Nemačka i dalje najveći izvoznik medicinske opreme
Nemačka je najveći izvoznik medicinske opreme u svetu, a u izvozu respiratora i maski prednjače Kina i Singapur. Za vreme pandemije koronavirusa najviše se carini sapun, pokazuje izveštaj Svets...
Svet
.jpeg){kind=small}
Mikonos i Santorini idu pod stroži karantin
Grčka vlada najavila je oštrije mere i pooštravanje karantina na ostrvima Mikonos i Santorini, koji predstavljaju jedne od najvažnijih turističkih destinacija u ovoj zemlji. Na Mikonosu će to ...
Žetve dobre, ali preti nestašica hrane
Organizacija za hranu i poljoprivredu UN upozorila je da bi protekcionističke mere tokom krize zbog pandemije koronavirusa mogle da izazovu nestašicu hrane, piše britanski list Gardijan.Glavni ekonomista Organizacije Maksimo Torero rekao je da su žetve bile dobre i da su izgledi za osnovne žitarice obećavajući. Međutim, nedostatak radnika i mere protekcionizma, kao što su takse i zabrane izvoza, znače da se narednih nedelja mogu pojaviti problemi."Najgore što može da se desi je da vlade ograniče protok hrane. Sve mere protiv slobodne trgovine biće kontraproduktivne. Nije vreme za ograničenja ili postavljanje trgovinskih barijera. Sada je vreme da se sačuva protok hrane u svetu", rekao je Torero.Ograničenja na koja je Torero upozorio u mnogim zemljama već su postale realna opcija za zaštitu domaće poljoprivrede.Ruski ministar ekonomije ranije je podržao predlog ministarstva poljoprivrede da se zbog pandemije od aprila do juna ograniči izvoz žitarica na sedam miliona tona, javio je Rojters.Iako predlog verovatno neće imati snažan početni uticaj, jer je sedam miliona tona količina koju je Rusija očekivala da izveze tokom poslednjeg kvartala sezone 2019/20, trgovci kažu da on podstičke očekivanja oštrijih mera.U susednoj Ukrajini, koja je veliki izvoznik žitarica i biljnih ulja, vlada je počela da nadgleda dnevni izvoz žitarica, piše DW. Vlada je saopštila da pekari i mlinari zahtevaju smanjenje izvoza i mere za sprečavanje skoka cene hleba ako se kriza zbog pandemije pogoršaKazahstan je već zabranio izboz pšeničnog brašna, heljde, šećera, suncokretovog ulja i nekog povrća, kao što su šargarepa i krompir. Zabrana će biti ukinuta najranije 15. aprila, kako bi se napravile dovoljne zalihe. Kazahstan je jedan od najvećih svetskih izvoznika pšeničnog brašna i za neke zemlje, kao što su Uzbekistan i Avganistan, ključni je snabdevač ovom sirovinom.Vijetnam, koji je treći najveći izvoznik pirinča na svetu, krajem marta je počeo sa skladištenjem pirinča i suspendovao nove izvozne ugovore do kraja meseca, piše South China Morning Post.Ministarstvo finansija saopštilo je da su u planu zalihe od 190.000 metričkih tona (190 milliona kilograma) pirinča, koje bi trebalo napraviti do 15. juna.U Pakistanu je Vrhovnom sudu podneta peticija za zabranu izvoza voća i povrća, piše list Pakistan Today.Kao razlozi za ovaj korak navode se prodaja ovih namirnica po prekomernim cenama i da je "jedini lek za koronavirus imuni sistem, koji se može osnažiti konzumacijom voća i povrća". Turska Asocijacija izvoznika zapadnog Sredozemlja objavilo je da će, u skladu sa odlukom vlasti, zbog pada proizvodnje limuna usled epidemije koronavirusa obustaviti izvoz tog voća od kraja marta do avgusta.Srbija kao meru zaštite domaćih proizvođača razmatra takse, odnosno prelevmane, na uvoz voća i povrća, prenosi eKapija.Agroekonomista Milan Prostran smatra da je to dobra mera, ukoliko će štititi domaću proizvodnju i srpskog seljaka. Prostran ocenjuje da su sada najugroženiji mali i srednji poljoprivredni proizvođači."Domaće voće još nije stiglo, pa bi prelevmani imali smisla za uvoz jabuka, jer ima naših, a tek polovinom maja stižu naše prve trešnje", smatra Prostran.On ne zna da li bi prelevmani obuhvatali i uvoz južnog voća ili ono što se uzgaja u zemlji."Već sad imamo problem sa sezonskim povrćem, pa su pojedini povrtari koji imaju plastenike sa salatom pustili ovce da to pojedu ili zaoravaju već jer nemaju kome da prodaju", rekao je Prostran.Vlada Srbija je za sada uvela zabranu nekih prehrambenih proizvoda i sirovina, kao što su suncokretovo ulje, suncokret u ljusci i poluprerađeno ulje.
Meksički proizvođači tekile rade pod koronom, očekuju rast
Meksički proizvođači tekile očekuju rast i nastavljaju sa žetvom agave i pripremama za ovu godinu, javlja Rojters.Nakon što su dva najveća proizvođača piva u Meksiku, kompanije Hajneken i Grupo Modelo, obustavila proizvodnju u Meksiku zbog mera protiv širenja koronavirusa, meksički proizvođači tekile saopštili su da će nastaviti sa radom. Prema podacima Komore meksičkih proizvođača tekile, godišnji prihod od prodaje tekile u više od 118 zemalja iznosi oko dve milijarde dolara, a najveća izvozna tržišta su SAD i Kanada. “Ni u SAD ni u Kanadi nema restrikcija na proizvodnju i prodaju alkoholnih pića”, rekao je za Rojters predsednik Komore Rodolfo Gonzales. On je rekao da proizvođači tekile ove godine očekuju rast između četiri i pet odsto, uprkos šteti koju je pandemija napravila prodaji u barovima, restoranima i hotelima širom sveta.Gonzales kaže da će se nastaviti zahtevna žetva biljke agave, od koje se pravi tekila, jer ta poljoprivredna delatnost za Meksiko predstavlja ključnu ekonomsku aktivnost. On je rekao da bi obustavljanje proizvodnje sirovine za tekilu dovelo do “ozbiljnih posledica” po proizvođače.“Moramo da završimo celokupnu sadnju agave za ovogodišnji ciklus do narednog meseca. Ako bismo sada obustavili aktivnosti, izazvali bismo iznepopravljivu štetu”, rekao je Gonzales.
Naučnici iz CERN-a dizajnirali poseban respirator za obolele od koronavirusa
Grupa fizičara i inženjera pri Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN) razvila je prototip posebnog respiratora za obolele od koronavirusa, piše South China Morning Post.Prema predlogu za proizvodnju koji je objavio tim naučnika, visokoenergetski respirator (HEV) dizajniran je tako da odgovara posebnim potrebama pacijenata sa koronavirusom na dugotrajnom režimu nege i onima u fazi oporavka.Naučnici kažu da je HEV osmišljen tako da je lak za proizvodnju i integraciju u bolnička okruženja. Tim je uspešno testirao sposobnost prototipa za automatsku regulaciju, koja je potrebna da se izbegnu oštećenja na plućima pacijenata. Sada se čekaju povratne informacije kako bi se brzo prešlo na razvoj i postavljanje. Naučnici su projekat pokrenuli na osnovu razgovora jedne ekipe zadužene za veliki hadronski sudarač čestica u CERN-u. Glavni dizajner Jan Bujtert je shvatio da se sistemi koji se u detektorima čestica rutinski koriste za dopremanje i kontrolu gasa pod određenim uslovima dobro uklapaju u tehnike za pravljenje i korišćenje respiratora. Razlike u pritisku gasa koji registruje HEV omogućavaju da respirator automatski pređe na puni režim respiracije ukoliko pacijent prestane da diše.Tim naučnika iz CERN-a preporučio je da akademske institucije upotrebe dizajn HEV-a, koji predviđa više mogućnosti za ključne komponente, za izradu sopstvenih konačnih planova.One će onda moći da neposredno sarađuju sa lokalnim vlastima ili Svetskom zdravstvenom organizacijom na pokretanju proizvodnje ove vrste respiratora.
Evropska komisija očekuje recesiju dublju nego 2009.
Očekuje se da će ekonomski pad zbog pandemije koronavirusa u Evropskoj uniji biti veći nego tokom recesije 2009. godine, saznaje Euractiv. U internom dokumentu Evropske komisije, u koji je Euractiv imao uvi...
Pandemija drastično izmenila ponašanje potrošača
Stručnjaci smatraju da je pandemija koronavirusa potpuno promenila obrasce psihologije potrošača širom sveta, a složenost krize, njena snaga i broj varijabli otežavaju buduća predviđanja stanja na tržištu, piše South China Morning Post.Stručnjaci za ponašanje potrošača kažu da globalna finansijska kriza 2009, teroristički napad 11. septembra 2001, kao i Velika depresija koja je počela 1929, daju neke naznake o tome kako i kada bi globalna potrošnja mogla da se oporavi. Ali složenost krize, njena snaga i broj varijabli otežavaju predviđanja u vezi sa njim."Pandemija koronavirusa je potpuno promenila obrasce ponašanja potrošača širom sveta. Ljudi se plaše, a kada se ljudi plaše prelaze na modus preživljavanja", kaže psiholog iz Los Anđelesa Džesi Garsija, koji je i izvršni direktor konsultantske kompanije My Marketing Auditors.Profesor psiholohije na američkom Univerzitetu Vajdner u Pensilvaniji Ros Stajnman ocenjuje trenutno ponašanje onlajn potrošača kao "frenetično"."Potrošači osvežavaju i osvežavaju i osvežavaju veb-sajtove kako bi obezbedili vreme dostave namirnica, kupili toalet papir iz uobičajenog hipermarketa i napabirčili pirinač i supu u konzervi na Amazonu". On smatra da porast broja zaraženih samo doprineti ovakvom ponašanju potrošača."Izražen skok slučajeva zaraze koronavirusom samo će pojačati tu frenetičnost", kaže Stajnman.Vanredni profesor primenjene psihologije na hongkongškom Univerzitetu Lingnan Viki Jung smatra da se pravljenje zaliha u strahu može se objasniti konceptom "informacionog konformiteta"."Kada ljudima nedostaju saznanjai i kada se nalaze u neizvesnoj situaciji, oni teže tome da prate ponašanje grupe i slepo se toga pridržavaju, ali kada dođu do više informacija, oni razmotre situaciju i panika polako nestane. Tokom ove pandemije, ljudi su pretežno nervozni i zabrinuti jer osećaju da im je nestao osećaj kontrole", kaže Jung.Stručnjaci za ponašanje potrošača kažu da pandemija, za razliku od novijih globalnih kriza kao što su teroristički napadi 11. septembra 2001, nije u tolikoj meri jedan snažan šok u sistemu, već je više izvor zabrinutosti koji bi mogao da se povuče i ponovo pojavi."Možda ćemo morati da sve ponovo zatvorimo u oktobru ili avgustu. I to bi moglo da traje godinama. Što se više puta to desi, to će više štete biti po plutajuću psihologiju potrošača", kaže ekonomista pri američkom Državnom univerzitetu u Mičigenu Čarli Balard.Osim toga, u odnosu na finansijsku krizu 2009. i Veliku depresiju, kada je najveća šteta u početku bila koncentrisana u finansijskom sektoru, tokom ove krize je cela ekonomija stala u isto vreme, sa drastičnim posledicama po zaposlenost i potrošnju."Tačno koliko vremena će trebati da se ponašanje potrošača vrati u normalu zavisi od psihološke otpornosti svakog pojedinca, uključujući i koliko brzo može da se prilagodi promeni, koliko je optimističan i da li može da primeni strategije da povrati osećaj kontrole", ocenjuje Viki Jung.Neki stručnjaci čak smatraju da će se zbog pandemije ponašanje potrošača možda trajno promeniti. Andreas Kapes, predavač na londonskom Univerzitetu Siti, misli da je „malo verovatno“ da će se ljudi vratiti životu kakav je ranije bio kada se pandemija završi: "Sada nas kriza tera da promenimo ponašanje i možda ćemo shvatiti da nam novi način više odgovara".
Novinarstvo na udaru zbog korone
Građani Evrope možda imaju i previše informacija tokom pandemije koronavirusom, ali je novinarstvo na Starom kontinentu višestruko pogođeno udarom ove zarazne bolesti.Novinarima je ograničeno kretanje, kao i pristup događajima, zvaničnicima, političarima i informacijama, piše EUobserver. U isto vreme, mediji gube prihode od oglašavanja jer se kompanije već spremaju za ekonomski pad. Novinari dobijaju otkaze ili im se smanjuju plate, a nalaze se pod sve većim političkim pritiskom."Situacija će za novinare postati vrlo teška", rekao je za EUobserver Tom Gibson iz Odbora za zaštitu novinara, ali je, kako kaže, uloga novinara tokom pandemije ključna u prenošenju proverenih informacija.Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen upozorila je da je sada važnije nego ikad da novinari obavljaju posao slobodno i precizno, kako bi se suprotstavili dezinformacijama i omogućili građanima da imaju pristup najvažnijim informacijama.Britanski "Gardijan" procenjuje da će novine u Velikoj Britaniji izgubiti 57 miliona evra ako pandemija potraje sledeća tri meseca, jer oglašivači odbijaju da njihove reklame budu uz priče o pandemiji. Prihodi od oglašavanja mnogih američkih portala smanjeni su i do 50 odsto. I nisu problem samo oglašavanje i ekonomske posledice.Međunarodne organizacije koje se zalažu za slobodu medija uputile su pismo Savetu Evrope tražeći da pomogne u zaštiti slobodnog protoka informacija. Nevladina organizacija “Reporteri bez granica” upozorila je da cenzura tokom pandemije koronavirusa nije unutrašnje pitanje."Kontrola informacija u određenoj zemlji može imati posledice širom planete, a danas smo žrtve upravo toga", izjavio je generalni sekretar ove organizacije Kristof Delor podsećajući da su dva epicentra pandemije bili Kina i Iran, gde mediji nisu mogli da ispune svoju dužnost informisanja javnosti.
.jpg){kind=small}
Pomoć MMF-a tražilo 90 zemalja
Pomoć Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) zbog pandemije koronavirusa koja je dovela do ekonomske krize bez presedana, zatražilo je više od 90 zemalja, kaže šefica te finansijske institucije Kristalina Georgijeva. Najteže su pogođene ekonomije u razvoju i rastuće ekonomije, a njihovi gubici su skoro 90 milijardi dolara."Nikada u istoriji MMF-a nismo svedočili zaustavljanju svetske ekonomije", rekla je Georgijeva na online konferenciji za medije, zajedničkoj sa Svetskom zdravstvenom organizacijom.Svet je, prema oceni Međunarodnog monetarnog fonda, u recesiji i sada je mnogo gore nego tokom svetske ekonomske krize 2008.godine.MMF će iskoristiti svoje rezerve za vanredna stanja od bilion dolara kako bi pomogao pogođenim ekonomijama, naročito afričkim zemljama, koje bi inače morale da biraju između borbe protiv koronavirusa i toga da prehrane stanovništvo.Svetska zdravstvena organizacija pozvala je zemlje da suspenduju naplatu medicinskih usluga i osiguraju besplatno testiranje i zdravstveno osiguranje za zaražene koronavirusom.
Nemačka ublažava graničnu kontrolu za sezonske radnike na farmama
Nemačka će olakšati mere ograničavanja kretanja ljudi, uvedenih zbog epidemije koronavirusa, kako bi omogućila stranim radnicima da uđu u zemlju radi berbe voća i povrća na farmama, piše Euractiv.Nemački farmeri i prerađivači povrća ranije su upozoravali da bi takve restrikcije onemogućile hiljadama sezonskih radnika da obave žetvu i setvu na nemačkim farmama, što bi moglo da dovede do manjih prinosa i viših cena. Većina sezonskih radnika u Nemačku dolazi iz istočnih zemalja EU, kao što su Poljska, Rumunija i Bugarska.Ministarstvo poljoprivrede Nemačke saopštilo je da je postiglo dogovor sa ministarstvom unutrašnjih poslova da omogući ulazak 40.000 sezonskih radnika u zemlju u aprilu, i još 40.000 u maju."Danas smo našli pragmatično rešenje fokusirano na cilj koje zadovoljava opravdana preduslova – zaštitu infekcije s jedne, i obezbeđenje žetve s druge strane", rekla je ministarska poljoprivrede Julija Klekner.Radnici bi trebalo da dođu vazdušnom linijom umesto autobusom, radi zaštite od koronavirusa.Oni će, između ostalog, biti pregledani i tokom obavljanja radova biće udaljeni jedan od drugog tokom radova. U smeštaju namenjenom za njih boraviće duplo manji broj ljudi.Ministarstva su saopštila da će pokušati da privuku još 10.000 ljudi iz Nemačke da obavi radove na farmama, uključujući nezaposlene, studente, one koji traže azil i ljude koji su privremeno otpušteni sa drugog posla.Evropska komisija je ranije pozvala zemlje EU da omoguće kretanje sezonskim radnicima, kojih tokom sezone ima na stotine hiljada, uprkos nacionalnim merama za sprečavanje širenja koronavirusa.
Slovenija usvojila mere za pomoć privredi
Slovenačka narodna skupština izglasala je "zakon protiv korone", kojim su predviđene mere za pomoć privredi i stanovništvu u vrednosti od tri milijarde evra, uz istovremeno povećanje policijskih ovlašćenja, piše slovenački list Delo.Neke od ekonomskih mera u zakonu su smanjenje troškova rada državnim finansiranjem nadnica i plata radnicima „na čekanju“ i oslobađanje od plaćanja penzionih doprinosa onih poslodavaca čiji zaposleni rade.Takođe, poslovodstva neće biti dužna da podnesu zahtev za stečaj ili prisilnu nagodbu ako je nesolventnost preduzeća nastala kao rezultat proglašenja epidemije.Opredeljena su i sredstva za podršku razvojno-istraživačkim projektima i ulaganja u istraživanje, razvoj i proizvodnju vakcina, lekova i zaštitne opreme. Generalna direktorka Privredne komore Slovenije Sonja Šmuc rekla je da očekuje više od tog paketa, i da on mora sadržati više mera za rešavanje likvidnosti u privredi.Premijer Janez Janša najavio je i drugi paket mera, čiji će deo biti izmene i dopune ovog zakona.Narodna skupština Slovenije, zemlje sa nešto više od 2 miliona stanovnika, usvojila je predlog zakona sa 53 glasa za i jednim protiv, od ukupno 90 članova. Većina opozicije bila je uzdržana zbog povećanja ovlašćenja policije.
Grčka pokreće onlajn platformu za promociju zemlje tokom pandemije
Grčko Ministarstvo za turizam, Grčka turistička organizacija i organizacija za promociju turizma Marketing Greece pokreću onlajn platformu "Grčka od kuće", kako bi pojačali pozitivni imidž zemlje tokom pandemije koronavirusa, javlja grčki list Ekatimerini.Ekatimerini piše da će projekat biti realizovan uz podršku kompanije Gugl (Google).Glavni ciljevi inicijative su da se ljudima širom sveta pomogne da ostanu u dodiru sa grčkom kulturom i da otkriju i budu inspirisani atrakcijama zemlje od kuće, kao i da se zaposleni u turizmu u Grčkoj, uz pomoć Google-a, unaprede svoje informatičke veštine.Platforma "Grčka od kuće", koja treba da održi interesovanje potencijalnih posetilaca, koristiće i video platformu Jutjub, gde će biti postavljeni snimci sa popularnim ličnostima, kao što je teniser Stefanos Cicipas i zvezda američke košarke Janis Adetokumbo.
EU suspendovala sve dažbine na uvoz medicinske opreme
Evropska komisija donela je odluku da privremeno suspenduje carine i porez na dodatu vrednost (PDV) na zaštitnu opremu, komplete za testiranje i medicinske uređaje poput respiratora, kako bi pomogla zemljama članicama tokom pandemije koronavirusa."Našim bolnicama, doktorima i medicinskim sestrama potrebna je oprema poput respiratora i kompleta za testiranje kako bi lečili pacijente i spasili živote... Potrebno nam je mnogo takve opreme, a ona može biti skupa. Zato smo prihvatili da na neko vreme eliminišemo određene poreze na uvoz uređaja i opreme iz zemalja van EU", rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u video-poruci.U odluci se navodi da pandemija koronavirusa i kriza koju je ona izazvala predstavljaju „prirodnu nepogodu“ u skladu sa regulativom i da je stoga moguće suspendovati dažbine na njen uvoz.Medicinska oprema obuhvaćena merom biće izuzeta od carina i PDV-a pod uslovom da ih, između ostalog, tela i organizacije distribuiraju besplatno, da se njena upotreba ne naplaćuje i da se uvoze od strane ili u ime državnih organizacija, uključujući državna tela, javna tela ili organizacije sa odobrenjem nadležnih vlasti zemalja EU. Evropska komisija je 20. marta pozvala sve zemlje članice, kao i Veliku Britaniju, da formalno zatraže suspenziju carina i PDV-a na uvoz neophodne medicinske opreme tokom pandemije, što su one i učinile.Mera važi za uvoz obavljen u periodu od 30. januara do 31. jula
Prestalo da se proizvodi Korona pivo
Meksička pivara Servesarijo Modelo, koja proizvodi Korona pivo, privremeno je obustavila proizvodnju tog pića usled globalne pandemije koronavirusa, ali ne zbog asocijacija sa izvorom trenutne zdravstve...
I Nemačka razvija aplikaciju za praćenje širenja koronavirusa
Nemačka radi na razvoju aplikacije za mobilne telefone koja bi pratila širenje koronavirusa a za njenu upotrebu založila se i nemačka kancelarka Angela Merkel. "Spremna sam i sama da koristim ovu apl...
Pola planete u karantinu
Polovinu svetske populacije, odnosno više od 3,9 milijardi ljudi, nalaze se pod merama obaveznog ili preporučenog karantina. Do sada su mere ograničenja kretanja uvedene u više od 90 zemalja, p...
Kina pojačala informacione napore tokom korone
Zvanični Peking je tokom globalne zdravstvene krize uvećao opseg svoje globalne informativne strategije, a na društvenim mrežama i zvaničnim medijima sve više zauzima agresivni pristup manipulacijom medija, navodi se u analizi Aliance for Securing Democracy.Kineske diplomate sve češće koriste Tviter za promovisanje zvaničnih stavova pekinga, koji je blokiran u toj zemlji, a velike socijalne mreže su u međuvremenu i deaktivirale mreže naloga koje su prepoznale za deo mreže za dezinformisanje.Istovremeno, zvaničnim kanalima često se i promovišu teorije zavere, poput onih da je američka vojska odgovorna za širenje virusa u sakom Kini, često služeći e Ruskim i Iranskim medijima."Tokom ranih faza (pandemije) zvanične poruke Kine su se fokusirale na ljudske priče i napore koje je Peking preduzimao da bi odgovorio na krizu. Ali kako se virus širio u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama tokom poslenjih meseci, pristup se promenio. Od (kraja februara do kraja marta) 40% najčitanijih članaka državnih medija na društvenim mrežama ticala su se kritika kako je (američki predsednik Donald) Tramp rešavao krizu. Čini se da je ovo jedna od stavki šire informativne strategije Pekinga, koja naglašava haotičnu prirodu demokratskih sistema", navodi se u tekstu.Dodatno, kineski državni mediji i Jutjub kanali direktno i indirektno promovišu poruku kako su Ujguri u Sinkjangu zadovoljni "kampovima za reedukaciju", dok istovremeno kritikuju zapadne medije, koji izveštavaju da se u toj kineskoj pokrajini ljudska prava muslimanske manjine msovno krše, kao propagandu."Dok se informativna strategija Rusije zasniva na odbijanju publike od Zapada, kineski način je promocija pozitivne slike te zemlje i modela upravljanja... (Kina) se trudi da umanji privlačnost demokratskih sistema kao alternativa autoriritarnoj vladavini ili da uspori i omete sposobnost Zapada da podržava demokratski napredak", dodaje se u analizi.
Koliko će korona kriza koštati centralnu i istočnu Evropu?
Ekonomska kriza izazvana pandemijom koronavirusa U centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi će, u najoptimističnijem scenariju, umanjiti privrede pojedinačnih država za 3 do 5%, ali bi u velikom broju država bila još gora. U pesimističnijem scenariju, kontrakcija pojedinačnih ekonomija bi mogla da iznosi i čitavih 10%, navodi se u poslednjoj analizi Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WIIW).Pozitivan scenario podrazumeva brzo sprečavanje širenja virusa, početak masovnog testiranja populacije i veliki, koordinisan paket mera na celom kontinentu, dok bi negativnasituacija podrazumevala gubitak mogućnosti za spoljno finansiranje ili kolaps zdravstvenih sistema, koje bi izazvala oštre mere štednje.Pojedine države su u najvećem riziku od negativnog scenarija, konkretno Moldavija, baltičke zemlje i Ukrajina, dok bi Zapadni Balkan, Turska i države članice EU u centralnoj Evropi mogle bolje da podnesu krizu.WIIW ocenjuje da će ekonomska kriza trajati između dva i tri meseca, nakon čega će postepeno popuštati.Ključni indikatori za izbegavanje krize predstavljaće individualni kapcaiteti državnih zdravstvenih sistema, prostor za fiskalne ustupke, kao i drugi makroekonomski faktori.Sa druge strane, kriza će u zemljama regiona verovatno izazvati dramatičan pomak ka digitalizaciji ekonomije, zbog čega na duže staze mogu i da profitiraju."Poznato je da Estonija vodi u tom pogledu zato što se dobro poredi sa zapadnoevropskim predvodnicima u skladu... I druge baltičke države i Slovenija takođe imaju prilično dobre rezultate (u oblasti digitalizacije). Interesantno je da Rusija i Kazahstan imaju relativno dobre rezultate po standardima regiona, a čini se da je zapadni Balkan u ovoj oblasti naročito slab", zaključuje se u analizi.
U Zagrebu počelo testiranje u kolima
Zagrebački Nastavni zavod za javno zdravstvo „Dr. Andrija Štampar“ testiraće građane na koronavirus dok sede u automobilima, po sistemu 'drive-in', prenosi Al Jazeera Balkans.Upravnica Službe za kliničku mikrobiologiju Jasmina Vraneš kaže je da test koji će se koristiti pouzdan i da se na rezultate čeka oko tri i po sata.„Ovo mobilno uzorkovanje smo nazvali ’drive in’ misleći da će svi građani razumeti i da će doći autom, da će se uzorak uzeti vrlo brzo, a auto nastaviti dalje“, rekla je Vraneš i dodala da deo građana ipak dolazi peške, iako ima automobil.Vraneš kaže da bi valjalo da vozač koji dolazi na uzimanje brisa ima masku. Ukoliko vozač dovozi na testiranje drugu sobu, preporučuje se da ona sedi ukoso od vozača.„Na znak našeg tehničara spušta se staklo, spušta se potom malo maska s nosa i bris je za par sekundi uzet. Ne želimo zadržavanje nego što veću protočnost. Test nije brz, on je najbolji mogući, samo je reč o brzom uzorkovanju“, rekla je Vraneš.Na ovaj način će biti testirani Zagrepčani koji dolaze sa uputom porodičnog lekara ili epidemiologa zbog simptoma ili sumnje da su zaraženi koronavirusom.Ukoliko je nalaz pozitivan, lekar koji je pacijenta uputio obaveštava o rezultatima i epidemiologa, radi preduzimanja potrebnih mera.
Život pod koronom: Tel Aviv, Izrael
Kako trenutno izgleda život u Izraelu, priča nam Ana iz Tel Aviva, ona je tamo na postdoktorskim studijama i bavi se neuronaukama na institutu „Vajsman“. Ana je govorila i o grupi za samopomoć, koju je osnovala u Srbiji, na društvenoj mreži fejsbuk, grupa okuplja ljude kojima je potrebna pomoć i volontere, koji tu pomoć nude.U Izraelu nema policijskog časa, ali nije dozvoljeno ići dalje od 100 metara od svoje kuće, osim ako ne ideš na posao. U tih 100 metara može da se prošeta čovek, da izvede dete, prošeta psa ili džogira. Nema zadržavanja sa komšilukom ili bilo kakvog grupisanja i to ljudi poštiju. Čestro se donose nove mere i pooštravaju kao svuda u svetu. Na početku je postojao samo apel da se ne putuje u Kinu ukoliko nije neophodno, a od kraja februara su uvedeni obavezni karantini za ljude, koji ulaze u zemlju. To pravilo ja važilo za ljude koji dolaze iz zemalja gde se virus već uveliko pojavio poput Kine, Italije i Koreje. Oni su išli u obavezan kućni karantin u kome su važila određena pravila, kao na primer da si u obavezi da se izdvojiš u zasebnu sobu, a ako ne postoj mogućnost onda se neko odseli ili se nađe rešenje. Poznajem lično ljude koji su bili u toj situaciji i odlazili su kod roditelja, ako žive sa parterom u manjem stanu. Ljudi su relativno ozbiljno shvatili situaciju.Posle oko sedam dana se proširio obavezan karantin i na one koji dolaze iz drugih zemalja pogođenih pandemijom, poput Nemačke. Tada sam i ja bila u karantinu pet dana jer sam bila na poslovnom putovanju u Nemačku.Oni koji su bili u karantinu su automatski dobijali bolovanje i to je efikasno rešeno, nije potrebno da se nose nikakvi papiri. Ubrzo je uveden dvonedeljni karantin za svakoga ko je ušao u Izrael bez razlike iz koje zemlje dolazi. Ovde veliki broj ljudi putuje i u jednom trenutku je oko 200.000 građana bilo u kućnom karantinu.Jedna od zanimljivih stvari, a to se ovde smatralo nedemokratskom merom, je da su svima pratili telefone. Svima koji su imali obavezu da budu u karantinu je otvoreno rečeno da su im tagovani telefoni i da se prati kretanje.Jedna od mera je bila i da su ukinuta odsustva u vojsci, koja je ovde obavezna i za muškarce i za žene, koji sada ne mogu da izlaze iz kasarni i da idu kući vikendom.Takođe, zabranjen je rad restorana i kafića, odnosno nije dozvoljeno okušljanje i rade samo oni u kojima se kupuje za poneti ili se vrši dostava. Kako je pandemija uticala na zaposlene?Od kada je korona krenula dosta ljudi je otišlo na neplaćeno odsustvo, država ovde ne možeš da sili poslodavce da rade, odnosno da ih teraju u bankrot, ali ni poslodavci nisu u mogućnosti da otpuštaju ljude. Neplaćeno u ovom slučaju ne znači da ljudi ne primaju nikakav novac , sve zavisi od visine zarade, zaposleni prelaze na socijalno i dobijaju 60 do 70 procenata od plate.To su razlike koje postoje u Izraelu i Srbiji i koje vidim u ovim grupama za samopomoć. Ima i ovde ljudi, koji su na granici siromaštva, ali ono što je primetno je da ljudi u Srbiji često mole za hranu po grupama na fejsbuku. Ima samohranih majki bez primanja, nadničara koji sada nemaju posla, a toga ovde nema toliko. U Izraelu rade te organizacije koje obezbeđuju pomoć ugroženim grupama.Vidi se još jedna razlika, baš u toj oblasti proizvodnje i preduzetništva. Izrael je startap nacija i trenutno su se ljudi koji investiraju u stratapove okupili, pozvali stručnjake iz različitih profesija i donirali sredstva za nove projekte. Jedan od njih je i brzo i lako pravljenje respiratora.Druga stvar je što se pripremaju instituti za testiranje na koronu. Cilj je da se sprovede masovno testiraje i omoijc. Spremaju se PCR mašine u institutima. To ima i Srbija , postoje PCR mašine pa može da se uvede još tih testiranja van torlaka i onih nekoliko stanica gde se to sada radiDa li su zatvorene granice, kakva je situacija u zemljama koje okružuju izrael?Diplomatski odnosi između Iraela i Sirije ne postoje, ista je situacija i sa Libanom, tako da su te granice uvek zatvorene. U normalnim uslovima su otvorene granice sa Jordanom i Egiptom, tako da ljudi često idu da posete Sinaj ili Petru, ali je sada to zatvoreno zbog pandemije, već oko tri nedelje. Kakva je situacija sa verskim zajednicama?Postoji problem sa nekim verskim zajednicama. Oni najreligiozniji, iako njihovi predstavnici u parlamentu pozivaju na odustajanja od nekih obreda, ne slušaju preporuke. Obično žive u manjim mestima, gde su većinska populacija, u Izraelu ih ima oko 300.000 i trenutno je procena da su, u jednom delu grada, u blizini Tel Aviva, skoro svi zaraženi. Svi koji su bili testirani iz tog dela su pozitivni, a smatra se da je to zgog okupljanja u sinagogi.Oni nemaju pričest i kašičicu, ali imaju nešto što se zove mezuza (mezuzah), u pitanju je mala posuda/kutija, koja se kači na ulazna vrata i u njoj stoji papirć sa tekstom. Običaj je da se poljubi prst i dotakne ta kutijica. Predstavnici vlasti su pozvali da se to ne radi trenutno, ali oni to i dalje rade i smatra se da će te verske grupe biti opterećujući faktor zdravstvenog sistemaPokrenula si grupu na fejsbuku za samopomoć u Srbiji, koja sada ima preko 15.000 članova, kako je došlo do toga?Grupa je nastala pre nego što je u Srbiji proglašeno vanredno stanje, osnovana je 13. marta. Tada je postojala samo preporuka da se ide u izolaciju i da stariji građani ne izlaze iz kuće.Osnovala sam grupu jer sam čula od prijatelja da je država preporučila da se ostane u karantinu, ali nikakvih daljih logističkih rešenja nije bilo.Grupa je prevashodno nastala iz razloga da poveže komšije, zato se i zove pomoć sugrađanima u karantinu. Kako bi građani kojima je preporučeno da sede kući, mogli da se oslone na svoje komšije da će im doneti sve što je neophodno iz prodavnice ili apoteke. Isto važi za ugrožene grupe poput ljudi koji imaju hronične bolesti. Ideja je bila da se ljudi inspirišu da ostanu kod kuće, jer ima nekoga ko će im pomoći.Sve se brzo proširilo i u jednom trenutku smo imali veliki broj onih koji traže pomoć, a i onih koji pružaju pomoć. Dosta lepih priča je izašlo iz svega toga. Postoje ljudi koji besplatno daju razne vrste pomoći, psihološku pomoć, časove raznih instrumenata, imamo i neke vrste online pijaca, ljudi koji vrše dostavu proizvoda, zatim one koji kuvaju za one koji nemaju hranu.Čovek je uvek srećan kada vidi da je ta grupa nekome pomogla, a toga ima na dnevnom nivou, a opet sam nekada i tužna, kada čitam te razne priče,poput ljudi koji usled situacije ne mogu da dobave lekove iz inostranstva.Inače su ljudi odlični, jako su pristojni, nemamo kao administratori većih problema, poštuju se pravila, nema političarenja ili sličnih stvari, samo informacije koje su proverene. Ž
