim imenom GOST R 58776-2019 odnosi se na načine praćenja ponašanja ljudi i predviđanje njihovih namera, kako bi se sprečavao kriminal.Drugi standard GOST R 58777-2019 odnosi se na vazdušni saobraćaj i usvojen je radi uspostavljanja jedinstvenih sistema i algoritama koji se koriste u kontroli ručnog prtljaga.Pravni aspekti veštačke inteligencije, inače, po prvi put su u Rusiji zakonski definisani ogledaju.Očekuje se da će eksperiment poboljšati zakon o ličnim podacima, koji trenutno ne uzima u obzir nove tehnologije i njihove mogućnosti.

Huawei možda neće učestvovati u razvoju 5G mreže u Indiji

Telekomunikacionim kompanijama Huawei i ZTE možda neće biti dozvoljeno da učestvuju u razvoju 5G mreže u Indiji, navodi se u izveštaju Times of India, prenosi CNBC.Indijski ministri razgovarali su o planovima uvođenja 5G mreže i o tome da li treba dozvoliti učešće kineskim telekomunikacionim gigantima, svega nekoliko meseci nakon što je Huawei dobio odobrenje da učestvuje u razvoju ove mreže u Indiji.Ovaj razgovor dolazi nakon što je indijska vlada rekla da će blokirati 59 kineskih aplikacija poput TikTok-a i WeChat-a, tvrdeći da ove aplikacije predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti.Napetost između Indije i Kine porasla je zbog sporne granice visoko na Zapadnim Himalajima, a sukob koji se tamo odigrao ranije ovog meseca prouzrokovao je smrt 20 indijskih vojnika."Spor između Kine i Indije, uz ekonomski stres izazvan pandemijom, verovatno je primorao vladu da razmišlja o usvajanju strategije slične američkoj koja bi najviše naštetila Kini“, rekao je za CNBC Nil Šah, direktor istraživanja u Counterpoint Research-u.„To bi bio značajan gubitak za Huawei i ZTE“, dodao je on.Već više od godinu dana, američka vlada vrši pritisak na zemlje da zabrane kompaniji Huawei da učestvuje u razvijanju 5G mreže, tvrdeći da bi Peking mogao da koristi njihovu opremu za špijuniranje građana. Huawei je više puta negirao ove tvrdnje.

U Gradu Hvaru trenutno 66 turista

Zbog korona virusa turizam ove sezone trpi veliku štetu, a u Hrvatskoj tu činjenicu najbolje pokazuju brojke koje dolaze sa ostrva Hvar, piše Slobodna Dalamacija."Brojke su katastrofalne, nikada u istoriji hvarskog turizma Grad Hvar nije imao ovako loše rezultate, u ovo doba godine. Sada se u Hvaru odmara, brojkom i slovom 66 stranih turista, dok je prošle godine u ovo vrijeme u Hvaru bilo 4588 gostiju. Ovo su poražavajuće brojke i kada sam ih ja u petak dobio, nisam mogao verovati svojim očima, iako sam znao da je stanje katastrofalno", izjavio je Teo Jeličić, potpredsednik Gradskog vijeća Grada Hvara .Prema njegovim rečima, Grad Hvar, za sada, ove godine, beleži 96 odsto manje turista i pad od 91 posto u noćenjima."Od ovih 66 turista, koji su uprkos svemu došli u Hvar, nešto je Slovenaca, Austrijanaca, Nijemaca i Čeha. Da bi vam približio kakva je situacija u Hvaru, najbolje govori podatak da je trenutno u Gradu otvoreno, najviše između 20 i 30 posto svih ugostiteljskih objekata, a od 14 hotela otvorena su njih tri", rekao je Jeličić koji ističe kako nema optimizma ni za iduća dva meseca jer se rezervacije otkazuju.Jeličić je široj hrvatskoj javnosti postao poznat, kao čovek koji je, od koronavirusa "spasio dalmatinske i hrvatske škoje". Naime, on se još 18. marta javio redakciji Slobodne Dalmacije sa molbom da se učini nešto jer na Hvar, dolaze vlasnici nekretnina iz kontinentalnih delova Hrvatske i okolnih država, kako bi pobegli od koronavirusa.Krajem juna u Hrvatskoj boravi oko 246 hiljada turista, dok dnevno stiže između 20 i 30 hiljada gostiju, izjavio je nedavno ministar turizma Gari Cappelli, koji je naglasio i da nema otkazivanja rezervacija.U jeku turističke sezone, koja državi i građanima donosi dobar deo prihoda, Hrvaska iščekuje i parlamentarne izbore koji su zakazani za sledeću nedelju.

Novi virus gripa sa „pandemijskim potencijalom“ pronađen u svinjama u Kini

Kineski naučnici identifikovali su novu vrstu virusa gripa koji može postati pandemija, prenosi danas BBC.Pojavio se nedavno kod svinja, ali mogu se zaraziti i ljudi.Istraživači su zabrinuti da bi mogao dalje mutirati i početi lako da se širi sa osobe na osobu i pokrene globalnu zarazu.Iako još ne predstavlja problem, naučnici navode da ima "sve odlike" visoke prilagodljivosti ljudima i potrebno je pažljivo ga pratiti.Pošto je nov, ljudi imaju slab imunitet na njega ili ga nemaju uopšte.Naučnici u časopisu "Proceedings of the National Academi of Sciences" pišu da bi mere brze kontrole virusa kod svinja i pažljivo praćenje radnika u svinjskoj industriji trebalo što pre i brzo sprovesti.Novi soj gripa je među glavnim pretnjama koje stručnjaci posmatraju, čak i dok svet pokušava da privede kraju trenutnu pandemiju korona virusa.Epidemija svinjskog gripa 2009. godine bila je manje smrtonosna nego što se u početku očekivalo, uglavnom zbog toga što su mnogi stariji ljudi imali imunitet na taj virus, zbog sličnosti sa drugim virusima koji su se širili ranijih godina.Taj virus, zvan A/H1N1pdm09, sada je pokriven godišnjom vakcinom kako bi se osiguralo da su ljudi zaštićeni.Novi soj gripa koji je identifikovan u Kini sličan je svinjskom gripu iz 2009. godine, ali uz neke nove promene.Za sada ne predstavlja veliku pretnju, ali profesor Kin-Čau Čeng i njegove kolege koji ga proučavaju kažu da o njemu treba voditi računa.Virus, koji istraživači nazivaju G4 EA H1N1, može rasti i množiti se u ćelijama koje se nalaze u ljudskim disajnim putevima.Čini se da vakcine protiv gripa ne štite od njega, mada bi se mogle prilagoditi ako to bude bilo potrebno.

Payoneer će korisnicima vratiti sav novac, tvrdi direktor

Payoneer će korisnicima vratiti sav novacPejonir (Payoneer) će svojim korisnicima vratiti sav novac koji je trenutno zamrznut zbog bankrota majke-firme Vajerkarda (Wirecard), izjavio je izvršni direktor Pejonira za Startit Dnevnik. „Iako je FCA izneo ohrabrujuće znakove napretka u svojoj reviziji Vajerkarda, odlučili smo da ne čekamo ishod. Čak i ako postoji manjak, naša namera je da Pejonir popuni prazninu, tako da dobijete 100 odsto svog novca nazad”, kaže izvršni direktor Pejonira Skot Galit.„Uvek smo bili tu za vas – naše kupce i klijente – i uvek ste bili tu zbog nas. Neumorno radimo na pronalaženju rešenja. Imamo milione korisnika širom sveta, pa je bilo potrebno da sarađujemo sa strateškim partnerima kako bismo pronašli dovoljno likvidnosti da bismo mogli ovo da učinimo“, rekao je Galit.Podsetimo, nemačka finansijska kompanija Vajerkard podnela je zahtev za bankrot što je rezultovalo blokadom svih kartica i sredstava na njima za korisnike Pejonira širom sveta, uključujući i Srbiju.Pejonir na svom blogu rekao da je novac svih korisnika odgovarajuće zaštićen i da veruju da je ovo zamrzavanje privremeno.Pored toga na Pejonirovom Twitter nalogu se navodi da je ova kompanija “snažna, stabilna i radi na tome da vaš novac bude zaštićen.”

Hrvatska ponovo razmatra obavezan karantin za turiste

Odluka o obaveznom dvonedeljnom karantinu za sve one koji dolaze iz Srbije, Bosne i Hercegovine, severne Makedonije i Kosova biće razmatrana u narednim danima, najavio je u petak ministar unutrašnjih poslova Hrvatske, Davor Božinović, javlja Radio Slobodna Evropa.U turističkom sektoru Hrvatske su svesni da će obavezan karantin za sve koji dolaze iz BiH, Srbije, severne Makedonije i Kosova prouzrokovati štetu, ali se oslanjaju na izjavu hrvatskog premijera, Andreja Plenkovića, da će ta mera biti kratkotrajna."Pazite, to će se menjati iz dana u dan. Ne samo sa BiH, već možda i sa nekom drugom državom. Dakle, ono što ste me juče pitali ne znači da sutra neće biti drugačije", rekao je ministar turizma Gari Kapeli.Dok raste broj turista, od kojih nijedan nije zaražen, poslednjih dana raste i broj zaraženih u Hrvatskoj. Međutim, u protekla 24 sata u Hrvatskoj je bilo 56 novih slučajeva, što je znatno manje nego dan ranije kada ih je bilo 95, saopštili su iz Državnog štaba civilne zaštite.

Svet očekuje veću proizvodnju pšenice i kukuruza, ali ne i EU

Ukupna proizvodnja žitarica za 2020-2021. godinu biće 2,23 milijarde tona, što je povećanje od sedam miliona u odnosu na prethodne podatke, prema poslednjim procenama Međunarodnog veća za žitarice (IGC) javlja agroklub.rs.Prema najnovijem izveštaju prinosi pšenice bi mogli da budu 768 miliona tona, što je za šest miliona tona više u odnosu na prethodnu godinu.IGC je, međutim smanjio prognozu za Evropsku uniju, a kao razlog naveli su suvo vreme koje je smanjilo potencijalne prinose.Tako će proizvodnja u svim zemljama članicama, isključujući po prvi put Veliku Britaniju biti 128,4 miliona tona, što je pad u odnosu na prethodnu projekciju od 131,7 miliona tona.Australija će zahvaljujući obilnim kišama imati prinos pšenice od 26,2 miliona tona, što je znatno iznad 15,2 miliona u prethodnoj godini.Osim Australije i Kina je ostvarila povećanu proizvodnju pšenice. Očekuje se oko 135 miliona tona, što je za oko dve milione tona više u odnosu na prethodnu sezonu.Osim pšenice i svetska proizvodnja kukuruza nadmašiće očekivanja.Proizvešće se oko 1,2 milijarde tona kukuruza, a kako su predviđene zalihe više nego dovoljne da ispune potražnju, očekuje se prvo stvaranje globalnih rezervi u četiri godine.Žetva soje je bila nešto lošija u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Argentini, ali IGC smatra da će svetska proizvodnja biti 364 miliona tona u 2020-2021. godini što je malo više od prethodne projekcije od 363 miliona tona.

BDP Istanbula veći od celog Zapadnog Balkana

Bruto domaći proizvod Istanbula veći je od onog u Albaniji, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Kosovu, Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori zajedno, prenosi bankar.me.Soner Šagaptej, direktor turskog istraživačkog programa Instituta za politiku Bliskog Istoka u Vošingtonu, objavio je to na svom Tviter nalogu.Najveći turski grad ima BDP od 256 milijardi dolara, a Zapadni Balkan ima oko 253 milijarde dolara.Prema Svetskoj banci, BDP Turske je prošle godine bio 740 milijardi dolara, a radi poređenja BDP Bosne i Hercegovine bio je 20,2 milijarde dolara 2018. godine.Istanbul ima 15,5 miliona stanovnika, a Zapadni Balkan oko 28,6 miliona.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.

Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.

Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.

Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.

Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.

Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.

Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.

Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.

Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.