img
Broj 132, Jul 2026.
Broj 132, Jul 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Turska pooštrava kontrolu nad civilnim sektorom

Turska je usvojila zakon kojim se proširuje vladina kontrola nad grupama civilnog društva, potez za koji borci za prava upozoravaju da bi mogao dovesti do zatvaranja nevladinih organizacija i kršenja ljudskih prava, piše Fajnenšal tajms.Zakonodavstvo koje je turski parlament odobrio u nedelju dozvoljava Ministarstvu unutrašnjih poslova da imenuje zvaničnike u nevladinim organizacijama i zaustavi aktivnosti grupa pod nejasnim optužbama za terorizam. Takođe uvodi vladine inspekcije grupa civilnog društva i ograničava prikupljanje sredstava putem interneta.„Ovaj zakon daje ministru unutrašnjih poslova ovlašćenje da ugasi bilo koju grupu kad god poželi bez mogućnosti za žalbu. Povećava mogućnost da u Turskoj budu ukinute sve grupe za zaštitu prava“, rekao je Tarik Bejhan, direktor Amnesty International-a u Turskoj.Pravila nadzora NVO-a primenjuju se na praktično sve grupe civilnog društva, uključujući zagovornike prava, sportska udruženja i verske grupe.Više od 500.000 ljudi u Turskoj suočilo se sa pravnim postupcima u vezi sa pučem iz 2016. godine, a hiljade novinara, advokata, opozicionih političara i drugih i dalje su u zatvoru zbog optužbi za terorizam, a stotine NVO-a zatvorene su nakon pokušaja puča.Kontrole NVO-a bile su vezane za zakone za koje je vlada Turske rekla da su potrebni da bi se ispoštovala rezolucija UN-a o sprečavanju finansiranja oružja za masovno uništenje.„U te zakone su tajno ubačene dodatne odredbe sa skrivenim motivom daljeg ograničavanja slobode civilnog društva da se organizuje i okuplja“, rekao je Bejhan.Gotovo 680 grupa civilnog društva potpisalo je zajedničku deklaraciju protiv zakona, navodeći da će im to ograničiti sposobnost prikupljanja sredstava i sprovodjenje aktivnosti. Naveli su da zakon krši turski Ustav, koji garantuje slobodu udruživanja.

Svet

Jak zemljotres pogodio hrvatsku Petrinju, osetio se i u okolnim zemljama

Potres jačine 6,3 po Rihteru pogodio je područje 46 km od Zagreba oko 12:20, saopštio je Evropski mediteranski seizmološki centar, a preneo HRT. Jutarnji list je objavio da ima i ljudskih žrtava, kao i da je Petrinju stigla vojska.Seizmološki zavod Republike Hrvastke javio je da je magnituda bila 6,2 po Rihteru.Centar Petrinje kakav je bio više ne postoji, a nezvanično se doznaje da ima i povređenih. Hrvatski javni servis navodi da su ljudi bežali po parku i skakali sa krovova dok su ih popravljali.Iz smrskanog automobila vatrogasci su izvukli dete i muškarca, a Petrinjom, odjekuju sirene hitne pomoći i vatrogasaca.Dodaje se da je porušen i centar grada Siska.Potres je jako zatresao i Zagreb, građani su uznemireni i na ulicama je saobraćajna gužva.Nuklearna elektrana Krško prestala je sa radom iz bezbednosnih razloga, javio je ljubljanski dnevni list Delo. Iz elekrane su za taj list rekli da su osetili podrhtavanje tla, ali da za sada nema izveštaja o mogućoj šteti.Podrhtavanje tla se osetilo i u Sloveniji, Srbiji, kao i u Bosni i Hercegovini.

Svet

Španija će registrovati sve koji odbiju vakcinu protiv koronavirusa

Vakcinacije protiv Covid-19, koje će započeti 27. decembra u Španiji, biće dobrovoljne, ali je Ministarstvo zdravlja reklo da će registrovati one koji to odbiju, piše portal The Local.Oni koji ne žele da se imunizuju protiv virusa neće ostati anonimni i Ministarstvo zdravlja će registrovati imena ljudi koji odbiju vakcinu kao i njihove razloge zašto, a ove informacije će biti uključene u „registar vakcinacija“ svakog građanina. Ministar zdravlja Salvador Ilja uverio je špansku javnost da je vakcina efikasna i protiv novog soja virsa.Oni koji pristanu na vakcinaciju moraju prvo dati usmenu saglasnost, osim u određenim okolnostima kada to može biti potrebno u pismenoj formi, na primer kada je reč o vakcinaciji dece u školama, kada roditelji ili staratelji nisu prisutni.Broj Španaca spremnih za uzimanje vakcine porastao je ovog meseca na 40,5 odsto, sa 36,8 odsto u novembru, otkrila je nova anketa sprovedena u ponedeljak, samo nekoliko dana pre nego što Španija započne svoj program inokulacije.Dodatnih 16,2 odsto izjavilo je da je spremno da primi vakcinu ako se pokaže da je „pouzdana“, u poređenju sa 1,4 odsto koliko je to bio u novembru, pokazalo je istraživanje državnog istraživačkog instituta ZND.Španija planira da započne imunizaciju ljudi protiv koronavirusa u nedelju, 27. decembra, počev od starijih stanovnika i osoblja u staračkim domovima.Vlada očekuje da će vakcinisati uzmeđu 15 i 20 miliona ljudi do juna 2021. godine.Španija je jedna od najteže pogođenih zemalja u Evropi, jer je virus zarazio oko 1,8 miliona ljudi i prouzrokovao skoro 49.000 smrtnih slučajeva, prema podacima tamošnjeg Ministarstva zdravlja.

Svet

Pandemija prepolovila strane investicije, na Zapadnom Balkanu manji pad

Priliv stranih direktnih investicija (SDI) u 23 ekonomije Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope (CESEE) opao je za 58 odsto u prvoj polovini 2020. godine u odnosu na isti period prošle godine, ali je Zapadni Balkan imao znatno manji pad od 40 odsto, pokazuje nova analiza Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WIIW).Na globalnom nivou pad stranih direktnih investicija iznosio je 49 odsto, prema proceni Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD).Pad SDI nije podjednako pogodio zemlje CESEE, pa je tako pad na Zapadnom Balkanu iznosio 8 odsto, u EU-CEE zemljama 35, a u grupi Zajednica nezavisnih država plus Ukrajina i Turska oko 40 odsto, naveo je Euractiv.Takođe se navodi da je u zemljama CEE članicama EU pad stranih ulganja počeo još 2019, kada je okončan trogodišnji period rasta.U celom regionu CESEE kapital za "grinfild" investicije je smanjen za 23 odsto dok je pad na globalnom nivou u prvoj polovini 2020. bio 34 odsto.Najosetljiviji sektor na recesiju i po prlivu direktnih stranih investicija i po "grinfild" investicijama bila je prerađivačka industrija, navodi se u analizi austrijskog nezavisnog instituta.Na globalne lance vrednosti nepovoljno su delovali potresi tražnje i ponude, kao i prekidi u proizvodnji, trgovini i mrežama snabdevanja.Sve to, dodaje se, može da podstakne skraćivanje lanaca vredosti, preseljenja i prekogranične podele proizvodnje u budućnosti, što može da ugrozi direktne strane investicije.Tehnološke promene takođe mogu doneti određenu preraspodelu lokacija za proizvodnju i usluge na srednji i dugi rok.Međutim, navodi se u analizi, evropski lanci vrednosti mogli bi uskoro da se oporave od početnih šokova a međunarodni investitori nisu pod pritiskom da se odluče za skupa preseljenja.Većina zemalja CESEE može da ima koristi od prebacivanja proizvodnje evropskih kompanija na bliže lokacije, smatraju analitičari austrijskog tink tenka.

Svet

Crna Gora vraća radnu nedelju?

Centralna banka Crne Gore (CBCG) preporučila je da vlada te zemlje hitno pripremi program fiskalne konsolidacije, koji treba da se fokusira na rashodnu stranu, kao i da razmotri mogućnost vraćanja radne nedelje, piše podgorički Dan. Na taj nači bi mogla da se poveća zaposlenost i poreska osnovica se, smatraju u CBCG.Da treba razmotriti uvođenje radne nedelje smatra je i ministar ekonomskog razvoja Crne Gore Jakov Milatović.On je ocenio da će se tako povećati privredna aktivnost, ali uz obavezno paralelno jačanje zaštite prava radnika.Milatović je rekao da će nakon razgovora sa socijalnim partnerima najverovatnije taj predlog dostaviti Vladi, jer on i njegov tim stoje iza te mere.Najavio je da će njegov resor uskoro doneti novi paket mera za ublažavanje negativnih efekata zbog korona krize i da će pokušati da snažnije pomogne privredu, prenosi portal RTCG.GRUPACIJA SAVANA NE MOŽE DA PREUZME MONTENEGRO ERLAJNS Milatović je dodao da Ministarstvo ekonomskog razvoja intenzivno radi na kreiranju paketa podrške privredi za prvi kvartal naredne godine.Mere će, prema njegovim rečima, podrazumevati veće subvencije na zarade, jer kriza dugo traje, privrednici i građani su iscrpljeni, a prvi kvartal je tradicionalno najteži."U sklopu ovog paketa će se naći i kratkoročna pomoć za najugroženije kategorije ljudi, koji su na Zavodu za zapošljavanje i korisnici materijalnog obezbeđenja", rekao je Milatović.

Svet

Dezinformacije bi trebalo da budu pitanje sajber bezbednosti

Dezinformacija i lažnih vesti ima sve više, ali do sada se na njih gledalo kao na izazov za kreatore politike i velike tehnološke kompanije, uključujući platforme društvenih mreža, međutim kako one predstavljaju rizik na internetu, tako su i rizik za našu sajber bezbednost, piše Computer Weekly.Boriti se protiv manipulacije istinom nije lak zadatak. Zbog obima podataka koji se stvaraju teško je reći šta je stvarno, a šta nije. Od uništavanja 5G tornjeva do zavera poput QAnona i neutemeljenih tvrdnji da je u Americi došlo do izborne prevare, nepoverenje postaje podrazumevano, a to može imati neverovatno štetne efekte na društvo.Dezinformacije i lažne vesti se češće koriste za isporuku malvera (štetan softver) manipulišući strahovima i povišenim emocijama ljudi. Na primer, Avast je otkrio da su lažne prodavnice na internetu tvrdile da imaju lek protvi korona virusa i koristile logotip Svetske zdravstvene organizacije, sa ciljem da što više ljudi preuzme malver.Do sada je tehnološki sektor, pre svega kompanije socijalnih medija, s obzirom na to da njihove platforme omogućavaju eksponencijalno širenje lažnih vesti, pokušao da primeni neke mere, sa različitim nivoima uspeha. Na primer, Vacap (Whatsapp) je postavio stroža ograničenja mogućnosti prosleđivanja poruka, a Tviter je počeo da označava obmanjujuće objave.Pored svega toga, dezinformacije mogu da potkopaju nacionalnu bezbednost i iz toga razloga moraju biti pitanje sajber bezbednosti.Preduzeća sve više postaju meta dezinformacija, što će stvoriti veću tržišnu potražnju za IT timove. Postoje i slučajevi kada su se dezinformacije koristile za korporativnu sajber špijunažu, poput stvaranja lažnih vesti kako bi se ucenjivali uticajni članovi konkurentske kompanije ili oštetili reputaciju brenda.Manipulacija informacija može doprineti gubitku vrednosti neke kompanije. Dezinformacije su još uvek novina u svetu sajber bezbednosti, potrebne su nekonvecionalne tehnike i moraju se uspostaviti novi savezi i partnerstva između industrije i vlade.Pored toga, naše mišljenje o tome šta je sajber napad takođe mora evoluirati.

Svet

Tramp sprečio krizu odobravanjem mera za pomoć privredi

Američki predsednik Donald Tramp potpisao je u nedelju uveče zakon o ekonomskim olakšicama zbog korona virusa u vrednosti od 900 milijardi dolara, nakon što je prethodno blokirao dogovor koji je opisao kao „sramotan“, piše Fajnenšal tajms.Trampova odluka da odobri zakon od 2.300 milijardi dolara finansiraće američku vladu do kraja sledećeg septembra i izbeći gašenje vlade koje je trebalo da počne posle ponoći u ponedeljak.Međutim, u pratećoj izjavi, Tramp je ponovio svoj zahtev da Kongres poveća jednokratknu pomoć koju svaki punoletni Amerikanac treba da dobije sa 600 na 2.000 dolara po pojedincu.Tramp je tvrdio da će Senat koji je trenutno pod kontrolom republikanaca "započeti postupak glasanja kojim se čekovi povećavaju na 2.000 dolara", ukinuti Odeljak 230 Zakona o pristojnosti komunikacija i započeti "istragu o biračkim prevarama".Odeljak 230 pruža imunitet kompanijama za društvene mreže za klevetnički sadržaj i dugo je bio meta predsednika. Tramp tvrdi, bez dokaza, da je izgubio predsedničke izbore u novembru zbog glasačkih prevara.Trampova odluka da potpiše zakon usledila je nakon što su milioni Amerikanaca izgubili naknadu za nezaposlene tokom vikenda, nakon predsednikovog odbijanja da potpiše dvostranački paket koji je odobren neposredno pred Božić.Demokrate su kritikovale Trampa zbog njegovog odugovlačenja potpisivanja ovog predloženog plana.„Besmisleno odlaganje predsednika u odobravanju ovog zakona o olakšicama koštalo je milione Amerikanaca vredne pomoći koja im je očajnički potrebna“, rekao je jedan od demokrata.Novoizabrani predsednik Džo Bajden osudio je Trampovo odlaganje, pozivajući ga da potpiše ono što je opisao kao hitno potreban zakon.

Svet

Grupacija Savana ne može da preuzme Montenegro Erlajns

Ministar kapitalnih investicija u Vladi Crne Gore Mladen Bojanić izjavio je da ponudu vlasnika Grupacije Savana u vezi sa preuzmanjem avio-kompanije Montenegro Erlajns država ne može da prihvati, javila je Radio-televizija Crne Gore. Dodaje da se očekuje povraćaj državne pomoći posrnulom avio-prevozniku u iznosu većem od 40 miliona evra.Bojanić se zahvalio na ponudi i objasnio da je ponudu nemoguće prihvatiti, jer bi, prema njegovim rečima, otpisom dugovanja prema državi ušli u zonu kršenja odredbi člana 7 Zakona o kontroli državne pomoći.Bojanić je poručio da će, ukoliko vlasnik Grupacije Savana, Dejan Mijač ima neko zakonito rešenje kojim može da se prevaziđe ta prepreka, to razmotriti u najskorijem roku.Crnogorski ministar je ocenio da je problem Montenegro Erlajnsa danas u prvom redu pravno pitanje i da ekonomski, socijalni, politički, nacionalni i svi drugi aspekti, zbog, prema njegovom mišljenju, nezakonitih odluka prethodne vlasti, ostaju u drugom planu."Agencija za zaštitu konkurencije je Rešenjem od 3.09.2020. zaustavila svaku dalju državnu pomoć za Montenegro Erlajns. Konačna odluka još nije donešena, ali je izvesno da će biti negativna", naveo je Bojanić.CRNA GORA GASI MONTENEGRO ERLAJNS, OSNIVA NOVU FIRMU Ocenio je i da će to gotovo sigurno voditi ka postupku povraćaja državi već odobrenih sredstava kompaniji Montenegro ErlajnS i dodao da se radi se o sumi od preko 40 miliona evra. Ministar je ponovio da otpis duga prema državi i prodaja za jedan evro privatnom investitoru nije opcija koju u ovom trenutku zakonski propisi dozvoljavaju.Grupacija Savana je pre nekoliko dana uputila ponudu u kojoj tvrdi da je spremna da crnogorsku avio-kompaniju Montenegro Erlajns kupi za jedan evro, uz prethodno otpisivanje svih njenih dugova.

Svet

Zoom delio podatke korisnika sa zvaničnim Pekingom?

Bivši izvršni direktor Zuma (Zoom) Džin Ksinđijang sarađivao je sa kineskim vlastima i pružio im podatke o korisnicima izvan Kine. Sudski dokumenti pokazuju da je ovo Zumu omogućilo da zadrži pristup tržištu u Kini, piše portal NTD.Iako je sedište Zuma u SAD-u, softver ove kompanije razvija se u Kini.Kada je upotreba Zuma naglo porasla tokom pandemije, Kina je pojačala kontrolu na platformi. Naložila je zaposlenima da cenzurišu bilo koje razgovore koje je Peking smatrao „ilegalnim“.Cenzurisali su sve razgovore koji se odnose na masakr demonstranata na trgu Tjananmen, kao i bilo koje razgovore koji spominju ujgurske muslimane u Sinđijangu u Kini.Zum kaže da sarađuje sa saveznim istražiteljima i da je pokrenuo internu istragu. Kompanija je takođe otpustila Džina i stavila ostale zaposlene na administrativno odsustvo.Komunistička partija Kine (KPK) zahteva od svih komunikacionih kompanija da cenzurišu govor koji smatra neprihvatljivim. Svakog ko se ne pridržava, blokiraju sa masivnog kineskog tržišta.U septembru prošle godine, KPK je blokirala Zum. Navodno je ovoj kompaniji rečeno da ako želi da se vrati na kinesko tržište, mora da nadgleda komunikaciju korisnika, cenzuriše neprihvatljive teme, podeli korisničke podatake miliona Amerikanaca i preda poseban pristup Zumovim sistemima. Zum se vratio na kinesko tržište u novembru prošle godine.

Svet

Neprofitne organizacije spasile domen .org

Privatna firma Ethos Capital je planirala da kupi organizaciju koja upravlja domenom .org, ali nakon velike borbe raznih neprofitnih organizacije od tog dogovora se odustalo, piše portal Startit.Nakon što je krajem 2019. objavljen plan o prodaji, više od 500 organizacija i 18.000 pojedinaca je potpisalo pismo EFF-a (Electronic Frontier Foundation) u kome se tražila obustava. Među njima su bile organizacije kao što su Greenpeace, Consumer Reports, Oxfam, i YMCA u SAD-u. Počela su da se postavljaju pitanja da li Ethos Capital može da ostvari profit (što jeste cilj ove organizacije) bez drastične promene politike .org-a.Za domen .org je oduvek bio plan da bude pod kontrolom neprofitne organizacije, kako bi se zaštitio od cenzure i aktivnosti koje bi za cilj imale zaradu, a ne opštu dobrobit.Početkom ove godine, obelodanjeno je da bi Ethos Capital platio 1,135 milijardi dolara za .org, a trećina te sume (360 miliona) bi bila finansirana od pozajmica. Postalo je jasno da Ethos, čak i da ima najbolje namere, ima i obavezu da povrati sredstva investitorima.Usledili su protesti ispred kancelarija neprofitne Internet korporacije za dodeljena imena i brojeve (ICANN) u Los Anđelesu, koja je odgovorna za koordinaciju održavanja i procedura nekoliko baza podataka povezanih sa imenskim prostorima i numeričkim prostorima na internetu, sa ciljem da obezbedi stabilnost mreže i siguran rad.Globalne nevladine i neproftine organizacije među kojima su Amnesty International, Access Now, i Sierra Club održale su novinarsku konferenciju na Svetskom ekonomskom forumu gde su skrenuli pažnju svetskim zvaničnicima na to da bi prodaja .org bila opasna za društvo.Nakon borbe raznih organizacija, članovi kongresa SAD-a napisali su pismo Internet korporaciji za dodeljena imena i brojeve (ICANN) u kome su naznačili da Ethos Capital ne može nikako da napravi profit u odnosu na svoje investicije bez pravljenja ozbiljnih promena na štetu korisnika .org-a.Konačno, u aprilu ICANN je zaustavio prebacivanje vlasništva .org-a. Iako je .org za sada bezbedan, registri sve češće postaju tačke u kojima sloboda govora dolazi u rizik. Zbog toga je EFF pokrenuo još jednu kampanju, u kojoj traži od ICANN-a da preispita politike koje omogućavaju registrima da postave svoja pravila za domene najvišeg nivoa, koja bi mogla da im omoguće lakšu cenzuru, pisao je Startit.

Svet

Rusi uprkos sankcijama uvereni da će završtiti Severni tok 2

Sjedinjene Američke Države smatraju da će projekat Severni tok 2 ugroziti evropsku energetsku sigurnost, Rusija ukazuje da njihove sankcije usmerene protiv tog projekta predstavljaju nepoštenu konkurenciju, prenosi Jutarnji list. Rusija naglašava i da njeni partneri nameravaju da dovrše taj projekat.Nekoliko američkih zvaničnika izjavilo je da kabinet odlazećeg američkog predsednika Donalda Trampa priprema novi krug sankcija koje bi mogle da zadaju završni udarac projektu gradnje Severni tok 2."Nizali smo udarac za udarcem, a sada nam je meta samo srce projekta", rekao je jedan od zvaničnika koji je želeo da ostane anoniman.Rusija je ovog meseca inače nastavila sa gradnjom 9,5 milijardi evra vrednog gasovoda, nakon jednogodišnje pauze koju su izazvale američke sankcije i taj projekat trenutno je 90% završen.Radovi su u poslednje vreme bili fokusirani na polaganje cevi na potezu dugom 2,6 kilometara u plitkim vodama nemačke ekskluzivne ekonomske zone, a preostalih 100 kilometara nedovršene rute uglavnom se nalazi u dubokim vodama kod Danske.Rojters je citirao ocene stranih diplomata koje kažu da spor neće biti okončan ni nakon stupanja novog američkog predsednika Džoa Bajdena na dužnost.Bajden je pre četiri godine nazvao taj gasovod "lošim dogovorom" za Evropu i kritikovao Moskvu, a kampanju pritiska na Severni tok 2 podržavaju i demokrate i republikanci u američkom Kongresu. Američko ministarstvo spoljnih poslova trebalo bi da iduće nedelje dostavi Kongresu izveštaj o kompanijama koje bi mogle da budu kažnjene zbog podrške tom projektu, rekao je drugi neimenovani američki zvaničnik.POLJSKA KAZNILA GASPROM ZBOG SEVERNOG TOKA 2 Naglašava se da meta tih kaznenih mera neće biti ni vlade ni zvaničnci država, kao i da bi neke kompanije mogle da izbegnu sankcije.U konzorcijumu koji gradi Severni tok 2 nisu odmah hteli da komentarišu mogućnost novih američkih sankcija, a tokom novembra rekli su za Rojters da će postojeće i nove sankcije, posredno ili neposredno pogoditi više od 120 kompanija iz više od 12 evropskih zemalja.Dmitrij Peskov, portparpol kabineta Vladimira Putina podsetio je da je Evropa zainteresovana za dovršetak gradnje.Severni tok 2 predviđa izgradnju dve cevi gasovoda koji bri trebalo da ima kapacitet 55 milijardi kubika gasa godišnje, od ruske obale preko Baltičkog mora do Nemačke.Projektu se aktivno, pored SAD koje promovišu svoj tečni gas, protive Ukrajina i baltičke države.Pre godinu dana Vašington je uveo sankcije za sve koji učestvuju u gradnji gasovoda pa je švajcarski Allseas bio prisiljen da zaustavi radove na polaganju cevi.Uprkos tome, nedavno je počelo polaganje nedovršenog dela gasovoda u nemačkim vodama.

Svet

Crna Gora gasi Montenegro Airlines, osniva novu firmu

Crnogorski državni avio-prevoznk Montenegro Airlines biće ugašen, a poslovanje bi trebalo da nastavi nova firma, saopštila je Vlada Crne Gore, a prenele podgoričke Vijesti. Napominje se da ne postoji nijedna zakonska mogućnost da se finansijski posrnuloj kompaniji dodeli pomoć."Mi ne možemo da donesemo nijednu zakonitu odluku kojom ćemo pomoći Montenegro Airlinesu", izjavio je crnogorski ministar za kapitalne investicije Mladen Bojanić.To znači prizemljenje aviona u najskorijem roku, saopšteno je na pres konferenciji Vlade Crne Gore.Bojanić je rekao da je u planu osnivanje nove kompanije sa osnivačkim kapitalom države, kao i da kompanija bude operativna do sledeće turističke sezone.Naveo je da će šteta u budžetu zbog gašenja kompanije iznositi 50 miliona evra, kao i da će zaposleni dobiti sve što im pripada po zakonu.MONTENEGRO AIRLNES U MINUSU 15 MILIONA EVRA Podsetio je da od 2016. godine radnicima nisu uplaćivani doprinosi, kao i da im kasne zarade za poslednja dva meseca."Već smo planirali izdatke, biće odvojena sredstva. Vodiće se računa da buduće poslovanje bude održivo i radiće se u skladu sa interesima države", rekao je ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić.Naglašava se da će vlada zbog neblagovoremenog postupanja u slučaju Montenegro Airlinesa razmotriti zahtev za razrešenje Saveta Agencije za zaštitu konkurencije.

Svet

Postignut trgovinski sporazum između Brisela i Londona

Britanija i EU završavale su u sredu uveče istorijski sporazum nakon Bregzita koji će definisati njihove buduće trgovinske odnose, piše Fajnenšal tajms.Očekuje se da će Boris Džonson, premijer Velike Britanije, ugovor uskoro potvrditi, čime će se okončati napeti pregovori koji su trajali devet meseci.Zvaničnici EU i Velike Britanije radili su tokom noći na doradi zakonskog teksta, koji će sačuvati trgovinu bez carine između EU i Velike Britanije, kao i zaštitu saradnje u drugim oblastima, poput bezbednosti.Očekuje se da će trgovinski sporazum između Londona i Brisela kompanijama iz Velike Britanije i EU ponuditi preferencijalni pristup međusobnim tržištima, prema osnovnim pravilima Svetske trgovinske organizacije - osiguravajući da uvezena roba bude oslobođena carina i kvota.Trgovinski sporazum ostaviće UK suočeno sa gubitkom od 4 odsto potencijalnog bruto domaćeg proizvoda tokom narednih 15 godina u poređenju sa članstvom u EU, prema britanskom Uredu za budžetsku odgovornost.Međutim, neuspeh da se postigne sporazum vodio bi gubitku potencijalnog BDP-a od skoro 6 procenata, procenio je fiskalni nadzornik.Iako se sporazum često opisuje kao „tanki“ trgovinski sporazum, on će pružiti pravnu platformu na kojoj dve strane mogu da izgrade dalje odnose.Prema ljudima upućenim u razgovore, sporazum uključuje prelazni period od pet i po godina tokom kojeg će brodovi EU imati zagarantovan pristup britanskim ribolovnim vodama. Ali, prava EU-a za ribolov biće smanjena za 25 odsto u poređenju sa sadašnjim.Pored ribe, još jedna ključna prepreka tokom pregovora o budućim odnosima bio je zahtev EU za garancijama poštene konkurencije za njene kompanije.Nacrt sporazuma dve strane uključuje novi arbitražni mehanizam čiji je cilj da obezbedi jednake uslove za obe strane, sa odredbama o sankcijama u obliku carina ako bilo koja strana ozbiljno potkopava propise druge u oblastima kao što je zaštita životne sredine.Važno pitanje bilo je trgovačko pravilo za električne automobile: Britanija je tvrdila da je izborila koncesije kako bi omogućila da se električnim vozilima trguje bez carina, čak iako relativno visok udeo njihovih komponenti dolazi izvan EU i Velike Britanije.Sada će se žuriti sa odobravanjem sporazuma pre nego što se prelazni period Britanije završi 1. januara.Evropski parlament je već rekao da neće glasati pre kraja godine. Ali Brisel ima mogućnost privremene primene sporazuma dok ga poslanici ne izglasaju 2021. godine.

Svet

Udeo nezaposlenih u radno aktivnom stanovništvu Hrvatske 7,5 odsto

Tokom trećeg tromesečja 2020. godine u Hrvatskoj je bilo 26 hiljada manje zaposlenih na godišnjem nivou, dok je broj nezaposlenih porastao za 32 hiljade, što predstavlja anketnu nezaposlenost u iznosu od 7,5%, saopštio je Državni zavod za statistiku (DZS), a preneo Seebiz.Naglašava se da je tokom trećeg tromesečja broj zaposlenih iznosio 1,678 miliona, dok je broj nezaposlenih bio 135 hiljada.Reč je o statističkim podacima iz ankete o radnoj snazi, koja se temelji na metodologiji Međunarodne organizacije rada pa predstavlja međunarodno podata podatak o zaposlenosti i nezaposlenosti.Iz DZS-a navode da se zbog pandemije suočavaju sa poteškoćama u prikupljanju, proveri i obradi podataka, kao i da su podaci uglavnom dobijeni telefonskim putem.Po podacima dobijenim iz te ankete, u trećem tromesečju 2020. godine u Hrvatskoj je bilo milion i 678 hiljada zaposlenih, što je u odnosu na prethodni kvartal, odnosno drugo tromesečje ove godine, više za 10 hiljada, odnosno 0,6%.Poređenje broja zaposlenih na godišnjem nivou, u odnosu na isti period 2019. godine, pokazuje da je tokom trećeg tromesečja ove godine broj zaposlenih bio oko 26 hiljada ili 1,5% manje.Broj nezaposlenih porastao je na godišnjoj razini za 31%, a na tromjesečnoj za 17,4%. Naime, u trećem tromesečju ove godine nezaposlenih je, prema anketi, bilo 135 hiljada, a u istom tromjesečju 2019. godine 103 hiljada, dok je pak u drugom ovogodišnjem kvartalu bilo 115 hilajda nezaposlenih.Stopa anketne nezaposlenosti, kao postotni udio nezaposlenih u aktivnom stanovništvu, tako iznosi 7,5%, što je za 1,7% više na godišnjoj i jedan postotni bod više na kvartalnoj razini.S obzirom na broj zaposlenih i nezaposlenih, u trećem kvartalu ove godine aktivno stanovništvo činilo je milijun i 814 hiljada ljudi, što je na nivou tromesečja rast za 31 hiljadu. Na godišnjem nivou, u odnosu na treće tromesečje prošle godine, broj aktivnih stanovnika veći je za sedam hiljada.Neaktivno stanovništvo smanjeno je i na kvartalnoj i godišnjoj razini. U kategoriji neaktivnog stanovništva u trećem je tromjesečju ove godine bilo milion i 697 hiljada ljudi, što je u odnosu na drugi kvartal 2020. 33 hiljade, a u odnosu na treći kvartal prošle godine 15 hiljada manje.Stopa aktivnosti, koja pokazuje postotni udeo aktivnog u radno sposobnom stanovništvu, u trećem tromesečju 2020. iznosila je 51,7%, što je za 0,9% više u odnosu na prethodno tromesečje i 0,3% više na godišnjem nivou.Stopa zaposlenosti, koja pokazuje udeo zaposlenih u radno sposobnom stanovništvu, u razdoblju od srpnja do rujna ove godine iznosila je 47,8%, što je na nivou tromesečja rast za 0,3%, a na godišnjem pad za 0,6%.

Svet

Od naredne godine omogućeno reklamiranje na Telegramu

Osnivač Telegrama Pavel Durov rekao je da će aplikacija za razmenu poruka sledeće godine početi sa oglašavanjem na svojim javnim kanalima, piše Tech Crunch.Durov je na svom Telegram kanalu napisao da će oglasi biti „prilagođeni korisnicima, kao i da će poštovati privatnost, a ujedno kompaniji omogućiti da pokriju troškove održavanja servera i saobraćaja na njihovoj aplikaciji“.Takođe je najavio „premium stikere“, kao još jedan način monetizacije, istovremeno naglašavajući da će postojeće funkcije ostati besplatne i da ne podržava prikazivanje oglasa u privatnim porukama.Pored razgovora o planovima za monetizaciju kompanije, Durov je rekao da Telegram ima skoro 500 miliona korisnika.

Svet

Kina istražuje Alibaba Grupu zbog navodnog monopola

Kina je započela istragu o navodnoj monopolističkoj praksi kompanije Alibaba, a regulatori su takođe pozvali podružnicu kompanije Alibaba, Ant Group Co., kako bi razgovarali o poštenoj konkurenciji i pravima potrošača, eskalirajući nadzor nad internet carstvom milijardera Džeka Maa, pisao je Bloomberg.Istraga dolazi u periodu kada kineski regulatori žele da zauzdaju neke od najvećih tehnoloških kompanija u zemlji.Otvorena je istraga o Alibabinoj praksi „biranja jedne od dve“, saopštila je Državna uprava za regulaciju tržišta.Ova praksa zahteva od trgovaca da potpišu „pakte o ekskluzivnoj saradnji koji ih sprečavaju da nude proizvode na konkurentskim platformama, navodi Rojters.Istraga je ujedno i novi problem u nizu za suosnivača Alibabe Džeka Maa.U novembru je Kina naglo povukla Ant Grupu sa inicijalne javne ponude (IPO), u pokušaju da ukore Džeka Maa, većinskog akcionara Ant Grupe.„Jednom poznati kao pokretači ekonomskog prosperiteta i simboli tehnološkog napretka zemlje, Alibaba i rivali poput Tencent Holdings Ltd. suočavaju se sa sve većim pritiskom regulatora nakon što su nagomilali stotine miliona korisnika i stekli uticaj na skoro svaki aspekt svakodnevnog života u Kini,“ Bloomberg je napisao.

Svet

Google od naučnika tražio da u izveštajima o veštačkoj inteligenciji koriste „pozitivan ton“

Gugl (Google) je ove godine pooštrio kontrolu nad radovima svojih naučnika pokrenuvši pregled „osetljivih tema“ i u najmanje tri slučaja zatražio da se autori uzdrže od negativnih mišljenja kada se govorilo o njihovoj tehnologiji, prema internim komunikacijama i intervjuima sa istraživačima koji su uključeni u istraživanja, piše agencija Rojters.Guglova nova politika sada traži od istraživača da se konsultuju sa pravnim timovima i timovima za odnose s javnošću pre nego što se pozabave temama kao što su analiza lica i raspoloženja i kategorizacija rase, pola ili političke pripadnosti.„Napredak tehnologije i rastuća složenost našeg spoljnog okruženja sve više dovode do situacija kada naizgled bezazleni projekti pokreću etička, reputaciona, regulatorna ili pravna pitanja“, navodi se na jednoj od stranica za istraživačko osoblje.Za neke projekte, zvaničnici Gugla intervenisali su u kasnijim fazama. Jedan od viših menadžera kompanije rekao je naučnicima i autorima studija da „vode računa da daju pozitivan ton“ prilikom istraživanja, navodi Rojters.Četvoro istraživača, uključujući stariju naučnicu Margaret Mičel, rekli su da veruju da Gugl počinje da se meša u ključne studije koje se bave pitanjem potencijalne štete koju tehnologija može da nanese.Tenzije između tehnološkog giganta i dela njegovog osoblja pojavile su se ovog meseca nakon naglog odlaska naučnice Timnit Gebru koja je sa Margaret Mičel vodila tim od 12 naučnika usredsređen na etiku u softveru za veštačku inteligenciju (AI).Gebru kaže da ju je Gugl otpustio nakon što je dovela u pitanje naredbu da se ne objavljuje istraživanje tvrdeći da AI oponaša govor koji bi mogao dovesti marginalizovanu populaciju u nepovoljan položaj. Gugl je rekao da je prihvatio i ubrzao njenu ostavku.Viši potpredsednik Džef Din rekao je u izjavi da se članak koji je napisala Gebru bazirao isključivo na potencijalnoj šteti, a da nije pominjala napore koji su u toku da bi se ti problemi rešili.Eksponencijalni razvoj u istraživanju i razvoju veštačke inteligencije u tehnološkoj industriji podstakla je vlasti u Sjedinjenim Američkim Državama i drugde da predlože pravila za njenu upotrebu. Neki su citirali naučne studije koje pokazuju da softver za analizu lica i druga veštačka inteligencija mogu da naruše privatnost i pojačaju rasnu pristrasnost.Guglov projekat za koji je rečeno autorima da daju pozitivan ton odnosi se na AI algoritmu koji platforme poput Jutjuba (YouTube) koriste za personalizaciju sadržaja korisnika. Rojters navodi da prema nacrtu projekta u koji su imali uvid, postoji „zabrinutost“ da ova tehnologija može da promoviše „dezinformacije, diskriminatorske ili na drugi način nepravedne rezultate“ i „nedovoljnu raznolikost sadržaja“, kao i da dovede do „političke polarizacije“.Gugl još uvek nije komentarisao ove navode.

Svet

Bruto plate medicinskih sestara u Nemačkoj preko 3.500 evra

Nemački Savezni zavod za zapošljavanje u objavio je popis plata za najpopularnija zanimanja u toj zemlji, preneo je Večernji list. Naglašava se da se podaci odnose na 2019. godinu, kao ida su to iznosi mesečne bruto zarade od koje treba odbiti porez.Prema objavljenim podacima, medicinska sestra zarađuje 3.547 evra, pekar 3.502, prodavac peciva 1.839, bagerista 3.421, bankarski službenik 4.875, građevinski inženjer 5.246, profesionalni vozač 2.556, krovopokrivač 3.265, električar 3.143, elektromehaničar 3.694.Plata keramičara je 3.003 evra, frizera 1.684, vodoinstalatera 3.056, blagajnika u prodavnicama 2.214, konobara 1.934, kuvara 2.84, zidara 3.140, tesara 3.153 evra.POREZI SE PLAĆAJU PO KLASAMANapominje se da to nisu iznosi koje radnici dobijaju na "na ruke" jer od te sume prvo treba namiriti poreze i doprinose, a plaća se i porez crkvi.Visina poreza koji se odbija od plate zavisi od poreske klase zaposlenog, a u njegovom obračunu važnu ulogu igra i to da li je radnik u braku ili je samac, da li je samohrani roditelj, da li i koliko ima dece itd.Nemci imaju šest poreznih klasa. Treća se, na primer, preporučuje supružnicima gde jedan partner nema primanja, ili su njegova mnogo manja, dok se četvrta preporučuje bračnim parovima koji zarađuju otprilike jednake plate. Što je veća plata, veća je i razlika kod promene poreskih klasa.Na neto platu u Nemačkoj utiče više faktora - od poreske klase do broja dece, crkvenog poreza i osiguranja. Ako neko ima bruto platu od 3.000 evra, njegova neto zarada bi u prvoj poreskoj klasi bila 1.938 evra, drugoj 1.991, trećoj 2.226, četvrtoj 1.938, petoj 1.575, a u šestoj 1.533 evra.Nemačka ima i utvrđenju minimalnu cenu po radnom satu koja je početkom ove godine povećana sa 9,19 na 9,35 evra po satu rada. Minimalna stanica uvedena je 2015. godine kada je iznosila 8,50 evra. Od tada stalno raste, a do sredine 2022. godine trebalo bi, prema procenama, da iznosi 10,45 evra.

Svet

Američka vlada planira da ukine anonimnost vlasnicima kriptovaluta

Jedan od najvažnijih aspekata kriptovaluta sa stanovišta građanskih sloboda je da one mogu pružiti zaštitu privatnosti svojim korisnicima. Međutim, Electronic Frontier Foundation (EFF), organizacija koja se bavi zaštitiom prava građana u digitalnom svetu smatra da američka Vlada sve više preduzima korake da potkopa anonimnost transakcija i uvodi finansijski nadzor tradicionalnog bankarskog sistema u kriptovalute, prenosi Startit.U petak je tamošnje odeljenje za finansijski kriminal (FinCEN) najavilo predloženu uredbu koja će zahtevati da preduzeća za pružanje novčanih usluga (koja uključuju, na primer, berze kripto valuta) prikupljaju podatke o identitetu svojih korisnika.Predložena uredba bi od njih zahtevala da čuvaju te podatke i predaju ih vladi u nekim okolnostima (na primer, kada iznos transakcija u dolarima u danu pređe određeni prag).Zanimljivo je da se takav propis „ugurao” pred kraj mandata trenutne predsedničke administracije i da je ostavljen jako kratak period da se o tome komentariše, od svega 15 dana.EFF, smatra da na taj način država zapravo ugrožava čitavu jednu industriju i obeshrabruje ljude da koriste njene usluge. Zatim, za neke kriptovalute poput bitcoina, podaci o transakcijama – uključujući bitcoin adrese korisnika – trajno se evidentiraju na javnom blockchain-u. To znači da ako znate ime korisnika povezanog sa određenom Bitcoin adresom, možete prikupiti informacije o svim njihovim Bitcoin transakcijama koje koriste tu adresu. Prema tome, zahtev predložene uredbe da preduzeća za pružanje novčanih usluga prikupljaju identifikacione informacije povezane sa adresama novčanika znači da vlada može imati pristup ogromnoj količini podataka izvan onoga što uredba treba da pokrije.U organizaciji ukazuju i na to da iako predložena pravila imaju cilj da jednostavno primene postojeće propise koji uključuju gotovinske transakcije na kriptovalute, oni ignorišu da ovi digitalni finansijski alati delimično omogućavaju finansijsku privatnost i anonimnost jednaku i možda izvan one tradicionalne gotovine. S tim u vezi, predloženi propisi deo su većeg zabrinjavajućeg trenda američke Vlade koja finansijski nadzor tradicionalnog bankarskog sistema proširuje na kriptovalute. Ovaj predlog dolazi samo dva meseca nakon što je Ministarstvo pravde objavilo svoj Okvir za primenu kriptovaluta, čime je potpuno jasno stavljeno do znanja da želi da potkopa sposobnost anonimnih transakcija korisnika kriptovaluta.Finansijski regulatori, očigledno sumnjaju da bilo ko ko pokušava da zaštiti svoju finansijsku privatnost čini nešto protivzakonito. EFF podseća da finansijske evidencije sadrže mnoštvo osetljivih informacija o ličnom životu, uverenjima i pripadnostima ljudi. Bez obzira na to, sudovi i zakonodavci dozvolili su široko rasprostranjeni finansijski nadzor u tradicionalnom bankarskom sistemu.„Kriptovaluta su važne za građanske slobode jer – poput gotovine – omogućava anonimne transakcije. Fotografije sa hongkonških protesta prikazivale su duge redove na metro stanicama dok su demonstranti čekali da kupe karte gotovinom, kako nadležni ne bi mogli da na osnovu elektronske kupovine povežu da su bili na mestu protesta. Ove fotografije podvlače da je bezgotovinsko društvo, društvo za nadzor – i važnost uvoza anonimnosti gotovine u digitalni svet”, zaključuje EFF.

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.
Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.