Svet

Alfa banka na korak od prodaje dela problematičnih kredita

Četvrti po redu zajmodavac u Grčkoj, Alfa banka, završava dogovor o prodaji portfolija loših kredita, u iznisu većem od milijardu evra, američkoj Fortres grupi, saznaje Rojters.Prodaja je deo napora Alfa banke da se otarasi loših potraživanja prema klijentima i pročisti svoj završni račun, jer grčke banke nastavljaju sa planom da se otarase nenaplativih kredita, nakon poremećaja u poslovanju izazvanih korona virusom.Alfa je već na početku, u februaru, želela da zaključi prodaju portfelja, zvanog Neptun, ali su ključni razgovori morali da se pomere, zbog mera zaštite.Sada ih završava, kako Rojters nezvanično saznaje od strane izvora koji je želeo da ostane anoniman, dok sa druge strane pregovarači nisu imali komentar.Neptun portfolio se sastoji od zajmova koji su odobreni kompanijama srednje veličine i za koje je založena komercijalna imovina, dodao je izvor Rojtersa.Alfa Banka takođe vodi paralelne razgovore sa pet američkih investitora, uključujući Cerberus i PIMCO, u pokušaju da se otarasi drugog problematičnog portfolija sa lošim dugovnjima, čija je vrednost veća d 10 milijardi.Taj portfolio, koji je poznat kao Galaksi, sastoji se od maloprodajnih kredita koji vrede više od 7,5 milijardi, kao kredita koji su odobreni srednjim i velikim korporacijama u vrednosti od 3 milijarde evra.

Mediteran tokom korone: Svako na svoju obalu

Mediteran, koji je turistički najposećeniji deo sveta i gde godišnje stigne gotovo pola milijarde turista nije dostigao ni 10 odsto uobičajenih turističkih poseta za ovo doba godine nakon pandemije korona virusa i pao je na najnže grane u poslednjih nekoliko decenija, piše Slobodna Dalmacija.Italija, Francuska, Španija, Grčka, Turska, Malta, Kipar, Egipat broje tek prve strane goste nakon otvaranja granica, a u većini tih zemalja nije otvorena ni trećina hotela i ostalih smeštaja.Turističke velesile tek razmišljaju o tome na koji način da se organizuju bez opasnosti od novih zaraza koronavirusom, pa početak leta na Sredozemlju prolazi sa praznim plažama, hotelima i apartmanima.Na kraju juna, uprkos tek otvorenim granicama za članice EU-a, većina tih zemalja još uvek preporučuje svojim građanima da ne putuju ako baš ne moraju. U tome prednjači Nemačka koja u svet godišnje šalje oko 47 miliona svojih državljana, a ove godine ih poziva da ostanu na odmoru unutar granica svoje zemlje.Sudeći prema prvim anketama i željama Nemaca, u tome za sada, na žalost celog turističkog Mediterana i uspevaju, barem što se tiče putovanja avionom, kojim se najviše putuje u Tursku i Španiju.Španija je prošle godine imala 84 miliona turista, a ove godine je građanima EU-a dopustila ulazak tek od 22. juna ulazak, dok će granica s Portugalom ostati zatvorena do jula.Grci su službeno tek ove nedelje otvorili deo hotela i ugostiteljskih objekata, a kako bi podstakli turizam, privremeno su smanjili PDV na sav prevoz sa 24 posto na 13 posto, ali su ostrva i dalje prazna.U Francuskoj se ove godine oslanjaju isključivo na domaće goste. Tako je francuski ministar turizma Jean-Baptiste Lemoyne pokrenuo kampanju pod nazivom Ovog leta posećujem Francusku.Isto rade i u Italiji, gde je problem i u tome što je većina građana u vreme pandemije morala da koristi godišnji odmor, pa će raditi celog leta, a poznato je da na severu tradicionalnog odmora za feragosto.Turska obaveštava kako će otvoriti najviše 50 odsto hotela, a u svakom od njih je obavezno socijalno distanciranje, nošenje maski i merenje temperature gostima.Egipat će svoje hotele i bazene otvoriti tek prvog jula, a kako bi podstakli goste da dođu do kraja novembra, ne traže vize, a smanjiće i naknade za aviokompanije. Po svemu sudeći, na Mediteranu će se ovog leta svako kupati na svojoj obali.

Gugl će početi da plaća medijima za prenošenje njihovog sadržaja

Tehnološki gigant Gugl (Google) najavio je da će delimično odustati od prakse po kojoj nije plaćao medijima za distribuiranje sadržaja, odnosno da će kroz novi servis, koji će predstaviti do kraja godine, izdavačima plaćati korišćenje "visoko kvalitetnog sadržaja", prenosi Axios. Prema za sada dostupnim informacijama, Gugl će plaćati odabranim medijima distribuiranje njihovog materijala, bilo da je u pitanju video, audio, slika ili tekst, u sklopu još uvek neimenovanog projekta.Gugl će takođe korisnicima interneta ponuditi besplatan pristup člancima koji se plaćaju na sajtovima tih medija, kako bi im pomogao da povećaju svoju publiku.Navodi se da je kompanija već potpisala sporazume o partnerstvu sa više lokalnih i nacionalnih publikacija u Nemačkoj, Australiji i Brazilu i planira da se proširi saradnju na druge zemlje u narednih nekoliko meseci.Izdavači koji su se priključili inicijativi su Der Spiegel, FAZ, Die Zeit, Tagesspiegel i Rheinische Post u Nemačkoj, Schwartz Media u Australiji, i brazilska Gazeta.Za sada, sve što su predstavnici kompanije potvrdili o svom novom servisu jeste da će predstavljati "unapređeno iskustvo" u okviru "Google News" i "Discover" sekcija, kojima Gugl distribuira sadržaj na Android telefonima.Bred Bender, potpredsednik Guglovog servisa za vesti, nazvao je novu inicijativu "značajnom promenom tempa" koja bi trebala da "pomogne izdavačima da zarade od visokokvalitetnog sadržaja, podstaknu jači odnos sa čitaocima i pomognu im da postanu lojalni pretplatnici", javlja Fajnenšl Tajms.Regulatorna tela širom sveta se, na inicijativu medijskih kuća, sve češće se sučeljavaju sa Guglom i najavljuju mere po kojima bi tehnološki gigant bio prinuđen da plaća izdavačima korišćenje njihovog sadržaja.Nova inicijativa predstavlja pokušaj nametanja sopstvenih uslova plaćanja sadržaja i jačanje odnosa sa medijskom zajednicom, zaključuje Axios.

Analitičar: Zabrana Huaveija bi usporila inovacije

Uspeh i razvoj tržišta kompanije Huavei i danas se osporava, dok kritičari tvrde da iza te kompanije stoji kineska vlada, sa druge strane neki teleoperateri tvrde da ona kontinuirano uvodi inovacije u tu industriju i postavlja nove standarde za podršku klijentima, piše u svojoj analizi Dimitris Mavrakis direktor u organizaciji ABI Research, koja se bavi istraživanjem digitalne tehnologije.Prema njegovim rečima, važno je napomenuti da većina kritika na račun ove kompanije ne dolazi od strane klijenata, partnera ili čak konkurencije, već od nekih državnih organa i organizacija za nacionalnu bezbednost i regulatora.Između ovih pohvala i kritike, kako ocenjuje, stoji veoma složeno balansiranje, koje zavisi od mnogih pitanja, geopolitičkog trgovinskog rata, odnosa sa dobavljačima i uslovima na tržištu 5G mreže.Veliku konfuziju, prema njegovim ocenama, unose i dezinformacije koje se plasiraju sa obe strane i otežavaju jasan zaključak o tim temama.Bez obzira na to, tvrdi Mavrakis, Huavei je tehnološki jak za 4G i 5G mreže, a verovatno poseduje napredne mogućnosti u razvoju tehnologije i u primeni tih mreža, što je najvažnije.Huavei je među glavnim učesnicima na sastancima Partnerskog projekta treće generacije i jedan od najvećih vlasnika patenata za 4G i 5G.Kako je primena tih mreža trenutno je najvažnija i Huavei je ilustrovao svoju stručnost, profesionalnost i spremnost na saradnju u nekoliko slučajeva, koje navodi autor teksta.Razvijen je koncept SingleRAN 2007. godine zajedno sa Vodafonom, koji omogućava objedinjavanje resursa 2G, 3G i 4G i to je sada industrijski standard, koji nude svi dobavljači.U novembru 2017. pokrenut je CloudAIR koncept koji je omogućio deljenje spektra između 4G i 5G sistema, a veoma sličan dinamičkoj podeli spektra koji se sada komercijalizuje u primeni 5G.Najavljena je primena aktivne antene 64T64R sa višestrukim izlazom koja pomera granice komponenti, pojačala i sistemskog dizajna dizajnirana je da podrži mobilne operatere koji poseduju nestalan 5G spektar u ovom opsegu.Huavei je takođe jedini dobavljač koji je razvio kapacitete Internet of Things ili NB-IoT (u okviru kojih bi se, pored računara i ostali eletronski uređaji povezivali na Internet) i čipset uređaja iz ranih faza komercijalizacije, donoseći mnogo drugih pogodnosti.Ove inovacije su samo neki od primera, jer izveštaji proizvođača su u pripremi i sadrže mnogo više inicijativa u oblasti tehnologije i primene.Sve to prema Mavrakisovom mišljenju potrvrđuje činjenicu da je Huavei važan u razvoju 5G tehnologije, kao i da bi njegova zabrana na globalnom nivou ograničila izbor dobavljača, primorala operatere na duopol ili monopol i prigušila vrednost tehnološke inovacije u celom lancu proizvodnje.

Vajerkard ide u stečaj usled finansijskog skandala

Nemačka fintek kompanija Vajerkard (Wirecard AG) saopštila je danas da je pokrenula proceduru za proglašenje nesolventnosti (stečaja) pred nadležnim sudom u Minhenu, usled pretnje od nesolventnosti i preterane zaduženosti."U nedostatku sporazuma sa zajmodavcima, postojala je verovatnoća da će 30. juna 2020. isteći zajmovi u iznosu od 800 miliona evra, a 1. jula 2020. godine (zajmovi vredni) 500 miliona evra", navodi se u saopštenju.Procenjuje se da Vajerkard drugim finansijskim institucijama trenutno duguje oko četiri milijarde evra.Ubrzo nakon objave, Vajerkardove akcije su izgubile preko 70 odsto vrednosti, a trgovina tim deonicama je bila obustavljena na sat vremena.U Nemačkoj stečajni upravnik ima mogućnost da nastavi da vodi preduzeće sve dok postoji šansa da se pronađe investitor koji bi odkupio dužnika.Prošle nedelje, revizorska kuća Ernst & Young blokirao je pokušaj Vajerkarda da objavi finansijke izveštaje za prvi deo 2019. godine, jer u bilansu stanja nisu mogli da nađu oko 1,9 milijardi evra. Ubrzo nakon toga, izvršni direktor nemačke firme Markus Braun podneo je ostavku zbog skandala, a kasnije je uhapšen pod optužbama da je falsifikovao finansijske izvode kompanije, dok je nemačka Savezna uprava za finansijski nadzor (BaFin) optužila kompaniju za manipulaciju tržištem.Braun je kasnije platio kauciju od pet miliona evra, a moraće jednom nedeljno da se javlja policiji dok traje istraga.

U EU živi pet odsto stranaca

Prvog januara prošle godine u Evropskoj uniji bilo je 21,8 miliona građana iz zemalja koje nisu njene članice i predstavljali su 5 odsto njene populacije, objavio je Eurostat.Samo u jednoj zemlji članici živi 13,3 miliona ljudi koji nemaju državljanstvo nijedne EU članice, sa udelom u broju stanovnika od 3 odsto.Ukupan broj stranaca zabeležen je u Luksemburgu, jer 47 odsto njegovog stanovništva čine državljani zemalja koje nisu članice Unije, a veliki udeo njih, od 10 i više odsto, je i na Kipru, Malti, u Austriji, Estoniji, Letoniji, Irskoj, Belgiji, Nemačkoj i Španiji, dok je taj broj, poređenja radi, manji od jednog procenta u Poljskoj i Rumuniji.U zemaljama Evropske unije, većina stranaca, inače je poreklom van njenih granica.

Akcije Lufthanze skaču nakon što joj je Brisel odobrio pomoć

Akcije Lufthanze, najveće nemačke aviokompanije porasle su u četvrtak više od 10 odsto nakon što je objavljeno da su zvaničnici Evropske komisije za konkurenciju odobrili paket Savezne vlade za spašavanje te kompanije, piše Breaking the news.Ipak, realizacija pomoći dogodiće se pod uslovom da Lufthanza prihvati uslove koji su neophodni kako bi se izbeglo narušavanje konkurencije.U međuvremenu, nemački milijarder Hans Herman Tele, koji je glavni akcionar Lufthanze, rekao je da će podržati državnu pomoć kompaniji.Takođe, početkom nedelje, nemački ministar finansija Olaf Šolc izjavio je da je moguć sporazum između Vlade i te kompanije o pomoći u iznosu od devet milijardi evra.

Mekdonalds zatvara popularni restoran na Tajms Skveru

Mekdonalds je zatvorio svoj kultni restoran u 42. ulici na Tajms Skveru u Njujorku i kako kažu iz kompanije, ovo zatvaranje je planirano i pre pandemije, prenosi CNN. Prošle godine Mekdonalds je otvo...

Potpisan prvi ugovor za 5G mrežu u Hrvatskoj

Hrvatski Telekom i Erikson Nikola Tesla (ENT) potpisali su prvi ugovor o saradnji u oblasti 5G mreže, pišu 24 sata. Prema tom ugovoru, ENT će do 2024. biti ekskluzivni isporučilac radijskog dela mobilne mreže Hrvatskog Telekoma.Cilj je da se korisnicima osigura veću brzinu bolju pokrivenost, kao i da se hrvatskoj ekonomiji i društvu približi digitalizacija i četvrta industrijsku revolucija, izjavio je predsednik Uprave Hrvatskog Telekoma Kostas Nebis za taj portal. „Tokom proteklih meseci postalo je jasno koliko su ICT industrija i ulaganja u digitalnu infrastrukturu važni jer oni su ključna poluga za digitalizaciju društva i povratak ekonomskom rastu“, naglasio je Nebis. On je dodao i da je 5G tehnologija široko primenljiva i u skladu sa potrebama hrvatske ekonomije, jer omogućava veću energetsku učinkovitost.Kako naglašava to se postiže pametnim merenjima u potrošnji električne energije, u poljoprivredi mogu da se povezuju automatizovane uređaje i mašina, a može i da optimizuje sistem navodnjavanja, kao i da se primeni u mnogim drugim industrijama. Gordana Kovačević iz ENT-a rekla je da njihovi stručnjaci među prvima rade na implementacijama 5G mreža na četiri kontinenta, kao i da je Erikson pustio u komercijalni rad 40 5G mreža.To je prvi 5G ugovor dveju hrvatskih kompanija, čime ENT i Hrvatski Telekom nastavljaju dugogodišnju saradnju. Saradnja je počela modernizacijom radijskog dela mreže pre dve godine i usmerena je na uvođenje 5G standarda u mobilnu mrežu.

Pčelari: Pandemija otežala borbu protiv azijskog stršljena

Epidemijа COVID-19 i pogoršаnje društveno-ekonomskih problemа u Zаpаdnoj Evropi, odvrаtili su pаžnju od borbe protiv аzijskog stršljenа, prenosi portal Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS). Dok se troškovi borbe protiv ovog grabljivca povećavaju, ogrаničenjа u kretаnju ljudi i vozilа tokom kаrаntinа mogu samo da olakšaju njegovo širenje, ne sаmo u tom delu Evrope.Među 100 invаzivnih vrstа dospelih u Zаpаdnu Evropu, žutonogi аzijski stršljen (Vespa velutina nigrithorax) smаtrа se jednom od nаjštetnijih za pčele, upozoravaju stručnjaci.Premа procenаmа britаnskih nаučnikа, аko se ne preduzmu hitne preventivne mere, аzijski stršljen će se širiti širom Velike Britаnije u nаrednih 20 godinа. Tokom 15 godinа od dolаskа u Frаncusku, on je okupirаo celu teritoriju i nаselio se u svim susednim zemljаmа.Glаvno sredstvo u borbi protiv azijskog stršljena, čijа prehrаnа uključuje i medonosne pčele, je uništаvаnje njegovih gnezdа od strаne posebno obučenih i opremljenih timovа, a efikаsnost za sada, ne prelаzi 40 odsto.Naglašava se da se upotrebа pesticidа i drugih hemijskih sredstаvа smаtrа opаsnom zа insekte, sisаre, ptice i druge životinje, dok se još uvek razvijaju tehnike koje su bezbedne zа druge životinje, a zаsnovаne su nа vodenoj pаri i feromonu. Trаdicionаlne zаmke sа mаmcimа zа stršljene pomаžu u zаštiti pojedinih pčelinjаkа, аli ništа više od togа.Premа istraživanjima, tokom 2006. godine, troškovi uništаvаnjа gnezdа stršljenа samo u tri zаpаdne provincije Frаncuske iznosili su 0,4 milionа evrа, а u 2015. dostigli su 4,5 milionа evrа, tako da je konačna cifra posle devet godina 23 miliona.Istrаživаči veruju dа će troškovi do 2032. godine nаrаsti nа 11,9 milionа evrа godišnje u Frаncuskoj, 9,0 milionа evrа u Itаliji i 8,6 milionа evrа u Velikoj Britаniji. Poređenjа rаdi, doprinos pčelа kаo oprаšivаčа frаncuskoj privredi procenjuje se nа dve milijаrde evrа, а prihod pčelаrа je oko 130 milionа evrа godišnje.Izgledi zа potpunu kolonizаciju Zаpаdne Evrope stršljenom izgledаju prilično reаlno, prenosi sajt Saveza pčelarskih organizacija Srbije, s obzirom dа se nedаvno pojаvio i u regionimа čijа je klimа do skoro bilа nepovoljnа zа njegа.

MMF predviđa da će se ove godine globalni BDP smanjiti za 4,9 odsto

Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je u sredu da sada očekuje da će se globalni bruto domaći proizvod ove godine smanjiti za 4,9 odsto, što je znatno više od pada od tri odsto, koliko je bilo predviđeno u aprilu. Pandemija je imala negativniji uticaj na aktivnost u prvoj polovini 2020. godine nego što se predviđalo, a očekuje se i sporiji oporavak.Globalno tržište rada osetilo je velike posledice pandemije. Prema Međunarodnoj organizaciji rada smanjenje broja radnih sati u prvom kvartalu 2020. godine je ekvivalentno gubitku 130 miliona radnih mesta. Udarac na tržište rada bio je posebno oštar za radnike sa niskim kvalifikacijama koji nisu imali mogućnost da rade od kuće. Smanjenje BDP-a u zemljama sa naprednom ekonomijom očekuje se da će biti nekih osam procenata, što je za 1,9 procenata više nego što je bilo očekivano. Tako Ujedinjeno Kraljevstvo može očekivati pad BDP-a od 10,2 odsto, Nemačka od 7,8 odsto, a Francuska čak 12,5 odsto. Što se tiče ekonomija u razvoju, poput Kine, Indije i Tajlanda, pad BDP nije bio veći od očekivanog.Jaka multilateralna saradnja i dalje je neophodna na više frontova.Osim pandemije, zakonodavci moraju sarađivati u rešavanju trgovinskih i tehnoloških tenzija koje ugrožavaju mogući oporavak od krize COVID-19.

Tramp ponovo razmatra tarife na robu iz EU

Administracija Donalda Trampa saopštila je da procenjuje kolike će biti tarife za uvoz 3,1 milijarde dolara vredne robe koja dolazi iz Velike Britanije, Španije, Nemačke i Francuske, prenosi Business Insider. Taj potez se tumači kao poslednji korak ka njhovom povećanju u trgovinskom nadmetanju koje je započelo zbog subvencija dodeljenih proizvođačima aviona, koji posluju u EU i SAD – Erbasu i Boingu.Svetska trgovinska organizacija (STO) prošle godine dala je SAD-u zeleno svetlo da Evropskoj uniji uvede tarife na uvoznu robu u vrednosti od 7,5 milijardi dolara, uglavnom zbog subvencija koje je dobio evropski avio-gigant Erbas.Očekuje se da će i Evropskoj uniji dozvoliti da sledećeg meseca usvoji odgovor zbog finansijske podrške koju je američka vlada dala kompaniji Boing.Glavni službenik Trampove administracije zadužen za trgovinu, Robert Lajtizer rekao je da ne postoji valjana osnova da se EU „osveti“ američkoj robi.SAD razmišljaju o uvođenju carina za 3,1 milijarde dolara uvoza iz Velike Britanije, Španije, Nemačke i Francuske, što bi moglo da otvori put za novi trgovinski obračun sa EU, u vreme kada se povećava bojazan da je trgovinski sporazum koji ta zemlja ima sa Kinom, u problemima.U obaveštenju američke administracije, navodi se da se razmatralo, između ostalog, o carinama na proizvode kao što su avioni, jogurt, smrznute šunke, masline, pivo i džin, kao i mnogi drugi.Očekuje se da nove tarife budu uvedene, nešto više od mesec dana nakon objavljivanja, 26. jula.Trgovinske tenzije između SAD-a i Evrope ranije su eskalirale nakon što je STO saznala da su Erbas i Boing, koristili milijarde dolara nedozvoljenih subvencija, u različitim situacijama, još od 2004. godine.U oktobru prošle godine ta organizacija dozvolila je SAD-u da nametne tarife od oko 7,5 milijardi dolara na delove aviona i luksuznu robu, koja se proizvodi u EU i to tada predstavljeno kao velika Trampova pobeda.Sada se očekuje da se ista mogućnost odobri i EU.Podseća se da je Trampova administracija koristila taktiku takozvane „ringišpil odmazde“ koja predstavlja redovnu rotaciju tarifne robe.Mediji, kao što je Bloomberg, tumače najavljeno povećanje tarifa, kao deo taktike da Evropska unija pristane na nagodbu.Ranije ove godine, SAD su povećale tarife na uvoz aviona i delova za avione koje proizvodi Erbas, sa 10 na 15 procenata.Komesar EU za trgovinu Fil Hogan rekao je nedavno evropskim ministrima trgovine da su se SAD povukle iz pregovora o nagodbi i da Unija neće imati mnogo izbora, ako se situacija ne promeni.Prema njegovim rečima, ako ne dođe do promena, moći će samo da iskoristi svoja prava u trgovinskoj odmazdi i nametne finasijske barijere američkoj robi.

Bajer se nagodio u slučaju navodno kancerogenog herbicida

Bayer AG, nemački farmaceutski gigant, pristao je na nagodbu vrednu oko 10 milijardi dolara u slučaju njihovog herbicida koji navodno izaziva rak, prenosi BreakingTheNews. Nagodba pokriva od 50.000 do 85.000 tužbi, i deo je Bajerovog plana od 10 milijardi dolara da okonča skupu pravnu bitku koju je kompanija nasledila kada je 2018. godine kupila Monsanto za 63 milijarde dolara.Akcije su opale za oko 40 odsto od sklapanja ugovora pre dve godine, čime je Bajer izgubio oko 39 milijardi dolara tržišne vrednosti. Ranije ove nedelje, savezni apelacioni sud u Sjedinjenim Američkim Državama blokirao je zahtev Kalifornije da Bajer popularni herbicid označi sa upozorenjem da izaziva rak.Prema uslovima nagodbe, Roundup će se i dalje prodavati u Americi za upotrebu u dvorištima i na farmama bez ikakvih sigurnosnih upozorenja.Nagodbe su osmišljene tako da zaustave tvrdnje da je herbicid Roundup, čiji je aktivni sastojak glifosat, kod nekih korisnika izazvao limfom. Kompanija negira da Roundup ili glifosat uzrokuju rak, stav koji je podržala američka Agencija za zaštitu životne sredine. Ipak, nakon što su Bajerovi sudski gubici podstakli nalet novih tužbi, investitori poput Elliott Management Corp pozvali su kompaniju da traži sveobuhvatno rešenje.Nakon nagodbe akcije Bajera su na Frankfurtskoj berzi porasle za 5,13 odsto, odnosno 71,11 evra po akciji.

Pandemija ostavila trag i na tržištu oglašavanja

Globalno tržište oglašavanja smanjiće se ove godine gotovo 12 odsto zbog pandemije, a kompletan oporavak očekuje se tek 2022. godine, pokazuje izvještaj WPP-ove agencije, prenosi bankar.me.Ekonomije širom sveta pogođene su pandemijom, ali će tržište oglašavanja trpeti nešto manje posledice, procenjuje agencija GroupM, deo medijskog giganta WPP-a. Najveći pad u poslovanju zabeležiće televizijsko oglašavanje, koje posustaje već godinama unazad, i oglašavanje na otvorenom, poput bilborda, budući da su ljudi provodili vreme u zatvorenim prostorima. Televizijsko oglašavanje trebalo bi da se smanji za 17,6 odsto, a oglašavanje na otvorenom, kada se isključe politički oglasi, za četvrtinu, izračunali su u GroupM-u.Iako će upotreba digitalnih oglasa opasti za 2,3 odsto ove godine, oni će ipak činiti 52 odsto tržišta oglašavanja, u odnosu na prošlogodišnjih 48 odsto.Oglašivači više ulažu u digitalne oglase jer su uglavnom jeftinijih od televizijskih a kampanju je lakše pokrenuti i otkazati.Oporavak globalnog tržišta oglašavanja trebao bi da počne sledeće godine, uz procenjenu stopu rasta od 8,2 odsto.

Royal Caribbean još jednom odložio početak plovidbe

Kompanija za organizovanje krstarenja Rojal Karibien (Royal Caribbean International) još jednom je odložila početak plovidbe, ovaj put do 15. septembra, usled globalne zdravstvene krize, navodi se u saopštenju.U taj plan nisu uključeni kruzeri koji saobraćaju u Kini, koji su suspendovani do kraja jula, kao ni plovidbe do Bermudskih ostrva, koje su obustavljene dod 31. oktobra 2020. godine."Radimo sa našim gostima i partnerima na rešavanju ovih smetnji (u planiranju odmora) i iskreno nam je žao zbog neprijatnosti", navodi se u saopštenju.Firma je prethodno navodila da će sa radom otpočeti najkasnije do 1. avgusta, što je takođe bilo odlaganje prvobitnih planova da se sa plovidb om otpočne sredinom juna. Royal Caribbean je jedan od najvećih brendova kruzera, prevozi nešto manje od petine svih putnika na turističkim plovilima i ostvaruje nešto manje od 15 odsto globalnih prihoda ove grane ugostiteljstva.Karneval prodaje šest kruzera nakon gubitka od 4,4 milijarde

EU razmatra zabranu ulaska državljanima Sjedinjenih Država

EU razmatra zabranu ulaska za državljane Amerike, jer smatraju da Sjedinjene Države nisu adekvatno kontrolisale širenje COVID-19, prenosi Biznis Insajder. Prema listi koju je Njujork tajms dobio, putnicima iz Rusije i Brazila bi takođe bio zabranjen ulazak u zemlje EU.Ovaj potez Evropske unije mogao bi da ugrozi prestiž i imidž Sjedinjenih Država u svetu, uprkos tvrdnjama Trampove administracije da je izbijanje zaraze u SAD pod kontrolom. Sjedinjene Američke Države imale su više od 2,3 miliona slučajeva koronavirusa i 120.000 smrti, više nego bilo koja druga država.Početkom marta Trampova administracija zabranila je putovanja u SAD iz većine evropskih zemalja, pozivajući se na velike brojeve zaraženih u Italiji, Nemačkoj i drugim delovima Evrope. Zabrane još uvek nisu ukinute, iako je većina evropskih zemalja uspela u suzbijanju širenja zaraze. Zatvaranje evropskih granica, drugom polovinom marta, odnosilo se na posetioce iz većine zemalja izvan bloka, a ne konkretno na Amerikance. Međutim, nova zabrana, za koju se očekuje da će biti objavljena pre 1. jula, ističe nekoliko zemalja koje su loše rešavale pitanja pandemije i zabeležile porast u slučajevima.Zabrana Amerikancima imala bi značajne posledice za EU, s obzirom da milioni američkih turista svake godine posećuju zemlje u bloku. Turistički sektor se polako oporavlja, a Amerikanci ponovo žele da putuju u inostranstvo.Mnoge države u Evropi se oslanjaju na turizam, a zabraniti ulazak ovako velikoj i unosnoj grupi potencijalnih turista može biti veoma štetno.

Parlament Federacija BiH: Vetroparkovi umesto MHE

Predstavnički dom Federalnog parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, većinom glasova odobrio je zaključak o potrebi potpune zabrane gradnje malih hidroelektrana (MHE) na celoj teritoriji Federacije BiH. Čekaju se i potezi vlasti u Republici Srpskoj, prenosi portal Buka.Istovremeno Federalna vlada je zadužena da u naredna tri meseca analizira propise koji se odnose na gradnju takvih objekata i u cilju zaštite reka, odnosno životne sredine, predloži odgovarajuće zakonske izmene.Predstavnički dom Federalnog parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, odobrio je i saglasnosti u postupku za izdavanje energetske dozvole za pet vetroelektrana.Dozvole za buduće vetroelektrane dobile su firme Gradina d.o.o. Tomislavgrada (vetroelektrana "Gradina"), Tomkup d.o.o iz istog mesta (vetroelektrana "Baljci"), kao i firma Kamen-Dent d.o.o. iz Mostara za (vetroelektrana "Pakline 2").Dozvole su odobrene i firmama Hb Wind d.o.o. iz Livna ("Orlovača"), kao i firma Ivovik d.o.o. iz Sarajeva istoimenu elektranu u kojoj će se za proizvodnju struje koristiti snaga vetra.Ekološki aktivisti naglašavaju da do zabrane MHE nikad ne bi došlo, da širom Bosne i Hercegovine, iskreni čuvari reka nisu svojim telima štitili rečne tokove od malih hidroelektrana.Odluku Federalnog parlamenta BiH aktivisti ocenjuju kao istorijsku, ali je prihvataju sa izvesnom dozom rezerve, jer nadležna ministarstva još uvek nisu preduzela konkretne akcije.Napominju da se borba protiv MHE mora nastaviti i u Republici Sprskoj gde, za sada, kažu, postoje tek neke naznake da opštinske vlasti počinju da se distanciraju od takvih energetskih projekata.Napominju i da neki od projekata MHE pripadaju i kompanijama iz Evropske unije, što, naglašavaju dodatno opravdava njihov oprez.

Zaraza u klanici aktivirala karantin u severnoj Nemačkoj

Nakon što je utvrđeno da je oko 1.300 radnika jedne klanice testirano pozitivno na COVID-19, nemačke vlasti odlučile su da uvedu novi karantin na severu Nemačke, saznaje BBC. Mere karantina vratiće s...

Evropske zemlje jačaju medicinske redove u slučaju drugog talasa korone

Dok građani uživaju u ukidanju restriktivnih mera, bolnice se spremaju za eventualno novi talas zaraženih. Pojedine zemlje u Evropi održavale su brze kurseve o negovanju pacijenata zaraženim COVID-19, i tre...

Bivši direktor Vajerkarda uhapšen

Bivši direktor Vajerkarda, Markus Braun, uhapšen je u Nemačkoj, nekoliko dana nakon što je kompanija objavila da im nedostaje 2 milijarde dolara, saznaje Biznis Insajder.Markus Braun uhapšen je zbog sumnje za vođenje lažnih knjiga i manipulativnog poslovanja.Braun se predao minhenskim vlastima u ponedeljak uveče, nakon što je raspisan nalog za hapšenje. On bi trebalo da se pojavi pred sudijom kasnije u utorak.Braun je iznenada dao otkaz u petak nakon što je nemačka kompanija za digitalno plaćanje priznala da je iz njenog bilansa nestalo oko 1,9 milijardi evra (2,15 milijardi dolara), što je navelo da cena njene akcije padne za 80 odstoU kratkoj izjavi, Vajerkard je rekao da je Braun odstupio sa pozicije izvršnog direktora uz dogovor odbora i da će na njegovo mesto doći Džejms Frajz, koji se bavio regulatornim pitanjima na nemačkoj berzi.Skandal se pojavio nakon niza članaka u Fajnenšal tajmsu prošle godine koji su se fokusirali na navodne računovodstvene nepravilnosti u azijskom poslovanju Vajerkarda.Novac koji nedostaje trebalo je da se drži na računima u dve azijske banke i taj novac je izdvojen za "upravljanje rizikom", kako je saopštila kompanija.Potraga za novcem završila se na Filipinima, a centralna banka Filipina saopštila je da nikakav novac nije ušao u finansijski sistem zemlje.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.

Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.

Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.

Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.

Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.

Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.

Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.

Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.

Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.