ECB očekuje sporiji oporavak evrozone

Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da očekuje sporiji oporavak privrede u evrozoni u odnosu na ranija očekivanja. Kako se dodaje, do 2023. godine, inflacija će biti daleko od ciljanih 2%.

„Svi smo predvideli da će biti drugi talas međutim njegova dubina i trajanje kao i povezane mere izolacije nisu očekivane na konstatovanom nivou“, rekla je predsednica ECB Kristin Lagard.

Posle očekivane duboke recesije od 7,3 odsto za tekuću godinu epidemija korona virusa će u 2021. godini imati veći uticaj na privredu od očekivanog.

ECB predviđa rast BDP u evrozoni od 3,9 odsto u 2021. godini, što je manje od 5% koliko je očekivala u septembru kada je poslednji put objavila svoja predviđanja.

ECB je odlučila i da pojača svoje mere podrške privredi.

Kao glavna mera, program otkupa privatnog i javnog duga (koji je hitno pokrenut u martu) produžen je za devet meseci do 2022. godine i povećan za 500 milijardi evra, odnosno na 1.850 milijardi.

„ECB smatra da će biti u stanju da održi povoljne uslove finansiranja privrede, da se prati oporavak“, rekla je Lagard.

Za 2022. godinu Evropska centralna banka podigla je i svoju prognozu rasta na 4,2 odsto u odnosu na 3,2 odsto koliko je bilo predviđeno u septembru, a pre očekivanog usporavanja od 2,1 odsto rasta u 2023. godini.

ECB smatra i da će inflacija u evrozoni biti samo 0,2 odsto u 2020. u odnosu na 0,3% koliko je prognozirala da će biti u septembru.

Napredak će kako ocenjuje biti spor da se dostigne 1,4% 2023. godine. 

To je i dalje daleko od ciljane inflacije koja treba da bude blizu ali manja od 2%, koju ECB pokušava da dostigne od 2013. godine.

Slaba tražnja, plate i porast vrednosti evra u odnosu na dolar su glavni faktori smanjenja inflacije koju je Lagard nazvala „razočaravajućom“.