img
Broj 131, Jun 2026.
Broj 131, Jun 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Ove godine emisija CO2 u svetu opala za 7 odsto

Globalna emisija ugljen-dioksida opale je za oko 7% tokom 2020. godine, navodi se u studiji Global Carbon Project koja objavljena u časopisu Earth System Science Data, prenosi portal Axios. Pitanje je međutim, da li će se taj trend nastaviti, kada se završi pandemija."Ograničenja koja su rezultat odgovora na COVID-19 pandemiju dovela su do dramatičnih i neviđenih promena u društvima, a to je prouzrokovalo velike promene u emisiji CO2. Sve zemlje su imale značajna odstupanja od svojih prethodnih trendova u do sada tabeleženim rezultatima emisije", navode autori pomenute studije.Ovaj podatak tumači se kao verovatno najveći pad emisije CO2 koji je ikad zabeležen i uglavnom je rezultat aktuelne pandemije koronavirusa koja "drži" ljude kod kuće.U izveštaju procenjuje da će svet ove godine emitovati 34 milijarde metričkih tona ugljen-dioksida, u odnosu na 36,4 milijarde metričkih tona u 2019. godini.Našpominje se da su emisije ugljen-dioksida u Sjedinjenim Američkim Državama opale za 12%, za 11% u Evropi, 9% u Indiji i 1,7% u Kini.Suprotno trendu koji je bio aktuelan tokom ove godine, očekuje se da će se emisija CO2 ubrzati kada se pandemija okonča i kada ljudi nasatave sa svakodnevnim putovanjima na posao, kao i na odmore.Analiza kompanije Energy Innovation koja je objavljena tokom maja ukazuje da če nagli pad emisije gasova sa staklene bašte u SAD, koji je bio rezultat pandemije imati malo uticaja na na dugoročne trendove koji su u skladu sa trenutnim politikama.

Svet

Uslužni program COV Token na PrimeXBT je sada aktivan!

Covesting iznenadio uklanjanjem COV tokena iz opticaja, kojim proslavlja lansiranje Utility Implementation opcijeNa zadovoljstvo korisnika COV tokena, a kako bi proslavio lanisranje utility implementatacije unutar Covesting-ovog modula za koprianje trejederskih strategija (copy trading module) na digitalnoj platformi PrimeXBT, kompanija je zajednicu iznenadila nenajavljenim “token burn”-om, odnosno uklanjanjem dela tokena iz opticaja.Uklanjanje kriptovalute iz opticaja (“Token burn”) smanjuje njenu dostupnost, čime ona postaja još deficitarnija, a što dugoročno uvećava vrednost preostalih tokena. Istovremeno, manje tokena znači da njihova vrednost može brže da se uveća čak iako potražnja ostane ista.Kompanija je objasnila i zašto je implementacija  COV utility tokena važna za trgovce kriptovalutama, kao i zašto će ovakvi “token burn”-ovi povećati vrednost kriptovalute za one koji je poseduju na duže staze.Kako će COV Utility Token postati okosnica Covesting-ove Copy Trading platformeIako ni  PrimeXBT ni Covesting nisu novi u kripto-zajednici, sve mogućnosti Covesting modula su globalnoj zajednici predstavljeni tek početkom godina, nakon dugotrajne beta faze, tokom koje je kompanija prilagođavala i pripremala svoj revlucionarni proizvod. Od tada, ovaj peer-to-peer modul za kopiranje strategija (copy trading module), koji povezuje pratioce sa trgovcima koji imaju dokazano pozitivne rezultate (što se može proveravati putem javne tabele sa rezultatima) je postajala sve popularnija u zajednici, usled nadmetanja najuspešnijih trgovcima kriptovalutama. Neki od najuspešnijih stratega ukazuju da je transparentna table sa rezultatima uvećala i njihove profite i za 10.000 odsto, što je i njihovim pratiocima donelo ogromne prinose.Covesting-ov plan sve vreme je bio kreiranje copy trading platforme, a kasnije i postepeno dostizanja njenog punog potencijala implementacijom COV utility tokena na platformi, kako bi korisnici ostvarili dodatne pogodnosti. “Taj dan je konačno stigao”, navode u kompaniji.COV Token Utility: Mogućnosti za uvećanje profita sa kojima morate da se upoznateOve nedelje, kompanija je obznanila da je implementacija COV token utility završena i dostupna na svim platformama. Integrcija COV utility tokena predstavlja završetak druge faze Covesting projekta.Nove funkcije omogućavaju dodatne mogunosti za povećanje profita, tako što će na primer korisnici biti oslobođeni uobičajenih provizija (od 1 odsto), ili tako što će poboljšati odnos podele profita sa platformom u korist klijenata. Strategy menadžeri takođe mogu da zarade, kupovinom COV tokena kojom smanjuju naknade za trgovanje i do 75 odsto.Dodatna pogodnost za sve vlasnike COV tokena biće i redovno zakazani “token burn”-ovi koji će smanjivati njihovu dostupnost, čime se dugoročno vuećava vrednost svakog tokena. Covesting  navodi da planira da na ovaj način ukloni do 50 odsto svih naknada naplaćenih  kroz copy trading modul. Redovni “token burn”-ovi su sve vreme bili planirani za COV, što Covesting-ovu copy trading platform čini još primamljivijom i za trejdere i za investiture. Ipak, obzirom koliko je željno iščekivana implementacija COV token implementacije, Covesting je u spoeldjem trenutku iznenadio sve korisnike kada je dostigao sledeću fazu u svom poslovanju.Covesting je šokirao zajednicu “token burn”-om kojim je trajno uklonio 186.127 COV tokens, vrednih oko 124. 946 dolara. COV tokeni su trenutno dostupni na Kucoin i Uniswap platformama, ali je PrimeXBT radi lakšeg korišćenja omogućila korisnicima da im direktno pristupe bitkoinima iz Covesting-ovog copy trading modula, pod COV token sekcijom.Ako još niste sami koristili Covesting, već danas možete otkriti potpuno nov način trgovine i saznati zašto će COV token pre ili kasnije doći u prvih deset digitalnih valuta po tržišnoj kapitalizaciji.

Svet

Grizman prekinuo partnerstvo sa Huaveijem zbog optužbi da nadziru Ujgure

Fudbalska zvezda Antoan Grizman izjavio je u četvrtak da je okončao sponzorski ugovor sa Huavejem, pozivajući se na "jake sumnje" da je kineski tehnološki gigant testirao softver čiji je cilj da pomogne kineskoj vladi u nadzoru ujgurskih muslimana, piše Axios.Američka istraživačka organizacija IPVM u utorak je tvrdila da je Huavej testirao softver za prepoznavanje lica koji može upozoriti policiju kada prepozna ujgurske manjine. Kako je IPVM otkrio, telekomunikaciona firma je 2018. godine radila sa startap kompanijom za prepoznavanje lica Megvii na testiranju sistema kamera sa veštačkom inteligencijom, koja je mogla da skenira lica u gomila i proceni starost, pol i etničku pripadnost svake osobe.Ako bi sistem otkrio lice pripadnika većinski muslimanske manjinske grupe, navodi se u izveštaju o testiranju, mogao bi pokrenuti "ujgurski alarm", koji bi ih potencijalno označio za policiju u Kini, gde su pripadnici grupe masovno zatvarani.Vašington poust je prvi izvestio o navodima.Huawei testirao AI za prepoznavanje ujgurske manjine„Posle snažnih sumnji da je kompanija Huavej doprinela razvoju „ujgurskog alarma“ zahvaljujući softveru za prepoznavanje lica, najavljujem trenutni raskid svog partnerstva sa kompanijom“, rekao je Grizman na Instagramu.„Koristim priliku da pozovem Huavej da ne samo porekne ove optužbe, već da preduzme konkretne akcije što je brže moguće kako bi osudio ovu masovnu represiju i iskoristio uticaj da bi doprineo poštovanju ljudskih i ženskih prava u društvu“, dodao je napadač Barselone i član francuske reprezentacije.Grizman je bio ambasador brenda kompanije Huavej od 2017. godine i pojavio se u nekoliko reklama za proizvode kompanije.Portparol Huaveja Glen Šlos rekao je da je taj sistem "jednostavno test i da nije video stvarnu primenu. Huavej za ovu vrstu testiranja isporučuje samo proizvode opšte namene“ i dodao da je kompanija „tužna“ zbog Grizmanove odluke.Kina se suočila sa globalnom reakcijom zbog svog brutalnog ponašanja u severozapadnom regionu Sinđjang, gde se ujgurske etničke manjine nadziru, muče i zatvaraju u masovne kampove za „prevaspitavanje“.Kinesko ministarstvo spoljnih poslova reklo je CNBC-u da je izveštaj IPVM-a „kleveta“ i reklo da je „legalna upotreba prepoznavanja lica na javnim mestima u nekim delovima Kine unapređenje socijalnog upravljanja i efikasno sprečavanje krivičnih dela koje ne cilja nijednu određenu etničku grupu".

Svet

Terapije zasnovane na psilocibinu dobijaju podršku investitora u SAD

U poslednjih nekoliko meseci u Severnoj Americi zabeležen je nalet aktivnosti sa psihodelicima, naime neki američki gradovi i države legalizovali su psilocibin, a kompanije za biotehničku terapiju uz pomoć psihodelije počele su da prikupljaju institucionalni kapital i osnivaju istraživačke i razvojne centre u inostranstvu, piše magazin fDi.U novembru je država Oregon dekriminalizovala posedovanje svih lekova i legalizovala upotrebu psilocibina - jedinjenja prirodnog porekla koje se nalazi u „magičnim pečurkama“ - za medicinsko lečenje. Ovo dolazi dok biotehnološke kompanije koje razvijaju terapiju psilocibinom, poput Compass Pathways-a, žele da prikupe kapitalna sredstva putem inicijalne javne ponude (IPO).Na obe strane Atlantika, terapija koja koristi psilocibin postaje sve popularnija, dok interes investitora raste. Zalihe psihodelika brzo postaju vruća tema u biotehnološkom sektoruU 2017. godini britanski Centar za mentalno zdravlje procenio je da su mentalni problemi na poslu zemlju koštali 34,6 milijardi funti, u poređenju sa 26 milijardi funti deset godina ranije. Globalna predviđanja za finansijske troškove mentalnog zdravlja kreću se u milijardama, a kako Covid-19 pogoršava stope anksioznosti, depresije i zavisnosti, nije ni čudo što kapital dolazi u pomoć, navodi fDi.Investicijski tragač fDi Markets je ove godine zabeležio dva projekta u ovom sektoru. Uprkos istovremenim naporima za legalizaciju, način na koji se kompanije „udvaraju“ investitorima i stiču regulatorno odobrenje ostaje delikatno.Kanadska kompanija Mydecine, koja razvija i proizvodi lekove od pečurki, otvorila je laboratoriju u Denveru usredsređenu na medicinsku primenu gljiva bez psilocibina i čeka odobrenje američke Uprave za suzbijanje narkotika (DEA).„Mislimo da su SAD neverovatno tržište“, kaže izvršni direktor Mydecine-a Džoš Barč, dodajući da su dekriminalizacija u Oregonu i lobiranje u Vašingtonu doveli do „talasa prihvatanja“ i „promene načina razmišljanja“.Usled pandemije i drugog talasa zaključavanja širom Evrope i Severne Amerike, zabrinutost oko mentalnog zdravlja i blagostanja verovatno će postati još izraženija.Barč očekuje porast posttraumatskog stresnog poremećaja i skok zloupotrebe supstanci, za koje je psilocibin jedinstven tretman. „Ljudi će aktivno tražiti naprednija, inovativnija i manje štetna rešenja“, kaže on.Teško je ne praviti poređenja sa razvojem industrije kanabisa tokom poslednjih 10 godina, pri čemu su se zakonske promene uskladile sa javnim prihvatanjem da bi se stvorila više milijardi dolara vredna medicinska industrija. Napori za legalizaciju u SAD uklonili su veći deo stigme vezane za alternativnu, psihoaktivnu medicinu, a opioidna kriza u zemlji dovela je do veće otvorenosti u pogledu biljnih alternativa.

Svet

Borel: Nove tehnologije mogu da štite ali i da ugrožavaju ljudska prava

Nove tehnologije su doprinele razvoju civilnog društva, ali i omogućile vladama da "zbog bezbednosti" pojačaju kontrolu, rekao je visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Žozep Borel na godišnjem forumu o ljudskim pravima EU-Nevladine organizacije, piše Euractiv.Otvarajući skup kojim se obeležava Međunarodni dan ljudskih prava, Borel je podsetio da je njegovo prvo pojavljivanje u mandatu visokog predstavnika pre godinu dana bilo upravo na forumu EU-NVO o ljudskim pravima.Borel je rekao da je protekla godina bila teška širom sveta, da je bilo više kršenja, više zloupotreba i više ograničavanja  ljudskih prava, da je uhapšeno ili ubijeno više branilaca ljudskih prava, čime je samo naglašen značaj rada civilnog društva.Tema ovogodišnjeg foruma je uticaj tehnologije na ljudska prava i Borel je rekao da je potreban evropski i prema ljudskim pravima okrenut pristup digitalnom svetu zbog sve više represivnih zakona, "onlajn i oflajn" restrikcija i  pritisaka na civilni sektor.Prema njegovim rečima, nove tehnologije su pomogle mrežama civilnog društva da porastu ali su i omogućile vladama da pojačaju nadzor i kontrolu, često pod izgovorom bezbednosti.Borel je ukazao na napade na aktiviste NVO, ali i novinare i blogere u Hongkongu, Egiptu, Belorusiji, Kini, dodajući da jeZahvaljujući civilnom društvu, i uz pomoć društvenih mreža, svet saznao za kršenja ljudskih prava i zloupotrebe, saopštio je EEAS.Borel je istovremeno upozorio da nove tehnologije predstavljaju i opasnost jer se preko njih branioci ljudskih prava često proizvoljno proglašavaju za mete, šire se govor mržnje i lažne vesti.Takođe se zahvaljujući novim tehnologijama masovno prikupljaju i analiziraju podaci građana bez adekvatnih mera zaštite, rekao je Borel.EU, istakao je Borel, namerava da smanji sve te rizike a da istovremeno maksimizuje mogućnosti koje pružaju nove tehnologije i to je ključni cilj Akcionog plana za ljudska prava i demokratiju usvojenog u novembru.Narednih dana, najavio je Borel, biće objavljeni i Evropska digitalna strategija, paket zakona o digitalnim uslugama i zatim predstoje zakoni o veštačkoj inteligenciji."To su mere EU za odgovor na nove pretnje i zaštitu naših prava", rekao je potpredsednik Evropske komisije predstavnicima NVO u onlajn obraćanju.

Svet

Od početka pandemije hrvatskim ugostiteljima prihodi manji za 39%

Navodi se da je prijavljeni promet u kafićima i restoranima od marta do kraja novembra dostigao 8,74 milijarde kuna (1.15 milijardi evra), što je u poređenju sa prošlom godinom manje za 5,58 milijardi kuna (739 miliona evra), odnosno za 39%, piše Poslovni.hr.Neki u toj olasti su potonuli mnogo više, a neki manje od prosečnog pada fiskalizovanog prometa, a kada se sageda situacija od početka godine pad je nešto manji jer su neki ugostitelji pre padndemije beležili rast.Navodi se da su na negatvni trend najvše uticale mere protiv pandemije kojima je naloženo zatvaranje kafića i restorana, a sa tim su morali da se pomire i vlasnici teretana.Na alarmantnu situaciju zbog uvedenih ograničenja ovih dana upozorava i event industrija u Hrvatskoj.Sa druge strane, dodatna ograničenja očekuju se i u radu trgovaca.Predsednik Nacionalnog udruženja ugostitelja Marin Medak procenio je da  bi zabrana rada mogla da bude produžena do kraja januara.Kako se navodi, neki od ugostitelja i dalje pokušavaju da pregovaraju sa Nacionalnim stožerom za zaštitu od pandemije, jer žele da im se dozvoli da barem organizuju služenje kafu napolju, ne u zatvorenom prostoru.NEKE DELATNOSTI PROŠLE BOLJEFrizerski saloni i saloni za ulepšavanje tokom drugog talasa pandemije kako se navodi, jer su za razliku od prvo talasa izbegli zaključavanje.Oni prema najnovijim podacima u odnosu na prošlu godinu beleže manji pad u iznosu od 185 miliona kuna (24,5 miliona evra), odnosno za 22%.

Svet

Europol upozorava: Velika tražnja donosi i lažne vakcine protiv COVID-19

Tokom drugog talasa pandemije korona virusa, članice Europola i treće zemlje pozivaju se na veću budnost u vezi sa mogućim učešćem kriminalaca u procesu razvoja i distribucije vakcina. Europol ukazuje na činjenicu da je potražnja za lekovima protiv gripa bila veća nego što je uobičajeno, pa u mnogim zemljama postoji rizik od njihove nestašice.Opasnost kako se naglašava dolazi od velike tražnje koja se očekuje onda kada se pojavi nova vakcina. Do prevara može da dođe i onda kada neke zemlje usled nestašice koja bi mogla da bude prouzrokovana velikom tražnjom, odluče da potraže vakcinu na "nekim drugim" mestima.Kako se naglašava, sumnja se i da će kriminalci deliti razne dezinformacije kako bi prevarili pojedince i kompanije. Naglašava se i da je već bilo slučajeva gde su se na raznim "crnim" internet platformama oglašavali "originalni" brendovi farmaceutskih kompanija koji su u navodnoj završnoj fazi testiranja.Upozorava se da te falsifikovane vakcine mogu da predstavljaju značajan rizik za javno zdravlje, jer mogu da budu neefikasne ili toksične, zbog proizvodnje u laboratorijama bez neophodnih higijenskih standarda. Napominje se i da one mogu da cirkulišu na ilegalnim tržištima, ali da mogu i da se uvedu na legalno tržište.BRITANCI OBJAVILI KO NE SME DA KORISTI PFIZER/BIONTECH  VAKCINU Europol podeća i da je u aprilu ukazao na moguće prevare putem društvenih mreža na kojima su se nudile navodne verzije vakcine protiv Covida-19. Kako se navodi, sumnje u razne kriminalne aktivnosti kasnije su potvrđene i u njihovom novembarskom izveštaju, gde je navedeno da je distribucija nekvalitetnih i falsifikovanih farmaceutskih proizvoda, uključujući i navodne vakcine protiv Covida-19 i dalje jedna od kriminalnih aktivnosti koja je u uskoj vezi sa aktuelnom pandemijom.

Svet

Pronađena „Inina“ gasna platforma koja je nestala tokom oluje

Gasna platforma hrvatske naftne kompanije "Ina", "Ivana D", koja je tokom subote nestala u oluji na severnom delu Jadrana, pronađena je na dnu mora, javio je N1."O uzrocima puknuća i o početku akcije izvlačenja ostataka (platforme) još je prerano govoriti", izjavio je Ivan Šantić, predstavnik Nacionalne središnjice za nadzor pomorskog prometa.Brod "Junak" koji ima robotsku dizalicu jutros je stigao na poziciju gde se nalazila Inina gasna platforma "Ivana D" kako kako bi pronašao platformu koja je izgubljena uslijed jakog juga i nevremena na moru.Kompanije "Ina" saopštila je da je gasna platforma "Ivana D" prestala da šalje signal u subotu, kao i da se nije videla sa obližnje platforme "Ivane A".ININA GASNA PLATFORMA NESTALA U OLUJI NA SEVERU JADRANA "Na dnevnoj bazi radimo preglede i održavanja, zatim imamo godišnje sertifikovanje, dvoipogodišnje preglede i petogodišnje dubinske preglede kada se kontroliše kompletna podmorska struktura. Na platformi "Ivana D" to je izvršeno 2018. godine, relativno nedavno i nije ustanovljena nikakva teškoća", izjavio je nedavno operativni direktor "Ine", Tvrtko Perković.Prema njegovim rečima kompanija je sigurna da održavanje nije uzrok te nesreće."PANDEMIJSKI" GUBICI PRIMORALI HRVATSKU INA GRUPU DA OTPUŠTA RADNIKE

Svet

Vlada Crne Gore novim zaduživanjem vraća stare dugove

Crna Gora je uspešno završila emisiju evroobveznica na međunarodnom tržištu u iznosu od 750 miliona evra po kamatnoj stopi od 2,95 odsto, a veći deo ovog iznosa najavljuje se za otplatu starih nepovoljnih dugova, koji uključuju ranije obveznice i skupe komercijalne zajmove, dok se ostatak planira za rast i oporavak privrede, što bi trebalo da uključuje pomoć privredi, piše portal Bankar.Iako je rejting zemlje B + (S&P) sa negativnim izgledima (tzv. junk), interesovanje stranih investitora bilo je iznenađujuće veliko. Potražnja je bila skoro 2,5 milijardi evra, odnosno tri puta više od ukupnog iznosa emisije, prenose crnogorski portali.Ovo zaduženje je najverovatnije omogućilo plaćanje obaveza po osnovu evroobveznica koje dospevaju 2021. godine u iznosu od 227 miliona evra (plus kamate).Postignuta cena od 2,95 odsto, međutim, nije najniža postignuta, imajući u vidu da je prošlogodišnja evroobveznica od 500 miliona evra izdata sa kamatom od 2,55 odsto.Mandatar Zdravko Krivokapić najavio je u svom izlaganju da će za normalno funkcionisanje državne kase sledeće godine nedostajati 500 miliona evra, ali o ovoj emisiji nije bilo zvaničnih najava, niti najava Ministarstva finansija.Na naplatu u narednoj godini državi stiže oko 400 miliona evra starih dugova, od čega 240 miliona treba isplatiti u martu.Koliko će tačno novca od ove emisije otići na vraćanje dugova biće poznato nakon što nova izvršna vlast Crne Gore obavi razgovore sa stranim kreditorima kod kojih ima skupe kredite i napravi računicu šta će sve platiti.Jedan od tih kredita je uzet kod Kredit Svis banke i za njega su založene i državne zlatne rezerve. Na ovaj kredit je ukazivala Državna revizorska institicija (DRI) u jednom od ranijih izveštaja, upozoravajući na ogromne izdatke koji idu na kamate.Saldiranje ove emisije biće 16. decembra, a do tada se i dalje može obavljati trgovina.“Crna Gora je danas dobila ekonomsku budućnost. Masovna otpuštanja, smanjivanje plata i penzija i drugi scenariji koji su bili predviđeni za novu vladu su izbegnuti na najbolji način po Crnu Goru. Obezbeđen je novac za vraćanje nepovoljnih starih kredita i investiranje u naš rast i oporavak”, objavio je ministar finansija Milojko Spajić, a očekuje se da javnosti objasne na šta će se konketno odnositi dobar deo pozajmice koji se ne odnosi na stari dug.Funkcioneri Socijaldemokrata (SD) i Socijaldemokratske partije (SDP) – bivši ministri, Damir Šehović i Raško Konjević kritikovali su novo zaduženje, pitajući da li je to prvi “reformski potez”, gde će ići dobar deo pozajmice.Crna Gora je dosad već zadužena 3,7 milijardi evra.

Svet

Fejsbuk bi zbog optužbi za monopol mogao da ostane bez WhatsApp-a i Instagram-a

Nakon odluke Savezne američke komisija za trgovinu i gotovo svih američkih saveznih država da tuže Fejsbuk zbog kršenja zakona o konkurenciji WhatsApp i Instagramm mogli bi po "sili zakona" da dobiju nove vlasnike, prenosi Euractiv.Podnošenjem tužbi u 9. decembra Facebook postaje druga velika tehnološka kompanija koja se u poslednje vreme suočila sa tom vrstom pravnog izazova.Pre dva meseca američko Ministarstvo pravde je pokrenulo sudski postupak i protiv Google Alphabet-a, optužujući je za korišćenje monopolskog položaja u odbrani od konkurencije.Tužbe ukazuju i na raspuđi konsenzus između republikanaca i demokrata da Big Tech (grupa kojom se označavaju najveće i najdominantnije tehnološke kompanije u SAD, poput Amazona, Apple-a, Google, Facebook-a i Microsoft-a) odgovara za svoje poslovne prakse.Facebook se tužbama tereti za otkup konkurentskih kompanija, posenbo se fokusirajući na kupovinu Instagrama 2012. godine za milijardu dolara, kao i aplikacije WhatsApp za19 milijardi dolara 2014. godine."Gotovo čitavu deceniju Facebook je koristio svoju dominaciju i monopol da uništi manje rivale, uguši konkurenciju, a sve na štetu svakodnevnih korisnika", izjavila je njujorška državna tužiteljka Letitia James u ime koalicije koju čini 46 saveznih država.Navodi se da Vašington, Guam, Alabama, Džordžija, Južna Karolina i Južna Dakota nisu učestvovali u tužbi.Tužiteljka je izjavila i da je kompanija stekla rivale na tržištu pre nego što oni su mogli da ugroze dominaciju kompanije.Predstavnica Facebooka Dženifer Nevsted nazvala je tužbe "revizionističkom istorijom“ i rekla da svrha zakona na čije se navodno kršenje ukazuje, nije kažnjavanje uspešnih kompanija.Prema njenim rečima WhatsUpp i Instagram su nakon Fejsbukovih ulaganja koja se mere milijardama dolara, doživeli uspeh.Ona takođe izražava sumnju da je Facebook naneo štetu WhatsApp-u jer ga je učinio besplatnim za korisnike, dok se rivali poput YouTube-a, Twitter-a i WeChat-a bolje tretiraju iako nisu dozvolili pristup svojim razvojnim platformama.Vlasnik Facebook-a Mark Zuckerberg izjavio je u svom internom postu zaposlenima da povodom najnovijih tužbi kako ne smatra da će zbog njih doći do bilo kakvog uticaja na pojedine timove i uloge u kompaniji. Takođe je ocenio i da su tužbe samo korak u procesu koji bi mogao da traje godinama.Tužbe, koje se u SAD oficijalno označavaju kao antitrust cases, predstavljaju najveće slučajeve tog tipa u novijoj istoriji, a porede se i sa tužbom protiv Microsofta iz 1998. godine.Savezna vlada SAD tada je nakon dugogodišnjeg spora, kako se podseća postigla nagodbu, a često se ističe i značaj tog postupka u "čišćenju" puta za kasniji vrtoglavi razvoj interneta vrtoglavom razvoju interneta.Kao glavni državni doprinos navedna je činjenica da je Microsoft zbog dugogodišnjeg sudskog postupka osujećen u nekim  namerama kojima bi kupovinom rivalskih kompanija narušio konkurenciju na tržištu.Prošlog meseca, Facebook je inače saopštio da kupuje novoosnovani uslužni servis Customer, dok je u maju kupio Giphi, popularnu veb stranicu za razmenu animiranih sadržaja Gif-ova.

Svet

Puna pažnja čovečanstva usmerena je na farmaceutsku industriju

Pandemija koronavirusa više nego ikada usmerila je pažnju javnosti ka zdravstvenim radnicima, ustanovama, kao i farmaceutskoj industriji. Samim tim, strateška komunikacija u zdravstvu, oblast sa dugim razvojem koja je ili uglavnom nepoznata široj javnosti ili dolazi do izražaja tek kada dođe do ovakvih situacija, ključna je za kreiranje komunikacije u domenu javnog zdravlja, zdravstvenih usluga i farmaceutske industrije.Agencija McCann Health Nordic, koja posluje u okviru I&F Grupe, pripremila je izveštaj WeCann Point of View o važnosti komunikacije u zdravstvu, kao i jačanju saradnje između privatnog i javnog sektora. Direktor McCann Health za nordijski region Murat Zubčević objašnjava šta se sve menja i šta trenutno najviše pogađa farmaceutsku industriju, i izazove koje pandemija virusa Covid-19 stavlja pred agencije koje se bave komunikacijom u zdravstvu: „Uobičajen način komunikacije preko noći se promenio – svi smo mi, kao profesionalci i kao potrošači, zainteresovani za to što farmaceutska industrija ima da kaže o problemu u kojem se sada nalazimo. Covid-19 je stavio apsolutni fokus na ovu industriju, i sada prvi put imamo atmosferu u kojoj ljudi žele da je saslušaju.“Kao deo I&F Grupe, McCann Health Nordic okuplja marketinške profesionalce fokusirane na probleme u zdravstvu, radeći kako sa javnim sektorom tako i sa farmaceutskim, medicinskim i biotehnološkim kompanijama. U timovima ove agencije od ključnog značaja je naučno i medicinsko osoblje, koje formira izuzetno jaku globalnu mrežu informisanja i znanja. Izazovi sa kojima se McCann Health susreće u svom globalnom radu drastično se razlikuju u zavisnosti od geografije. Mogu se, takođe, primetiti i sličnosti, od kojih Zubčević izdvaja „da se u nekim zemljama desilo veliko ubrzanje u saradnji između javnog i privatnog sektora“. „Dakle, privatni koji predstavljaju farmaceutske kompanije sa jedne strane, i sa druge državni koji u nekim zemljama igraju veoma važnu ulogu u rešavanju zdravstvenih problema. Mi kao agencija koja pre svega sarađuje sa komercijalnim sektorom, takođe moramo znati kako da pomažemo i sektoru javnog zdravlja“, objašnjava Zubčević. Kao i svi ostali, McCann Health se takođe susreo sa izazovima pandemije virusa Covid-19. Pored transformacije radnog okruženja prelaskom na rad od kuće, iznenađenja su u delatnosti ove agencije zapravo bila pozitivna – klijenata je sve više, i spremniji su nego ikada da slušaju, kao i da razbijaju mitove o digitalizaciji kao nečemu opcionalnom: „U jednom trenutku preovladala je lažna istina da se digitalizacija ne odnosi na zdravstvo. Ovaj mit je pandemija dovela „do ivice“ – sada imate digitalizovane konsultacije sa lekarima, „Digital Health“ i „Tele-Health“ su pojmovi odavno poznati od dalekog Istoka do privatnog sektora SAD, i to je nešto što apsolutno menja način na koji idemo kod doktora i komuniciramo sa njim. Sa druge strane, farmaceutske kompanije i svi oni koji se bave zdravljem su shvatili do koje mere im digitalne komunikacije pružaju neiscrpni izvor informacija i u biti olakšavaju komunikaciju i poslovanje.“ Ako ste ranije sumnjali da je digitalna komunikacija budućnost, sada ste svakako ubeđeni“, zaključuje Zubčević.Novi izveštaj I&F WeCann Point of View „Komunikacija farmaceutske industrije u COVID svetu“ možete naći na LINKU.

Svet

Britanci objavili ko ne sme da koristi Pfizer/BioNTech vakcinu

Svako ko je imao anafilaksiju na lek ili hranu ne bi trebalo da se vakciniše vakcinom Pfizer / BioNTech covid-19, saopštila je Britanska regulatorna agencija za lekove (MHRA ), preneo je Seebiz. Kako se navodi, postojala su dva izveštaja o anafilaksiji i jedna od mogućih alergijskih reakcija od početka vakcinacije."Bilo koja osoba koja je u anamnezi imala anafilaksiju na vakcinu, lek ili hranu ne bi trebalo da primi vakcinu Pfizer / BioNTech", rekla je izvršna direktorka MHRA June Raine.Dodala je da većina ljudi neće imati anafilaksiju i da su koristi od zaštite ljudi od covid-19 veće od rizika. "Možete biti potpuno sigurni da je ova vakcina ispunila robusne standarde MHRA-e o sigurnosti, kvalitetu i efikasnosti", poručuje Raine.Raine je primetila i da takve alergijske reakcije nisu bile deo Pfizerovih kliničkih ispitivanja. Kako se navodi alergijske reakcije je možda izazvala komponenta vakcine Pfizer koja se zove polietilen glikol ili PEG, a koja pomaže u stabilizaciji vakcine, a nije pronađena u drugim vrstama vakcina.Anafilaksija je prekomerna reakcija imunološkog sistema, a Nacionalna zdravstvena služba to opisuje kao ozbiljnu reakciju i ponekad opasnu po život.Kompletnije smernice koje pojašnjavaju da je glavni rizik upravo anafilaksa izdate su nakon konsultacija sa stručnjacima za alergije. MHRA je u početku savetovala svima koji su u anamnezi imali "značajne alergijske reakcije" da ne uzimaju ovu vakcinu.Pfizer i BioNTech rekli su da podržavaju istragu Britanske rgulatorne agencije za lekove.MHRA je prošle nedelje prva na svetu odobrila vakcinu koju su razvili nemački BioNTech i Pfizer, dok američka Uprava za hranu i lekove (FDA) i Evropska agencija za lekove (EMA) nastavljaju da analiziraju podatke.Vellika Britanija krenula je sa masovnom vakcinacijom u utorak, počevši od starijih ljudi i zdravstvenih radnika koji se nalaze na prvoj liniji odbrane od koronavirusa.Navodi se da je to deo globalnog pokreta koji predstavlja jedan od najvećih logističkih izazova u mirnodopskoj istoriji.

Svet

Evropski startapi ove godine privukli rekordne investicije

Evropski tehnološki startapi uspeli su da privuku rekordni nivo investicija ove godine, koji bi mogao da dostigne ukupno 41 milijardu dolara, što je za 500 miliona dolara više nego 2019. godine, piše portal Novac.Podaci izveštaja britanskog fonda rizičnog kapitala Atomico pod nazivom „State of European Tech“ pokazuju da je nakon usporavanja u prvoj polovini godine, samo u septembru je u evropske tehnološke startape investirano više od pet milijardi evra.Navodi se da u Evropi postoji više od 140 hiljada startapa, od kojih je više od 43 hiljade imalo najmanje jedan krug investicija, pri čemu je njih oko 15 hiljada prikupilo do dva miliona dolara, a samo 74 više od 250 miliona dolara. Analizirajući startup scenu, za Sloveniju se, na primer, navodi da na milion stanovnika ima 186 startapa, a Estonija se ističe kao evropska „prestonica“ startapa (ako se gleda njihov broj po stanovniku), iza nje je Irska, zatim Danska, Finska i Holandija.U izveštaju trenutno nema podataka o Srbiji.Kada se govori o iznosu investicija, Velika Britanija je ulagala najviše, iza nje bile su Nemačka, Francuska, Švedska i Holandija.Autori izveštaja primećuju da kapital uložen u evropske tehnološke startpae raste ne samo zbog više realizovanih investicionih krugova već i povećanja njihove prosečne veličine, a London, Pariz i Berlin su prva tri čvorišta po broju zaključenih poslova.Što se tiče stranih investitora, njihov broj iz SAD-a nastavlja da raste, pri čemu je udeo američkih investitora veći u Velikoj Britaniji i Nemačkoj nego u Francuskoj.Evropske fintech kompanije privukle su ove godine više kapitala od bilo koje druge industrije (u njih je u poslednje dve godine uloženo do 20 milijardi dolara), sa primerima Klarne sa 850 miliona dolara u dva kruga i Revolute sa 500 miliona dolara.Takođe, startapi koji proizvode softverska rešenja za kompanije bili su izuzetno popularni među investitorima. Startapi u transportnom i energetskom sektoru takođe su dobili velike količine novca, ali je taj iznos manji nego 2019. godine. Gledajući tehnologiju koja je u središtu razvoja, kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom, proširenom i virtuelnom stvarnošću, dronovima, robotima itd., ove godine privukle su 8,9 milijardi dolara investicija u odnosu na prošlu godinu.Prema izveštaju, ove godine se u Evropi, zahvaljujući investicijama, „pojavilo“ čak 18 tehnoloških startapa čija je procena premašila milijardu dolara (takozvani jednorozi). Dva evropska startapa premašila su procenu od 10 milijardi dolara ove godine, a dvoje su giganti sa 50 milijardi dolara (Adyen i Spotify). Prema izveštaju Atomic-a, u Evropi trenutno postoji više od 200 startapa koji se mogu nazvati „jednorozima“.

Svet

Počela trgovina vodom na američkim berzama

Voda je postala dobro kojim se trguje na Volstritu, poput zlata i "crnog zlata" odnosno nafte, a finansijski stručnjaci tvrde da će to omogućiti bolje upravljanje tim dragocenim prirodnim resursom neophodnim za preživljavanje živih bića, prenosi Seebiz. U mnogim delovima sveta, nestašica vode nije budući, već aktuelni problem. S njim se suočavaju i razvijene zemlje, poput Sjedinjenih Američkih Država. To se pokazalo na primeru Kalifornije, koja je proteklog leta imala probleme u redovnom vodosnabdevanju zbog rekordno visokih temperatura i nekontrolisanih požara. Procenjuje se da će taj problem u budućnosti biti sve veći i učestaliji, zbog čega je na Volstritu počela trgovina fjučers ugovorima u oblasti voda.Fjučers ugovori su sporazumi kojima se dogovara kupovina odnosno prodaja dobara u određenom trenutku u budućnosti po unapred utvrđenoj ceni. Do sada su se primenjivali u trgovini naftom, zlatom i hranom. Cena vode će varirati poput cene tih dobara.Najveća svetska berza finansijskih derivata CME Grupa, procenjuje da tržište vode u Kaliforniji vredi više od milijardu dolara.Indeks vode Nasdak Veles Kalifornija zasnovan je na cenama na glavnim kalifornijskim slivovima, gde je nedostatak vode sve veći.CME Grupa smatra da će fjučers ugovori omogućiti bolje upravljanje rizikom od nestašice vode i bolji odnos između ponude i potražnje na tržištu.Kina i Sjedinjene Američke Države su najveći potrošači vode. Prema Ujedinjenim nacijama, dve milijarde ljudi živi u zemljama u kojima je pristup vodi ozbiljan problem. UN procenjuju da bi nestašica vode mogle da pogodi pet milijardi ljudi do 2050. godine i izazove masovne migracije.Nedostatak vode povezan je sa prekomernim korišćenjem u industriji i ljudskoj ishrani, kao i sa klimatskim promenama.

Svet

Državna naftna kompanija kupuje 20 medija u Poljskoj

Poljska državna naftna kompanija Orlen preuzeće 20 vodećih poljskih regionalnih novina, najavio je u ponedjeljak izvršni direktor Orlena Danijel Obajtek - nešto što vladini kritičari već dugo vide kao ključni element u planu vladajuće stranke za dalje podrivanje slobode medija u Poljskoj, piše Euractiv.„Preuzimamo Polska Press i zahvaljujući ovoj investiciji, imaćemo pristup 17,4 miliona čitalaca na mreži. Pomoći će nam da ojačamo naše odeljenje prodaje i dalje poboljšamo naše alate za velike podatke“, objavio je Obajtek na Tviteru. Do sada je Polska Press pripadala nemačkoj izdavačkoj grupi Verlagsgruppe Passau (VGP).Iako je Obajtek transakciju predstavio kao dobru poslovnu priliku za maloprodaju benzina, mnogi je vide kao korak usmeren na širenje vladinog uticaja na poljski medijski sektor. Za samog Obajteka se smatra da je odan vladajućem Zakonu i Pravdi (PiS).Tokom poslednjih nekoliko godina, PiS je planirao da ograniči procenat medija sa stranim vlasništvom, što je opozicija nazvala „repolonizacijom“, jer je trebalo da dovede do ograničenja stranog kapitala u poljskim medijima.„Kada je reč o „repolonizaciji“, transformisaćemo medije tako da predstavljaju poljski interes, da budu sa i za poljski narod“, rekla je Elzbieta Kruk (PiS), članica Nacionalnog saveta za medije u julu.Reporteri bez granica (RSF) upozorili su u utorak Orlen da mora osigurati nezavisnost medija. U tvitu je organizacija rekla da „dok Orlen kupuje Polska Press od Verlagsgruppe Passau, RSF poziva benzinsku kompaniju da poštuje i garantuje uređivačku nezavisnost regionalnih prodajnih mesta“.„Orlen je pod uticajem vlade koja teži „repolonizaciji“ nezavisnih medija“, dodali su.

Svet

Majkrosoft novim alatom nadzire radnike koji rade na daljinu

Majkrosoft ima novu alatku pod nazivom „Ocena produktivnosti“ koja omogućava menadžerima da prate koliko često radnici koji rade iz svojih domova koriste Word i Excel, koliko imejlova šalju i na koliko su video sastanaka bili prisutni, piše Axios.Ukupno postoji „73 komada detaljnih podataka o ponašanju radnika kojima poslodavci imaju pristup, a svi su povezani sa zaposlenima po imenima na zgodnoj kontrolnoj tabli“, piše Rejčel Sendler iz Forbsa.Pandemija korona virusa znatno je ubrzala usvajanje rada na daljinu, ali je takođe i normalizovala pojačani nadzor i prikupljanje podataka kao što je „Ocena produktivnosti“.Neki poslodavci takođe mere temperaturu radnika i prikupljaju istorije bolesti u ime sigurnosti, dok drugi koriste razne tragače za nadgledanje svojih zaposlenih koji rade iz svojih domova, jer sumnjaju u njihovu sposobnost da posao obave kod kuće.Integrisanje takve invazivne tehnologije nadzora na radno mesto može brzo nagristi poverenje radnika u svoje šefove i naterati ih da daju otkaze.

Svet

Huawei testirao AI za prepoznavanje ujgurske manjine

Kineski tehnološki gigant Huavej (Huawei) testirao je softver za prepoznavanje lica koji bi mogao da pošalje automatizovane "ujgurske alarme" vlastima kada njegovi sistemi kamera identifikuju članove ove manjinske grupe, navodi se u internom dokumentu koji pruža dalje detalje o kineskom nadzoru koristeći veštačku inteligenciju, piše Vašington poust.Dokument koji su potpisali predstavnici Huaveja otkrila je istraživačka organizacija IPVM i pokazuje da je telekomunikaciona firma 2018. godine radila sa startap kompanijom za prepoznavanje lica Megvii na testiranju sistema kamera sa veštačkom inteligencijom koja je mogla da skenira lica u gomila i proceni starost, pol i etničku pripadnost svake osobe.Ako bi sistem otkrio lice pripadnika većinski muslimanske manjinske grupe, navodi se u izveštaju o testiranju, mogao bi pokrenuti „ujgurski alarm“ - koji bi ih potencijalno mogao označiti za policiju u Kini, gde su pripadnici grupe masovno zatvarani. Dokument, koji je pronađen na Huavejevoj veb lokaciji, uklonjen je ubrzo nakon što su The Post i IPVM zatražili od kompanije komentar.Takva tehnologija je poslednjih godina stekla sve veću ulogu među policijskim odeljenjima u Kini, kažu aktivisti za ljudska prava. Ali dokument baca novo svetlo na to kako je Huavej, najveći svetski proizvođač telekomunikacione opreme, takođe doprineo razvoju te tehnologije, pružajući servere, kamere, cloud-computing infrastrukturu i druge alate koji podmiruju tehnološku moć sistema.Džon Honovič, osnivač kompanije IPVM sa sedištem u Pensilvaniji koja pregledava i istražuje opremu za video nadzor, rekao je da dokument pokazuje koliko je takva diskriminatorna tehnologija postala „zastrašujuća“ i „potpuno normalizovana“.„Ovo nije jedna izolovana kompanija. Ovo je sistematično “, rekao je Honovič.Kompanije Huavej i Megvii priznale su da je dokument stvaran. Portparol Huaveja Glen Šlos rekao je da je izveštaj „jednostavno test i da nije video stvarnu primenu. Huavej za ovu vrstu testiranja isporučuje samo proizvode opšte namene. Ne pružamo prilagođene algoritme ili aplikacije“.Obe kompanije najavile su tri sistema nadzora, a Vašington poust nije mogao odmah da potvrdi da li je sistem sa „ujgurskim alarmom“ testiranim 2018. godine jedan od tri koji se trenutno prodaju.

Svet

Uber prodao i svoj program za „leteći taksi“

Kalifornijska kompanija Joby Aviation, koja razvija električne avione sa vertikalnim sletanjem i poletanjem, preuzima aplikaciju Uber Elevate, prenosi CNBC. Na avio-taksi čeka se već nekoliko godina, ali se startap preduzeća već udružuju u nameri da ga konačno i pokrenu.Prema najavama, očekuje se da će avio-taksi moći da se nađe u upotrebi već 2023. godine i tada će Joby moći da koristi Uberovu aplikaciju koja je razvijena za avionski taksi.Iako uslovi transakcije nisu objavljeni, Uber je kako se navodi pristao da investira 75 miliona dolara u Joby Aviation, pored 50 miliona koji su već uloženi ove godine, kao deo finansiranja kompanije Series C."Bili smo ponosni na naše partnerstvo sa Uber Elevate prošle godine, a još smo ponosniji što smo ih danas dočekali u Joby timu“, izjavio je Joe Ben Bevirt.Transakcija dolazi samo dan nakon što je Uber prodao svoj Advanced Technologies Group, kompaniji Aurora, koja razvija autonomne automobile.POTPREDSEDNIK ERBASA ZA JIE: BUDUĆNOST GRADSKOG PREVOZA JE LETEĆI TAKSI Rastankom sa Advanced Technologies Group-om i Uber Elevate, Uber narednih godina neće morati da ulaže stotine miliona dolara u razvoj usluge "autonomnog" prevoza i vazdušnog taksija.Za kompaniju Joby Aviation, Uber Elevate mogao bi da znači da će njihovi budući korisnici moći jenodstavno da koriste i usluge avio-taksija i usluge Uberovog običnog gradskog taksija.Kompanija je napravila i testira potpuno električni avion koji može da prevozi četiri putnika i pilota na rastojanju do 150 milja pri maksimalnoj brzini od 200 milja na sat. Cene korišćenja avio-taksija još nisu poznate, ali kada budu objavljene biće jasno da li će on moći masovno da se koristi.

Svet

Tramp potpisuje naredbu kojom će SAD imati prioritet za dobijanje vakcina

Američki predsednik Donald Tramp potpisaće izvršnu naredbu kojom se osigurava da se prioritetni pristup vakcinama protiv COVID-19 koje je nabavila američka vlada daje američkom narodu pre pružanja pomoći drugim državama, rekli su u ponedeljak visoki zvaničnici administracije, javlja agencija Rojters.Trampova administracija uverena je da će imati dovoljno vakcina za sve koji žele da se vakcinišu do kraja drugog kvartala 2021. godine, rekao je jedan zvaničnik osporavajući priču Njujork tajmsa da je američka vlada krajem leta odbila ponudu Fajzera (Pfizer) da otkupi više doza vakcine.Tramp, koji se suočio sa oštrim kritikama zbog rukovanja pandemijom koronavirusa, željan je da preuzme zasluge za brzi razvoj i distribuciju vakcine, navodi Rojters.Jedan zvaničnik rekao je da će izvršna naredba dovesti do formulisanja smernica za američke vladine agencije da pomognu drugim zemljama da nabave vakcinu kada se zadovolji potražnja u Sjedinjenim Američkim Državama.Bilo je nejasno zašto je potrebna izvršna naredba kako bi se osiguralo da se vakcine prvo distribuiraju na domaćem tržištu, mada se činilo da je naredba delom dizajnirana da podvuče Trampovu filozofiju „Amerika pre svega“ uoči dolazeće administracije novoizabranog predsednika Džoa Bajdena.Bela kuća održaće samit u utorak kako bi objasnili planove za distribuciju vakcina kroz Trampovu operaciju „Warp Speed“. Tramp i drugi zvaničnici će govoriti.Razvijači vakcina Fajzer i Moderna neće prisustvovati samitu.

Svet

Coca-Cola proglašena najvećim zagađivačem plastičnim otpadom na svetu

Kompanija Coca-Cola proglašena je treću godinu zaredom najgorim proizvođačem plastičnog otpada na svetu, u izveštaju koji otkriva razmere globalne krize izazvane plastičnim otpadom, piše britanski Independent.Tokom svoje godišnje revizije plastičnog otpada pronađenog na plažama, u rekama, parkovima i zajednicama širom sveta, Break Free From Plastic utvrdio je da su plastične boce Coca-Cole ubedljivo najveći zagađivači.Otkriveno je 13.834 komada plastike ove kompanije na 51 od 55 ispitivanih lokacija - više od ukupnog broja Nestle-a (8.633) i Pepsi-a (5.155), koji su bili drugi i treći najgori zagađivači.U okviru projekta u kojem je učestvovalo 15.000 dobrovoljaca, prikupljeno je gotovo 350.000 delova plastičnog otpada, od čega je 63 procenta označeno prepoznatljivom markom. Ukupno je u anketi identifikovano više od 5.000 brendova.Greenpeace je optužio Coca-Colu, Nestle i PepsiCo da se nisu adekvatno nosili sa plastičnom krizom i da su se "udružili" sa naftnim kompanijama kako bi proizveli još više materijala štetnog po okolinu.„Da bi zaustavile ovu krizu i borile se protiv klimatskih promena, multinacionalne kompanije kao što su Coca-Cola, PepsiCo i Nestle moraju da okončaju svoju zavisnost od plastične ambalaže za jednokratnu upotrebu i da se odmaknu od fosilnih goriva“, rekla je Ebigejl Agvilar, koordinatorka plastične kampanje za Greenpeace za jugoistočnu Aziju.Izveštaj dolazi samo nekoliko mjeseci nakon što su tri proizvođača bezalkoholnih pića optužena za „licemjerje“, nakon što se u izvještaju tvrdi da su se javno obavezali da će smanjiti plastični otpad, dok tiho podrivaju reforme održivosti putem lobističkih grupa i trgovinskih udruženja.Prema istraživanju fondacije Changing Markets, Coca-Cola je i dalje najveći zagađivač plastike na svetu, sa „plastičnim otiskom“ od 2,9 miliona tona godišnje.

Izdanja

Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.