img
Broj 128, Mart 2026.
Broj 128, Mart 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Angela Merkel razmatra ponovno uvođenje karantina

Nemački mediji izveštavaju da će Nemačka od ponedeljka uvesti oštre nove mere, među kojima je moguće i ponovno uvođenje karantina, u pokušaju da se suzbije širenje pandemije koronavirusa, piše Dojče vele.Nemačka kancelarka Angela Merkel okupila je u sredu lidere 16 saveznih država kako bi razmatrali ponovno uvođenje karantina.U sredu je zabeležena najveća stopa novih dnevnih infekcija u Nemačkoj do sada i to preko 14.000, a najnovije brojke pokazuju da je još uvek dostupno samo oko 25 odsto kreveta za intenzivnu negu.Nemačka štampa je pre sastanka izvestila da Merkelova želi „delimičan karantin“, manje intenzivnu verziju mera koje su na proleće dovele do zastoja nemačkog društva i ekonomske aktivnosti. Tako bi škole i vrtići ostali otvoreni, ali restorani, barovi i neke prodavnice zatvoriće se na najmanje mesec dana. Veliki događaji takođe bi se još jednom otkazali i obeshrabruju se nepotrebna putovanja.Plan je izazvao negodovanje u nemačkoj ugostiteljskoj industriji, jer su hiljade vlasnika objekata organizovale protest u sredu kod berlinskih znamenitih Brandenburških vrata zahtevajući dalju finansijsku podršku vlade.

Svet

Crna Gora kineskom CRBC-u do sada platila 713 miliona evra za auto-put

Kineskoj kompaniji CRBC, koja je izvođač radova na na prvoj deonici auto-puta Smokovac-Mateševo plaćeno je 713 miliona evra do kraja avgusta ove godine, pokazuju javni podaci koje je nevladina organizacija Akcija za socijalnu pravdu (ASP) dobila od Ministarstva finansija Crne Gore, piše portal Bankar.Projekat auto-puta se najvećim delom finansira iz kredita kineske državne EXIM banke, a deo iz budžeta Crne Gore.Vlada Crne Gore počeće da otplaćuje kredit sredinom naredne godine.Prema zvaničnim podacima, oslobađanja od dažbina za izvođača i podizvođače radova iznose 232,3 miliona do kraja jula ove godine.Podaci ASP-a pokazuju da je do kraja avgusta iz kineskog kredita bilo povučeno 572,6 miliona evra, dok je neangažovano 126,5 miliona evra.“Država je do kraja avgusta za kamate za kineski kredit prikazala plaćanja od 31,8 miliona, a za takse dodatnih 5,2 miliona evra. Istovremeno, ukupna oslobađanja od dažbina, od početka gradnje deonice auto-puta Smokovac-Mateševo u martu 2015. do kraja jula ove godine, dostigla su sumu od 232.3 miliona eura“, saopštili su iz ASP.Oslobađanja od PDV-a do kraja jula ove godine iznose 146.3 miliona evra, pokazuju ažurirani podaci ASP-a dobijeni od Poreske uprave Crne Gore.Istovremeno, oslobađanja od poreza i doprinosa na zarade stranih radnika kod CRBC-a iznosila su 28,5 miliona evra.Izvođač i podizvođači, angažovani na projektu, imaju pravo na povraćaj dela akciza na gorivo.

Svet

Viber najavljuje uvođenje plaćanja čet botovima

Viber najavljuje uvođenje funkcije plaćanja u čet botovima, pa će tako korisnici ove aplikacije od sledeće godine moći da koriste Viber za nabavku roba i usluga, plaćanjem putem Gugl Peja (Google Pay) ili drugih dostupnih rešenja mobilnog elektronskog novčanika, saopštila je kompanija.Rakuten Viber, vlasnica jedne od većih globalnih aplikacija za komunikaciju, slavi deceniju poslovanja uz objavu da kroz predstavljanje funkcije plaćanja u čet botovima stupa u oblast finansijskih tehnologija, kao dodatak na postojeće funkcije u domenu razmena poruka. Koricnici Vibera će tako od naredne godine moći da koriste ovu platformu za nabavku roba i usluga, plaćanjem putem Gugl Pej i Epl Pej (Apple Pay) platformi.Ukrajina je izabrana da postane prva zemlja u kojoj če ova funkcija biti aktivirana, dok je primena u drugim zemljama predviđena tokom 2021. godine.

Svet

Italija istražuje Gugl zbog „zloupotrebe dominantnog položaja“

Organ za zaštitu konkurencije u Italiji najavio je danas otvaranje istrage protiv američkog tehnološkog giganta Gugla zbog moguće zloupotrebe dominantnog položaja u oglašavanju na mreži, piše Rojters.Italijanski organ za zaštitu konkurencije kaže da Gugl koristi ogromne količine podataka prikupljenih putem putem svojih aplikacija, kako bi sprečio konkurentske kompanije da se efikasno takmiče na tržištu.„Odsustvo konkurencije moglo bi da smanji resurse koji se dodeljuju proizvođačima i izdavačima veb lokacija, čime bi se osiromašio kvalitet sadržaja namenjenog krajnjim kupcima", navodi se u saopštenju.Prodaja putem onlajn oglašavanja u Italiji u 2019. godini iznosila je više od 3,3 milijarde evra ili 22 odsto medijskih resursa, a prodaja putem onlajn oglašavanja drugi je najveći izvor prihoda za medijski sektor.

Svet

Dogovor o budžetu EU „praktično nemoguć“ putem Zoom sastanaka

Postizanje sporazuma o sedmogodišnjem budžetu i planu oporavka od 1,8 biliona evra biće "praktično nemoguće" bez direktnih sastanaka, upozorilo je nemačko predsedavanje EU, piše portal Euractiv.Evropska unija smanjila je sastanke stručnjaka i visokih zvaničnika, odlučujući se za više video konferencija, jer je Brisel pogođen dramatičnim naletom korona virusa, rekao je u ponedeljak portparol EU.Ali nemačko predsedavanje Evropskim savetom upozorilo je da bi bilo "praktično nemoguće" premostiti jaz sa poslanicima u evropskom parlamentu u pogledu dugoročnog budžeta bloka bez razgovora „licem u lice“.Belgijska prestonica, sedište glavnih institucija EU, trenutno ima jednu od najviših stopa zaraženosti na svetu.„Samo bitni sastanci neophodni za funkcionisanje EU ili za koordinaciju odgovora na pandemijsku krizu i dalje će se održavati lično i to samo pod uslovom da se mogu striktno poštovati sva pravila protiv širenja zaraze“, rekao je portparol EU.„Tekući pregovori o budžetu EU i paketu oporavka su među prioritetnim projektima“, rekao je on, pozivajući da pregovori o budžetu dođu do „uspešnog završetka što je brže moguće“.Lideri EU su se u principu složili oko uslova paketa za oporavak nakon pandemije od 750 milijardi evra, potpomognutog budžetom od 1,07 biliona evra za pokrivanje potrošnje EU od 2021. do 2027. godine.Ali, neki poslanici Evropskog parlamenta protivili su se kada su videli da su određeni prioritetni projekti izbačeni u pregovorima između država članica i tražili su više novca.

Svet

Navijači Njukasla iz protesta prikupili 20.000 funti za banku hrane

Navijači engleskog fudbalskog kluba Njukasl junajted donirali su 20.000 funti za West End banku hrane, kao deo protesta protiv naplate video prenosa Premijer lige, piše BBC.Pay-per-view (PPV) šema po kojoj se za gledanje prenosa određenih utakmica naplaćuje dodatnih 14,95 funti, uvedena je usled toga da navijačima još nije dozvoljeno da prisustvuju utakmicama uživo zbog trenutne pandemije, ali je odluka znatno kritikovana.Kampanja "Charity Not PPV" pozvala je navijače da doniraju lokalnoj West End banci hrane, radije nego da plaćaju gledanje prenosa.Kampanju je organizovao Bil Korkoran, iz grupe “NUFC Fans Food Bank”, koji je rekao da je najveća količina doniranog novca bez utakmica bila 5.800 funti.Navijači drugih klubova na koje se ovakva naplata primenjuje, uključujući i Mančester junajted, takođe održavaju slične kampanje kojima skupljaju hiljade funti za lokalne banke hrane.Džon Mekkori, šef West End banke hranu u Njukaslu, naveo je da donacije prave ogromnu razliku."Hranimo hiljadu ljudi dnevno i koristimo više od 10 tona hrane mesečno, koja košta 1.700 funti po toni, tako da su ovakve donacije stvarno potrebne”.On navodi da donacije takođe dolaze iz Londona, Španije i Amerike, pa se čini da interes za kampanju nije samo lokalan.

Svet

Italija sprečila nabavku Huawei 5G opreme

Italijanska vlada sprećila je sklapanje sporazuma između telekomunikacionog provajdera Fastweb i kompanije Huawei, zbog najavljene upotrebe opreme kineskog tehnološkog giganta izgradnji 5G mreže, piše Rojters (Reuters).Odluka predstavlja prvi put da je Vlada Italije zvanično blokirala nabavku Huawei 5G opreme.Najveća telekomunikaciona grupa u Italiji, Telecom Italia, prethodno je samoinicijativno izostavila Huawei iz tendera za naavku opreme za glavnu 5G mrežu te zemlje.Američki državni sekretar Majk Pompeo, koji je posetio Italiju u septembru, opisao je kineske telekomunikacione tehnologije kao "pretnju prema državnoj bezbednosti Italije".Huawei odlučno negira optužbe američke vlade, dok je italijanski ogranak te kompanije navelo da je spreman na bilo kakve testove, kako bi se dokazalo da je njihova tehnologija bezbedna.Međutim, italijanska vlada ipak je sprečila Fastweb, koji je u vlasništu firme Swisscom, od sklapanja dogovora sa kineskom kompanijom u svojoj glavnoj 5G mreži, gde se obrađuju osetljivi podaci, tražeći od Fastweba da proširi spisak svojih dobavljača

Svet

Crna Gora: Pandemija uvećala dugove građana i privrede

Privreda Crne Gore kod banaka je dužna oko 1,8 milijardi evra, dok dug fizičkih lica iznosi preko 1,4 milijarde evra, izjavio je podgoričke Vijesti Jovan Marković iz Centralne banke Crne Gore (CBCG) i ocenio da tu zemlju nije zaobišao negativni uticaj pandemije korona virusa, prenose podgoričke Vijesti.Marković je istakao da je Centralna banka Crne Gore na vreme reagovala i uvela set proaktivnih mera kako bi pomogla građane i privredu. On je podsetio i da je građanima koji imaju kredite, a koji su nakon 31. marta ostali bez posla, omogućeno da stopiraju njihovu otplatu na šest meseci. Uslov za aktivaciju tog moratorijuma je da na kraju decembra 2019. klijent nije imao kašnjenje u otplati duže od tri meseca i da kredit na taj dan nije bio klasifikovan kao nekvalitetan. Moratorijum važi i za korisnike kredita kod mikrofinansijskih institucija i lizing kompanija.Jedna od mera odnosila se i na banke. One su bile dužne da korisnicima kredita kojima je zbog pandemije smanjena zarada za najmanje 10 odsto, na njihov zahtev, odobre restrukturiranje kredita i produže rok otplate.Za ljude čija je neto zarada pre smanjenja iznosila 550 evra ili više, restrukturiranje kredita se vrši ako im je nakon smanjenja zarade i plaćanja rate za kredit, ostao raspoloživi iznos manji od 220 evra. Za tu kategoriju će se produžiti rok otplate kredita tako da iznos neopterećenog dela zarade, nakon izmene plana otplate, ne bude manji od 220 evra.Za korisnike kredita čija je neto zarada pre smanjenja bila ispod 550 evra, najavljen je produžetak roka otplate. To će se obaviti tako da iznos neopterećenog dela zarade, nakon izmene plana, ne bude manji od iznosa neopterećene zarade pre smanjenja.

Svet

Uticaj pandemije na evropska mala i srednja preduzeća

Mala i srednja preduzeća predstavljaju srž evropske ekonomije, međutim više od polovine ispitanih brine da možda neće poslovati za 12 meseci, navodi konsultantska kompanija Mekinzi.Rezultati nedavnog istraživanja koje je kompanija Mekinzi (McKinsey) sprovela u avgustu ove godine, gde je ispitano više od 2.200 malih i srednjih preduzeća u pet evropskih zemalja i to Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji i Velikoj Britaniji, pokazuju da je pandemija teško pogodila ova preduzeća.Otprilike 70 odsto je reklo da su im prihodi opali kao rezultat pandemije.Svako peto preduzeće bilo je zabrinuto da neće moći da isplati kredite i da će morati da otpuste svoje radnike, dok se 28 odsto firmi plašilo da će morati da otkazuju projekte za rast kompanije.Sveukupno, više od polovine smatra da njihova preduzeća možda neće preživeti duže od 12 meseci, uprkos činjenici da je 20 odsto ispitanih već iskoristilo razne oblike vladine pomoći usmerene na ublažavanje njihove finansijske nevolje.Velika većina ispitanih malih i srednjih preduzeća primetila je pad prihoda, iako se, kao što se moglo očekivati, slika razlikuje po zemljama, odražavajući ozbiljnost mera za kontrolu virusa i njihov uticaj na poslovnu aktivnost. Najviše su pogođena italijanska i španska mala i srednja preduzeća.Nekoliko malih i srednjih preduzeća optimistično je u pogledu izgleda za poboljšanje u skorije vreme, s obzirom na njihove stavove o stanju ekonomije. Generalno, 80 odsto ispitanika je ekonomiju odmerilo kao donekle slabu. Međutim, u Nemačkoj, za koju se predviđa da će se ekonomija smanjiti manje nego negde drugde, 39 odsto malih i srednjih preduzeća je odmerilo ekonomiju kao donekle jaku do izuzetno jaku. Poređenja radi, u Italiji je ta brojka bila samo 10 procenata.Najteže su bili pogođeni sektori smeštaja, prehrambenih usluga, umetnosti, zabave i rekreacije, navodi istraživanje.Različite vlade će od sada zauzimati različite pristupe podršci svojim malim i srednjim preduzećima. Stepen njihove podrške takođe će se razlikovati, u mnogome u zavisnosti od uslova na lokalnom tržištu.Broj malih i srednjih preduzeća koja na kraju neće uspeti da prežive, u velikoj meri će zavisiti od neizvesnog budućeg toka pandemije.

Svet

Adidas priprema prodaju Riboka?

Nemački gigant sportske opreme Adidas priprema se da proda svoj dugogodišnji brend Ribok nakon neuspešnog restrukturiranja, izvestila je u četvrtak nemački poslovni časopis Manager Magazin, prenosi Forbes.Prema navodima časopisa, Adidas planira da završi prodaju do marta 2021. godine i da je nemačka kompanija formirala tim koji radi na tome, a članovi tima potpisali su klauzulu o poverljivosti.Iako se izvršni direktor Adidasa Kasper Rorsted nadao da će za Ribok dobiti oko dve milijarde evra pre pandemije, sada će verovatno morati da se zadovolje znatno manjom sumom.Stranke zainteresovane za kupovinu Riboka uključuju VF Corp, koja je vlasnik brendova Timberland i Nort fejs, kao i kinesku kompaniju Anta International Group Holdings.Ribok sa sedištem u Bostonu bio je treća najveća marka sportske opreme na svetu pre nego što ga je Adidas kupio za 3,8 milijardi dolara 2006. godine.Adidas je kupio Ribok kako bi se bolje takmičio sa američkim rivalom i tržišnim liderom Najkijem. Pad prodaje Riboka poslednjih godina, međutim, doveo je do toga da investitori traže od Adidasa da proda brend koji pravi gubitke.Adidasove akcije su nakon izveštaja skočile za oko 3,2 odsto.Portparol Adidasa rekao je da kompanija ne komentariše glasine na tržištu.

Svet

Institut „Robert Koh“: Situacija sa virusom u Nemačkoj „veoma ozbiljna“

Nemačka je u četvrtak prijavila ogroman skok novih slučajeva korona virusa, a zdravstveni stručnjaci upozorili su na "vrlo ozbiljnu" situaciju i regionalne nesuglasice koje ometaju napore na usporavanju zaraze, piše nemački portal The Local.„Celokupna situacija postala je veoma ozbiljna“, rekao je Lotar Viler, šef Centra za kontrolu bolesti Instituta Robert Koh (RKI), na konferenciji za novinare.Zemlja je prijavila 11.287 novih slučajeva Kovida u protekla 24 sata što je veliko povećanje u odnosu na prethodni rekord od 7.830 prošlog petka.Još uvek se može zaustaviti širenje virusa "sistematskim poštovanjem restriktivnih mera", rekao je Viler.Ali, pozvao je ljude da poštuju pravila i upozorio da bi u nekim regionima moglo biti neizbežno "nekontrolisano" širenje.Nemačka je pohvaljena zbog toga što je uspela da spreči širenje virusa ranije ove godine, čak je primila i pacijente iz drugih zemalja u kojima su zdravstveni sistemi bili preopterećeni.Broj novih slučajeva je i dalje znatno manji od onih u mnogim drugim evropskim zemljama, ali Nemačka se suočava sa stalnim porastom broja slučajeva već nekoliko nedelja.Na intenzivnoj nezi se nalazi 964 pacijenata, od toga je njih 430 na respiratorima, prema Nemačkom udruženju za intenzivnu i hitnu medicinu (DIVI).Na sastanku prošle nedelje između kancelarke Angele Merkel i šefova nemačkih 16 država, dogovorene su nove mere za takozvana žarišta, uključujući ograničenja broja ljudi koji se okupljaju u zatvorenom i zabranu prodaje alkohola u večernjim časovima.Ali prema nemačkom saveznom sistemu, svaka država na kraju ima pravo da odluči da li će nametnuti pravila, što dovodi do mešovitih propisa.Viler je u četvrtak za dramatičan porast slučajeva optužio privatna okupljanja, posebno među mladima.„Što se više ljudi okupi u privatnim krugovima, to će se broj više povećavati i dalje će se virus širiti“, rekao je, dodajući da su mladi trenutno „najizloženiji“.Od izbijanja virusa u Nemačkoj je zaraženo najmanje 392.049 ljudi, a prijavljeno je 9.905 smrtnih slučajeva.Ministar zdravlja Jens Špan postao je prvi nemački ministar kabineta koji je testiran pozitivno na virus.

Svet

Klimateske promene odgovorne za evoluciju čoveka

Ekološke i klimatske promene u Africi pre stotine hiljada godina naterale su rane ljude da usvoje sofisticiranije alate i prošire svoje trgovinske mreže, pokazuje nova studija, piše Axios.U studiji objavljenoj u sredu u časopisu Science Advances, istraživači su analizirali rezultate sedimentne bušotine koja je predstavljala milion godina istorije životne sredine u istočnoafričkoj Rift dolini.Prethodna arheološka istraživanja otkrila su da su rani ljudi na tom području koristili iste rudimentarne kamene sekire stotinama hiljada godina.Rezultati bušenja pokazali su da je region počeo da doživljava ozbiljne promene u životnoj sredini i tektonu pre oko 400.000 godina.Počevši pre otprilike 320.000 godina, i verovatno podstaknuti delimično tim promenama, ljudi u regionu počeli su da koriste sofisticiranije alate i oružje, kao i ranu simboličku komunikaciju.„Zaključujemo da koreni evolucionih adaptacija homo sapiensa potiču iz naše sposobnosti da se prilagodimo promenama životne sredine“, piše vodeći autor Ričard Pots, direktor Programa za ljudsko poreklo u instituciji Smitsonijan.Prilagodljivost ljudskih bića predstavlja jednu od najvažnijih osobina, koja nam je omogućila da napredujemo u gotovo svim krajevima sveta.Sa promenama u okruženju i većim promenama u svetu koje nas uskoro očekuju, ta prilagodljivost će nam biti potrebna još više u budućnosti.

Svet

WhatsApp uskoro omogućava video pozive

Ekipa sa portala WABetaInfo je u novoj verziji aplikacije Vacap (WhatsApp) otkrila mogućnost uspostavljanja video poziva putem WhatsApp Web-a, čime će web aplikacija dobiti novu funkciju, prenosi portal SEEbiz.Vacap, u vlasništvu Fejsbuka, istražuje kako da poboljša korisničko iskustvo aplikacije za razmenu poruka, koja uključuje ne samo mobilne uređaje, već i veb aplikaciju za one koji koriste računare.Nova funkcija još uvek nije aktivirana, ali prema navodima WABetaInfo to se očekuje vrlo brzo, jer je pri kraju testiranja.Čini se da je Vacap odlučio da doda ovu novu funkciju zbog pandemije i sve češćeg rada od kuće, kako bi ostao konkurentan ostalim aplikacijama za razmenu poruka koje već nude ovu funkciju.

Svet

OTP banka tužila Hrvatsku za gotovo 35 miliona dolara

Mađarska OTP banka tužila je Republiku Hrvatsku na arbitražnom sudu u Vašingtonu zbog gubitka koji je pretrpela usled „obavezne konverzije zajmova denominovanih u švajcarskim francima u evre“, izvršene 2015. godine, prenosi hrvatski portal Novac.Pozivajući se na kršenje sporazuma o zaštiti investicija između Hrvatske i Mađarske, banka navodi da je konverzijom izgubila 224 miliona kuna ili 34,6 miliona dolara.Na pitanje zašto je banka sada odlučila da tuži, OTP objašnjava da im je namera zaštititi interese akcionara i drugih zainteresovanih strana, a u ovom trenutku ne vide drugu mogućnost osim pokretanja pravnog postupka.Slične tužbe pokrenula je većina vlasnika banaka koji su odobravali zajmove u francima, a poslednju je vašingtonski sud krajem 2019. dobio od Societe Generale zbog kršenja sporazuma o zaštiti investicija između Hrvatske i Francuske.Dok na međunarodnom sudu banke nastavljaju tužbu protiv države zbog Zakona o konverziji, koji ih je koštao ukupno oko milijardu evra, nacionalni sudovi tvrde upravo suprotno, da je to legalno.Isto očekuju i od Evropskog suda, od kojeg je Vrhovni sud nedavno zatražio mišljenje da li je Zakon o konverziji u skladu sa zakonodavstvom EU.Hrvatska je pokušala da ospori nadležnost ISCID suda, pozivajući se na "navodnu nekompatibilnost" između zakona EU i Ugovora o zaštiti investicija između Hrvatske i Austrije, ali sud je 12. juna presudio da se nastavi arbitraža u slučaju Addiko Bank, što znači da ima nadležnost nad pitanjem povrede investicionih prava u slučaju Zakona o konverziji.

Svet

PayPal uskoro dozvoljava trgovinu kriptovalutama

Kompaniaj za onlajn plaćanja PayPal će svojim korisnicima omogućiti da trguju kriptovalutama u predstpojećim nedeljama, kao i njihovu upotrebu za kupovinu kod 26 miliona trgovaca na njegovoj mreži od 2021. godine.Trgovci će međutim i biti isplaćivani u fiat valutama, što znači da će se konverzija u "običan" novac dogoditi tokom kupovine."Usvajanje kriptovaluta tradicionalno ometa ograničena korisnost kao instrument razmene, zbog volatilnosti, troškova i brzine transakcija. Međutim, obećanje naprednih tehnoloških platformi nudi mogućnost upotrebe digitalnih valuta. Prema istraživanju Banke za međunarodna poravnanja, svaka deseta centralna banka očekuje da će izdavati sopstvene digitalne valute u naredne tri godine", navodi se u saopštenju PayPal-a.Korisnicima u Sjedinjenim Američkim Državama će prvi dobiti mogućnost da, za početak, u svojim digitalnim novčanicima drže Bitcoin, Ethereum, Bitcoin Cash i Litecoin.Usluga će biti dostupna vlasnicima PaiPal računa u SAD u narednim nedeljama."Radimo sa centralnim bankama i razmišljamo o svim oblicima digitalnih valuta i o tome kako PayPal može igrati ulogu (u njihovoj upotrebi)", rekao je izvršni direktor Den Šulman.

Svet

Evropski parlament traži ograničenja za bihevioralna oglašavanja

Evropski parlament podržao je poziv na pooštravanje propisa o bihevioralnom oglašavanju (tzv. Mikrociljanju) u korist manje nametljivih oblika oglašavanja, pozivajući zakonodavce Komisije da procene dalje regulatorne opcije, uključujući razmatranje postupnog ukidanja koje će dovesti do potpune zabrane ove vrste oglašavanja, piše Tech Crunch.Bihevioralno oglašavanje je tehnika koju mrežni oglašavači koriste za prikazivanje ciljanih oglasa potrošačima prikupljanjem informacija o njihovom ponašanju prilikom korišćenja interneta.Poslanici u Evropskom parlamentu takođe žele da korisnici interneta mogu u potpunosti da onemoguće algoritamsko kuriranje sadržaja.Zakonodavna inicijativa, koju je uveo Evropski odbor za pravne poslove, sukobiće se direktno sa poslovnim modelom tehnoloških giganata poput Fejsbuka i Gugla.Poslanici su takođe podržali predlog Komisiji da razmotri mogućnosti za uspostavljanje evropskog entiteta za nadgledanje i izricanje novčanih kazni kako bi se osiguralo poštovanje digitalnih pravila.Predstojeći paket zakona o digitalnim uslugama (DSA) biće uveden sledećeg meseca.DSA je namenjen preradi regionalnog pravilnika o digitalnim uslugama, uključujući rešavanje kontroverznih pitanja kao što su odgovornost za sadržaj koji generišu korisnici i dezinformacije na mreži.Komisija takođe namerava da uvede drugi paket, pod nazivom Zakon o digitalnim tržištima čiji je cilj regulisanje oglašivačkih platformi.

Izdanja

Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.