img
Broj 131, Jun 2026.
Broj 131, Jun 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Naučnici upozoravaju na mikrozagađivače u otpadnim vodama

U naučnoj studiji koju je uradio Francuski nacionalni institut za poljoprivredna istraživanja (INRAE) objavljeni su novi rezultati o mikrozagađivačima vodenih tokova, preneo je Euractiv. Istraživači su tokom analize koristili uzorke vode koje ispuštaju fabrike za preradu otpadnih voda i došli su do zaključaka o nespornom uticaju mikrozagađivača na životnu sredinu.Veliki izazov postrojenjima za preradu otpadnih voda je kako se navodi samo bavljenje supstancama koje pronalaze u vodi tokom njenog prečišćavanja, počev od pesticida, ugljovodonika, ostataka lekova i hormona. Oni imaju nisku koncentraciju u vodi, merenu u mikro ili nanogramima po litru vode. Ti molekuli, koji su poznati kao "mikro zagađivači" nastaju usled različitih ljudskih aktivnosti i dospevaju u vodotokove.Prema istraživanju koje je objavljeno u časopisu Water Research poslednjeg dana novembra ove godine, minimalne koncentracije tih molekula imaju, kako se navodi "značajan potencijalni uticaj" na reke i ostale vodene ekosisteme.Ipak, studija je analizirala samo trećinu od 286 mikrozagađivača koje su identifikovali Evropska unija i uticajni naučni radovi."Nedostatak novih podataka i informacija o efektima tih supstanci na vode podstakao nas je da se usredsredimo na 88 vrstamolekula", kaže Dominik Patjuro, istraživač u laboratoriji za ekološku biotehnologiju INRAE nstituta.Naglašava se i da su ti mikrozagađivači imali značajnog efekta na životnu sredinu, jer su verovatno odgovorni za nestanak jedne vrste vodozemaca na svakih deset godina.Među zagađivačima su pesticidi, kao što je cipermetrin, molekul prisutan u insekticidima, hormoni, poput estrogena, kao i vrlo rašireni antibiotik amoksicilin."Svi ovi molekuli se nalaze u našim rekama zbog ljudskih aktivnosti“, objašnjava je Patjuro.Prema njegovim rečima pesticidi potiču sa poljoprivrednog zemljišta, dok hormoni i ostaci lekova dolaze direktno od onoga što ljudi ili životinje konzumiraju. Pod životinjama se kako se naglašava misli i na domaće životinje koje se gaje u stočarstvu i na kućne ljubimce.ZLATIBOR USKORO DOBIJA POSTROJENJE ZA PRERADU OTPADNIH VODA SUPSTANCE KOJE NIKADA NISU SMELE DA SE NAĐU NA TRŽIŠTUNeke supstance mikrozagađivači se kako se napominje prilično dobro razgrađuju, poput hormona estradiola, druge međutim, poput polihlorovanih bifenila (PCB), nastavljaju da zagađuju ekosisteme, ponekad čak i decenijama.Iako su PCB klasifikovane kao toksične i kancerogene i zabranjene u Francuskoj još od 1987. godine, one su ipak pronađene u otpadnim vodama."To su uporne supstance koje se vrlo slabo razgrađuju. Nikada ih nije trebalo ni puštati na tržište", kaže francuski naučnik.Ipak, naglašava se da su efekti mikrozagađivača na ljudsko zdravlje su manje očigledni, za razliku od očiglednog uticaja na vodene ekosisteme. Potencijalni uticaj na ljudsko zdravlje i dalje ostaje relativno nizak, dodaje se u studiji."Nismo stalno uronjeni u vodene tokove kao druge vrste, niti pijemo vodu kada ona izlazi iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda", navodi se u studiji.U Francuskoj je upotreba fitosanitarnih proizvoda zabranjena na svim javnim prostorima od 2017. godine, a vlada se obavezala da će smanjiti i upotrebu sredstava za zaštitu bilja za 50% do 2025. godine .Čišćenje vode takođe, kako se dodaje ima svoju cenu, a prema planu francuskog Ministarstva za životnu sredinu koji važe do naredne godine, troškovi uklanjanja jednog kilograma pesticida iz vode procenjuju se na iznose koji se kreću od 60.000 do 200.000 evra.

Svet

Deutsche Bank optimistična po pitanju ekonomskog oporavka 2021. godine

Dojče banka je u svom novom izveštaju izrazila pozitivniji pogled za globalni rast za 2021. godinu, ali je upozorila da dva ključna rizika još uvek mogu pokvariti ekonomski oporavak od kovid-krize, pisao je CNBC.U najnovijem izveštaju banke objavljenom u sredu pod nazivom „Nada na pomolu“, istraživači Dojče banke ažurirali su svoje prognoze o globalnom rastu ekonomije zbog vesti o vakcinama protiv korona virusa poslednjih nedelja.„Sa stopama efikasnosti na vrhu očekivanja, ovo otvara mogućnost za mnogo brži povratak u normalu nego što se očekivalo pre samo mesec dana“, primetio je glavni ekonomista grupe Dojče banke Dejvid Folkerts-Landau.Sa vakcinom na pomolu, Dojče banka smatra da je „verovatno da će se globalni BDP (bruto domaći proizvod) vratiti na nivo pre virusa u drugom kvartalu sledeće godine“.Globalni BDP u 2020. godini smanjiće za 3,7 odsto, pri čemu će američka ekonomija pasti za 3,6 odsto, evrozona će opati za 7,4 odsto, a Kina za 2,2 odsto.2021. godine Dojče banka predviđa da će američka ekonomija rasti 4 odsto, ekonomija zone evra oporaviće će se za 5,6 odsto, a kineska ekonomija će porasti 9,5 odsto.Nemački zajmodavac upozorio je da postoje dva ključna rizika koja bi mogla poremetiti ovaj scenario.Prvi rizik predstavljaju izazovi koje predstavlja izravnavanje krive virusa kako nastupa zima i moguća kašnjenja u proizvodnji, distribuciji i prihvatanju vakcine u javnosti.Dojče banka očekuje da široko rasprostranjena vakcinacija započne u prvom kvartalu 2021. godine u naprednim ekonomijama, a zatim da se širi postupak nastavi u drugom kvartalu. Ipak, „još uvek je neizvesno da li će stanovništvo prihvatiti vakcinaciju i da li vakcina može postati obavezna“.Svetska zdravstvena organizacija je upozorila još 2019. godine da je odbijanje vakcina jedna od prvih 10 pretnji globalnom zdravlju.Drugi ključni rizik proizlazi iz mogućeg finansijskog poremećaja s obzirom na to da su „centralne banke i fiskalne vlasti preduzele agresivne akcije, posebno u SAD-u i Evropi“ kako bi se suprotstavile ekonomskoj krizi izazvanoj pandemijom.„Vidimo sve veći rizik od finansijskih poremećaja niz puteve koji proističu iz rastuće precenjenosti imovine i povećanja nivoa duga vođenih neophodnim ekstremima do kojih su prešli podsticaji monetarne i fiskalne politike“, rekli su istraživači.

Svet

Hrvatski ugostitelji oslobođeni jednog dela naknada

Svim ugostiteljima i ostalim privrednicima u Hrvatskoj koji koriste državne poslovne prostore i kojima je obustavljen rad na osnovu odluke Nacionalnog stožera civilne zaštite, neće biti naplaćena kirija dok traju protivpandemijske mere, odlučila je Vlada Hrvatske, preneo je Seebiz.Prema rečima ministra prostornog uređenja, graditeljstva i državne imovine Darka Horvata, odlukama štaba za borbu protiv kovida-19 od 20. i 27. novembra obustavljen je rad ugostiteljskih objekata, pa je neophodno da im se pomogne.Naknade za korišćenje poslovnog prostora u državnom vlasništvu privrednici  kojima je obustavljen rad, kako se navodi sve dok se mere ne ukinu.ZAGREPČANI ZAUSTAVILI SVOJ "BEOGRAD NA VODI" Oni kojima nije obustavljen rad i koji budu imali pad prihoda od 60 i više odsto u razdoblju od 1. decembra, pa sve dok mere budu na snazi, biće oslobođeni kirije srazmerno padu svojih prihoda. Obračun će se vršiti u odnosu na prethodni mesec, a uslov za dobijanje pomoći biće da se zadrže radnici."Vlada je odlukom o otpisu potraživanja po računima za poslovne prostore u državnom vlasništvu od 2. jula ove godine poduzetnicima već otpisala račune za maj i april ove godine u iznosu većem od 5,8 milijuna kuna (740.915 evra)", podsetio je ministar Horvat.

Svet

EU se zalaže za pravo da se „isključite“ sa posla

Sa više ljudi koji rade od kuće tokom pandemije, granice između posla i privatnog života su zamagljene i zbog toga zakonodavci u EU žele da radnicima daju "pravo da se isključe", odnosno da ne budu dostupni za bilo šta vezano za posao, piše Dojče vele.Otprilike trećina svih zaposlenih u bloku trenutno radi iz svojih domova, prema agenciji Associated Press (AP).U sredu su zakonodavci EU doneli neobvezujuću rezoluciju tvrdeći da pojedinci imaju temeljno „pravo na prekid veze“ sa poslom. Odbor za zapošljavanje Evropskog parlamenta glasao je 31 prema 6, sa 18 uzdržanih, za to da se ljudima dozvoli odmor i pozvao je Evropsku komisiju da stvori pravila koja „sustižu novu realnost“ rada, prema Aleksu Agiusu Salibi , malteškom socijalističkom političaru koji je predvodio rezoluciju.„Posle meseci rada na daljinu, mnogi radnici sada pate od negativnih neželjenih efekata kao što su izolacija, umor, depresija, bolesti mišića ili očiju. Pojačava se pritisak da uvek budemo dostupni što rezultira neplaćenim prekovremenim radom i osećajem prezasićenosti“, rekao je Saliba.Meru odbora sada mora odobriti celokupno veće pre nego što se ona može podneti Komisiji i vladama država članica EU na glasanje.Zakonodavci koji podržavaju rezoluciju kažu da je potreba da zaposleni budu dostupni putem pametnih telefona ili imejla danonoćno štetna za mentalno zdravlje i dobrobit i da bi radnicima trebalo omogućiti da budu van mreže, a da zbog toga ne trpe odmazde poslodavaca.

Svet

Aveco: U Mladenovcu se neće prerađivati opasan otpad

Kompanija je Aveco d.o.o. saopštilo je danas da nije tačno da će se postrojenje koje bi trebalo da bude izgrađeno u Mladenovcu baviti preradom opasnog otpada, kao i da je studija uticaja tog projekta na životnu sredinu bila dostupna na uvid javnosti do 3. novembra 2020. godine, odnosno duže od predviđenog zakonskog minimuma. U odgovoru na tekst koji je Nova ekonomija prenela iz lista Danas, zakonska zastupnica te kompanije dodaje i da u tom periodu niko od Mladenovčana nije učinio ni najmanji napor da navedenu studiju pročita, ili da u zakonskom roku iznese primedbe, "na šta su svakako bili ovlašćeni".Kompanija navodi da je to preduzeće osnovano i registrovano u potpunosti sa zakonima Republike Srbije, a da se projekti tretmana i skladištenja otpada izrađuju zbog zaštite životne sredine u svim razvijenim društvima, "kako bi se obezbedio pravilan tretman opasnog i neopasnog otpada bez negativnog uticaja na životnu sredinu".To privredno društvo dodaje i da je tačno da bi skladište opasnog i neopasnog otpada trebalo da, nakon sprovedene celokupne procedure u skladu sa pozitivnim zakonodavstvom, započne sa radom, na lokaciji nekadašnje fabrike "Petar Drapšin".Navodi se i da se lokacija "Petra Drapšina" po urbanističkom planu nalazi u industrijskoj zoni, na kojoj se mogu obavljati samo srodne aktivnosti (poput skladišta, strovarišta, magacini, proizvodno zanatstvo, industrija, građevinarstvo, prateći poslovni prostor, objekti male privrede), odnosno da se postrojenje neće nalaziti "u naselju", kako je u tekstu navedeno."Zapravo, radi se o skladištu, ne fabrici, što je zainteresovanima moglo i moralo biti poznato da su učinili napor da se upoznaju sa samim činjenicama. Dobijanje dozvola za takvo skladište je proces, koji traje. Aveco d.o.o. je podneo zahtev za dobijanje građevinske dozvole lokalnoj samoupravi, na osnovu čega su dobijeni lokacijski uslovi, u skladu sa zakonima i važećim propisima. Na osnovu tih uslova pripremljen je projekat za rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju i prenamenu postojećeg industrijskog objekta, a Studija uticaja na životnu sredinu koja je stavljena na uvid javnosti je samo jedan od koraka", navodi se u odgovoru.Dakle, u pitanju nije "postrojenje za tretnam i odlaganje opasnog otpada" kako je prvobitno navedeno u tekstu, već "skladište za odlaganje opasnog i neopasnog otpada", uz eventualno usitnjavanje neopasnog otpada do 15 tona na dan.Na prenetu informaciju da se u blizini nalazi manja reka, predstavnica kompanije navodi da rečicu Seravu prate duže od godinu dana, koliko traje monitoring životne sredine za potrebe izrade Studije uticaja na životnu sredinu."Tokom celog perioda je vidljiva zagađenost te rečice, s obzirom da se u nju baca sve i svašta. To je u ovom momentu očigledno način na koji se u lokalnoj sredini baca otpad, s obzirom da rešenje za odlaganje opasnog i neopasnog otpada koji se u ogromnim količinama proizvodi samo u domaćinstvima tokom godine ne postoji. Taj i takav otpad se razbacuje po okolini, a ovaj projekat je trebalo da bude deo rešenja tog problema", dodaje se u saopštenju.Aveco d.o.o.napominje da je u procesu dobijanja potrebnih dozvola pribavio sve neophodne studije u skladu sa pozitivnim propisima, a da je neistinit i navod da je "Studija o proceni životne sredine urađena za samo dve nedelje"."Na prvom mestu, vreme izrade ovakvih ili sličnih studija nije propisano. Svejedno, studija je izrađivana duže od godinu dana, uz praćenje svih parametara u skladu sa pravilima struke. Takav podatak nije mogao biti poznat, niti se iko potrudio da do istog dođe, ali se ipak pojavljuje u predmetnom tekstu. U nastavku napominjemo da je Aveco d.o.o. u procesu dobijanja potrebnih dozvola pribavio sve neophodne studije u skladu sa pozitivnim propisima", dodaje se u saopštenju.

Svet

Korona-kriza i vlasnika Topshop-a dovela pred stečaj

Arkadija Grupa (Arcadia Group), multinacionalna ritejl kompanija sa sedištem u Londonu, suočava se sa velikom krizom u poslovanju, koja je pogoršana zatvaranjem mnogih radnji tokom pandemije korona virusa, a ugrožena su i radna mesta 13.000 zaposlenih, prenosi Jutarnji list. Vlasnik Arkadije kako se dodaje za sada je potržio spas kroz predstečajni postupak.Kolaps kompanije je u medijima opisan kao najveći u korporativnom svetu Britanije tokom korona-krize.Vlasnik Arkadija Grupe, Ser Filip Grin, angažovao je stručnjake za stečaj iz revizorske kuće Dilojt (Deloitte) da nađu kupce zainteresovane za preuzimanje kompanije koja je vlasnik brendova Topšop (Topshop), Topman, Mis Selfridž (Miss Selfridgea), Doroti Perkins (Dorothy Perkins), Evans i Barton (Burthon).Pokretanje postupka restrukturiranja zaštitiće kompaniju od potraživanja kreditora, dobavljača odeće i vlasnika prostora u kojima su smeštene trgovinske radnje pomenutih brendova, dok se za njih ne nađu kupci.RUSKI LANAC MARKETA PLANIRA DA DOĐE U SRBIJI, PLANIRA DA OTVORI VIŠE OD 100 PRODAVNICA Iz uprave kompanije kažu da ih je u problem dovela pandemija odnosno zatvaranje trgovinskih radnji na duže vreme. To su, prema njihovi rečima, najteži uslovi poslovanja sa kojima su se do sada suočili. BBC piše da nije pomoglo ni to što su vlasnici poslovnog prostora snizili cenu zakupa za trgovinske radnje kako bi pomogli kompaniji.Prema pisanju Gardijana, Arkadija Grupa je pokazala slabost jer je godinama odlagala prilagođavanje novim uslovima poslovanja odnosno orijentisanje ka onlajn prodaji i ulaganje u digitalni marketing. Ipak, analitičari sektora maloprodaje očekuju da će popularniji brendovi, poput Topšopa i Topmana, lako naći nove vlasnike. Kada je reč o zaposlenima, 9.300 od ukupno 13.000 radnih mesta je "na čekanju". Još nije poznato da li će biti otpuštanja i kolikom obimu.

Svet

Google ilegalno špijunirao zaposlene pre nego što ih je otpuštao

Gugl (Google) je prekršio američke zakone o radu špijunirajući radnike koji su organizovali proteste zaposlenih, a zatim otpustivši dvojicu, prema žalbi koju je danas podneo Nacionalni odbor za radne odnose (NLRB), piše The Verge.U žalbi se navode dvojica zaposlenih, Lorenc Berland i Ketrin Spajers, koje je kompanija otpustila krajem 2019. godine u vezi sa aktivizmom zaposlenih.Berland je organizovao zaposlene protiv Guglove odluke da sarađuje sa kompanijom IRI Consultants, firmom koja je nadaleko poznata po naporima protiv sindikata, kada je otpušten jer je pregledao kalendare drugih zaposlenih. Sada je NLRB utvrdio da je Guglova politika koja brani zaposlenima da gledaju kalendare ostalih zaposlenih nezakonita.Nekoliko drugih zaposlenih otpušteno je nakon protesta, ali NLRB je utvrdio da su samo otpuštanja Berlanda i Spajers kršila radne zakone.„Guglovo angažovanje IRI-ja je nedvosmislena izjava da uprava više neće tolerisati organizovanje radnika“, rekao je Berland u izjavi.Spajers je otpuštena nakon što je kreirala iskačući prozor (pop-up) za zaposlene u Guglu koji posećuju veb lokaciju IRI Consultants.„Zaposleni u Guglu imaju pravo da učestvuju u zaštićenim usklađenim aktivnostima“, navodi se u iskačućem prozoru.Kompanija je rekla da je Spajers prekršila bezbednosne politike, i naškodila reputaciji kompanije u tehnološkoj zajednici. Sada je NLRB utvrdio da je otpuštanje bilo nezakonito.„Ove nedelje NLRB je podneo žalbu u moje ime. Otkrili su da sam ilegalno otpuštena zbog pokušaja da pomognem kolegama “, rekla je Spajers.Ako se Gugl ne odluči za nagodbu, žalba će narednih meseci ići pred upravnog sudiju, navodi Njujork tajms. Kompanija bi mogla biti primorana da isplati zakasnele zarade i Berlandu i Spajers i da ih ponovo zaposli ako izgubi slučaj.Gugl nekada poznat kao najsrećnija tehnološka kompanija, proteklih godina je u centru raznih skandala. Kompanija je bivšem izvršnom direktoru Andiju Rubinu platila 90 miliona dolara nakon istrage seksualnog uznemiravanja, koja je pokrenula talas protesta u kancelarijama širom sveta. U šetnjama je učestvovalo više od 20.000 zaposlenih i izvođača radova.Radnici su takođe protestovali zbog odluke kompanije da sarađuje sa Ministarstvom odbrane na projektu „Maven“, AI inicijativi koja bi mogla da pomogne SAD-u da poboljša svoje mogućnosti napadanja bespilotnim letelicama. U 2018. godini više od 3.100 zaposlenih potpisalo je peticiju kojom se izvršni direktor Sundar Pičai poziva da se povuče iz projekta.U izjavi poslatoj The Verge-u, Guglov portparol je pojačao stav kompanije. „Ponosni smo na tu kulturu i zalažemo se da je branimo od pokušaja pojedinaca da je namerno potkopaju - uključujući kršenje bezbednosnih politika i unutrašnjih sistema“, rekao je.

Svet

Fejsbukova kriptovaluta Libra preimenovana u Diem

Kripto valuta Vaga (Libra) Libra podržana od Fejsbuka preimenovana je u Diem kako bi naglasila svoju nezavisnost od američkog tehnološkog giganta u naporu da dobije odobrenje regulatora, piše agencija Rojters.Planovi za Vagu, valutu koju je Fejsbuk prvi put objavio prošle godine, umanjeni su u aprilu nakon što su regulatorni organi i centralne banke izrazili zabrinutost da bi povezanost ove društvene mreže sa kripto valutom mogla narušiti finansijsku stabilnost i ugroziti privatnost.Preimenovanje je deo reorganizacije u jednostavniju strukturu, rekao je u utorak izvršni direktor Diem Assocation-a sa sedištem u Ženevi, Stjuart Livi.Diem, što na latinskom znači dan, bi trebalo da postane digitalni novčić povezan sa dolarom.Livi je odbio da komentariše vreme lansiranja ove valute, rekavši samo da će se projekat nastaviti tek nakon odobrenja švajcarskog nadzornog tela.Međutim, Fajnenšal tajms je prošle nedelje izvestio da bi to moglo biti već u januaru.Fejsbuk naredne godine planira lansiranje svoje digitalne valute „Fejsbuk je i dalje “važan član udruženja” koja ima 27 članova“, rekao je Livi.Diem teži da se odvoji od drugih fokusiranjem na aspekte koji se tiču regulatora i zapadnih vlada, uključujući kontrolu sankcija i finansijski kriminal.Livi je rekao da će razviti politike za sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i poštovanja sankcija.S druge strane, cena Bitcoina je trenutno na najvišem nivou na kojem je ikada bila i trenutno vredi gotovo 20.000 dolara.Jedan Bitcoin vredeo je u ponedeljak popodne 19.850 dolara (14.880 funti), prema CoinDesk-u, indeksu cena bitkoina. Do ponedeljka uveče njegova vrednost je pala na oko 19.223 dolara.Potražnja za bitkoinom porasla je tokom novembra, a njegovi zagovornici navode povećano interesovanje institucionalnih investitora za digitalnu imovinu.

Svet

Kineska sonda sletela na Mesec, počinje da istražuje njegovu površinu

Kineska svemirska letelica "Chang'e-5" uspešno je sletela na Mesec gde će narednih dana istraživati njegovu površinu. Cilj je da skupi dva kilograma uzoraka  Mesečevog tla i donese ga na Zemlju, radi dodatnih ispitivanja, javila je televizija Al Džazira. Ukoliko misija bude uspešna, Kina će postati treća zemlja posle Sjedinjenih Država i Rusije koja je sakupila istraživački materijal sa Mesečevog tla.To će ujedno biti prva misija tog tipa nakon više od četiri decenije. Poslednja je bila sovjetska misija "Luna 24" koja je 1974. na zemlju donela oko 200 grama uzoraka za analizu.Kina je sondu "Chang'e-5" lansirala iz svoje južne provincije Hajnan 24. novembra.Narodna Republika Kina je svoje prvo sletanje na Mesec izvela 2013. godine. U okviru svog svemirskog programa, Kina u narednim godinama namerava da sprovede i istraživanje na Marsu.

Svet

Države EU troše 10 odsto BDP-a na zdravstvo, kakvo je stanje u Srbiji?

Izdaci za zdravstvo u Evropskoj uniji u proseku su iznosili 9,9 odsto BDP-a u 2018. godini, pokazuju podaci Eurostata.Među državama članicama EU najveći udeo zabeležili su Nemačka 11,5 odsto BDP-a, Francuska sa 11,3 odsto, i Švedska sa udelom od 10,9 odsto.Suprotno tome, najniži udeo izdataka za zdravstvo zabeležen je u Luksemburgu sa svega 5,3 odsto BDP-a i Rumuniji sa 5,6 odsto.U odnosu na veličinu stanovništva, izdaci za zdravstvenu zaštitu bili su najveći među državama članicama EU u Danskoj, odnosno 5.260 evra po stanovniku, Luksemburgu 5.220 i Švedskoj 5.040 evra u 2018. godini, dok su bili najmanji u Rumuniji i to 580 evra i Bugarskoj 590 evra po stanovniku.Analiza Svetske banke pokazuje da Srbija izdvaja više za zdravstvo nego mnoge zemlje u regionu kada se pogleda udeo u bruto nacionalnom proizvodu, više nego Bugarska, Hrvatska i Rumunija i po ovom kriterijumu ne zaostaje mnogo za najrazvijenijim zemljama, poput Velike Britanije, Nemačke, Austrije, Holandije, Belgije, Švedske, Finske i Francuske. Situacija je, međutim, sasvim drugačija kada se pogleda izdvajanje po glavi stanovnika. Prema podacima Svetske banke iz 2016. godine, Srbija je za zdravstvene usluge po glavi stanovnika izdvajala 456 evra, što je 9 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok je samo osam godina ranije, 2008. godine, izdvajala 617 evra – između 2013. i 2015. godine došlo je do pada od 20 odsto. 

Svet

Salesforce kupuje Slack za gotovo 28 milijardi dolara

Sejlsfors (Salesforce) je u utorak popodne rekao da će kompanija platiti 27,7 milijardi dolara u gotovini i akcijama za kupovinu platforme za poslovnu komunikaciju Slack (Slek), javlja Axios.Ovo je najveća akvizicija u softverskoj industriji od kada je IBM pristao da kupi Red Het (Red Hat) 2018. godine, koja će stvoriti giganta u oblasti softvera za oblak koji će moći bolje da se takmiči sa Majkrosoftom.Akcionari Sleka dobiće ekvivalent od 45,86 dolara po akciji, uključujući 26,79 dolara u gotovini, što predstavlja 55 odsto premije na Slakovu trgovinsku cenu pre nego što je procurila vest o tekućem pregovaranju.Suosnivač i izvršni direktor Sleka Stjuart Baterfild i dalje će voditi kompaniju.Predviđeno je da se ugovor zaključi sredinom sledeće godine, čekajući odobrenje deoničara Sleka i regulatornih organa.Akcije Sejlsforsa blago su pale nakon objavljivanja vesti, oko 3 odsto i sada vrede 233,8 dolara. Deonice Sleka ostale su praktično nepromenje, sa padom od 0,2 odsto i trguju na 43,8 dolara.Za akviziciju je i dalje potrebno regulatorno odobrenje, kao i zvanično odobrenje akcionara Sleka. Međutim, Sejlsfors je u svom saopštenju za štampu objavio da je već obezbedio podršku akcionara Sleka, koji predstavljaju 55 odsto akcija.Salesforce preuzima Slack Technologies?

Svet

U EU rastu investicije u istraživanja i razvoj

Države članice Evropske unije potrošile su preko 306 milijardi evra na istraživanje i razvoj tokom 2019. godine, što znači da je ukupan intenzitet razvoja na teritoriji EU bio na 2,19 odsto BDP-a, saopštio je Eurostat.Ta izdvajanja su u 2018. godini bila na nivou od 2,18 bruto domaćeg proizvoda, a deceniju pre toga na oko 1,97 odsto, dodaje statistička kancelarija EU."Intenzitet razvoja, odnosno udeo ulaganja u istraživanje i razvoj u odnosu na BDP, najvažniji je pokazatelj stope tehnološkog razvoja neke zemlje, i koristi se kao svetski indikator količine resursa potrošenih u tu svrhu", navodi se u saopštenju.Ovaj procenat ulaganja na teritoriji EU tokom 2019. godine bio je znatno manji nego u Južnoj Koreji sa 4,52 odsto, Japanu sa 3,28 odsto i SAD sa 2,82 odsto BDP-a u 2018. godini, dok je bio na otprilike istom nivou kao Kina sa 2,06 odsto u 2018. godiniSredstva uložena u razvoj takođe su znatno veća od zemalja poput Ujedinjenog Kraljevsta (sa 1,76 odsto) i Rusije (sa 1,03 odsto ulaganja u odnosu na BDP).Realni sektor je nastavio da bude glavni ulagač u nove nauke, čineći 66 odsto od svih ulaganja tokom 2019. godine, nakon čega slede sektor višeg obrazovanja sa 22 odsto i državni sektor sa 11 odsto.Najveći intenzitet ulaganja u inovacije na teritoriji EU imale se Švedska sa 3,39 odsto, Austria sa 3,19 odsto i Nemačka sa 3,17 odsto, ispred Danske, Belgije i Finske koje su sve imale potrošnju blizu tri odsto BDP-a.Na drugom kraju skale, osam zemalja članica imale su procenat manji od jedan odsto: Rumunija (0,48), Malta (0,61), Kipar (0,63), Letonija (0,64), Irska (0,78), Slovačka (0,83), Bugarska (0,84) i Litvanija (0,99).

Svet

Direktor Tesle: Za prelazak na električne automobile biće potrebno 20 godina

Ako se u potpunosti pređe na korišćenje električnih automobila, potrošnja struje će se udvostručiti i kao potreba za njenim dobijanjem iz nuklearnih, solarnih, geotermalnih izvora i vetroparkova, ocenjuje direktor kompanije Tesla Elon Musk, prenosi Rojters."Biće potrebno još 20 godina da automobili budu potpuno električni. To je kao kod telefona, ne možete da ih zamenite odjednom", izjavio je izvršni direktor Tesle, Elon Musk.Prema njegovim rečima svake godine se zameni oko 5% vozila, a najveći izazov tokom tranzicije koja se iočekuje biće dostupnost održive energije, jer kako dodaje, kada jednog dana električni automobili postanu standardna pojava, struja koja se dobija u vertoparkovima i solarnim elektranama moraće negde da bude uskladištena.TESLA NAJVREDNIJI PROIZVOĐAČ AUTOMOBILA U ISTORIJI SAD "Zajedno sa velikim baterijama treba kombinovati snagu vetra i solarnu energiju", rekao je Musk.Kompanija Tesla inače počinje sa realizacijom planova za izgradnju svoje četvrte gigafabrike u Nemačkoj, a Musk je govorio na video konferenciji koju je organizovala novinska izdavačka kuća Aksel Springer, čije je sedište u Berlinu.TESLA NASTAVLJA SEČU ŠUME ZBOG IZGRADNJE GIGAFABRIKE U NEMAČKOJ

Svet

Gugl želi da rashladi gradove zelenilom

Poznata svetska kompanija pozvala je sve urbaniste i službenike koji su zaposleni u gradskim upravama sa se pridruže u saradnju koja bi se ostvarila na lokalnom niovu, prenosi Gradnja.rs.Nova Guglova alatka zove se "Environmental Insights Explorer" i osmišljena je da pomogne gradovima da snize temperaturu na svojim ulicama. To bi imalo i korist u cilju smanjenja klimatkih promena, piše što ne samo da bi imalo koristi za sam grad, već bi i delovalo pozitivno na klimatske promene.Gugl je pristupio i mapiranju gradova sa najvećom potrebom za dodatnom vegetacijom, kako bi se smanjilo zagrevanje. Ekstremna zagrevanja imaju među najvećim uticajima na klimatske promene, pa su samim tim pored zagađenja vazduha na njih najviše i ukazuje u javnosti. S obzirom na činjenicu da je sve češća pojava urbanih toplotnih ostrva zbog velikog broja zgrada i površina pod asfaltom, jedna od najadekvatnijih akcija koju gradovi mogu da sprovedu jeste povećanje fonda gradskog zelenila, jer osim senki, zelenilo stvara i dodatnu vlagu. GUGL ODUSTAJE OD PLANOVA ZA IZNAJMLJIVANJE NOVIH KANCELARIJA U EVROPI Imajući to u vidu, tim iz The Tree Canopy Lab je kroz sprovedeno istraživanje koristio Guglove snimke iz vazduha u kombinaciji sa veštačkom inteligencijom, sa ciljem da se mapira svako drvo u nekom gradu.Koordinacijom informacija na interaktivnoj mapi, gde se beleži gustina naseljenosti i naselja koja su najosetljivija na visoke temperature, gradovima će se pomoći da saznaju gde treba da zasade novo drveće.Prvo ispitivanje sprovedeno je na teritoriji Los Anđelesa, gde je ustanovljeno da više od polovine stanovnika ovog grada živi u kvartovima imaju manje od 10% svoje površine pod senkom drveća, dok 44% stanovnika živi u naseljima izloženim riziku od ekstremnih vrućina.Za sada nema podatka o gradovima u Srbiji, ali je Gugl pozvao sve zainteresovane urbaniste i one koji rade u gradskim upravama da se prijave ovde kako bi se ostvarila saradnja.

Svet

Evrozona pristaje na izmenu fonda za spasavanje

Ministri finansija evrozone složili su se da ojačaju krizni fond za spašavanje u regionu što je dugo očekivani korak koji će promeniti pogled investitora na region, piše CNBC.Područje sa 19 članova često se kritikuje zbog toga što se ne bori sa razlikama među svojim ekonomijama. Razlike između južnih nacija, koje imaju visok nivo državnog duga, i više fiskalnih severnih zemalja izazvale su tenzije kada je evrozona pokušavala da se pozabavi krizom suverenog duga 2010. godine.Ministri finansija bloka preduzeli su u ponedeljak ključni korak u premošćavanju ovih razlika.Složili su se da bi Evropski mehanizam za stabilnost, stvoren 2012. godine kako bi se obezbedila sredstva državama kojima je potrebno spasavanje, morao igrati jaču ulogu u dizajniranju i primeni budućih programa spasavanja - zadatak koji su delile Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond u jeku dužničke krize.Pregovara se o ovom pitanju već godinu dana, s obzirom na političke i finansijske razlike među zemljama, ali očekuje se da će taj potez odobriti nacionalni parlamenti sledeće godine.Ovaj potez mogao bi umiriti investitore koji su zabrinuti zbog finansijskih razlika između zemalja evrozone i rizika koji bi to mogao predstavljati za njihove investicije. „Bilo je zaista teško“, rekao je Pašal Donohju, koji predsedava sastancima 19 ministara.Evrozona suočena je sa dubokom ekonomskom krizom usled pandemije koronavirusa. To bi moglo predstavljati rizike i za bankarski sistem u regionu.Pored toga što će igrati veću ulogu u budućim spašavanjima, najnoviji sporazum omogućava Evropskom mehanizmu za stabilnost (ESM) da bude zaštita Jedinstvenom fondu za rešavanje, koji pruža podršku bankama u evrozoni. „Ovo je dodatna zaštitna mreža koja nam stoji na raspolaganju ako nam zatreba“, rekao je Donohju.

Svet

Evropska komisija dala zeleno svetlo za državnu pomoć Kroacija erlajnsu

Evropska komisija odobrila je državnu pomoć avio-kompaniji Kroacija erlajns (Croatia Airlines) u iznosu od 11,7 miliona evra, za naknadu štete koja je nastala zbog pandemije korona virusa, preneo je portal Seebiz. Odobrenje je usledilo nakon provere da li je ta vrsta državne pomoći u skladu sa pravilima Evropske unije.Pomoć svom avioprevozniku Hrvatska vlada odobrila je sredinom prošlog meseca, za naknadu štete koja je nastala u periodu od 11. marta do 30. juna ove godine. Novac je kako se dodaje osiguran rebalansom državnog budžeta, a EK je utvrdila da se radi o pomoći koja je povezana sa pandemijom, što joj "daje zeleno svetlo".Nezavisna fevizorska firma proveriće da li pomoć prelazi iznos štete koju je avi-kompanija pretrpela u pomenutom periodu. Kako se dodaje, sve što bi eventualno premašilo tu sumu, moralo bi da se vrati u državni budžet.MONTENEGRO ERLAJNZ: BEZ POMOĆI DRŽAVE PRIZEMLJIĆEMO AVIONE Od avio-kompanija u regionu na pomoć države još čeka crnogorski Montenegro erlajnz, koji je nedavno saopštio da bi bez nje mogao da prizemlji svoje avione.Kako je prenela Nova ekonomija, Er Srbija je pre izvesnog vrmena počela sa smanjenjem broja zaposlenih. Toj kompaniji prema procenama Fiskalnog saveta Srbije biće potrebno između 150 i 200 miliona evra pomoći, da održi svoje poslovanje.

Svet

Italija kaznila Epl zbog lažnih tvrdnji o vodootpornosti uređaja

Italijanski regulator za zaštitu konkurencije odredio je tehnološkoj kompaniji Epl (Apple) kaznu od 10 miliona evra, zbog agresivnih poslovnih praksi u toj zemlji, piše Telecompaper.Optužbe su se ticale tvrdnji kompanije da je više iPhone modela, kao što su iPhone 8, iPhone 8 Plus, iPhone XR, iPhone XS, iPhone XS Max, iPhone 11, iPhone 11 Pro i iPhone 11 Pro Max, vodootporni na vodu, bez pojašnjenja da je to bio slučaj samo u kontrolisanim laboratorijskim uslovima.Kompanija je takođe prekršila italijanski zakon o zaštiti potrošača time što je odbila da pruži podršku u slučajevima kada su uređaji kupaca bili oštećeni, kao i time što nisu adekvatno pojasnili uslove i ograničenja tvrdnji o vodootpornosti.Epl je prethodno pre par godina dobio identičnu kaznu od 10 miliona evra u Italiji, zbog skandala o namernom smanjenju performansi uređaja.Kazna je izdata nakon što je kompanija priznala da je namerno ograničavala performanse starijih uređaja nakon ažuriranja softvera.

Svet

Fejsbukova predizborna ograničenja nisu umanjila doseg političkih oglasa

Amerikanci su videli više političkih oglasa na Fejsbuku u nedelji pre predsedničkih izbora 2020. u odnosu na nedelju ranije, uprkos ograničenjima kompanije za nove političke oglase tokom tog perioda, prema Global Witness-u, grupi za ljudska prava koja se zalaže za tehnološke propise, piše Axios.Prema podacima Global Witness-a izvedenim iz Fejsbukove globalne biblioteke oglasa, politički oglasi prikazani su približno 5,3 milijarde puta na platformi u SAD-u u nedelji pre izbora, što je porast od 5 odsto u odnosu na nedelju ranije.Fejsbuk je u nedelji pre izbora od političkih oglasa uzeo oko 110 miliona dolara, samo 4 odsto manje u odnosu na nedelju ranije.Predsednički izbori bili su ključni test za Fejsbuk i druge vodeće društvene platforme koje su želele da dokažu da mogu da spreče širenje dezinformacija. Kritičari tvrde da su mere poput ograničavanja novih političkih oglasa jedva ostavile trag.Međutim, kompanija nikada nije nameravala da period ograničavanja novih oglasa umanji domet političkog oglašavanja. Umesto toga, mere su pomogle Fejsbuku da izbegne prikazivanje oglasa u poslednjem trenutku pre izbora koji mogu imati obmanjujuće poruke i čiji je cilj, recimo, obeshrabrivanje ljudi da glasaju, jer kompanija ne bi imala vremena da pregleda i blokira takve oglase.„Zahtevanjem da se svi politički oglasi podnesu 10 dana pre izbora, omogućilo je da naša biblioteka političkih oglasa bude unapred popunjena čime su svi oglasi bili dostupni za pregled“, rekao je portparol kompanije u izjavi dostavljenoj Global Witness-u. „Ovo je bila važna mera za borbu protiv dezinformacija i pomogla je“, dodao je on.„Transparentnost je samo polazna tačka“, rekla je Naomi Herst, šefica kampanje za digitalne pretnje u Global Witness-u, dodajući da je „nemoguć posao“ spoljnih moderatora i šire javnosti da procene da li su određeni oglasi problematični.Fejsbuk je takođe nametnuo potpuno zamrzavanje američkog političkog oglašavanja koje je stupilo na snagu odmah nakon zatvaranja birališta. Ta zabrana je još uvek na snazi, jer su se širile dezinformacije o procesima i rezultatima izbora.

Svet

Hiljade veb-stranica širom Evrope i Balkana ugašeno zbog prodaje falsifikovane robe

Više od 20.000 veb lokacija zatvoreno je zbog prodaje falsifikovane robe širom EU i zapadnog Balkana, piše portal Bankar.U okviru zajedničke akcije Europola, Eurojusta, Interpola i nacionalnih centara za kontrolu intelektualne svojine pod nazivom IOS, zatvoreno je 21.910 veb lokacija koje nude nepostojeće ili falsifikovane proizvode za onlajn prodaju.Zaplenjeni su različiti proizvodi, od falsifikovanih farmaceutskih proizvoda, preko piratskih filmova ili softvera, do ilegalnog prenosa TV signala i muzike, vrednog više od 2,5 miliona evra.Zaplenjeno je 22.614 kozmetičkih artikala, 22.042 dodataka za mobilne telefone, 69.657 bočica parfema, 8.929 komada odeće, 7.480 kutija deterdženta i 4.800 kutija kondoma.Operacija je izvedena u 26 zemalja sveta od toga 15 u EU i tri u regionu i to u Albaniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji.Ovo je jedanaesta operacija u okviru operacije IOS, koja je započela 2014. godine u sklopu vladinih napora da „Internet učini sigurnijim mestom“.Pored policijskih i pravnih mera, Zavod EU za intelektualnu svojinu sprovodi kampanju za informisanje građana o rizicima i načinima kako da se zaštite od kupovine falsifikovanih proizvoda na mreži, pod nazivom „Don’t F *** (ake)Up“.

Svet

Globalni oporavak kasni i zato što američki investitori ostaju kod kuće

Globalne investicije pokazale slabe napore za oporavak u septembru, jer američki investitori, tradicionalno najveći izvor globalnog kapitala, nastavljaju da favorizuju domaće, međudržavne projekte u odnosu na međunarodne poduhvate, pokazuju podaci fDi Markets-a.Indeks fDi, koji prati „raspoloženje“ stranih investitora, u septembru je iznosio 734 poena, što je za 26,2 odsto manje u odnosu na isti mesec 2019. godine. Indeks je izgubio 27,3 odsto vrednosti u prvih devet meseci godine, u poređenju sa istim periodom 2019. godine, pokazuju podaci fDi Markets-a.Stav američkih investitora da ostanu samo na domaćem tržištu i dalje koči globalne investicije.U septembru su najavili 236 međudržavnih projekata (domaći projekti koje su kompanije sa sedištem u drugoj državi najavile do krajnje investicione destinacije), u odnosu na 198 projekata koje su počinili u inostranstvu. Šireći opseg na prvih devet meseci godine, američki investitori najavili su 2.322 međudržavna projekta, što je za 44 odsto više od 1.616 najavljenih u inostranstvu. Ova račva između međudržavnih i prekomorskih projekata američkih investitora nikada nije bila veća.Neki od većih investitora su pokretačka snaga ove promene. Uprkos tome što je držao korak sa rekordnim nivoom investicione aktivnosti u inostranstvu, Amazon je najavio dvostruko više investicionih projekata kod kuće. Kompanija je ubrzala domaće poslovanje, unajmivši još 175.000 zaposlenih kako bi se suočila sa naglo rastućom potražnjom tokom pandemije.Ostali glavni američki investitori gotovo u potpunosti su pauzirali svoju inostranu investicionu strategiju. Kompanija WeWork ušla je u pandemiju u finansijskoj nevolji i najavila je samo 18 investicionih projekata u inostranstvu u prvih devet meseci godine, u poređenju sa 132 godine ranije.Njihov rival Knotel najavio je četiri inostrana projekta tokom tog perioda, u odnosu na 40 godinu ranije. Lanac hotela Hyatt International do sada nije najavio nijedno međunarodno ulaganje ove godine, u odnosu na 15 projekata najavljenih u prvih devet meseci 2019. godine.Kineski Hengyi Petrochemical najavio je investiciju od 13,5 biliona dolara za proširenje svoje rafinerije na Bruneju, što se ističe kao najveći inostrani investicioni projekat najavljen u prvih devet meseci ove godine.

Izdanja

Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.