img
Broj 131, Jun 2026.
Broj 131, Jun 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Azija sustigla Severnu Ameriku po broju najboljih fintech ekosistema

Kompanija Startup Genome pokrenula je danas globalnu listu top 20 fintech kompanija na konferenciji usredsređenoj na najnovija lansiranja, pionire, brendove i uvide koji pokreću svet finansijske tehnologije.Prema njihovom izveštaju top 5 globalnih fintech ekosistema su Silicijumska dolina, Njujork, London, Singapur i Peking.Evropa i Severna Amerika više ne dominiraju u fintech ekosistemima, jer azijsko-pacifički region sada doprinosi sa toliko vodećih svetskih čvorišta koliko i Severna Amerika.Međutim, rast finansiranja fintech kompanija usporava se globalno. Finansiranje u ranoj fazi (predseme, seme i serija A) gotovo je svuda, a naročiti pad zabeležila je Kina. Značajni izuzeci su Evropa i Amerika (bez SAD-a), koje su zabeležile porast.Finansiranje serije B+ ide bolje, s tim što je Kina jedina regija sa padom u 2019. godini, ali to je zbog velike 2018. godine, vođene finansiranjem Ant Financial-a u vrednosti od 14 biliona dolara.Sve veći udeo serije B+ u ukupnom finansiranju fintecha ukazuje na konsolidaciju industrije sa više novca koji se uliva u pobednike. To je na kraju neophodno, jer fintechove reklame zahtevaju velike količine ulaganja radi profitabilnosti.Evropsko fintech finansiranje nastavlja sa svojim usponom u svim fazama i sa doslednim rastom.Očigledno je da digitalno bankarstvo raste, dodavanjem novih usluga poput upravljanja bogatstvom, kao i nekih drugih usluga.Pandemijska kriza je možda ubrzala usvajanje fintecha u nekim ekonomijama. Istraživanje uticaja COVID-19, koje je Startup Genome započeo u aprilu 2020, pokazalo je da je Fintech bio među podsektorima na koje je kriza uticala relativno manje.

Svet

Slovenija subvencioniše strane avioprevoznike

Slovenija će subvencionisati osam stranih aviokompanija kako bi nastavile da obavljaju saobraćaj do te države. Prva tranša podsticaja vredna je oko 985.000 evra, saopštilo je slovenačko Ministarstvo ekonomije, a prenosi eKapija.Devet avioprevoznika je predalo prijave, od kojih su svi ranije obavljali letove do Ljubljane, a subvencije su dobili Turkish Airlines, Swiss Air, Air Serbia, Montenegro Airlines, Lufthanza, Air France, Wizz Air i LOT.Easy Jet je jedini podnosilac prijave kome neće biti date subvencije.Lufthanza će dobiti najviše novca, oko 371.000 evra, a slede je Air France sa približno 176.000 evra i Turkish Airlines sa 148.500 evra.Preostalih pet aviokompanija će dobiti manje od 100.000 evra.

Svet

Delimični oporavak turizma u EU tokom leta

U periodu od januara do avgusta 2020. godine, ukupno je zabeleženo 1,1 milijardi noćenja u turističkim smeštajima (hoteli, apartmani, drugi smeštaji) na teritoriji EU. To predstavlja pad od 50 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, saopštio je Eurostat.Gledajući mesečne podatke, najveći pad u brojevima noćenja osetio se u aprilu, sa smanjenjem od 95 odsto na međugodišnjem nivou, kao i u maju, sa padom od 89 odsto u odnosu na isti mesec 2019. godine.Tokom leta, došlo je do delimičnog oporavka, sa padom od 71 odsto u junu, 42 odstu u julu i 32 odsto u avgustu.Od jula do avgusta 2020. godine, broj noćenja u turističkim smeštajima opao je za 37 odsto u odnosu na prošlu godinu.U istom periodu, smanjenje je bilo veće za goste iz inostranstva (pad od 60 odsto) nego za domaće goste kojih je u proseku bilo 17 odsto manje.Pad broja noćenja od januara do avgusta varira kroz zemlje članice EU, pa je u Holandiji zabeleženo smanjenje od 29 odsto, a u Grčkoj od 77 odsto.

Svet

Mongolija traži reviziju dogovora sa Rio Tintom

Rio Tinto suočava se sa znatnim pritiskom u Mongoliji, gde vlada traži nezavisnu reviziju zbog kašnjenja i prekoračenja troškova u podzemnom širenju jednog od najvažnijih projekata ove rudarske grupe, piše Fajnenšal tajms.Vlada Mongolije želi da zajedničko ulaganje koje poseduje Oju Tolgoj, ogromno ležište bakra u pustinji Gobi, formira poseban odbor upravnih odbora sa mandatom da odabere i imenuje kompaniju koja će izvršiti zadatak.Prema mišljenju ljudi koji su upoznati sa situacijom, revizija oko kašnjenja proširenja i prekoračenja budžeta fokusiraće se na upravljanje projektima i dizajn rudnika. O predlogu treba razgovarati na sastanku odbora kompanije Oyu Tolgoi LLC.Poziv na reviziju dodaće napetosti između Rio Tinta i vlade Mongolije koja nastoji da poboljša sporazume koji podupiru razvoj rudnika. Takođe ima potencijal da privuče pažnju regulatora u SAD-u i Velikoj Britaniji.Podzemna ekspanzija Oju Tolgoja povećaće proizvodnju bakra u Rio Tintu u trenutku kada prelazak na obnovljivu energiju pokreće potražnju za metalom za upotrebu u električnim vozilima i vetroturbinama.Međutim, projekat proširenja, koji je usko povezan sa odlazećim izvršnim direktorom Rio Tinta Žan-Sebastijanom Žakusom, bio je problematičan.Rio Tinto je prvobitno obećao da će podzemni rudnik dostići prvu održivu proizvodnju u prvom kvartalu 2021. godine po ceni od 5,3 milijarde dolara.To je pomereno najmanje za oktobar 2022. godine, dok se budžet povećao na vrednost između 6,6 milijardi i 7,1 milijardu dolara.Iako Rio Tinto upravlja rudnikom Oju Tolgoj, on nema direktno učešće u akcijama. Oju Tolgoi LLC je 66 odsto u vlasništvu kompanije Turquoise Hill Resources (TRQ) iz Kanade, u kojoj Rio ima 50,8 odsto kontrolnog udela, a 34 odsto Vlada Mongolije.Vlada Mongolije svoj deo troškova podzemnog razvoja finansira zajmovima iz Rio Tinta.Rio je za kašnjenje optužio teške terenske uslove u rudniku, ali manjinski akcionari TRQ-a tvrde da je to bilo uzrokovano neispravnom izgradnjom pristupnog okna.Kašnjenja i prekoračenje troškova takođe su privukli interesovanje regulatora u SAD-u i Velikoj Britaniji nakon što je uzbunjivač, bivši zaposleni Ričard Bouli tvrdio da je Rio Tinto bio svestan problema sa projektom proširenja mesecima pre nego što su obelodanjeni investitorima.Rudnik je ključni deo ekonomije Mongolije. Ne samo da je najveći izvor stranih direktnih investicija u zemlji, već pruža i hiljade dobro plaćenih poslova.Prema nekim procenama, podzemni rudnik mogao bi da doprinese 30 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje kada dostigne vrhunac proizvodnje.

Svet

Snapchat lansira Spotlight, konkurenciju TikTok-u

Snepčet (Snapchat) je u ponedeljak pokrenuo Spotlajt (Spotlight), video funkciju u okviru svoje aplikacije koja, poput TikTok-a, distribuira video snimke na osnovu popularnosti, piše Axios.U pokušaju da privuče korisnike da isprobaju novu funkciju, Snepčet kaže da će deliti ukupno oko milion dolara dnevno kreatorima video snimaka sa najboljim performansama na Spotlajtu do kraja 2020. godine, a potencijalno i kasnije.Milion dolara biće raspoređivano na više korisnika u toku dana.Novčana nagrada dizajnirana je za nagrađivanje kreativnosti među raznim grupama korisnika. Da bi se kvalifikovali, korisnici moraju biti stariji od 16 godina i po potrebi pribaviti pristanak roditelja da zarade novac. Snepčet kaže da će aktivno nadgledati prevare i osigurati da pobednici budu originalni kreatori.Portparol kaže da će svaki originalni sadržaj biti digitalno označen vodenim žigom kako bi se osiguralo da nagradu mogu dobiti samo originalni kreatori.U avgustu je Fejsbuk predstavio svog konkurenta TikTok-u, nazvanog „Reels“. Nekoliko drugih aplikacija, poput Byte, Dubsmash i Triller, pokušavaju da pridobiju korisnike TikTok-a sličnim proizvodima.Svako može da objavi video na Spotlajtu, ali video snimci će biti vidljivi samo prijateljima korisnika, osim ako ih posebno ne postave kao javne, čime će ispuniti uslove za nagradu.Algoritam Spotlajta funkcioniše tako što prikazuje najpopularnije snimke na osnovu ličnih preferencija korisnika, uključujući i to da li se korisnik pozitivno ili negativno bavio sličnim sadržajem.Snap Inc. imenovao predstavnika za SrbijuU skladu sa sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, kompanija Snap Inc. u čijem je vlasništvu Snepčet predstavila je pravnog zastupnika u Srbiji i to advokatsku kancelariju Živković Samardžić.Poverenik ili drugo lice može se njima obratiti u pogledu svih pitanja u vezi sa obradom podataka o ličnosti.

Svet

Tviter će korisnike upozoravati ukoliko lajkuju tvitove sa dezinformacijama

Uoči američkih izbora 2020. godine, Tviter je počeo da prikazuje upozorenje ako pokušate da prosledite tvit koji je označen kao objava sa potencijalnim dezinformacijama, a kompanija sada planira da proširi tu funkciju upozorenja čak i kada pokušate da lajkujete označen tvit, piše The Verge.Nova funkcija će ove nedelje biti dostupna na računarima i iOS-u, dok će na Androidu biti dostupna u narednim nedeljama.Dodavanjem upozorenja, širenje dezinformacija smanjeno je za 29 odsto, saopštio je tehnološki gigant.Ova nova funkcija nije jedino ograničenje koje je Tviter dodao na svojoj platformi kako bi sprečio širenje dezinformacija.Trenutno, kada korisnici pokušaju da podele nečiju objavu, Tviter će otvoriti prozor za sastavljanje citata sa navodnicima, umesto da tu objavu podeli odmah.Kompanija je prethodno saopštila da će neka od ovih ograničenja biti na snazi „makar do kraja izbora“, međutim ta ograničenja su još uvek prisutna na platformi i deluje da će tako i ostati.

Svet

Nivo ugljen-dioksida raste uprkos merama protiv širenja koronavirusa

Usporavanje industrijske aktivnosti usled pandemije pomoglo je smanjenju emisija mnogih zagađivača i gasova staklene bašte, ali nije smanjilo rekordne nivoe ugljen-dioksida u atmosferi, saopštila je juče Svetska meteorološka organizacija (SMO).Rekordni nivoi gasova staklene bašte zadržavaju toplotu u atmosferi, povećavaju temperature i podstiču ekstremnije vreme, topljenje leda, porast nivoa mora i zakiseljavanje okeana, rekla je SMO, napominjući da „ugljen-dioksid ostaje u atmosferi vekovima i u okeanu još duže“.„Nivoi ugljen-dioksida zabeležili je značajan rast prošle godine, a globalni prosek zagađenosti vazduha bio je znatno veći od dozvoljenog. Rast se nastavio i 2020. godine“, saopštila je ova organizacija.Tokom usporavanja industrijskih aktivnosti tokom pandemije, Global Carbon Project (GCP) procenio je da su dnevne emisije CO2 možda smanjene do 17 odsto u svetu.„Kako je trajanje pandemije i mera protiv širenja virusa još uvek neizvesno vrlo je teško predvideti ukupno godišnje smanjenje emisije CO2 za 2020. godinu, međutim, preliminarne procene predviđaju smanjenje između 4,2 odsto i 7,5 odsto u poređenju sa nivoima iz 2019. godine“, ukazuje GCP.„Pandemija nije rešenje za klimatske promene", rekao je generalni sekretar SMO-a profesor Peteri Talas u saopštenju za medije.„Međutim, pruža nam platformu za održivije i ambicioznije klimatske akcije za smanjenje emisije na neto nulu kroz potpunu transformaciju naših industrijskih, energetskih i transportnih sistema“, dodao je on.

Svet

Većina Trampovih glasača smatra da Bajden nije pobedio na izborima

Džo Bajden je pobedio na predsedničkim izborima 2020, ali gotovo sve pristalice Donalda Trampa misle drugačije, pokazuje nova anketa portala CNBC  i agencije za istraživanje javnog mnjenja Change Research.Kako piše CNBC, dok Tramp iznosi neutemeljene tvrdnje o malverzacijama na izborima i seje sumnju u prebrojavanje glasova, samo 3% njegovih glasača koji su učestovovali u anketi smatra da on treba da prizna poraz.Ocenjuje se da neverovatnih 73% ispitanika smatra Trampa legitimnim pobednikom, dok se 24% izjasnilo da nije sigurno.Prema istom istraživanju svega 3% Trampovih glasača veruje da bi trebalo da popusti Bajdenu i započne mirnu predaju vlasti, dok 31% želi da se još aktuelni predsednik bori na sudu dok države ne potvrde rezultate glasanja. Dve trećine, odnosno 66%, smatra da Trump nikada ne bi smeo da prizna poraz.Ove činjenice neće predstavljati nikakvu prepreku da Bajden stupi na novu dužnost 20. januara 2021. godine, jer je pobedio u trci za Belu kuću sa 306 elektorskih glasova, preokrenuvši usput rezultat u Pensilvaniji, Mičigenu, Viskonsinu, Džordžiji i Arizoni.Tramp je inače više puta izgubio na sudu, jer se pokazalo da nepravilnosti koje je prijavio niszu uticale na rezultate. Sa druge strane, prebrojavanje glasova u Džordžiji potvrdilo je Bajdenovu pobedu.Kako se ocenjuje, anketa ukazuje na eventualno veću štetu koju Trampove tvrdnje nanose javnosti jer dovode u pitanje poverenje u izborni proces, jer se čini da je mnoge svoje pristalice ubedio u navodne gubitke koji su mu naneti.To se desilo i pored toga što su državni zvaničnici i sudije više puta oborili tvrdnje o navodnim "prevarama i nepravdam" tokom izbora.Za Trampa je na izborima glasalo više od 73 miliona ljudi, dok je više od 79 miliona dalo svoj glas Bajdenu.U pomenutoj anketi učestvovalo je 1.203 ljudi koji su ove godine glasali za Trampa širom SAD.BEZ PODRŠKE BAJDENUVelika većina Trampovih glasača koji su učestvovali u anketi, njih 81% izjavilo je da neće dati podršku Bajdenu kao predsedniku SAD.Ipak, napominje se da su Trampove pristalice podržale neke od politika koje bi Bajden mogao da vodi u Beloj kući. Skoro svi, tačnije 91% ispitanika, kaže da podržava predlog da se od savezne vlade zahteva da kupuje proizvode američkih kompanija i reformiše poreski sistem koji bi preusmerio lanac snabdevanja u SAD.Tri četvrtine podržava proširenje državne zdravstvene zaštite na ruralne sredine, sa ciljem da se malim i srednjim farmama pomogne u takmičenju sa velikim kompanijama. Sedam od deset ispitanika reklo je da podržava otvaranje novih radnih mesta popravkom infrastrukture i ulaganjm u obnovljivu energiju.Ipak, kako se dodaje dva Bajdenova ekonomska plana bila su manje popularna među ljudima koji su glasali za Trampa: 24% njegovih glasača podržava oporezivanje korporacija i ljude koji zarađuju više od 400.000 dolara godišnje, a 13% bi vratilo minimalnu satnicu na saveznom na 15 dolara po satu.Anketa pokazuje i da glasači Donalda Trampa dosta manje identifikuje sa Republikanskom strankom, svega 28% ga dovodi u vezu sa njom.

Svet

Prihod Crne Gore od stranih turista ove godine manji za 800 miliona

Prihod Crne Gore od inostranih turista od početka ove godine do kraja septembra iznosio je 100 miliona evra, dok je u istom periodu prošle godine bio 978 miliona, pokazuju novi podaci CBCG o platnom bilansu sa inostranstvom, piše Bankar.Inostrani prihod od turizma je najznačajnija stavka u obračunu izvoza roba i usluga koji, prema metodologiji Uprave za statistiku Monstat, čini trećinu vrednosti bruto domaćeg proizvoda (BDP).Zbog drastičnog smanjenja prihoda u najvažnijoj ekonomskoj grani, ukupni pad ekonomije mogao bi biti blizu cifre od 20 odsto. To bi gurnulo i javni dug države na oko 100 odsto BDP-a.Izvoz usluga za ovih devet mjeseci bio je 491 milion eura, dok je prošle godine za isti period vrijedio milijardu i po.Crna Gora zbog velikog uvoza roba jedino u trećem kvartalu ima pozitivnu stavku kod salda roba i usluga upravo zbog većeg prihoda od stranih turista.Prošle godine je za ova tri meseca izvezeno roba za 120 miliona, a usluga za 927 miliona evra, dok je istovremeno uvoz roba vredeo 690 miliona i usluge 178 miliona evra. Tako da je ukupan saldo bio pozitivan za 179 miliona.U trećem kvartalu, koji nosi crnogorsku ekonomiju, izvoz roba vredeo je 97 miliona evra, a usluga 201 milion, dok je uvoz roba bio 510 miliona, a usluga 111 miliona evra. Tako da je ukupan saldo sada negativan za 323 miliona evra.

Svet

EZ: Srbija kasni u razvoju obnovljivih izvora energije

U energetskoj tranziciji i dalje prednjači Crna Gora, dok je Ukrajina stigla na drugo mesto pretekavši Severnu Makedoniju i Srbiju, piše u Godišnjem izveštaju o implementaciji koji je objavila Energetska zajednica (EZ), organizacija sa sedištem u Beču. Naglašava se da Srbija, pored Severne Makedonije i Ukrajine kasni sa razvojem "zelene energije"."Crna Gora mora da se pohvali jer je prva ugovorna strana EZ koja je uvela šemu trgovine emisijama (štetnih gasova) dok je Moldavija četrvta zemlja u svetu koja je dostavila svoj drugi Nacionalno utvrđeni doprinos u okviru Pariskog sporazuma o klimi", rekao je Janez Kopač direktor Sekretarijata EZ.Napominje se da su člance zajednce ostvarile napredak u tržišno orijentisanim i održivim energetskim reformama uprkos pandemijskoj krizi.U odnosi na prethodni izveštaj prosečan procenat implementacije propisa kod članica EZ porastao je sa 48 na 53 odsto, u odnosu na prethodni izveštaj koji je objavljen prošle godine.U sredini rang liste su Kosovo i Albanija, sa kako se napominje "izvesnim napretkom", dok je reforma u Moldaviji bila skromna.Na dnu su Bosna i Hercegovina, zemlja sa najviše pokrenutih procedura zbog kršenja pravila i Gruzija koja je najnovija članica EZ. Gruzija je uprkos slbijoj poziciji na rang listi, bila jedan od najbržih reformatora.EZ tvrdi i da je Severna Makedonija prednjačila u pripremi integrisanih nacionalnih energetskih i klimatskih planova a sledile su Albanija, BiH i Gruzija.Ocenjeno je da je EZ na putu da ostvari ciljeve zacrtane u 2020. koji se odnose na oblast energetske efikasnosti i njeno finansiranje, posebno u vezi sa renoviranjem zgrada, koje se radi većim intenzitetom, uprkos epidemiji korona virusa.ENERGETSKA ZAJEDNICA OPOMINJE SRBIJU ZBOG ŠTETNIH GASOVA OBNOVLJIVA ENERGIJAU toj oblasti je potvrđen "istinski napredak", nakon što je na nivou EZ zabeleženo povećanje kapaciteta za obnovljivu energiju za 19 odsto, uglavnom kod solarne i energije vetra."Nažalost, taj napredak dolazi suviše kasno u nekim slučajevima i Severna Makedonija, Srbija i Ukrajina gotovo sigirno neće ostvariti ciljeve za 2020", rekao je zamenik direktora EZ Dirk Bušle.Izveštaj za 2020. pokriva oblasti struje, gasa, regulatora u energetici, nafte, obnovljivih izvora energije, životne sredine, klime, infrastrukture, konkurencije, statistike i prvi put - sajber bezbednosti.

Svet

Kovid-pozitivni najzarazniji u prvih pet dana od dobijanja simptoma

Novo istraživanje potvrđuje da su ljudi pozitivni na covid-19 vrlo zarazni u prvih pet dana nakon što razviju simptome, ističući potrebu za brzom izolacijom, piše Poslovni.Istraživanje objavljeno u časopisu Lancet takođe sugeriše da asimptomatske osobe mogu brže ukloniti virus iz svog tela i mogu biti zarazne kraće vreme.U prvom sistematskom pregledu ove vrste, istraživači su analizirali podatke iz 98 prethodnih studija o prenosu infekcije korona virusa.Istraživači su uporedili svoja otkrića o covid-19 sa dva druga soja korona virusa da bi bolje razumeli zašto se covid-19 tako brzo širio. Otkrili su da virusno opterećenje (količina virusa otkrivena u telu kroz različite faze infekcije) SARS-CoV-2 (virus koji uzrokuje covid-19) doseže vrhunac u gornjim disajnim putevima rano tokom bolesti, između prve pojave simptoma i petog dana.

Svet

Bolji pokazatelji nemačke ekonomije, ali i dalje ispod prošlogodišnjih

Tokom trećeg ovogodišnjeg kvartala nemačka ekonomija porasla je za rekordnih 8,5% u odnosu na prethodni kvartal, a razlog se vidi u činjenici da su tokom posmatranog perioda ublažene mere u suzbijanju pandemije, objavio je Savezni zavod za statistiku u Nemačkoj.Međutim, kako je preneo Breakingthenews u poređenju sa istim tromesečjem prošle godine, najveća evropska ekonomija i dalje je niža za 4%.Dodaje se da su rashodi za potrošnju u domaćinstvima porasli za 10,8% tokom trećeg kvartala 2020, a znatno su se popravili i podaci o trgovini.Primera radi, oš krajem marta Nemačka je izdvojila 750 milijardi evra za podršku privredi koja je podrazumevala i garanciju otplate kompanijskih dugova, posebnu pomoć sektoru avijacije i turizmu, kao i fond od 100 milijardi za direktno investiranje u preduzeća.U cilju da smanji posledice pandemije Nemačka je još početkom aprila ublažila mere zabrane putovanja u tu zemlju i za sezonske radnike u poljoprivredi, o čemu je Nova ekonomija i tada pisala.NEMAČKA NAMENILA 750 MILIJARDI EVRA ZA STABILIZACIJU PRIVREDE

Svet

Deca bi mogla biti vakcinisana protiv korona virusa do sredine 2021. godine

Tal Zaks, glavni medicinski službenik Moderne, kaže za Axios da bi vakcina protiv COVID-19 mogla biti dostupna deci do sredine sledeće godine.Vakcina za odrasle postojaće mnogo pre vakcine za decu.Moderna još nije započela testiranje ni sa kim mlađim od 18 godina, dok je Fajzer (Pfizer) nedavno počeo testiranje na tinejdžerima.Klinička ispitivanja za mlađu populaciju trebalo bi da se kreću brže od kliničkih ispitivanja za odrasle, jer će proizvođači vakcina započeti sa mnogo više podataka.Zaks takođe upozorava da se dosad „rezultati ne tumače najbolje“ u pogledu efikasnosti, jer se oni odnose samo na zaštitu nekoga da se ne razboli, a ne protiv prenošenja virusa na druge."Škole možda neće moći ponovo da se otvore do kraja proleća, čak i ako je celo odraslo osoblje vakcinisano", zaključuje Zaks.

Svet

Amazon i Hrvatska pošta zaključili ekskluzivni ugovor, odredbe nepoznate

Sredinom ovog meseca Amazon je započeo ekskluzivnu saradnju sa Hrvatskom poštom (HP) na isporuci paketa za hrvatsko tržište s perspektivom pokrivanja tržišta susednih zemalja, pre svega Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Međutim, zasad ni Hrvatska pošta ni Amazon ne žele zvanično da komentarišu ovo poslovno partnerstvo, piše portal Poslovni.Međutim, kako piše Jutarnji list, Amazonovi paketi poslednjih dana prolaze kroz Novi sortirni centar Hrvatske pošte u Velikoj Gorici.Na pitanje Jutarnjeg lista, Džo Kempen, izvršna direktorka korporativnih komunikacija u Hrvatskoj pošti, odgovorila je na direktno pitanje o saradnji sa Amazonom rekavši da Hrvatska pošta ima sve više partnera, odnosno veb prodavaca za koje isporučuje.Inače, Amazonovi tehnički eksperti posetili su prošlog leta Hrvatsku i novoizgrađenu sortirnicu Hrvatske pošte u Velikoj Gorici koja vredi 46 miliona evra (350 miliona kuna), ali je rok za otvaranje sortirnice odložen za nekoliko meseci kako bi se ispunili svi rokovi i uslovi tehničkog pregleda, navodi Poslovni.Novi sortirni centar u Velikoj Gorici imaće mašinu za automatsko sortiranje paketa, koja za sat vremena može da obradi 15.000 paketa. To omogućava Hrvatskoj pošti da se proširi na brzo rastućem tržištu paketa, a Kempen ističe da sa ovim znanjem i kapacitetom mogu „spremno da odgovore na zahteve najvećih i najbrže rastućih svetskih kompanija i budu lider u ovom delu Evropske unije i regiona“.„Svoju mrežu za sortiranje i logistiku postavili smo na takav način da možemo optimalno pokriti područje Hrvatske i biti okrenuti ka regionu, a ovo je postrojenje koje je jedinstveno i napravljeno u skladu sa potrebama, odnosno projekcijama“, kaže Kempen.Hrvatska pošta ima sve jaču konkurenciju na tržištu, posebno DPD Grupu, ali i sve veće interesovanje raznih igrača. Pre tri godine pošta je ugovorila saradnju sa DHL-om, a trenutno sarađuje sa najvećim regionalnim e-trgovcem eKupi, zatim sa Bazaar-om, koji je najbrže rastući e-prodavac u Hrvatskoj, a ima mogućnosti za saradnju sa Shopsterom, projektom e-trgovine. United Group, koja je kupila Tele2 u Hrvatskoj takođe planira da razvije internet trgovinu.

Svet

Najveća organizacija poslodavaca kritikuje ekološke ciljeve EU

BusinessEurope, najveća organizacija poslodavaca u Evropi, kritikovala je "vrednost i kredibilitet" ekonomske analize koja je osnov klimatskih ciljeva Evropske unije za 2030. godinu, što je izazvalo negodovanje "zelenih" poslovnih grupacija.Grupa, koja sa trgovinskim vezama u 35 evropskih zemalja predstavlja interese 20 miliona kompanija, u objavljenom dokumentu kritikuje ekološke polise EU zvaničnika, navodeći da je analiza Evropske komisije bila previše optimistična u ocenama troškova i beneficija klimatskih ciljeva do 2030. godine.Dokument dovodi u pitanje tvrdnju predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da su strože klimatske javne politike nova strategija za rast trgovinskog bloka, navodeći da postoji previše nesigurnosti da bi takva ekonomska tvrdnja važila.Grupa navodi i da je svaki glavni scenario u pratećoj analizi Evropske komisije definisan na osnovu podataka pre izbijanja globalne pandemije, i da ne uzima u obzir ekonomski udar koji je izazvala kovid-kriza.”Analiza je sprovedena sa pretpostavkom brzog oporavka, (ne predviđa šra se dešava) ako očekivani ekonomski oporavak potraje duže nego što je predviđeno", navodi BusinessEurope.Organizaciju ukazuje na najnovije predviđanje Međunarodne agencije za energetiku (IEA), koje ocenjuje da u slučaju sporijeg oporavka globalna ekonomija do 2030. godine biti skoro 10 odsto manja nego u slučaju bržeg oporavka.Takođe se navodi da modeli korišćeni u analizi nisu dovoljno razvijeni niti detaljno raspravljeni, što "umanjuje vrednost i kredibilitet objavljenih rezultata, i sprečava informisano donošenje odluka".

Svet

Investitori pojačavaju pritisak na proizvođače hrane zbog upotrebe antibiotika

Desetak institucionalnih investitora sa ukupno 7 biliona dolara pod upravljanjem udružuju snage da izvrše pritisak na proizvođače hrane, restorane, maloprodaju i farmaceutske kompanije da smanje upotrebu antibiotika i suzbiju sve veće opasnosti otpornosti na lekove za stotine hiljada pacijenata, piše Fajnenšal tajms.Amundi, Aviva Investors, CDC, Legal & General Investment Management and Northern Trust Asset Management su među investitorima koji podržavaju „Akciju investitora na antimikrobnu rezistenciju“ (AMR) uz obaveze da nadgledaju upotrebu antibiotika u kompanijama za hranu i lekove pre ulaganja i da se angažuju u preduzećima u kojima oni već imaju uloge kako bi smanjili zloupotrebu droga.Njihova akcija dolazi u vreme sve veće zabrinutosti zbog sve većeg broja pacijenata koji umiru zbog rezistencije na antibiotike, podstaknute prekomernom upotrebom na životinjama i ljudima. Pretnja se pojačala tokom pandemije, jer je virus podstakao pogrešno korišćenje antibiotika za komplikacije povezane sa pandemijom. Neke procene sugerišu da bi to moglo ubiti 10 miliona ljudi godišnje do 2050. godine.Nekoliko investitora već je aktivno pritiskalo farmaceutske kompanije da smanje zagađenje u proizvodnji i smanje podsticaje prodajnom osoblju za promociju antibiotika. Neki od njih su takođe bili aktivni u vršenju pritiska na uprave poljoprivredno-prehrambenih kompanija i pokretanju rezolucija deoničara da smanje njihovu upotrebu.

Svet

Prodaja piva u Evropi pala za petinu zbog korone

Usled pandemijske krize prodaja piva u Evropi opala je za 20 odsto, sa naznakom da taj procenat može porasti i na 25 odsto do kraja godine, rekao je generalni sekretar pivara Evrope za Euractiv u intervjuu.„Naša procena je da smo u proseku do sada izgubili oko 20 odsto prodaje piva“, rekao je Pjer-Olivije Berženon generalni sekretar pivara Evrope.Procene se zasnivaju na kombinaciji prodaje u ugostiteljskim objektima, kao i prodaje na veliko.Prethodne procene sugerisale su pad prodaje piva od 30 odsto, ali je gubitak delimično ublažen zahvaljujući nekim prilagođavanjima putem maloprodaje. Međutim, ovo ni na koji način neće nadoknaditi ukupnu štetu.Pivari iz EU i ugostiteljski sektor teško su pogođeni zaključavanjima nametnutih širom Evrope kako bi usporili ponovno širenje korona virusa.Prema Evropskoj komisiji, 15 država članica zatvorilo je lokale, a ostale su nametnule ozbiljna ograničenja, koja u nekim slučajevima izjednačavaju zatvaranje.Slika tržišta piva nije ujednačena u celoj Evropi, jer se u Estoniji samo 7 odsto piva proda u nekom lokalu, dok je taj procenat u Portugalu znatno veći i iznosi 70 odsto.U Belgiji, evropskom „kraljevstvu piva“, prodaja piva u ugostiteljskim objektima pala je za 55 odsto u maju, junu i julu. Tokom ovog perioda prodaja piva u marketima takođe je zabeležila pad u odnosu na 2019. godinu, posebno zbog ograničenja za kućna i privatna okupljanja.„Čak i kada su se barovi ponovo otvorili tokom leta, mere socijalnog udaljavanja i relativno nisko poverenje potrošača rezultirali su prodajom piva u trgovini na samo polovini nivoa iz 2019.“, rekao je Berženon.Mnogi kreatori politike u EU sugerišu da će pabovi i restorani ostati zatvoreni ili će se nastaviti neke restriktivne mere sve dok se veliki deo stanovništva ne vakciniše.Berženon je rekao da su barovi i kafići preduzeli sve neophodne mere bezbednosti i pozvao kreatore politike da preispitaju svoje odluke da ih zatvore.Primetio je da, u velikoj većini slučajeva, reč je o malim objektima sa prilično niskom mogućnošću kontaminacije.

Svet

Trka u proizvodnji električnih automobila: Šta „Folksvagen“ uči od „Tesle“?

Poznati nemački proizvođač automobila "Folksvagen" planira da do 2025. godine proda tri miliona električnih automobila, pa će u razvoj njihove proizvodnje uložiti 150 milijardi evra, prenosi zagrebački Jutarnji list."Folksvagen" (VW) inače troši 14 milijardi evra godišnje na istraživanje i razvoj, a sada nastoji da tehnološki postane konkurentna kompanija američkom proizovđaču eletričnih automobila "Tesla"."Teslin" budžet za istraživanje i razvoj je inače deset puta manji.Izvršni direktor "Folksvagena" Herbert Dis rekao je da će ta kompanija u sledećih pet godina uložiti 150 milijardi evra u razvoj proizvodnje i dodao da je njihov plan da od "Tesle" preuzmu liderstvo u tehnologiji. Naglasio je da se to pre svega odnosi na automobilski softver i autonomnu vožnju.PROIZVODNJA ELEKTRIČNIH AUTOMOBILA I DALJE NAJSKUPLJA U EVROPI Kako je objavio Blumberg, reći da "Folksvagen" ima nešto da nauči od "Tesle" donedavno bi bilo ravno jeresi u sedištu kompanije u Volfsburgu.Sa druge strane podseća se i da se Dis često opisuje i kao poštovatelj Elona Muska, osnivača "Tesle".Štaviše, dodaje se da je današnjem "Folksvagenu", najvećem proizvođaču automobila na svetu, Tesla danas "benchmark", odnosno kompanija čija joj dostignuća služe kao merilo razvoja. Folksvagen naravno sa druge strane želi da postane vodeća kompanija u proizvodnji električnih automobila.

Svet

Kinezi žele da razjasne nedoumice iz prethodnih lunarnih misija

Naredne nedelje Kina planira da lansira bespilotnu letelicu na Mesec, a cilj je da se prikupe i na Zemlju donesu uzorci njegovog tla iz zone koja do sada nije bila posećena, javlja Rojters. To će biti prva misija tog tipa još od sedamdesetih godina prošlog veka.Kinezi pomoću sonde Chang'e-5 (nosi ime po staroj kineskoj boginji Meseca) žele da prikupe materijal koji će naučnicima pomoći da dođu do saznanja o poreklu i nastanku Meseca.Uspeh misije svrstaće Kinu uz Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez koje su slične misije izvele pre nekoliko decenija.Prvi objekat koji je napravio čovek i koji je stigao do nekog drugog nebeskog tela bila je sovjetska letelica koja se 1959. godine srušila na površinu Meseca, a slične misije preduzimali su jo samo Japan i Indija.U programu Apolo SAD su na Mesec poslale su 12 astronauta tokom šest letova od 1969. do 1972. godine i na Zemlju je tada doneto 382 kilograma stena i tla.Sovjetski Savez je tokom sedamdesetih godina u tri uspešne robotske misije takođe dopremio uzorke. Poslednja misija, Luna 24, obezbedila je 170,1 gram uzoraka, 1976. godine, iz bazaltne površine Mora kriza (Mare Crisium).Kineska sonda pokušaće da sakupi dva kilograma materijala u području koje do sada nije posećeno i nalazi se u ogromnoj ravnici poznatoj kao Okean oluja (Ocean of Storms).KAKO SU NAUČNICI SRPSKOG POREKLA DOPRINELI DA ČOVEK SLETI NA MESEC IZ RANIJIH LUNARNIH MISIJA SAD-a I SSSR-a OSTALE NEDOMUICE"Zona na Mesecu sa koje su misije Apolo i Luna uzimale uzorke, iako je bila presudna za naše razumevanje, područje je koje obuhvata daleko manje od polovine Mesečeve površine", kaže je Džejms Hed, naučnik Univerziteta Braun.On objašnjava da su naknadni podaci iz orbitalnih misija u kojima su korišćene metode daljinskog otkrivanja, pokazali raznolikost stena, minerala i starosti nego što je predstavljeno u kolekcijama uzoraka misija Apolo i Luna."Naučnici koji istražuju Mesec zalažu se za robotske misije za uzimanje uzoraka iz mnogih različitih kritičnih područja kako bi se rasvetlila brojna pitanja preostalih iz ranijih istraživanja", rekao je Hed.Kineska misija će po stizanju u orbitu Meseca poslati dva vozila ka njegovoj površini. Jedno je zaduženo za bušenje i prikupljanje materijala, dok će drugo uzleteti ka sondi noseći prikupljene uzorke tla.

Izdanja

Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.