Postignut trgovinski sporazum između Brisela i Londona

EU i Ujedinjeno Kraljevstvo postigle su trgovinski sporazum, utvrdivši pravila poslovanja nakon Bregzita, čime su okončali višemesečne nesuglasice oko prava ribolova i ostalih ključnih propisa, piše BBC.

Premijer Velike Britanije, Boris Džonson, potvrdio je sporazum na konferenciji za novinare rekavši da su „ponovo preuzeli kontrolu nad svojim zakonima i svojom sudbinom“.

Tekst sporazuma tek treba da bude objavljen, ali premijer je tvrdio da je to „dobar dogovor za celu Evropu“.

Zvaničnici EU i Velike Britanije radili su tokom srede uveče na doradi teksta zakona, koji bi trebao da očuva trgovinske odnose bez carina koje bi usporavale privrede, ali i zaštiti saradnju u drugim oblastima, poput bezbednosti.

Očekuje se da će trgovinski sporazum između Londona i Brisela kompanijama iz Velike Britanije i EU ponuditi preferencijalni pristup međusobnim tržištima, prema osnovnim pravilima Svetske trgovinske organizacije, osiguravajući da uvezena roba bude oslobođena carina ili kvota.

Trgovinski sporazum ostaviće UK suočeno sa gubitkom od 4 odsto potencijalnog bruto domaćeg proizvoda tokom narednih 15 godina u poređenju sa članstvom u EU, prema britanskoj Kancelariji za budžetsku odgovornost.

Međutim, neuspeh da se postigne sporazum vodio bi gubitku potencijalnog BDP-a od skoro 6 odsto, procenio je fiskalni nadzornik Fajnenštal tajmsa.

Iako se sporazum često opisuje kao „labavi“ trgovinski sporazum, on će pružiti pravnu platformu na kojoj dve strane mogu da izgrade dalje odnose.

Prema ljudima upućenim u razgovore, sporazum uključuje prelazni period od pet i po godina tokom kojeg će brodovi EU imati zagarantovan pristup britanskim ribolovnim vodama. 

Ali, ribolovna prava država članica EU biće smanjena za 25 odsto u poređenju sa sadašnjim, prema navodima Fajnenštal tajmsa.

Pored ribe, još jedna ključna prepreka tokom pregovora o budućim odnosima bio je zahtev EU za garancijama poštene konkurencije za njene kompanije.

Nacrt sporazuma dve strane uključuje novi arbitražni mehanizam čiji je cilj da obezbedi jednake uslove za obe strane, sa odredbama o sankcijama u obliku carina ako bilo koja strana ozbiljno potkopava propise druge u oblastima kao što je zaštita životne sredine.

Važno pitanje bilo je trgovačko pravilo za električne automobile.

Britanija je tvrdila da je izborila koncesije kako bi omogućila da se električnim vozilima trguje bez carina, čak iako relativno visok udeo njihovih komponenti dolazi izvan EU i Velike Britanije.

Prvi škotski ministar Nikola Sturdžen rekla je da se „Bregzit dešava protiv volje Škotske“ i da „nema dogovora koji će ikada nadoknaditi ono što Bregzit oduzima“.

Takođe je dodala da je vreme da Škotska zacrta svoju sudbinu kao samostalna evropska država.

Još uvek postoji mnoštvo nedomica o tome šta će dogovor značiti za ostatak privrede Ujedinjenog Kraljevstva.

Firme koje trguju sa 27 država članica poslovale su uobičajeno tokom protekle godine tokom takozvanog prelaznog perioda koji je započeo kada je Britanija napustila EU.

Oni će se i dalje suočavati sa dodatnom papirologijom kada zemlja sledeće nedelje napusti jedinstveno tržište i carinsku uniju EU, ali će carine i kvote biti uklonjene.